Još od drevnih civilizacija poput Egipta, Kine, Indije i Japana, brojevi su bili povezani s magičnim moćima i smatralo se da nose određeno značenje.

Numerologija, praksa koja se koristi za predviđanja, tumačenja i privlačenje sreće u život, datira još iz tih vremena. U ovim kulturama, savetovano je ljudima da se okruže određenim brojevima radi poboljšanja svog života.

Neki od tih brojeva su nam već unapred određeni, kao što su brojevi koji se kriju u imenima, prezimenima ili datumima rođenja. Veruje se da i kućni brojevi nose skriveno značenje za svoje stanovnike. Na primer, u kineskoj kulturi, broj osam smatra se izuzetno srećnim jer simbolizuje novčano blagostanje.

Da biste otkrili numeričko značenje svog kućnog broja, trebate ga redukovati na jednocifreni broj. Na primer, ako živite na adresi 63, jednostavno saberite cifre 6 i 3 da biste dobili konačan broj devet. Broj devet takođe ima svoje specifično značenje u numerologiji.

Numerološka interpretacija pojedinih brojeva može pružiti uvid u različite aspekte života. Evo nekoliko primera:

Broj jedan: Ovaj broj simbolizuje individualnost i originalnost, ali može doneti manje sreće u privatnom životu jer podstiče osamljivanje i kritičnost prema drugima.

Broj dva: Simbolizuje promene i često donosi selidbe, ali takođe podstiče plodnost i zaljubljivanje.

Broj tri: Simbolizuje širenje, obnovu i poboljšanje. Oni koji žive na ovom broju obično su optimistični, ali mogu imati problema s neodlučnošću i finansijama.

Broj četiri: Simbolizuje konflikte i promene. Ovaj broj može doneti sukobe i česte renovacije u domu.

Broj pet: Simbolizuje harmoniju i često je povezan s društvenošću i uspehom u poslu.

Broj šest: Simbolizuje odlučnost i često dovodi do intenzivnih emocija u domu, kao i promena u životu.

Broj sedam: Simbol je sanjarenja i duhovnosti, ali može doneti osećajnost i ranjivost.

Broj osam: Simbolizuje stabilnost i autoritet, ali može doneti i odgovornost prema drugima.

Broj devet: Simbolizuje velike podela i često dovodi do promena i živopisne dinamike u domu.

Izvor. prva.rs

 Kako god to danas izgledalo, sa vremenske distance od 30, 40 i više godina, u bivšoj Jugoslaviji vozili su se različiti automobili.

Naravno, ni izbliza kao danas, ali je vozni park Jugoslovena svakako bio mnogo šareniji i bogatiji od onih njihovih najbližih suseda sa istočnih granica, u Rumuniji i Bugarskoj.

Najbrojniji deo voznog parka bili su, naravno, neprikosnoveni modeli kragujevačke Crvene zastave, koji su delom bili popularni i u susednoj Mađarskoj, ali je bilo dosta različitih marki i modela kako sa istoka tako i sa „istoka“. Zapada, kao i sa „pravog“ Zapada.

Lada 1300 i druge Škode i Vartburgi

Sovjetska Lada 1300, derivat italijanskog fijata 124 modifikovana, ojačana i prilagođena za ruske puteve i zime, bila je najrasprostranjeniji automobil iz istočnog bloka na jugoslovenskim putevima. Jednostavan i robustan, pokretan motorom od 1294 kubika sa 68 konjskih snaga, bio je relativno prostran i dovoljan da preveze porodicu gde god je potrebno.

Zbog velikog prtljažnika, karavan verzija je bila veoma popularna kod onih koji su svoje domaće proizvode sa sela prevozili do gradskih pijaca.

Po domaćim putevima su se vozili i drugi modeli istočnoevropskih proizvođača, ali ni približno kao Lade. Bili su istočnonemački trabanati i vartburgi, poznati po karakterističnom zvuku svojih dvotaktnih motora, Moskvić – omiljeni automobil „balkanskog špijuna” Ilije Čvorovića, ali su među najboljima bile čehoslovačke Škode 100 i 120.

Reno 4 – „cipela malog diva“

Automobil koji i danas ima ogroman broj obožavatelja širom sveta i mnogo prisutniji na putevima od većine na ovoj listi je legendarni Reno 4.

Ukupno ih je u svetu proizvedeno više od osam miliona, 575.960 „četvorki” stvoreno je u Jugoslaviji, u fabrici IMV u Novom Mestu.

Sa dužinom od samo 3663 milimetra, reklamiran je kao „Mali džin“, a zbog karakterističnog dizajna poznat je i kao „cipela“. Pokretan, prema današnjim uslovima, malim motorima od 750 do 1100 cc, sa rasponom snage (otprilike) između 25 i 45 KS, ovaj upečatljiv automobil bio je prilično prostran i izdržljiv, sposoban za nošenje i vuču. Svako ko ga je bar jednom vozio pamtiće ga po jednom veoma upečatljivom detalju – čuvenoj „ručici kišobrana” sa ručice menjača.

Zastava 101 - "Stojadin Kec", prvi moderni "hečbek"

Odbačeni projekat fijata 128 sa petoro vrata, za koji su u Torinu mislili da neće privući pažnju kupca pored već izuzetno uspešnog osnovnog modela, postaće legendarni automobil koji je, od svih proizvedenih Zastavinih modela, napustio kragujevačku fabriku godine. najveći broj – 1.045.458 primeraka (uz još 230.000 domaćih 128).

Zastava 101, popularni „stojadin” ili „kec”, kao derivat najaktuelnijeg modela Fijata svog vremena, bila je najsavremeniji domaći automobil i jedan od prvih „hečbek” automobila u istoriji, čija je proizvodnja počela 1971. godine. tri godine pre prvog VV Golfa, a završio se 2008. Tehnički moderan, živahan i prostran, brzo je prihvaćen širom Jugoslavije, a kupce je našao u Mađarskoj, Poljskoj, Grčkoj, pa čak i Nemačkoj.

Zastava 101, popularni "Stojadin"

Pogonjen motorima od 1116 i 1300 kubika sa 55 i 65 „konja“, osim što je za kratko vreme postao najpopularniji porodični automobil u Jugoslaviji, ostaće upamćen i po tome što se 1975. godine „popeo“ na najviši vrh u Africi i četvrti najviši vrh sveta u legendarnoj ekspediciji „Kragujevac – Kilimandžaro”.

Golf – kultni jugoslovenski dizel motor

Dvije godine nakon što je počeo da se proizvodi u Njemačkoj, Volksvagen Golf je 1976. godine stigao u Jugoslaviju, na proizvodne trake sarajevske Fabrike automobila – TAS, u Vogošći, gdje se proizvodio do 1992. godine. U prvih osam godina TAS je proizveo Golfa „keca“, a 1985. godine stigla je legendarna „dvoka“ – automobil posle kojeg više ništa nije bilo isto.

Najjeftiniji golf u Jugoslaviji bio je bar 30 odsto skuplji od najjeftinijeg "stojadina", zato je u početku bio auto za "guzonjine sinove", ali je polako "sišao u narod". Golf je jugoslovenskim vozačima predstavio moderne 1.6 dizel motore, moćne, izdržljive i veoma ekonomične. To se posebno odnosi na „dvojku”, automobil dizajniran tako da se bukvalno može popraviti samo „sa 3 ključa”.

Činjenica da su Golfovi u Jugoslaviji, za 15-ak godina proizvodnje, stekli kultni status najboljih "domaćih" automobila ikada, vidljivo je i danas, posebno širom Bosne i Hercegovine. Tamo je „dvojka” jedan od retkih tridesetogodišnjaka na četiri točka koji se i danas u velikom broju voze. U TAS-u za 16 godina ukupno

Proizvedeno je oko 150.000 Golfova.

Fića Nacional - nema dalje!

Automobil koji je motorizovao Jugoslaviju, uz koji su generacije stasale i u njemu sticale prve vozačke veštine i iskustva, definitivno najpopularniji automobil bivše Jugoslavije – Zastava 750, legendarni Fićo.

I pored toga što su ga pokretali mali motori zapremine 633, 767 i 843 kubika, sa sitnih 21, 25, 29,5 ili 31,5 konjskih snaga, Fića je bio auto koji je mogao sve!

I za prevoz na posao ili na vikend putovanje, ali kada je potrebno i za prevoz sofe ili garderobe. A leti je vozio celu porodicu preko pola zemlje na letovanje.

I to bez klime!

A kada je 70-ih došao „Stojadin” i kada su na tržištu počeli da se pojavljuju noviji i bolji automobili, Fićo se prilično dobro prodavao. Pre svega, zahvaljujući činjenici da je godinama postao veoma popularan, ali i zato što je pred kraj svoje „karijere“ bio najpristupačniji automobil na tržištu, za koji je početkom 80-ih bilo potrebno izdvojiti „ samo“ između 15 i 20 prosečnih plata.

Ukupno 923.487 primeraka Zastave 750 u različitim verzijama sišlo je sa proizvodnih traka u kragujevačkom pogonu Crvene Zastave, tokom 30 godina proizvodnje, od 1955. do 1985. godine. Danas se kao polovno vozilo, zavisno od stanja, prodaje za svega 200-300 i do 15 hiljada evra.

Izvor: bjelovar.live

Pametne policijske kamere trebalo bi da naprave red na putevima. Međutim, kako tehnologija kamera napreduje, napreduju i trikovi vozača koji uvek traže način kako izbeći kaznu. Najnoviji primer stiže iz Velike Britanije gde su vozači pronašli način da svoje registarske tablice učine "nevidljivim".

Britanski mediji izveštavaju o „nevidljivim tablicama“ koje kamere ne mogu da očitaju. Reč je o infracrvenim reflektujućim registarskim tablicama, poznatim kao 3D ili 4D tablice, piše BirminghamLive.

U Velikoj Britaniji je, naime, propisana dimenzija tablica, font i boje, ali poslednjih godina napredak u tehnologiji proizvodnje doveo je do razvoja različitih vrsta registarskih tablica, uključujući standardne 2D, ali i 3D i 4D tablice.

Standardne 2D registarske tablice predstavljaju tradicionalnu i najčešće korišćenu vrstu u Velikoj Britaniji. Ove pločice sastoje se od dvodimenzionalnih znakova raspoređenih na ravnoj površini, a njihov dizajn sledi posebne propise kako bi se osigurala uednačenost i čitljivost.

Modernije 3D pločice sadrže reljefne znakove i obrube u crnoj boji. 3D registarska tablica ima povišene znakove i dizajne, što joj daje trodimenzionalni izgled. Takozvane 4D registarske tablice najnovija su inovacija jer podižu 3D koncept na viši nivo, nudeći dodatne mogućnosti prilagođavanja.

Iako 4D tablice mogu imati različite specijalne efekte, one i dalje ispunjavaju zakonske propise koji se odnose na veličinu, razmak, boju i vidljivost znakova kako bi ostale legalne i popularne su među vlasnicima vozila koji svojim automobilima žele dodati dašak jedinstvenosti, prenosi Jutarnji list. Mogu se prilagoditi širokim rasponom elemenata dizajna, a čini se da je upravo ta šarolikost dopuštenog dizajna unutar zadatih zakonskih okvira dovela do zbunjivanja kamera.

Vozači s takvim tablicama mogu izgleda da rade šta god žele, uključujući kršenje ograničenja brzine i ulazak u zabranjene autobuske trake bez plaćanja kazni.

Situacija se, navodno, toliko otela kontroli da je policija nedavno predstavila nove kamere koje otkrivaju „lažne, nevidljive tablice“.

Već nakon par dana, uhvaćeno je nekoliko vozača s nevidljivim tablicama i svaki od njih je kažnjen sa 100 funti (116 evra).

Kreg Kolingsvud, član kabineta za okolinu u Gradskom veću Volverhamptona rekao je da njegov grad prednjači u borbi protiv ovih prestupnika.

„Ulažemo u ovu najsavremeniju tehnologiju za odvraćanje i otkrivanje prestupnika jer su vozne trake za autobuse ključne za učinkovito funkcionisanje mreže javnog prevoza, a kamere za kontrolu brzine pomažu u zaštiti javnosti od prebrzih vozila i smanjuju verovatnoću sudara. Svi vozači mogu da očekuju ​​kaznu ako se utvrdi da koriste ove ilegalne metode za izbegavanje kamera, a vozačima taksija s licencom Volverhamptona može se suspendovati ili poništiti dozvola“, zaključuje Kolingsvud.

Izvor: nova.rs

Danas je Đurđevdan, praznik koji nosi uspomenu na Svetog Đorđa i označava granicu između zime i leta. Međutim, dok budete pevušili melodiju pesme „Đurđevdan“, setite se i ove priče.

Čuli ste za „voz smrti“? U njemu je navodno nastala pesma uz koju danas pijemo i slavimo.

„Ederlezi“ je popularna tradicionalna romska folk pesma nastala na Balkanu, a naslov je ponela po romskom prazniku Ederlezi – proslavi proleća. Međutim, „Đurđevdan“, verzija koju je pevalo Bijelo dugme, pominje se u mnogo drugačijem kontekstu – priči iz 1942. kad je policija NDH naredila da se Srbima pripremi „đurđevdanski uranak“ u Sarajevu.

„Šestog maja, na Đurđevdan, otvaraju se vrata ćelije u zatvoru Beledija i ustaša još sa vrata kaže: ‘Ajte Srbi, Đurđevdanski uranak'“, pričao je profesor doktor Žarko Vidović, preživeli svedok koji je sa još 3.000 Srba i muslimana koji su podržavali Srbe bio zatočen u sarajevskim kazamatima.

Pridružili su im se sapatnici iz logora Beledije, Ćemaluše i Centralnog i Gradskog zatvora kao i kasarne Vojvode Stepe. Kolone su se susrele na Obali Kulina bana gde su dočekali voz smrti – koji je putovao za Jasenovac.

„Na vagonima je pisalo: 7 konja ili 40 vojnika, a nas su smeštali po 200 ljudi u jedan vagon, tako da u njima nije bilo mesta ni za stajanje, a kamoli za sedenje. Nije bilo ni dovoljno vazduha, a o vodi i hrani i da ne govorimo“ – svedoči Žarko Vidović, a prenosi RTS.

Na putu prema kazamatu zatočenici u vagonima bez hrane i vode počeli su da padaju u krize zbog straha i neizvesnosti. Legenda kaže da je u opštem haosu, jedan od njih, za koga se tvrdi da je bio član sarajevske „Sloge“, u sopstvenoj nemoći, iz ponosa i prkosa, prvi put zapevao „Proljeće na moje rame slijeće, đurđevak zeleni, svima osim meni – Đurđevdan je!“.

Po dostupnim svedočenjima, ustaše su zbog pesme „Đurđevdan“ zatvorile sve prozore na vagonima, a zatvorenici su ostali bez vazduha na malom prostoru, zbijeni jedni do drugih. Od 3.000 zarobljenika koliko je krenulo iz Sarajeva, do logora je stiglo oko 2.000. Svaki treći zarobljenik je umro od gladi, iscrpljenosti, bolesti… A novi pakao – Jasenovac, tek ih je čekao…

Đurđevdan – tekst

Proljeće na moje rame slijeće

Đurđevak zeleni

Đurđevak zeleni

Svima osim meni

Drumovi odoše, a ja osta

Nema zvijezde Danice

Nema zvijezde Danice

Moje saputnice

‘Ej, kome sada moja draga

Na đurđevak miriše?

Na đurđevak miriše

Meni nikad više

‘Ej, evo zore, evo zore

Bogu da se pomolim

Evo zore, evo zore

‘Ej, Đurđevdan je

A ja nisam s onom koju volim

Ej, evo zore, evo zore

Bogu da se pomolim

Evo zore, evo zore

Ej, Đurđevdan je

A ja nisam s onom koju volim

Hej, kome sada, moja draga

Na đurđevak miriše

Na đurđevak miriše

Meni nikad više

Njeno ime neka se spominje

Svakog drugog dana

Svakog drugog dana

Osim Đurđevdana

Ej, evo zore, evo zore

Bogu da se pomolim

Evo zore, evo zore

Ej, Đurđevdan je

A ja nisam s onom koju volim

‘Ej, evo zore, evo zore

Bogu da se pomolim

Evo zore, evo zore

Ej, Đurđevdan je

A ja nisam s onom koju volim

A ja nisam s onom koju volim

A ja nisam s onom koju volim

Izvor: nova.rs

Srpski narod se mnogo puta u svojoj istoriji suočavao sa stradanjima i pošastima. Zato i ne čudi što su naši stari imali izraze koji danas, osim što zvuče arhaično, i bukvalno dižu kosu na glavi!

Jedan od takvih izraza je i, sigurno jedna od najstrašnijih reči u srpskom jeziku – posmrče.

Reč je o detetu rođenom posle smrti oca. U zemlji koja je često bila zahvaćena ratnim vihorima, ovo nije bio redak slučaj. Samo u Prvom svetskom ratu Srbija je izgubila 60 odsto muške populacije, a mnoga deca ostala su siročad ili prepuštena samo staranju majke.

Verovanje da poseduju moći

Narod je za “posmrčad” vezao mnoga verovanja. Valjda kako bi im olakšao tešku muku koju im je sudbina odredila još pre rođenja, za ovakvu decu se pričalo da poseduju natprirodne sposobnosti, da su imuna na “zla bića” i da im “nikakva ala ne može naškoditi”.

Izvor: blic.rs

Amerikanka Lora Minton (53) otkrila je kako je prošla s kupovinom jeftinih nekretnina u Italiji koje su zaintrigirale ceo svet.

Lora Minton (53) kaže da je inače dosta putovala, ali da se u Italiji osetila „kao kod kuće“. Priseća se kako je jednom prilikom, pre pandemije, prvi put počela da razmišlja o tome kako bi tamo zapravo mogla da živi i načinima da to ostvari.

„Razmišljali smo kako bismo to mogli da uradimo, izbacujući ideje poput: „Dobro, ovde nemaju kukuruz, hajde da napravimo prodavnicu kukuruza za sve turiste i možemo da živimo ovde““, ispričala je.

Ipak, uskoro joj se ukazala bolja ideja – u Musomeliju u Italiji, gradu sa 10.000 stanovnika na Siciliji.

„Pre par godina sam počela da čitam o programu kuća za 1 evro, gde su neki gradovi prodavali kuće kojima je bilo potrebno veliko renoviranje za 1 evro. Čitala sam mnogo o Musomeliju. Imaju kuće od 1 evro, ali imaju mnogo premijum kuća koje nisu 1 evro. Moja kuća u Musomeliju bila je na listi za 60.000 evra, ili oko 65,5 hiljada dolara. Cenkali smo se i dobila sam je za 57.000 evra. Kuća koju sam kupila ima skoro 3.000 kvadratnih metara“, ističe Lora, koja se ubrzo odlučila za kupovinu još jedne nekretnine.

„Pošto sam bila ovde i upoznala dosta doseljenika, otkrila sam da mnogi ljudi žele da se presele ovde i traže smeštaj. Moj brat i ja smo mislili: „Hajde da kupimo nekoliko kuća i onda ih iznajmimo“. Moja sestra i ja trenutno gledamo treću kuću. To je prvenstveno za ono što nazivaju kratkoročnim iznajmljivanjem, ali to nije Airbnb. To je više kao iznajmljivanje na 18 meseci“, objasnila je.

Cena druge kuće bila je još niža.

„Kupili smo je za 25.000 evra, ali je nakon honorara i drugih dodatnih troškova na kraju bilo 31.000 evra. Trosobna je i ima dvorište, što je neverovatno.“

Bilo je mnogo dodatnih troškova koji su me uhvatili nespremnu

Lora je otvoreno govorila i o tome koliko je para potrošila na renoviranje.

„Često me pitaju koliko trošim na renoviranje, ali mi je teško reći jer postoje želje, a onda i potrebe. Treba mi kuhinja. Trebaju mi zidovi da ne otpadaju us*ane tapete. Da li mi treba druga kuhinja? Ne. Ali kuhinje su ovde mnogo pristupačnije — izgradnja moje dve kuhinje koštala je 5.500 evra.“

Ipak, neki troškovi su je iznenadili.

„Prilikom kupovine prve kuće uplatila sam depozit od 10% i agencijsku proviziju, koja je uglavnom 4% od kupoprodajne cene. Jedna stvar koja me je iznenadila je da je to deponovali na njihov bankovni račun, a ne na escrow račun, što mi je bilo čudno, ali je ovde vrlo uobičajeno. Još jedan iznenađujući deo bio je da sam kupila svoju kuću za 57.000 evra, ali je neki momak u kancelariji odlučio da moja kuća vredi 80.000 evra, pa su porezi iznosili 9% od toga. Ako imate prebivalište, onda plaćate 2% od procenjene vrednosti vašeg primarnog doma… Pretpostavila sam da porezi koje sam platila uključuju poreze na imovinu, ali to je bio samo porez na prodaju. Generalno, porezi na imovinu su između 300 i 600 evra godišnje, ali pošto je moja kuća ogromna, to je 946 evra. Posle svih taksi, ukupan trošak je bio 69.182 evra. Ali, ako bi neko rekao da možete dobiti prelepu kuću od 3.000 kvadratnih metara, šest spavaćih soba, dve kuhinje za 70.000 evra, rekla bih: Dogovoreno“, objašnjava Lora.

Njena kuća u Kaliforniji je trosobna, od 1.500 kvadratnih metara i procenjena je na 504.000 dolara.

„Da imam načina, provodila bih svo vreme ovde, ali zbog vize ne mogu. Moram da idem tamo i nazad… Verovatno imam još dve godine pre nego što se penzionišem, ali ću većinu vremena biti u Italiji, a zatim se na kraju vratiti u Sjedinjene Američke Države. Izdaću svoju kuću u Kaliforniji na narednih 15 do 20 godina. A kad poželim da se vratim, onda ću još imati svoju kuću, koja će biti i otplaćena jer sam je izdavala“, kaže Lora.

Izvor: nova.rs

Automobili nisu samo vid transporta koji služi da stignemo do željenog odredište. Oni su i prostor u kojem provodimo značajan deo svojih života, pa čak i prave male pokretne kancelarije. Zato je bitno opremiti ih dodacima koji će nam biti veoma korisni i olakšati putovanje.

Izdvojili smo 5 dodataka za koje smatramo da svako treba da ima u svom automobilu, i to onih koji neće previše opteretiti budžet. Pa, hajde da vidimo šta je u pitanju.

Fleksibilni držač za telefon

Fleksibilni držač za telefon, koji često sadrži termin "spider" u svom imenu jer podseća na pauka, veoma je korisna stvarčica. Poseduje osam krakova koji se mogu savijati po želji, a sve kako bi se formirao oblik koji odgovara telefonu, odnosno površini ili otvoru za koji će se pričvrstiti.

Ukoliko ne možete da pronađete držač koji možete bezbedno montirati ili koji ne zadržava vaš telefon na siguran način, fleksibilni držač će vam biti od velike pomoći. Zbog svoje prilagodljivosti se može postaviti bilo gde u kabini automobila, pa čak i okačiti iza vozačevog sedišta kako bi deca mogla da gledaju crtane filmove tokom dugih putovanja.

Anti Slip podloga

Anti-slip podloge su idealan dodatak vašem automobilu. Prilagođavaju se obliku površine na koju ćete ih zalepiti, a kada to učinite, moći ćete da na nju postavite skoro sve što poželite, bez bojazni da će vam predmet skliznuti tokom ubrzavanja ili kočenja.

Iako je podloga lepljiva na dodir, ona neće ostaviti lepljive tragove na predmetima koje na nju postavljate, te će ključevi, sitan novac, naočare, telefon, novčanik ili bilo šta drugo ostati čisti. Kada je zaprljate, a sigurno hoćete, podloga će izgubiti svoju sposobnost zadržavanja predmeta. Kako biste je povratili ne morate kupovati novu, već postojeću jednostavno operite pod mlazom vode.

USB punjač za automobil

Jedno je sigurno tokom putovanja - desiće vam se da neki od uređaja u vašem posedu ostane bez baterije. Zato je bitno da u svom automobilu posedujete punjač pomoću kojeg ćete moći da ga napunite. USB punjač za automobil preporučujemo svima, čak i onima koji poseduju integrisane USB portove. Zašto? Razlog je veoma jednostavan - brzina punjenja. Kupovni auto punjači često poseduju veću snagu, te uređaje mogu da napune mnogo brže nego što je to slučaj sa postojećim USB portovima.

Prilikom kupovine vam savetujemo da birate punjač poznatog brenda kako biste osigurali da se pridržava dogovorenih standarda, ali i kako biste izbegli neprijatnosti poput prenapona, kratkog spoja i pregrevanja.

Prilikom odabira USB punjača za automobil bi idealno bilo da vaš izbor padne na onaj koji poseduje dva porta - jedan USB-A i jedan USB-C. Kako moderni uređaji već dolaze sa USB-C priključkom na oba kraja kabla, na ovaj način ćete osigurati mogućnost punjenja svih svojih prenosivih uređaja, bez potrebe za kupovinom dodatnih kablova.

Bluetooth adapter

Ukoliko vaš automobil ne poseduje mogućnost Bluetooth povezivanja sa telefonom, a želite da slušate muziku sa svog mobilnog uređaja, verovatno ste koristili AUX kabl. Nema potrebe da se zapetljavate - na tržištu postoje Bluetooth adapteri koji će vam omogućiti da uživanje u muzici postane bežično iskustvo.

Postoje razni modeli na tržištu, ali, ukoliko da kupite ovaj uređaj za svoj automobil, mi vas savetujemo da odaberete onaj koji se pridržava Bluetooth 5.0 ili novijeg standarda kako bi veza bila stabilna i brza. Takođe je bitno da poseduje integrisan mikrofon kako biste mogli da obavljate hendsfri pozive.

Ukoliko vaš automobil ne poseduje AUX ulaz, postoje i modeli koji primaju Bluetooth, a odašilju FM signal. Ovi Bluetooth FM transmiteri će učiniti da muziku sa telefona čujete na unapred određenoj radio stanici, a na sebi vrlo često poseduju USB port, te mogu zameniti namenski USB punjač.

Power bank

Prazan telefon može biti ozbiljan problem ukoliko vaš automobil nije u stanju da ga napuni. Nikada ne znate gde i kada se kvar može desiti, te je bitno da u svakom momentu imate spreman alternativni izvor energije, a power bank je upravo to.

Što više mAh, to će cena biti veća. Na vama je da odaberete kapacitet koji odgovara vašem budžetu. Ipak, reklamirani i stvarni kapacitet nisu isti. Kako postoje određeni gubici, ne preporučujemo da kupujete išta ispod 5.000 mAh, a smatramo da je 10.000 mAh idealan odnos kapaciteta i prenosivosti.

Izvor: mondo.rs

Čarobne reči kao što su molim, izvolite i hvala otvaraju sva vrata, međutim, postoji jedna reč još moćnija od prethodno navedenih, a ipak često zanemarena.

Istraživanje sprovedeno u jednoj prodavnici nameštaja pokazalo je da čak i najljubazniji prodavci nisu uspeli da uvere kupce da kupuju. Zašto? Zato što nisu upotrebljavali reč koja zvuči najuvjerljivije – jer.

Naime, korišćenjem ovog veznika nudi se objašnjenje, što automatski privlači ljude i više vam veruju. U slučaju prodavaca to zvuči ovako:

Korišćenjem veznika ‘jer’ u govoru nudi se objašnjenje što automatski privlači ljude i više vam veruju.

„Mogu li vam ponuditi ovu brošuru JER želimo da se informirate o našoj novoj prodavnici?“

Jedno istraživanje je pak pokazalo pod kojim bi uslovom ljudi koji u dugom redu čekaju na korišćenje fotokopir mašine pustili nekoga pre reda.

Kada je osoba koja je želela da koristi kopirku pre reda pitala ‘Oprostite, imam pet stranica. Mogu li da iskopiram pre vas jer mi se žuri?’.

94 posto ljudi odgovorilo je da bi je pustili pre reda. Naravno, u zavisnosti od rečenice mogu se koristiti varijante veznika i predloga (ne mora uvek da bude samo jer, nego i zato što, zbog toga), ali poenta je da osobi kojoj se obraćamo ponudimo objašnjenje zašto nešto želimo, zašto nam je potrebno, molimo…

Čak i kada sumnjamo u istinitost razloga, odnosno objašnjenja, čarobna reč ‘jer’ izaziva prirodnu reakciju u korist onoga ko je postavio pitanje. To znači da i najsmešniji razlog može dobiti pozitivan odgovor, objašnjavaju stručnjaci, a prenosi prva.rs.

U slučaju prodavaca jednostavne rečenice poput ‘Dopao bi vam se ovaj kauč jer je izrađen od italijanske kože’ ili ‘Ovaj stakleni sto odlično bi išao uz vaš dom jer njegov dizajn ide uz svaki stil uređenja’ i može da učini čuda zato što je nakon što su prodavci svakodnevno počeli da koriste reč jer, prodaja porasla za 39 posto.

Popularna Kinder jaja, slatkiš je uz koji su odrastale generacije, a mnogima je ovo jaje od mlečne čokolade unutar kojeg se krije igračka nešto zaista posebno.

Kinder jaja zavoleli su mladi u mnogim zemljama otkako ih je Ferrero prvi put lansirao 1974. godine, no čini se da deca u Americi ne odrastaju uz ovaj popularni proizvod jer se on u Sjedinjenim Američkim Državama – ne prodaje.

Zašto je slatkiš zabranjen u SAD?
Zbog propisa koje je postavila američka Agencija za hranu i lekove (FDA), Kinder jaja su zabranjena u SAD, gde ih je takođe nelegalno uvoziti. Zašto? Zbog igračke koja se nalazi unutar Kinder jajeta, piše Index.

FDA nalaže da nije dopuštena bilo kakva hrana s “ugrađenim nenutritivnim predmetom”, što se odnosi na plastičnu kapsulu s igračkom unutra Kinder Surprise jajeta, do koje možete doći tek nakon što pojedete čokoladu koja je okružuje.

Zanimljivo je da je američka carina 2011. godine zaplenila više od 60 hiljada Kinder jaja koja je neko pokušao ilegalno da uveze preko granice, a iako su u SAD zabranjena, mogu se pronaći u susednim državama, Kanadi i Meksiku.

No SAD nije jedina zemlja u kojoj je Kinder Surprise jaje zabranjeno – i južnoamerička država Čile takođe je zabranila Kinder Surprise i to 2016. godine.

Ipak, dobra je stvar što američka deca nisu u potpunosti lišena radosti koju Kinder čokolada sa sobom donosi. Naime, 2018. godine Ferrero je u SAD lansirao Kinder Joy, proizvod sličan Kinder Surprise jajetu, no najvažnije od svega je što se u njemu igračka ne nalazi unutar čokolade.

Kinder Joy ima ambalažu u obliku jajeta, a dok se u jednoj polovini jajeta nalazi čokoladni namaz i vafl kuglice, igračka se nalazi u drugoj polovini jajeta, odvojena od jestivog dela.

Izvor: danas.rs

Reč mangup koristite stalno i često, a da ne znate odakle je ta reč potekla. Verovatno ovim terminom oslovljavate frajere, šmekere i koga god već ne, koji se mangupiraju.

Ako pogledate u rečnik, to je reč kojom se opisuje nevaljao čovek, skitnica, besposličar, vragolan, šaljivdžija.

Ipak, osnova ove reči ne dolazi iz tog šmekerskog sveta.

A i postojao je zakon koji se ticao tog mangupskog sveta. I uopšte nije bio laskav.

Zakon, koji već duže vreme kruži društvenim mrežama, mangupe definiše kao stoku koja „tumara kojekuda“ a gazde nigde nema.

„Mangup stoka deli se na krupnu, sitnu i odojčad. a) pod krupnom mangup-stokom razume se: vo, krava, june, konj, kobila, omica, magarac, mazga itd. b) pod sitnom mangup-stokom razume se: vepar, krmača, ovan, jarac, koza, samsov, ker, rt, čobanski pas itd“, stoji u zakonu koji je donet petog aprila 1886. godine.

Ovom odredbom predviđena je i kazna za nesavesnog gazdu mangupa o kom je računa vodila opštinska vlast.

„Gazda mangupa, ako se pronađe, dužan je platiti ne samo štetu i troškove na ranu i čuvanje mangupa, no i troškove za obznanu u novinama i druge, ako bi ih bilo“, navedeno je u oglasu.

Pa tako kad sledeći put želite nekog da nazovete beogradskim mangupom, pomislite da li ga volite i cenite ili biste da ga uvredite.

Pored mangupa, kroz istoriju definiciju je imala i reč bitanga – a njeno značenje, kao i reči mangupa, bila je potpuno drugačija od njenog današnjeg značenja.

“Bitanga – kljuse koje se nađe u selju ili u polju, a ne zna se čije je”, definisano je u Vukovom rečniku.

Izvor: danas.rs

Svaka žena je lepa, bez obzira na to koliko ima kilograma i koju veličinu odeće nosi, ali nijedna ne želi da izgleda punije nego što jeste. Zato treba da izbegavate 5 najčečćih stiliskih grešaka koje dodaju kilograme.

Sledeći put kada budete krivili praznično parče torte za svoju novu liniju na stomaku, razmislite, možda nije kriva torta nego odeća i moda. Neke greške u stilu i odabiru odeće mogu vizuelno dodati nekoliko kilograma, a koje je lako i ukloniti. A evo najvažnijih od njih. Pojedini odevni komadi odeće, bilo da su oni dva boja manji ili tri boja veći, vizuelno dodaju i po nekoliko kilograma, a modni stručnjaci imaju listu pet najčešćih grešaka koje žene prave i kako ih možemo izbeći u kreiranju odevnih kombinacija koje laskaju stasu žene koja ih nosi. Svaka žena je lepa, bez obzira na to koliko ima kilograma i koju veličinu odeće nosi, a nijedna ne želi da izgleda punije nego što jeste. Zato treba da izbegavate ovih pet čestih stiliskih grešaka.

Pogrešna veličina odeće

Često devojke, pokušavajući da sakriju neke nedostatke svoje figure, kupuju odeću za veličinu (ili čak dve) veću od njihove. Čini se da bi to trebalo da pomogne, ali u stvarnosti takve stvari izgledaju vrećasto i nespretno, samo pogoršavaju situaciju. U topovima koji ne odgovaraju vašoj veličini, vaša ramena i ruke mogu izgledati šire, a struk će biti potpuno izgubljen. Pantalone mogu dodati dodatne centimetre vašim bokovima. Pripijena odeća će dodatno naglsiti ono što se trudite da kamuflirate. Stoga je najbolji način da se ispravi problematična područja eksperimentisanje sa stilovima, ali ne i sa veličinama. Pogrešno naglašavanje

Detalji u odevanju igraju mnogo važniju ulogu nego što se čini. Najupečatljiviji primer je pojas ili kaiš. Teško je tvrditi da je silueta sa naglašenim strukom i bez ovog akcenta veoma različita. Isto se može reći i za vertikalne printove, na primer. Ali ono čega bi trebalo da se odreknete jesu veliki elementi na problematičnim područjima: našiveni džepovi na bokovima, volani na velikim grudima ili nabori u predelu stomaka.

Pogrešan kroj i boja

Ispravne proporcije su pola vizuelnog uspeha. Danas moda uključuje razne krojeve pantalona – od onih sa izuzetno visokim pojasem do veoma plitkih u stilu dvehiljaditih, koji ne pristaju svima. Da ne pričamo o naramenicama na jaknama – stilisti su u početku pozivali ljude da budu oprezni s njima. Zbog toga je toliko važno da poznajete svoje telo i da, među svom ovom raznolikošću, izaberete ono što vam odgovara. Stilisti preporučuju da presek pravite tamo gde ste najtanji - ispod grudi. Zato su odlične u tom predelu sečene haljine ili pak haljine na preklop. Otvor oko dekoltea takođe može biti presudan.

Neprikladne tkanine Materijal od kojeg je predmet sašiven nije ništa manje važan kada je reč o korekciji figure. Delikatne tkanine poput svile i satena, iako izgledaju impresivno, gube svu svoju lepotu na problematičnim delovima figure. Od toga pate i tanki poliesterski predmeti. Kada kupujete takvu odeću, budite spremni na činjenicu da se može videti zaobljen stomak, neravnine na bokovima i nabori sa strane. Ako želite da izbegnete ove probleme, birajte stvari od debljih tkanina koje će izgladiti sve nedostatke. Pogrešne cipele ili nedostatak štikle

Za mnoge devojke udobnost stoji ispred lepote, ali nedostatak potpetica je na listi grešaka. Činjenica je da svaka peta, čak i najmanja, može izdužiti siluetu i učiniti figuru vitkijom. Dok baletanke i patike čine da ona izgleda zdepasto i, shodno tome, punije. Pogrešan model može vizuelno skratiti noge, učiniti da izgledaju šire i kraće nego što zapravo jesu. To se posebno odnosi na modele obuće s oblim vrhom, ravnim đonom ili uskim kaišićima na gležnjevima. Na sreću, danas brendovi nude ogroman broj različitih modela cipela sa visokom potpeticom, među kojima ćete sigurno pronaći one koje su idealne za vas, kako po izgledu, tako i po udobnosti. Kako biste postigli laskav izgled nogu birajte cipele sa špicastim vrhom ili manjom potpeticom koja će pritom izdužiti figuru i noge učiniti vitkijim.

Izvor: prva.rs

Sreten Š. (55) je u četvrtak, 25. aprila, pod jakim policijskim obezbeđenjem doveden u sud u Dizeldorfu.

Posebne bezbednosne mere primenjene su jer ga smatraju pripadnikom srpske mafije i članom ozloglašene bande Pink Panter. Državno tužilaštvo Nemačke tvrdi da je Srbin sa još trojicom saučesnika izvršio spektakularnu provalu u luksuznu prodavnicu satova "Brege" u Dizeldorfu i odneli plen vredan 3,3 miliona evra!

Automobilom uleteli u izlog

Optužnica tereti Sretena Š. za teško razbojništvo počinjeno 14. decembra 2020. godine. On se sa saučesnicima automobilom "opel vektra" zaleteo u izlog poslovnice “Brege” na Dizeldorf keju i za samo nekoliko minuta ukrali nakit i 41 sat, i to sve najkvalitetnije modele švajcarskog proizvođača satova.

Sreten se na sudu branio ćutanjem, a sve vreme tokom suđenja noge su mu bile vezane lisicama, što je sudija objasnila time da je u pitanju visokorizični zatvorenik sa posebnim merama obezbeđenja.

Posle pljačke četvorica razbojnika koji se dovode u vezu sa kriminalnom grupom "Pink Panter" koja je opljačkala mnoge juvelirnice širom sveta, pobegli su u Srbiju, i kasnije uhapšeni u Beogradu, ali ih Srbija nije izručila Nemačkoj.

Niko ne zna zašto se vratio u Nemačku

Međutim, dve i po godine posle pljačke Sreten Š. je napravio kobnu grešku i otišao u Berlin, gde ga je uhapsila saobraćajna policija 22. avgusta 2023. godine zbog od strane saobraćajne policije. Niko ne zna zašto se vratio u Nemačku.

Posle provere ustanovljeno je da se radi o osobi koja je na poternici, nejasno je zašto se vratio u Nemačku. Suđenje Sretenu Š, je nastavljeno dana.

Trojici saučesnika još uvek nema traga, kao ni plenu. Srpska policija je navodno zaplenila nakit i satove, ali oni još nisu vraćeni u Nemačku.

Izvor: blic.rs

Kupci vrlo često biraju automobil po izgledu, dizajnu, mnogi vozači smatraju da je kvalitet kod današnjih automobila skoro pa izjednačen, pa tako daju prednost vizuelnom utisku, opremi. Posle nekog vremena, kada požele noviji, moderniji auto, shvate da ne mogu da prodaju polovnjak koji imaju, a mislili su da se taj model dopada većini kupaca. Ponekad nije neobičan dizajn ono što odbija potencijalne kupce, već i nepoverenje prema određenim markama.

1. Ssangyong

Ssangyong je korejska marka automobila koja ima dugu tradiciju u proizvodnji SUV-ova, i maksimalno su iskoristili svoju dugogodišnju saradnju sa Mercedesom, od kojeg su uzimali motore, menjače i prenos preko svih točkova. Kupci pomisle da je Mercedesov motor garant kvaliteta, ali i mogućnost relativno lake dalje prodaje! Međutim kad oglase Ssangyong Rexton telefon ne zvoni. Kada znatno spuste cenu, počnu da se javljaju znatiželjni kupci (koji to nisu) sa čudnim pitanjima, jer nije im jasno zašto je cena tako povoljna, a auto ima toliko mnogo opreme, snažan motor, veliku karoseriju. Svako dalje spuštanje cene, dovodi do još čudnijih pitanja. Ljudi misle da je to kineski auto, i time opravdavaju povoljnu cenu. Enterijer nije naročito originalan, a nije posebno ni dopadljiv, pa i to delimično odbija kupce. Ako probaju da se savetuju sa svojim majstorom, mehaničari u prvi mah ne žele da priznaju da nemaju blage veze koji je to model Rexton, nisi sigurni da li su ga ikada videli, a tek ne znaju, da li njihova dijgnostika uopšte može da čita kompjuter tog “kineza”.

Najviše odbija kupce dizel motor od 2.7 litara! Svima se dopada što ima 165 KS, ali niko ne želi da plaća registraciju od 85.000 dinara za auto iz 2005.godine. Ne pomaže ni niska cena od oko 4.000 evra! Auto ne možete da prodate godinama……

 2. Suzuki Liana

Suzuki Liana je još jedan model koji je skoro pa nemoguće prodati. Za Suzuki kupci u Srbiji znaju da je japanska marka, ali mnogi vozači imaju podozrenju prema ovom brendu, posebno jer mehaničari nisu oduševljeni kvalitetom Suzukijevih automobila. Liana nema neki atraktivan dizajn, to je porodični auto, sa velikim prtljažnikom, ali je prostrana, i košta relativno malo. Prosečne cene su 2.500 evra za neko 2005.godište, pa samim tim ovaj model spada u najjeftnije japanske automobile C segmenta, ali ni to ne vredi, prosto kupci beže od ovog modela. Suzuki zaista ima loš kvalitet i motora, i limarije, i menjača, ali Liana je Made in Japan, i za nijansu je kvalitetnija od Suzukijevih modela koji se prave u Mađarskoj, koji nikako nisu za preporuku. Za razliku od Rextona koji je vrlo dobar SUV, sa kvalitetnim motorom, ozbiljnim 4 x4 prenosom, Liana ima motore koji nisu naročito pouzdani. Moj vam je savet preskočite Suzuki, ne samo jer im delovi nisu jeftini, nego jer je to najnepouzdaniji japanski auto, a Liana zbog svog dizajna dodatno odbija kupce. Dakle nemojte razmišljati o kupovini ovog modela!

 3. Daewoo Leganza

Daewoo Leganza je neki kažu “venčanica”! Ali ja se ne slažem, jer venčanicu možete da prodate, naravno ispod cene, ali Leganzu ne! To je prosto nemoguća misija! Loša ponuda delova, mali broj servisa koji rade Deawoo, marka koja u Srbiji nikada nije bila popularna, a osim toga žedni benzinski motori nikako ne privlaće one sa tanjim džepovima! Ne pomaže ni prosečna cena od 2.500 evra za model iz 2003.godine! Iako za taj novac ne možete kupiti ni jedan tako dobro opremljen auto, i ni jedan model iz D segmenta, kupaca za ovaj model prosto nema i nema. Kada vlasnici spuste cenu, onda kupce još dodatnu odbiju od tog modela, jer se onda oni pitaju a šta sve nedostaje ovom automobilu? Mehaničari nikako ne vole Daewoo, i nećete dobiti ni od majstora pozitivno mišljenje o ovom inače solidnom automobilu, koji nudi zavidan nivo komfora, i sasvim korektne performanse.

Čak su im i motori dosta pouzdani, kao i menjači. Ali imati auto koji ne možete da prodate prosto nije mudar izbor, jer ponuda polovnjaka na tržištu je velika, i prosečan Srbin će radije kupiti mnogo manji, nebezbedniji, lošiji Fiat Punto, jer njega majstor ume da popravi! Tu je i strah od nedostatka delova, koji je manje – više opravdan. Enterijer je dopadljiv, podseća na neke luksuznije japanske automobile. Finalna obrada je dosta dobra, a oprema bogata. Ipak kupci ne smeju da kupe ovaj auto. Preskočite ga i vi.

 4. Rover 75

Rover 75 je prelep automobil, čak ima i čuvene BMW motore, ali kupci kao po naredbi beže od njega! Redizajnirana verzija nakon 2004. godine je primetno kvalitetnija i pouzdanija, ali tržište prosto nije dobro prihvatilo ovaj model, čak i u Engleskoj. U oglasima ima ovih modela, ali je prodaja prosto nemoguća! Delove nije lako pronaći, a često su im cene paprene! Broj servisa koji radi Rover u Srbiji je mizerno mali, a kupci sa tanjim džepom beže i od BMW motora sa lancem, koji nije jeftin za zamenu. Sve u svemu, preskočite Rover, ali i model 75!

 5. Chery Tengo

Chery Tengo definitivno nije automobil koji lako može da se proda! Naprotiv, njega kupci zaobilaze kao da je to najgori auto koji postoji na tržištu. Iako modele iz 2010.godine možete kupiti za malo novca, niko se ne usuđeje da to učini. Kako je kineski Chery došao na tržište Srbije, tako su se preko noći i bez najave povukli, i ostavili vlasnike ovih automobila na cedilu! Nije bilo delova, kao što ih i sada nema! Mogu da se poruče, ali čeka se dugol, i cene nisu male. Preskočite Chery, a preskočite i najnovije modele ovog brenda koji se opet vratio u Srbiju, jer će opet kroz par godine nestati sa našeg tržišta! Prosto kineski automobili nisu dovoljno jeftini, a Srbi kada kupuju auto kupuju i marku, ali i žele brend za koji će imati servis, delove, sasvim opravdano!

 6. Renault Laguna II

Renault Laguna II je automobil koji ni jedan moj mehaničar ne želi da primi u servis. Da li znate zašto? Zato što je nemoguće valjano održavati ovaj model, stalno neki problemi sa elektronikom i elektrikom, kompjuterom, motorom. Jako ga je teško prodati.Možete je kupiti za samo 1.500 evra, ali nemojte!

Renult Laguna je posle Citroena C5 najudubniji automobil u srednjoj klasi. Takođe, spada u modele koji se i najviše kvare, pre svega je reč o problematičnoj elektronici i upravljačkom softveru. Od 2003.godine ti problemi su uglavnom rešeni, ali je Renault taj propust sa relativno skupim modelom papreno platio – gubitkom tržišta u ovom segmentu. Nova redizajnirana Laguna je nešto sasvim drugo, dobro prerađen i dorađen automobil bez onih početničkih grešaka koje su napravili pre 5 godina kada je ovaj model i predstavljen.

Polovnjaci sa preko 400.000 km nisu u cvetu mladosti, i zahtevaju ponekad i skupe popravke, kao što je remont turbine, ili zamena preskupih brizgaljki. Ako se radi o automobilu sa većom kilometražom, onda su i nepredviđeni kvarovi brojniji.

Renaultov menjač je prespor za moj ukus, sa relativno dugačkim hodovima, servo upravljač nije dovoljno direktan, a vozna dinamika ovog automobila će verovatno biti po mom ukusu kada budem imao više od 50 godina (ali nisam sasvim siguran).

Vozači koji ne mogu da priušte nov automobil, već moraju a kupe polovnjak, najčešće gledaju koliko će taj automobil da ih košta, dugoročno gledano, odnosno koliko će novca potrošiti na održavanje. Ako kupite Clio 1.2 za 2,500 evra star 15 godina, on će vas u narednih 5 godina sa održavanjem i kvarovima u proseku koštati između 1,000 i 1,500 evra. ako kupite Lagunu 1.9 DCI staru 15 godina, ona će vas u narednih pet godina koštati od 1,500 do 3,000 evra, sve zavisi šte će se sve pokvariti. Naši vozači, a i svi oni koji nemaju puno para, radije biraju da voze Clio, i da im nešto novca ostane u džepu. Zato Laguna košta manje nego Clio.

Kvarovi i problemi
Ćest problem dotrajalog turbo punjača je interkuler. Elektronika joj nije pouzdana, elektrika takođe: proverite podizače prozora, merače pritiska u gumama. Održavanje trapa Lagune nije preskupo, prosečno je nežan, i obavezno ga proverite pre kupovine! Elektronska kartica koja zamenjuje klasični ključ je nepouzdana i ona će vam često zadavati glavobolje.

Problem sa EGR ventilom i DPF-om su česti, kod loše održavanih primeraka.

Pod opterećenjem dolazi do proklizavanja kvačila kod dizela, izduvni sistem je sklon koroziji. Interkuler se takođe može pokvariti zbog kritičnog stanja turbine, nakon čega se pojavi dim i osetno padne snaga, preporuka čišćenja interkulera na 30 000 km. Kod motora 1,9 dCi često strada električna pumpa niskog pritiska koja dovodi gorivo iz rezervoara do pumpe visokog pritiska.

Popularni benzinac 1.8 nije bez mana i kvarova. Osetljivi su bobine, za svaki cilindar po jedna, a posebno posle pranja motora, upravljačka jedinica motora može da bude problem, a ponekad i klapna gasa, zbog čega motor nepravilno radi. Može da se desiti da usled nedovoljne količine benzina, otkaže potapajuća pumpa u rezervoaru. Kod benzinaca postoji i problem sa brizgaljkama, Sve ovo važi i za slabiji motor 1.6 16V. Menjač nije dugovečan, pa računajte na remont istog. Na prednjem trapu najčešće stradaju krajevi letve upravljača, a na zadnjem trapu slabu tačku predstavljaju silen blokovi, ali to je tako kod većine automobila u ovoj klasi. Stanje letve volana se najbolje vidi kada auto podignete na dizalicu- Tad možete videti koliko luft ima, i u kojoj meri curi ulje iz nje. Pore pregleda mehanike, elektronike, trapa, obavezno proverite da li je čitljiv broj motora, i da li su papiri od automobile koji gledate! Naravno, da može da se desi da auto bude legalan, a da ostanete bez njega! Često izvršitelji stave šapu na vozila, a notari da to ne proveravaju!

 7. Mercedes R klase

Da li je moguće da jedan Mercedes ne može da se proda? Da ga kupci ne žele? Itekako je moguće, jer ovaj model ima toliko odbojan dizajn, da većina kupaca ne bi vozila ovaj model sve da im ga neko i pokloni. Iako se jako teško prodaje, ne može da se kupi za par hiljada evra kao gore navedeni modeli. Skupo održavanje, a odbojan dizajn nisu nešto što ga preporučuje na tržištu polovnjaka! Preskočite ovaj automobil iako je Mercedes! Može da se kupi solidan primerak za oko 7.000 evra, neko 2008.godište! Najbolji izbor je dizelaš od 3.0 litra, ali je registracija za njega čak 85.000 dinara. Iako je ovo izuzetno bezbedan i kvalitetan auto, potrebno vam je više od godinu dana da bi imali prilike da ga prodate. Kupcima se ne dopada dizajn!

 8. Renault Thalia.

Ako imate ovaj automobil, a telefon ne zvoni ni godinu dana nakon što ste ga oglasili, mislim da je potrebno da zaključite da ste vlasnik automobila koji ne može da se proda. Dizajn je stvarno odvratan. Thalia se proizvodila u Turskoj, i vrlo je lošeg kvaliteta.

 9.Dacia Solenza

Dacia Solenza nije popularan model. Koliko god da je niska cena, kupci će oklevati. Iako to uopšte nije tako loš auto, čak mu je i limarija sasvim solidna i korektna, recimo puno je bolja nego kod Suzukija.

 10. Suzuki SX4

Suzuki SX4, su uglavnom birale žene, jedno vreme je bio popularan model. Danas to više nije, i jako se teško prodaje, morate puno da spustite cenu, da bi se javili prvi preprodavci, koji će vam ponudi naravno još manje. Preskočite ovaj auto!

 Izvor: najboljiauto.com

Mirisna tečnost koju komarci mrze.

Napravite ovu tečnost, sipajte u činiju, stavite manju sveću koja može da pluta i komarci će odmah pobeći.

Potrebno je:

• 2 limuna
• 2 limete
• nekoliko grančica ruzmarina
• 8 do 10 kapi eteričnog ulja eukaliptusa
• malo vode
• plutajuće sveća

Postupak:

U manju staklenu čašu stavite vodu, limun, limetu i ruzmarin. Dodajte eukaliptus i na vrh stavite plutajuću sveću.

Prepolovite nekoliko limuna ili limeta pa u središte pobodite 10-ak karanfilića. Rasporedite limun po stanu, tamo gde provodite najviše vremena, i to je to.

Tečnost protiv osa i stršljenova

Za ovaj recept, potrebno je da izbušite rupe na poklopcu tegle. Stavite med na dno tegle i razblažite s malo vode ili dodajte kašiku džema. Insekti će biti privučeni slatkim mirisom, ući će kroz rupe, ali neće moći da se odlepe od smese sa medom. Po potrebi menjajte teglu.

Protiv različitih buba

Želite li da se u isto vreme rešite nekoliko vrsta buba, ovaj recept je idealan.

Sastojci:

• 30 ml maslinovog ulja
• po jedna kap esencijalnog ulja citronele
• eukaliptusa
• nane
• čajevca
• mirte
• čempresa

U tegli pomešajte sve sastojke, dodajte malo vode i pomešajte – samo strogo vodite računa da mešavinu nipošto ne držite blizu očiju, ni dok je pravite.

Pored toga možete uneti u kuću i neku od sledećih biljaka, dokazano je da one teraju insekte iz kuće:

Bosiljak

Ruzmarin

Lavanda

Matičnjak

Nana

Izvor: sd.rs

Britanka platila snimke mučenja majmuna: Spalili su ih, stavili u miksere...

HOLLI LeGreslei, 37-godišnja Britanka koja je moderirala grupu u kojoj su dijeljeni video snimci mučenja majmuna, izjasnila se krivom da je dio globalne mreže za mučenje životinja.

Naime, ona je prikupljala sredstva na Telegramu, a potom učestvovala u naručivanju video snimaka mučenja beba majmuna iz Indonezije. Na snimcima koji su u posedu stranih medija prikazani su živi majmuni kako spaljeni, povređeni raznim alatima, pa čak i jedan od njih stavljaju u blender, piše Bi-Bi-Si.

Grupu je predvodio bivši član motociklističke bande

Grupu koju je moderirao LeGresli predvodio je Amerikanac Majk Makartni, bivši član motociklističke bande koji je služio kaznu u zatvoru i poznat kao „Kralj mučenja“. Maccartnei se izjasnio krivim po optužbama za okrutnost životinja u SAD i prijeti mu do pet godina zatvora.

Pored toga, najmanje 20 ljudi širom sveta je pod istragom zbog okrutnosti prema životinjama. Trojica su optužena u SAD, uključujući vođu grupe. Njih dvojica su uhapšeni u Indoneziji.

Izvor: index.hr

Nastavnicima i drugom osoblju državnih škola u američkoj državi Tenesi dozvoljeno je da u školama nose skriveno oružje po zakonu koji je u petak potpisao guverner Bil Li.

„Važno je da damo školskim vlastima alat i mogućnost da ga koriste da bi zaštitili decu“, rekao je Li novinarima.

Kako je ideja o naoružavanju nastavnika počela da dobija podršku, zagovornici kontrole oružja i porodice počeli su da se okupljaju na Kapitolu Tenesija da pokažu protivljenje. Tokom konačnog glasanja ove nedelje, demonstranti su uzvikivali „Krv je na vašim rukama!“, a mnogi su poveli hajku na republikanske poslanike odmah posle glasanja, što je navelo predsednika Predstavničkog doma Kamerona Sekstona da naredi da publiku izbace s galerije Skupštine.

Po zakonu koji odmah stupa na snagu, roditeljima i drugim nastavnicima biće zabranjeno da znaju ko je naoružan u školama.

Direktor, školski okrug i policija bi morali da se slože kome od osoblja da dozvole da nosi oružje, a onda bi oni koji to žele morali da dobiju dozvolu za nošenje pištolja i pismeno ovlašćenje direktora škole i policije. Takođe bi trebalo da prođu proveru prošlosti i 40 sati obuke za korišćenje pištolja. Ne bi mogli da nose oružje na školskim skupovima na stadionima, u fiskulturnim salama i na sličnim mestima.

Taj zakon je najveće proširenje pristupa oružju u Tenesiju od prošlogodišnje smrtonosne pucnjave u privatnoj osnovnoj školi u Nešvilu, gde je napadč neselektivno otvorio vatru i ubio troje dece i troje odraslih pre no što ga je ubila policija.

Guverner Li je prvobitno kao odgovor na taj napad tražio od poslanika da propisom zadrže oružje podalje od ljudi za koje se smatra da su opasni za sebe ili druge, ali republikanska većina je ignorisala taj zahtev.

Mnoge porodice su se ssastale s Lijem i poslanicima u nadi da će ih ubediti da odustanu od ideje o naoružavanju nastavnika, ali uzalud.

Nejasno je da li će školski okruzi primeniti zakon. Portparol Okruga državnih škola Nešvila Šon Brajsted je rekao da je stav tog okruga da je „najbolje i najbezbednije da samo aktivna policija nosi oružje“, ne i nastavnici.

Izvor: danas.rs

Sve je više znakova da se trend vožnje vraća na zadnje točkove. Dva su glavna razloga za to, sigurnosni sistemi i električni automobili

Tokom proteklih 40 godina, pogon na prednje točkove je postao dominantan u svakodnevnim automobilima. I sa dobrim razlogom. Za „civilni drumski automobil“ dizajniran za bezbednost i efikasnost, pogon na prednje točkove nudi dosta prednosti u odnosu na pogon na zadnje točkove. Za klasičan automobil sa prednjim motorom, pogon na prednje točkove znači da nema glomaznog pogonskog vratila koje smanjuje prostor u kabini, oduzima snagu na točkovima i dodaje težinu automobilu. Međutim, bezbednost i upravljivost na klizavim putevima su se pokazali kao najvažniji faktor koji je doneo pobedu na prednjim točkovima. Automobili sa prednjim pogonom su jednostavno lakši za vožnju.

Ako pritisnete previše gasa u automobilu sa pogonom na zadnje točkove u krivini, zadnje gume obično prve gube prianjanje, što može dovesti do ozbiljnog proklizavanja zadnjeg kraja. Ova pojava se naziva prekomerno upravljanje, a automobili sa zadnjim pogonom imaju jaku tendenciju ka tome. To može biti zabavno za iskusne vozače, ali manje iskusni vozači redovno gube kontrolu. Kod automobila sa prednjim pogonom, u identičnim uslovima, prednje gume gube prianjanje, a da bi se to ispravilo, dovoljno je samo ispustiti gas. Ovo čini automobile sa pogonom na prednje točkove predvidljivijim i lakšim za vožnju za vozače početnike.

Ali sada ima sve više znakova da se trend vožnje vraća na zadnje točkove. Dva su glavna razloga za to, savremeni sigurnosni sistemi koji sprečavaju proklizavanje zadnjeg dela automobila i električni automobili. Posebno električni automobili sve više imaju pogon na zadnje točkove. Na primer, svi Volksvagen ID modeli u osnovnim verzijama imaju pogon na zadnje točkove, isto važi i za Teslin model 3 i I, a Volvo je takođe prešao na zadnji pogon sa modelima KSC40 Recharge i EKS30... Očigledno, kada je dođe do mogućnosti i potencijala električnih platformi, pogon na zadnje točkove ponovo počinje da ima mnogo smisla.

Šta čini pogon na zadnje točkove boljim?

Fizika daje jasnu prednost zadnjem pogonu u odnosu na prednji. Laički rečeno, uvek je lakše gurati nego povlačiti poene. U automobilu je to malo komplikovanije, ali princip je isti. Prednje gume obavljaju sve zadatke u krivinama, dok zadnje gume podnose sva ubrzanja, što u teoriji znači bolje ukupne performanse.

Da biste pogledali jednu od primarnih prednosti pogona na zadnje točkove, morate uzeti u obzir neke osnovne fizike. Kada ubrzate, težina automobila se pomera unazad zbog inercije. Ovo stoga daje zadnjim gumama bolje prianjanje. Kada je većina automobila sa prednjim pogonom imala manje od 150 konjskih snaga, kao pre 10, 20 godina, to nije bila velika stvar. Ali današnja električna vozila su mnogo snažnija i stoga mnogo efikasnije prenose snagu na zadnje točkove. To se ne odražava samo na bolje performanse već i na potrošnju, jer bolje prianjanje točkova pri ubrzanju znači manji gubitak energije usled njihovog proklizavanja (ili intervencije sistema za kontrolu proklizavanja).

Ali fizika se ne može prevariti i činjenica da je automobil električni ne eliminiše sama po sebi opasnost od proklizavanja njegovog zadnjeg dela. Štaviše, zbog njihove velike snage i zamaha, to bi trebalo da bude još izraženije. Ovde na scenu stupa savremena tehnologija. Svaki novi automobil danas ima ESP sistem koji može da aktivira kočnice na pojedinačnim točkovima kako bi sprečio proklizavanje. ESP radi u kombinaciji sa kontrolom vuče koja pokreće točkove koji se okreću tokom ubrzanja.

Prelazak na elektrifikaciju čini sisteme kontrole proklizavanja pogonskih točkova još efikasnijim. Na klasičnim automobilima sa benzinskim ili dizel motorima, kontrola proklizavanja obično funkcioniše tako što automatski skida gas ili čak iseče varnicu na svećici. Oba rešenja su jednostavna i efikasna, ali nijedno ne nudi finoću i brz odgovor koji nude električni motori. Kod električnih motora, količina proizvedene energije nema nikakve veze sa fizičkim stvarima kao što su kablovi za gas ili varnice koje izazivaju eksploziju smeše u cilindru. Zbog toga, sistemi kontrole vuče i stabilnosti na električnim vozilima mogu mnogo brže da reaguju na probleme sa točkovima.

Da li pogon na prednje točkove i dalje ima adute?

Ali fizika bi ponovo mogla da se umeša u bitku između pogona i ponovo favorizuje pogon na prednje točkove. Naime, kod električnih automobila je važno regenerativno kočenje koje vraća automobil nazad

deo energije usporavanja u bateriju. Automobil koji usporava nema najveću težinu pozadi već napred, zbog čega skoro svaki automobil na putu ima veće i jače prednje kočnice. Ali regeneracija za sada nije problem, jer baterija ionako nije u stanju da apsorbuje toliku količinu energije koja se generiše jačim kočenjem, pa je dovoljna energija koja će se proizvoditi na zadnjem delu automobila. Takođe, 99 procenata kočenja je nežno i to je mesto gde regenerativno kočenje pozadi može da obavi sav posao usporavanja "pokupi" svu energiju. Međutim, kako se razvijaju baterije i motori, povećavaće se i snaga regenerativnog kočenja, pa bi pogon na prednje točkove ponovo mogao da dođe u centar pažnje zbog efikasnosti.

Najbolje rešenje, kao i kod automobila na benzin i električnih automobila, je pogon na sva četiri točka. Kod električnih automobila to se postiže ugradnjom motora napred i pozadi i teoretski maksimalno koristi prianjanje sve četiri gume tokom ubrzanja i obezbeđuje poboljšanu regeneraciju.

Izvor: jutarnji.hr

Otkako su naučnici 2013. prvi put u italijanskoj regiji Apulija pronašli ksilelu fastidiosu, bakteriju koja raste u tkivima biljaka, nestala je trećina od ukupno 60 miliona stabala u tom regionu. Mnoga stabla bila su vekovima stara.

Ta drveća polako venu i suše se, lišće im opada i kora postaje siva. Nekada su proizvodila skoro polovinu italijanskog maslinovog ulja. Prekinuta je proizvodnja, turisti su počeli da izbegavaju da dolaze tamo, prenosi Gardijan.

Deset godina kasnije, nije se mnogo odmaklo od početnog stanja, a pretnja samo postaje još veća. U februaru 2024. naučnici su pronašli još jednu vrstu ove bakterije, koja je uništavala američke vinograde i nikada ranije nije bila otkrivena u Italiji.

Za mnoge poljoprivrednike, naučnike i donosioce odluka, ova bolest je indikator daleko šireg problema – poteškoće EU da ograniči uvođenje razornih novih biljnih bolesti, uprkos regulatornim naporima u protekloj deceniji. Novi podaci, prenosi Gardijan, pokazuju da se u EU svake godine otkriju desetine epidemija bolesti, čak i dok se farmeri i naučnici bore da obuzdaju ranije poznate bolesti. Kako se klima menja, naučnici upozoravaju da će se problem pogoršavati.

Mane otvorenog sistema uvoza u EU

Jednog užarenog junskog jutra 2023. godine, Paolo Solmi, sanitarni inspektor u luci Ravena u severnoj Italiji, rekao je svom timu da otvori prvi od 28 kontejnera sa egipatskim krompirom koji će proveriti tog dana. Oni pune vreće i onda ih odnose u laboratorije na standardizovane testove EU.

„Kada prođu ove provere, roba je slobodna da se kreće unutar Evropske unije“, kaže Solmi.
EU ima otvoren sistem uvoza – može ući sve što nije poznato da je štetno. Neke zemlje, poput Novog Zelanda i Čilea, odlučile su se za zatvoreni sistem – sve se smatra krivim dok se ne dokaže suprotno.

Prema rezultatima, bakterije ksilela potiču iz Latinske Amerike, i najverovatnije dolaze od ukrasnih biljaka kafe koje su došle u Holandiju.

Prema Albertu Santiniju, šumskom patologu, otvoreni sistem propušta alarmantan broj biljnih štetočina i bolesti iz drugih zemalja. Dodao je da su mnogi patogeni bezopasni u tim zemljama jer su ekosistemi evoluirali zajedno sa njima. Iako ksilela možda nije uticala na biljke kafe u Kostariki, uspela je da utiče na bespomoćna stabla maslina u južnoj Italiji.

EU je uvela nove propise 2016. kako bi bolje upravljala uvozom iz drugih zemalja, te kako bi se brzo rešila epidemija. Ipak, sa toliko ulaznih mesta, naučnici i donosioci odluka ne mogu ispratiti sve. Za neke zemlje kao što je Holandija otvorena trgovina biljkama je ključni deo njihove istorije i ekonomije – i otporne su na pooštrenu regulativu.

Kristijan Linden, osnivač i izvršni direktor IBH Eksporta u Holandiji, uvozi cveće i saksijske biljke uglavnom iz Turske i istočne Afrike, te ih redistribuira po Europi. On kaže da ne zna mnogo o patogenima ili bubama koji ulaze u promet, ali nije zabrinut jer su fitosanitarne vlasti “veoma stroge”. On smatra da je uredba o zdravlju bilja iz 2016. stvorila veću zaštitu za EU, te te napominje i koliko je važno uvođenje biljnih pasoša, koji nisu postojali kada je bakterija ksilela stigla u Italiju. Danas, dodaje, ako jedan kupac pronađe bolest ili bubu na uvezenoj biljci, cela pošiljka se prati i uništava.
„Kada je potrebno zaštititi životnu sredinu, to morate učiniti“, kaže on.

U luci u Raveni sanitarni inspektor Solmi prepoznaje ovaj izazov.

„Evropa je rođena pomoću kretanja roba, kapitala i ljudi. Naša misija je da damo sve od sebe u okviru otvorenog fitosanitarnog sistema jer alternativa trenutno ne postoji”, rekao je on.

Izvor: nin.rs

Ovo prolećno povrće bogato je vitaminima, mineralima i vlaknima, neophodnim za održavanje zdravlja.

Njegova raznolikost i svežina čine ga neizostavnim delom uravnotežene ishrane. Zbog toga je nutricionista Džesika Šand, istražujući nutritivne vrednosti, otkrila da špargle nude zdravstvene prednosti koje često prevazilaze nutritivne vrednosti multivitaminskih suplemenata, prenosi City Magazine.

„Špargle su jedan od najboljih prolećnih darova kada je u pitanju smanjenje upale u telu. Sadrže vitamin C koji podržava imuni sistem, vitamin A za zdravlje imuniteta i vitamin K za zdravlje kostiju. Takođe su izvor vlakana koja promoviše zdravlje creva“, rekla je ona.

Prepune zdravstvenih prednosti, od folne kiseline do vitamina E, ovo sezonsko povrće može izgledati jednostavno, ali je daleko od toga.

„Špargle sadrže velike količine biljnih pigmenata zvanih ‘antocijanini’, koji su odgovorni za njihovu boju i imaju snažno antioksidativno dejstvo na organizam. Ovo je važno jer antioksidansi sprečavaju nakupljanje štetnih slobodnih radikala i mogu smanjiti rizik od hroničnih bolesti“, kaže nutricionista.

U svakom slučaju, koju god vrstu špargle da jedete – belu, zelenu, roze ili ljubičastu – ovo prolećno povrće ima mnoge zdravstvene prednosti.

Zanimljivo je da je špargle obožavao i Nikola Tesla. Veliku pažnju posvetio je svom zdravlju, a jelovnik koji je specijalno za njega kreiran 1899. godine u Hotelskoj Auditorijumu uključivao je, između ostalog, i ovo povrće.

Izvor: n1info.rs

Danas je dostupna dostava ne samo gotovih jela, već i namirnica iz supermarketa. A ako je u pitanju voće ili povrće, dostavljač možda neće imati vremena da bira, te će zgrabiti prvo nadohvat ruke. Ako ne vidi da je voćka trula ili oštećena, takvu ćete je i dobiti. Druga stvar je da se vaša omiljena hrana može pokvariti (tokom vrućine) ili oštetiti tokom transporta. Zato je dobra ideja izbegavati naručivanje određenih proizvoda, piše Real Simple.

Meko voće

Bilo koja vrsta voća sa mekim središtem se veoma lako uništava tokom transporta. Zbog toga možda nije najbolja opcija naručiti voće kao što su breskve, nektarine, šljive i kajsije putem dostave.

Jaja i mlečni proizvodi

Jaja i mlečni proizvodi su poznati po tome što se brzo kvare na visokim temperaturama. Takođe, naručivanje sladoleda je još jedno veliko ne- u suprotnom, doći će vam u izmenjenom obliku.

Avokado

Svako bira avokado po svojoj želji, neko voli da bude zreo i mek za namaz, a drugi da se napravi nešto tvrđe za salate. Postoji mogućnost da dostavljač neće obratiti pažnju na ovo i uzeti onaj koji vam se neće dopasti.

Riba

Bez obzira da li kupujete prerađenu ili svežu ribu, uvek je najbolje da je kupite sami u prodavnici ili lokalnoj ribari kako biste bili sigurni da je sveža. Kada se riba ne drži na odgovarajućoj temperaturi, može razviti bakterije.

Meso

Kao i riba, sirovo i prerađeno meso je pod većim rizikom od kontaminacije tokom transporta ako se ne drži na adekvatnoj temperaturi, na primer u frižideru.

Izvor: danas.rs