Jedna mama iz Zagreba oduševila je sve objavom na društvenim mrežama u kojoj traži posao svom sinu (14) jer je "kiksirao sa ovom školskom godinom".

Besna što je završio školsku godinu sa lošim ocenama, odlučila je da nađe posao za svog sina, jer nema nameru da „finansira svakodnevne kafice i željice“ tokom raspusta.

„Drage komšije, imam (možda) malo neobičnu potražnju… Naime, moj 14-godišnjak je ove školske godine kiksirao sa školom generalno, plus doza puberteta i inatljivosti koja je dovela do toga da sam mu obećala naći bilo kakav poslić ili više njih za period dok je u Zagrebu, jer kući neće ležati bezveze, a ja neću da finasiram svakodnevne kafice i željice kao ‘nagradu‘ za loše ocene“, navela je mama u svojoj objavi na Facebook-u, prenosi Jutarnji list.

Bivši indijski političar Atik Ahmed ubijen je zajedno sa svojim bratom tokom davanja izjava novinarima uživo na televiziji. Nakon pucnjave, trojica napadača koji su se predstavljali kao novinari, predali su se i odvedeni su u pritvor. Policija je naredila istragu ubistva i zabranila javne skupove. Ovaj slučaj je šokirao ceo svet i podsetio na slične događaje koji su se desili tokom prethodnih godina.

Ubijena novinarka

Novinarka američke televizije „WDBJ7“ Alison Parker (24) ubijena je u gradiću Moneta, u državi Virdžiniji 2015. godine, tokom intervjua koji je emitovan uživo u jutarnjem programu.

Stradao je i njen kamerman Adam Vord (27). Kako su mediji preneli, ubica je njihov kolega Vester Li Flanagan (41).

Policija je tragala za njim nakon zločina, a on je na kraju počinio samoubistvo. Potera je trajala gotovo pet sati. Alison je bila usred intervjua kada su se začuli pucnji, nakon čega je prvo na zemlju pao kamerman.

{vembed Y=j5fljEF-MYQ}

Kamera je nastavila da snima Flanagana koji ubija novinarku, a njeni vrisci su mogli da se čuju na snimku. Kamera je snimila deo lica ubice. Pored stradalih Parker i Vorda, ranjena je i Viki Gardner, direktorka lokalne privredne komore, koja je pogođena u leđa. Posle hirurškog zahvata, kojim su joj odstranjeni jedan bubreg i deo debelog creva, puštena je iz bolnice.

Direktor televizije Džefri Marks rekao je da su Parkerova i Vord bili „posebni ljudi, koji su svakodnevno obavljali sjajan posao“.

Ubica Vester Li Flanagan II, poznat pod pseudonimom Brajs Vilijams, radio je na pomenutoj televiziji, sa koje je otpušten 2013. godine zbog remetilačkog ponašanja.

Pucali novinaru u glavu

Brazilski novinar i radio voditelj, poznat po antikorupcijskoj kampanji, ubijen je 2015. godine tokom emisije, saopštila je tada policija, navodeći da sumnja da je ubistvo politički motivisano.

Novinar Glejdson Karvaljo ubijen je sa pet hitaca, a napadač je potom sa saučesnikom pobegao na motociklu.

„Došli su do ulaza radio stanice. Rekli su da žele nešto da objave. Neko im je otvorio vrata. Oni su onda rekli da je u pitanju napad i pitali ko je u studiju“, rekao je agenciji AFP šef policije Ebert Silva.

Silva je kazao da je napadač odmah ušao u studio i ubio novinara – tri puta mu je pucao u glavu, a dva puta u stomak.

Bezbednosne snage su identifikovale osumnjičenog. Brazilski mediji su javili da je Karvalju prećeno zbog njegovog posla.

Prema podacima Reportera bez granica, Brazil je treća najopasnija zemlja za novinare, posle Meksika i Hondurasa.

Horor u Dominikanskoj Republici

Dva novinara na radiju upucana su u Dominikanskoj Republici 2017. godine dok su uživo vodili emisiju, a tom prilikom povređena je i jedna žena.

Policija je nakon ubistva uhapsila tri osobe, za koje je navedeno da dosad nisu osuđivane.

Kako se navodi, novinar i voditelj Luis Manuel Medina snimao je telefonom emisiju i emitovao je uživo na Fejsbuku kada je pogođen, a na snimku se vidi kako naoružani muškarac prekida emisiju i ženu kako panično viče “Pucnjava!”

Njegov snimak objavila je agencija Storiful, navodeći da se pucnji mogu čuti u poslednjih 20 sekundi snimka, nakon čega je emitovanje prekinuto.

Osim Medine, ubijen je i producent Leo Martinez.

Ubistvo na demonstracijama

Novinar iz Nikaragve ubijen je 2018. godine dok je uživo izveštavao sa antivladinih demonstracija.

Anhel Gahona je događaje sa protesta uživo prenosio na Fejsbuku. Dok je opisivao kako su nasilni demonstranti oštetili bankomat, začuo se pucanj.

Pogođen je u glavu i pao je na zemlju dok su njegovi prijatelji počeli da dozivaju pomoć. Na snimku se potom vidi kako i drugi ljudi trče da bi mu pomogli.

Ubistvo se dogodilo u trenutku kada su trajali protesti protiv vladinih planova da smanje penzije i radnička prava.

Atentati na političare

Pored ubistava novinara pred kamerama, dešavali su se atentati ili pokušaji atentata na političare.

U Vašingtonu je 30. marta 1981. godine pucano na Ronalda Regana i njegovu pratnju i tom prilikom ispaljeno nekoliko hitaca. Atentator je bio Džon Hinkli, koji nije imao političkih motiva za ubistvo. On je pušten iz psihijatrijske bolnice u Vašingtonu 2016. godine, u kojoj je proveo više od 30 godina, a snimak pucnjave je obišao planetu.

{vembed Y=N1Jid5uRFo4}

Hamid Karzai, avganistanski predsednik, bio je na meti atentatora deset puta. Jedan pokušaj atentata su snimile kamere, a on se dogodio 2008. godine. Tada je pokušala da ga ubije grupa talibana u blizini predsednikove palate u Kabulu tokom proslave pobede nad sovjetskom vojskom. Pucali su na njega iz automatskog oružja u prenosu uživo na televiziji.

Najpoznatiji atentat bio je na američkog predsednika Džona Kenedija kada je usmrćen dok je bio u autu sa svojom ženom Džeki Kenedi i guvernerom Džona Konalija. U njega je pucao Li Harvi Osvald. Ovaj događaj je šokirao svet, a snimak ubistva je obišao planetu. Nakon ovog zločina, nizale su se brojne teorije zavere.

{vembed Y=cMTdt_gE2Lw}

 Japanski političar Inejira Asanuma ubijen je u tv prenosu uživo 12. oktobra 1960. godine. Njega je u napadu nožem ubio tinejdžer Otoja Jamaguči (17), tokom tv debate u Tokiju. Asanuma se zalagao za raskid savezništva sa SAD i približavanju Kini i SSSR. Preminuo je ubrzo nakon ranjavanja, a njegov ubica je kasnije počinio samoubistvo.

 Bivši japanski premijer Šinzo Abe ubijen je prošle godine tokom govora u gradu Nara. Na Abea je pucao četrdesetesedmogodišnji Japanac, a bivši premijer u bolnici je nedugo nakon napada podlegao povredama. Kamere su snimile trenutak napada na Abea. Nastala je pometnja, video se dim, a Abe je pao kao pokošen. Osumnjičeni Tetsuja Jamagami uhapšen je u blizini mesta pucnjave. On je rekao policiji da je za zločin koristio ručno napravljen pištolj.

Izvor: nova.rs

Spasenija Marković napisala je čuvenu srpsku kulinarsku bibliju.

Ukoliko mislite da ne znate ko je Spasenija Marković, grdno se vrate. Ona vam dođe kao tetka čije vanilice obožavate.

Zapravo, ona je Srpkinja koja je išla ispred svog vremena i mnogo, mnogo pre Džejmija Olivera, Rudolfa van Vina, kanala 24Kitchen, nutricionista i koučeva, pre savremenih pokreta za emacipaciju žena – podizala svest o tome koliko je ishrana važna i da kulinarstvo nije tek puko mešanje variva varjačom.

Da, to je Spasenija Marković – od milošte prozvana Pata.

Čak i da niste čuli za nju, velika je verovatnoća da je Pata bila uz vas od rođenja. Spasenija Marković autorka je legendarnog Patinog kuvara, u kojem je sabrano više od 4.000 recepata, štiva koje je svojevremeno bilo redovno međ poklonima za mlade bračne parove. Ako pročešljate svoju policu sa knjigama, velika je verovatnoća da ćete tamo pronaći Patu i njene đakonije koje su vam postale omiljena jela, piše 011.info.com.

Ko je bila Spasenija Pata Marković?
Spasenija je rođena 31. decembra 1881. u uglednoj beogradskoj porodici, te joj je bilo suđeno da postane prava dama. Otac joj je bio Dimitrije Đurić, general, ministar vojni i član Srpske akademije nauka, a deda Dimitrije Matić – doktor filozofije i ministar pravde i prosvete. Udala se za pešadijskog majora Đorđa Ristića i s njim imala dvoje dece: ćerku Ljubicu i sina Dušana, inače konjičkog majora koga će Nemci ubiti na Banjici 1943, a potom se udala za doktora Zorana Markovića.

Pata je u Beču završila školu za domaćice i postala vrsna kuvarica. Inspirisana životom u austrijskoj prestonici, pronašla je svoju životnu misiju – obrazovanje i izbavljenje srpskih žena iz ropstva kuhinjskih zidova. Snažno je propagirala načela moderne medicine i bespoštedno se zalagala za savremeni, evropski način života žena u Srbiji.

Čuveni Branislav Nušić, koji je veoma poštovao Patu, napisao je 1925. u „Politici“ jedan članak o učenim ženama i za gospođu Marković između ostalog rekao:

„Od kada uđete u njen dom, vidite da je to dom učene, srpske dame u kome ničega ne manjka. Pomislio bi čovek da u njemu boravi kakva kraljica i da ima bar tuce posluge. Međutim, gospođa Marković ima samo jednu služavku, sa kojom radi iste poslove po kući. Kada vidite da se u maniru velike dame ponaša kao da je njen dom dvor, dok ne prozborite sa njom, ne biste ni poverovali u njenu skromnost i vedar duh kojim ona zrači.“

Poznati kuvar o čudnoj ishrani Viktorije Bekam: “Promenila je ceo meni“
Kao upraviteljka Ženske zanatske škole u Brankovoj ulici, Spasenija Pata Marković je svoje ideje širila baš tamo gde su bile najpotrebnije. Paralelno je od učenica prikupljala domaće recepte, usavršavala ih, kategorizovala i na kraju objavila u prvoj knjizi „Moj kuvar“ iz 1939, a koji je narod prozvao Patin kuvar.

Taj naziv se zadržao i kasnije iako je knjiga u novom izdanju izašla pod nazivom „Veliki narodni kuvar“.

Istovremeno, Spasenija je kuvarske savete davala i na radiju i u dnevnom listu „Politika“, gde je uređivala rubriku „Jelovnik za danas“, dajući savete kako da se sa malo novca skuva zdrav ručak i objavljivala recepte koje su joj slale domaćice iz cele zemlje.

Jednom nedeljno izlazila je i „Patina čitanka za domaćice“, ali, budući da je imala vatreni duh i bila protivnik tadašnje vlasti, Pata Marković je u recepte ubacivala i različite sarkastične opaske, zbog čega je snosila posledice.

Kako je zabranjen kuvar
Zbog svojih naprednih ideja Pata je doživljavana kao svojevrsni disident. Mnogi su postavljali pitanje „ko je ta ŽENA Pata da se meša u život Balkana?“.

Posledica je bila to da je Srbija postala jedina zemlja koja je, u to vreme, zabranila knjigu koja se bavi kuvanjem.
To se dogodilo u vreme šestojanuarske diktature (trajala od 6. januara 1929. do 3. septembra 1931. U tom periodu kralj Aleksandar I Karađorđević raspustio je Narodnu skupštinu, zabranio rad svih političkih stranaka i sindikata, političke skupove i uveo cenzuru).

Tada je „Patina čitanka za domaćice“, kao nedeljnik, bila jedino štivo koje je izlazilo bez cenzure. Prirodno, čitanka je postala svojevrsno opoziciono glasilo u kome je Patin brat, inače zakleti opozicionar, na jednoj stranici ironično govorio o kralju i diktaturi, naravno kroz recepte.

Po završetku Drugog svetskog rata, Pata je, kao žena iz bogate porodice, uhapšena kao izdajnik. Imovina, uključujući i kuću u kojoj je tokom rata skrivala jevrejsku decu, joj je nacionalizovana, a njeno ime je dobilo oznaku – „zabranjeno“.

Ipak, bilo joj je dozvoljeno da vodi škole za mlade partizanke, podučava ih bontonu i kuvanju za „radni svet“. Snažan uticaj koji je ime Spasenije Pate Marković imalo među narodom dovelo je do toga da je proglase za osobu koja širi ideje buržoazije. Odmah joj je zabranjeno da se potpisuje punim imenom, a oduzeta su joj i sva prava.

Svi njeni kuvari objavljeni od 1945. do 1990. potpisani su samo inicijalima SM.

Spasenija Pata Marković umrla je 1974. u 94. godini.

Patine mudrosti aktuelne i danas
„Najbolje knjige koje postoje, to su kuvari. Većinu ostalih nije trebalo ni pisati. Šteta što su pisci kuvara, obično nepoznati“ – Ibzen.

Ovim rečima Pata Marković započinje svoj kuvar.

U uvodu, između ostalog, piše:

„Hrana je ono što nas održava u životu. I baš zato nimalo nije svejedno šta čovek jede, koliko jede i kako je jelo pripremljeno. Raznolikost životnih namirnica i različiti načini pripreme hrane od velikog su značaja za čovečiji organizam. Samo raznolika hrana može da čovečijem organizmu da sve one sastojke koji su nam potrebni: belančevine, masnoće, skrob, šećer, razne soli, vitamine itd., a nedostatak tih sastojaka doprinosi do raznih poremećaja u organizmu. Kućni posao je težak, ali on je kao i svaki drugi posao, dvostruko težak za onoga ko ga obavlja bez izvesnog znanja i spretnosti.“

Zanimljivo je da Pata Marković u svom kuvaru jedno poglavlje posvećuje sirovoj ishrani koja je danas izuzetno popularna.
Spasenija je bila protivnik stroge vegetarijanske ishrane jer telo ne dobija dovoljno proteina. Ipak, pozitivno je gledala na laktovegetarijansku dijetu, gotovo identičnu onome što današnji lekari propisuju.

Naravno, Pata je veoma brinula i za ishranu dece, posmatrajući je kao deo vaspitanja.

„Što se tiče dece, njih je ionako najbolje još iz detinjstva navikavati na jednostavnu i zdravu hranu, a ne da posle budu probirači i zakerala“, pisala je Spasenija Marković, žena koja je činila sve da postavi temelje praktične parole da „zdravlje ulazi na usta, od detinjstva do starosti“.

Svemirska agencija NASA i Ministarstvo odbrane SAD veruju da će raspuštena svemirska letelica, poznata kao Resi, sutra uveče pasti kroz atmosferu.

Stručnjaci tvrde da su male šanse da stari NASA satelit predstavlja bilo kakvu opasnost, piše Skaj njuz.

Očekuje se da će većina satelita od 300 kilograma izgoreti dok juri kroz gornju atmosferu, ali se očekuje da će neki delovi pasti na Zemlju.

Svemirska agencija je u saopštenju navela da je rizik da bilo ko na površini bude povređen usled pada delova satelita „nizak“ – oko jedan od 2.467.

Satelit je zabeležio više od 100.000 solarnih događaja

Rhessi, što je skraćenica za Reuven Ramaty High Energy Solar Spectroscopic Imager, otišao je u orbitu 2002. godine da proučava Sunce.

Pre nego što je ugašen 2018. godine zbog problema u komunikaciji, satelit je posmatrao sunčeve baklje, kao i izbacivanje koronalne mase sa Sunca.

Snimio je slike pomoću visokoenergetskih rendgenskih zraka i gama zraka, snimivši više od 100.000 solarnih događaja.

Izvor: Index.hr

Sve odbijaju insekte, a jedna ublažava svrab nakon ujeda.

Ukoliko ovih večeri muku mučite sa komarcima vreme je da odahnete. Komarci i insekti mogu pokvariti prijatno veče u dvorištu ili na terasi, a pravi problemi nastaju kada vam uđu u dom i tokom noći pokušavate da ih ulovite. Postoje razna sredstva protiv komaraca, ali mnoga od njih sadrže hemikalije, a neka se ne preporučuju za upotrebu kod dece. Zato možete napraviti prirodna sredstva protiv komaraca od esencijalnih ulja, ali i posaditi biljke koje štite od dosadnih insekata u letnjim noćima.

Postoje biljke koje svojim mirisom odbijaju komarce jer luče određene supstance koje im smetaju. Ovo je pet popularnih biljaka koje se lako gaje i fenomenalne su protiv komaraca. Možete ih posaditi u dvorištu, na terasi u saksiji ili držati na prozorskoj dasci, ali i uneti u kuću i staviti u vazu. Za nas imaju prijatan miris, ali komarce mogu oterati daleko od vašeg doma.

Ovo su biljke su najbolji repelenti protiv komaraca:

Lavanda

Uživamo u mirisu lavande, ali leteći insekti kao što su komarci verovatno neće podeliti ovo zadovoljstvo sa nama – oni će odmah nestati. Najbolja sorta ove biljke protiv komaraca je lavandin, koji sadrži visoku koncentraciju kamfora, čiji miris odbija insekte.

Matičnjak

Njegov naglašeni mirus limuna podseća na citronelu (ali na mnogo prijatniji način). U stvari, biljke koje sadrže visoke nivoe citronelola odbijaju insekte. Posadite ove mirisne biljke protiv komaraca u dvorištu, a uveče otkinite nekoliko listova i ubacite ih u vrelu vodu i skuvajte čaj. Veoma je ukusan.

Bosiljak

Saksija ispunjena mirisnim bosiljkom će vam zaista pomoći da uživate u prirodi na otvorenom, u miru i tišini bez napada insekata. To je jedna od retkih biljaka koja odiše jakim mirisom i kada je ne gnječenje ili ne kidate listove. Samo stavite saksiju na prozor ili na sto u bašti.

Mačja trava (japanska mačja trava)

Još jedna biljka protiv komaraca. Komarci ne podnose mačju travu, ali mačke je baš vole, pa ne dozvolite vašem ljubimcu da vam kida i stalno gricka travu. Dobro će doći za kontrolu komaraca.

Nana

Ono što je dobro za čaj i za koktel, dobro je i za vašu kožu. Iseckajte listove mente i ubacite u čašu vode, ovo će pomoći u odbijanju komaraca uveče, a eterična ulja sadržana u listovima efikasno će umiriti svrab kože nakon ujeda insekata.

Izvor: nova.rs

Da li slavimo Uskrs ili Vaskrs?

Uskrs ili Vaskrs? I da li je pravilno reći „Hristos vaskrse“ ili „Hristos voskrese“? Ovo su glavne, ali ne i jedine jezičke nedoumice koje se tiču najvećeg hrišćanskog praznika.

Lingvisti tvrde jedno, crkveni autoriteti drugo, a i ljudi iz naroda imaju svoj stav po ovom pitanju. Da li ipak postoji pravi naziv za obeležavanje Hristovog vaskrsenja koji je imajući u vidu našu istoriju i tradiciju prikladniji od drugih? Odgovor na ovo pitanje je potvrdan, a na sajtu N1info.rs otkrivaju kako on glasi.

Stav lingvista

U svom „Rečniku jezičkih nedoumica“ Ivan Klajn je tvrdio da je jednako pravilno reći i Uskrs i Vaskrs. Prvi oblik je uobičajen u narodnom jeziku, a drugi vuče korene iz crkvenoslovenskog jezika i više ga koristi sveštenstvo.

Crkvenoslovenski je liturgijski jezik u slovenskim pravoslavnim crkvama. To je bio književni jezik sve do reforme Vuka Karadžića. Do sredine 18. veka korišćen je srpskoslovenski, prema kome je pravilno reći Vaskrs. Nakon toga, međutim, u upotrebu ulazi ruskoslovenski, tj. dolazi do ruske redakcije staroslovenskog jezika, zbog čega su reči sve više počele da se izgovaraju na ruski način, sa slovom „o“ u prvom slogu. Na taj način smo dobili: Voskresenije, voskresnuti, voskrese, piše Istorijski zabavnik.

U govornom jeziku „v“ u rečima kao što su Vaskrs i vaistinuje postalo je „u“, pa tako danas većina kaže Uskrs i uistinu, umesto prethodnih oblika. S druge strane ljudi će vam čestitati „Uskrs“ sa rečima „Hristos vaskrse“, ali to nije ni prva ni poslednja nekonzistentnost u srpskom govornom jeziku.

Stav pravoslavne crkve

Mada mnogi pravoslavni sveštenici govore Uskrs u crkvenom kalendaru stoji da pravoslavci ove godine u nedelju 16. aprila slave vaskrsenje gospoda Isusa Hrista – Vaskrs.

„Ovaj oblik je bliži originalnom staroslovenskom izrazu, i potpuno saglasan crkvenoslovenskom VO-skresenije. Koliko se ovaj način izražavanja sačuvao u crkvenoj svesti svedoče i nazivi drugih praznika koji počinju istim prefiksom kao što su VA-znesenje, VA-vedenje i drugi. Teško je da ćete čuti da neko kaže praznik Uznesenja ili Uvedenja, a većina će reći Uskrs“, objasnio je za Istorijski zabavnik Ivan Neđić, profesor pripravnik Bogoslovije Svetog Arsenija u Sremskim Karlovcima.

Mnogi krive Srpsku pravoslavnu crkvu jer je dozvolila da se reč Uskrs ustali u govornom jeziku i nije dovoljno edukovala narod o pravilnijem obliku – Vaskrs. Drug pak tvrde da je „glavni krivac“ obrazovni sistem posle Drugog svetskog rata u kome su svi učili srpskohrvatski jezik, prema kome je Uskrs naziv najvećeg hrišćanskog praznika.

Šta je onda pravilno reći?

Mada nećete puno pogrešiti ako koristite bilo koji oblik, pošto su i Uskrs i Vaskrs prihvaćeni u srpskom jeziku, ako vam je stalo da se u potpunosti držite tradicije Srpske pravoslavne crkve, pravilnije je reći Vaskrs i pozdravljati ljude sa „Hristos vaskrse“ i otpozdravljati sa „Vaistinu vaskrse“ kada se na ovaj dan susretnete s njima.

Izvor: nova.rs

Navike ili karakteristike za koje većina naših muškaraca smatra da im umanjuju muškost, zapravo su recept za zdravu vezu i srećnu ženu.

Određene stvari bi trebalo da budu samo zdrav razum.

Ali ipak prema mišljenju i iskrenim ispovestima mnogih, očigledan je nedostatak truda, romantike, dostojanstva, viteštva i samo opšteg poštovanja na sastancima i u vezama – i za to nema opravdanja.

A šta je to što muškarac treba da radi da bi svakim danom postajajo sve bolji kao čovek, sin, brat, dečko, član društva?

Evo 10 stvari koje najpametniji muškarci rade da bi žene bile srećne:

1. Peru sudove

Da, posuđe. Bez obzira na to da li su kuvali ili ne, ili čak ukoliko dolaze u posetu svojoj devojci, a u sudoperi ima posuđa, oni se potrude da ih operu.

A zašto? Zato što tako doprinose nečijem životu obavljajući poslove za koje se možda njihove lepše polovine muče da nađu vremena, ili možda jednostavno ne uživaju u tome.

2. Podržavaju ženu, bez obzira na sve
Jedna od glavnih pritužbi je da su muškarci „zastrašeni“ uspehom, snagom, ili ambicijom. A upravo to su kvaliteti na kojima treba da budu zahvalni ako ih žena ima. To su osobine koje je čine ravnopravnom partnerkom.

Ako muškarac guši ili pokušava da obeshrabri partnerkin lični razvoj, čini i njoj i sebi ogromnu medveđu uslugu time što ne prihvata njen puni potencijal.

3. Daju joj više prostora
Mnogi muškarci osećaju potrebu da budu iznad partnerke (ne bukvalno) i veruju da, ako joj nisu stalno tu, onda će ona prestati da misli na njih, i čak će se predomisliti i odlučiti da raskine.

Problem je u tome što muškarci očigledno nisu u dovoljno sigurnoj vezi da shvate da je ljubav sloboda, a dvoje ljudi koji žive individualne živote moraju da budu u mogućnosti da to nastave, bez obzira na status veze. Žene to uvek cene.

4. Kuvaju za nju više
Ne mora da bude ništa složeno (bonus poeni ako jeste), ali kuvanje ima mnogo prednosti za ženu. Kreativno je. Možete se zabaviti i stvoriti novo iskustvo koje nikada ranije nije imala.
To pokazuje da vam je stalo. To je seksi. Pitajte bilo koju ženu šta misle o muškarcu koji kuva za njih, i viđaćete češće tu reč od 4 slova.

5. Znaju sve o njoj
Zbunjujuće je koliko su često parovi potpuni stranci. Ovo je simptom društva u kojem živimo, gde smo toliko fokusirani na sebe i svoje potrebe, da na kraju zaboravljamo šta znači zaista apsorbovati suštinu drugog ljudskog bića.

6. Dosledni su, ovo je najbitnije
Žene se često žale da jednostavno ne znaju šta da očekuju od tipa sa kojim su. Više puta je, na primer, raskinuo ili nije tu da je podrži kada joj je teško.

Tužno je pomisliti da ljudi imaju sposobnost da zanemare osećanja nekoga o kome bi trebalo istinski da brinu. A ako se muškarac posveti ženi, ona će mu sigurno to uzvratiti, a na partneru je da bude dosledan.

7. Ne skraćuju predigru
Još jedna česta pritužba je da muškarci samo „uđu u auto i odvezu ga bez da ga prethodno zagreju“.

Zadovoljstvo žene u spavaćoj sobi treba da bude prioritet, osim toga i za muškarce je bolje kada žena u potpunosti uživa.

8. Komuniciraju više
Muškarci su apsolutno poznati po tome što su loši komunikatori, ali to ne mora biti tako.

Komunikacija je stub svake uspešne veze i to je jedna od stvari koje muškarci treba shvate ozbiljnije. Žene cene kada ste otvoreni i iskreni prema njima. One ne mogu da čitaju misli, pa će pokušaj da shvatite o čemu muškarci razmišljaju kada bulje u plafon samo stvoriti više problema za oboje.

Niko (muškarac ili žena) neće znati kako da bude bolji partner ako im to ne saopštite.

9. Izlaze (sa ženama)
Romansa i udvaranje ne prestaju kada se nekome posvetite. U stvari, tada zaista počinju. Kada ste se obavezali da ćete izgraditi odnos sa nekim. Vi ste tim. Zajedno ste u ovome. Ovde zabava počinje, a ne završava se.

Muškarci koji imaju uspešne brakove svakog dana nastavljaju da ulažu trud i osvajaju svoje žene, pokazujući joj koliko je važna i da im je njihova zajednička budućnost na prvom mestu.

10. Cene je
Srećne žene u brakovim najčešće imaju partnere koji ne samo što cene šta je uradila, ili nešto što je postigla, već ko je ona kao ljudsko biće.

Posebno ističu da cene koliko je iskrena, ljubazna ili brižna, kako ona dodaje tračak sunca svetu koji ne bi postojao bez nje, i naglašavaju kako baš ona čini da se osećaju obnovljeno, energično i uzbuđeno zbog života na način na koji nikada ranije nisu iskusili.

Oni im takođe stavljaju do znanja da je ona jedina žena na svetu i nikada ne dozvoljavaju ženi da zaboravi koliko im znači.

Ništa ovde nije magično ili nerazumno. Ništa ovde ne zahteva supermoći. Ništa ovde ne zahteva da napustite posao ili da ceo svoj život posvetite novom putu. Za sve ovde potrebna je samo jedna mala stvar koju svi možemo nekome da damo: malo truda.

Izvor: nova.rs

Mnogi ljudi možda ne znaju, ali u svetu automobila postoje stručnjaci za takozvani "hipermiling", tehniku čiji je cilj vožnja na najefikasniji mogući način kako bi se postigla autonomija mnogo veća od one koju proizvođači inače propisuju. Primer je pređenih 2.095 kilometara sa jednim rezervoarom dizela zapremine 66 litara.

Arhitekta ovog poduhvata prošle godine bio je Felix Egolf, istaknuto ime kada se govori o ovoj vrsti rekorda, a njegovo „oružje“ bila je Opel Insignia 1.5D.

Put koji je prešao bio je duži od dve hiljade kilometara: počinje u Riselshajmu, domu Opela u Nemačkoj. Ideja je bila da se prođe kroz Hamburg, Berlin, Lajpcig, Minhen i Mersburg u četiri dana, da bi se na kraju vratio na početnu tačku.

Na mestu polaska, rezervoar od 66 litara je napunjen do vrha i zapečaćen. Prema kalkulacijama, da bi vozač mogao da pređe ovaj put, bilo je potrebno da Insignia ostvari realnu potrošnju od 3,5 l/100 km. Egolf smatra da je to moguće jer je uticaj koji vozač ima na potrošnju „veći nego što neki ljudi mogu da zamisle“.

„Moderni automobili postaju sve jeftiniji. Svaki gram CO2 je važan. Ali jedna varijabla se retko uzima u obzir: vozač. Međutim, on ima osnovni uticaj na potrošnju goriva automobila, a time i direktno na životnu sredinu“, ističe Egolf.

Prvo stajanje je na 400 kilometara, a kazaljka na instrument tabli jedva da se pomerila: potrošnja je 3,6 l/100 km – zahvaljujući činjenici da se veći deo puta odvija auto-putem i da je prosečna brzina 82,8 km/h. Drugog dana, rezultati su veoma slični, za 8 sati i 28 minuta prešao je još 700 kilometara, prosečnom brzinom od 84,8 km/h i sa potrošnjom od 3,6 l/100 km.

Trećeg dana obeleženog maglom i povremenim gužvama, Egolf se osvrće na veliki uticaj brzine na potrošnju, ističući kako neko ko vozi 120 km/h može potrošiti praktično duplo više goriva nego neko ko vozi 90 km/h. Na primeru putovanja od 360 kilometara, prvi vozač će to učiniti za tri sata, a drugi za četiri, ali će prvi na tom putu potrošiti 21,6 litara, a drugi samo 10,8, što je značajna razlika.

Na kraju trećeg dana prosečna brzina je 74,4 km/h, a potrošnja nepromenjena – 3,6 litara. Kako prenosi Auto Klub, kazaljka rezervoara je uveliko na nuli, ali na kraju Egolf u Opelu stiže na odredište u Riselshajm, gde je četiri dana pre toga napunio svoj rezervoar. Iz perspektive ovog čoveka i vožnje sa ovim motorom, još dugo po pitanju troškova i dometa neće biti ničeg toliko efikasnog kao što je dizel.

​​U Srbiji je često prisutna situacija u kojoj radnici iskazuju nezadovoljstvo prema načinu na koji se njihovi poslodavci odnose prema njima.

Često se koristi termin "mobing na poslu", no mnogi nisu upoznati sa pravim značenjem te reči. Neki ljudi čak postaju žrtve zlostavljanja na radu, a da toga nisu ni svesni.

U ovom članku ćemo se baviti temom mobinga na radnom mestu - šta je to, kako prepoznati znakove, kako se zaštititi i kome se obratiti za pomoć.

Šta je mobing na radnom mestu?

Zlostavljanje na radnom mestu, poznato i kao mobing na poslu, podrazumeva sve oblike aktivnog ili pasivnog ponašanja usmerenog prema pojedincu ili grupi zaposlenih koji se ponavljaju od strane poslodavca.

Takvo ponašanje ima za nameru ili dovodi do povrede dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja i radnog statusa zaposlenog. Pored toga, ono stvara strah i neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo radno okruženje.

Mobing takođe može pogoršati uslove rada, dovesti do izolacije zaposlenog ili ga podstaknuti na odluku da raskine radni odnos ili otkaže ugovor o radu ili neki drugi ugovor. Ovako je definisano u Zakonu o sprečavanju zlostavljanja na radu.

Kako prepoznati znake mobinga na poslu?

Prepoznavanje i prijavljivanje mobinga na radnom mestu može biti od ključne važnosti za zaštitu zaposlenih.

Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova ističe nekoliko pokazatelja koji ukazuju na prisustvo mobinga na poslu.

Neki od sledećih pokazatelja mogu vam pomoći da prepoznate zlostavljanje:

• Onemogućavanje komunikacije: To uključuje namerne pokušaje sprečavanja zaposlenog da izrazi svoje mišljenje, izražavanje kroz viku, pretnje, vređanje i slična neprikladna ponašanja.
• Narušavanje međuljudskih odnosa: Ovde se podrazumevaju postupci kao što su izolacija od kolega, ignorisanje, prekid komunikacije, oduzimanje radnih resursa, uskraćivanje informacija i slično.
• Napad na lično dostojanstvo: Komentarisanje privatnih stvari, ogovaranje, vređanje i slično.
• Narušavanje profesionalnog integriteta: Neopravdane kritike i kontrole, omalovažavanje postignuća, dodeljivanje poslova koji su ispod nivoa znanja i iskustva, nepravedno kratke rokove za izvršenje zadataka, isključivanje iz stručnih i obrazovnih programa i slično.
• Svesno narušavanje zdravlja: Može se manifestovati kroz stvaranje stresnih situacija, pretnje otkazom i slično.
• Sesualno uznemiravanje: Ovde se podrazumeva sesističko komentarisanje, neželjeni fizički kontakti, uslovljavanje napredovanja ili pogoršanja uslova rada prihvatanjem seksualnih zahteva.

Kome prijaviti zlostavljanje na poslu?

Ukoliko se nađete u situaciji da ste žrtva mobinga, važno je da znate kome da se obratite za pomoć.

1. Prva opcija je radna inspekcija, koja je zadužena za kontrolu poštovanja zakona i propisa u vezi sa radom i radnim odnosima.
2. Sindikat takođe može pružiti podršku i zaštititi prava zaposlenih.
3. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je institucija koja se bavi zaštitom od diskriminacije, uključujući i mobing na radnom mestu.
4. Ukoliko se odlučite za pravnu pomoć, advokat za radno pravo će vam pružiti savete i pomoći u zaštiti vaših prava.

Rok za podnošenje tužbe za mobing je šest meseci od dana kada se desila poslednja situacija zlostavljanja.

Ako je došlo do mirenja, rok za podnošenje tužbe je 15 dana od dana kada ste obavešteni o nezadovoljavajućem ishodu postupka.

Kako prijaviti mobing na radnom mestu?

Jedna od izazovnih situacija s kojima se suočavamo jeste kako pravilno prijaviti slučajeve mobinga na poslu. Zakonodavstvo u vezi sa ovim pitanjem može biti prilično složeno i ne uvek primenjivo u potpunosti.

Da bismo to ilustrovali, uzmimo za primer kurira brze pošte koji trpi zlostavljanje od osobe kojoj treba da preda pošiljku, a koja nije njegov poslodavac. U ovom slučaju, ne može se jednoznačno tvrditi da se radi o mobingu na poslu.

Svakako, ukoliko se nađete u ovoj nemiloj situaciji, prvo što bi trebalo da uradite je da napišete prijavu. U prijavi treba da opišete šta se događa, kada se događa i ko su akteri.

Takođe, važno je da navedete kako vas ovo ponašanje utiče na vaše zdravlje i produktivnost na poslu. Prijavu treba da dostavite nadređenom ili HR službi.

Drugo, prikupite dokaze. To mogu biti imejlovi, poruke ili svedočenja kolega. Dokazi su ključni u dokazivanju mobinga i pomažu u procesu zaštite.

Treće, pripremite se za razgovor sa nadređenim ili HR službom. Budite spremni da objasnite situaciju detaljno i jasno. Takođe, pripremite se da saslušate njihove savete i predloge.

Koja su prava zaposlenog u slučaju mobinga?

Iako mobing na poslu zahteva hitnu reakciju, sudska praksa može biti sporija. Ipak, postoje mere zaštite koje se primenjuju u korist žrtve zlostavljanja:

• Premestanje zlostavljača: Poslodavac može da premesti osobu koja vrši zlostavljanje u drugo radno okruženje kako bi se sprečilo dalje zlostavljanje.
• Udaljavanje zlostavljača sa rada: Poslodavac može privremeno udaljiti zlostavljača sa radnog mesta uz isplatu odgovarajuće novčane naknade.
• Pravo na odbijanje rada: Kao žrtva mobinga, imate pravo da odbijete rad dok traje sudski proces i za to dobijete novčanu nadoknadu u visini vaše mesečne zarade.

Neki od potencijalnih primera mera zaštite koje se mogu primeniti u slučaju mobinga su i:

• Zabrana prilaska: Zlostavljaču može biti zabranjen pristup vama kako biste se osećali sigurno na radnom mestu.
• Obaveza vraćanja na rad: Ako ste udaljeni sa posla zbog mobinga, poslodavac može biti obavezan da vas vrati na radno mesto.
• Isplata naknade zarade: Tokom trajanja sudske rasprave, može vam biti isplaćena naknada u visini vaše zarade.

Kako se zaštititi od mobinga na radnom mestu?

Zaštita od mobinga na poslu zavisi od identifikacije zlostavljača. Ako je poslodavac zlostavljač, žrtva mobinga ima mogućnost da odmah pokrene sudski postupak zbog zlostavljanja na radu.

U situaciji kada je zlostavljač kolega sa radnog mesta, žrtva mobinga treba prvo da se obrati svom poslodavcu i inicira interni proces zaštite radi mirnog rešavanja spora. Tek nakon završetka internog postupka, može se podneti tužba sudu.

Ako zaposleni koji tvrdi da je bio žrtva mobinga i osoba koju optužuje nisu više zaposleni kod istog poslodavca, ne može se pokrenuti postupak za zaštitu od zlostavljanja na radu, čak i ako su sporne radnje dogodile dok su bili zaposleni.

Zakon o mirnom rešavanju radnih sporova predviđa još jedan mehanizam zaštite od mobinga na radnom mestu. Radi se o proceduri koja se odvija pred arbitrom u okviru Agencije za mirno rešavanje radnih sporova.

Žrtva zlostavljanja može podneti predlog Agenciji. Ako druga strana pristane na postupak, Agencija će se uključiti i pokušati da pomiri strane.

Prijavljivanje mobinga na poslu: Prevencija i značaj za poslovanje

Mobing na radnom mestu ima jasne posledice po zdravlje i dobrobit žrtve, ali i negativne implikacije za poslodavce i društvo.

Prema istraživanjima Međunarodne organizacije rada, mobing može smanjiti radni učinak za 60% i povećati troškove za 180%.

Prevencija mobinga je ključna, uključujući uspostavljanje politika, mehanizama sprečavanja zlostavljanja i obučavanje zaposlenih.

Investiranje u prevenciju donosi koristi poput zaštite zaposlenih, očuvanja produktivnosti i stvaranja stimulativne radne atmosfere.

Organizacije su odgovorne za sigurno radno okruženje, podršku prijavljivanju mobinga i obučavanje zaposlenih o postupcima i rešavanju problema.

Prema statističkim podacima broj stanovnika na Zemlјi je uveliko premašio 7.9 milijardi. Procjene su da od 1. januara 2023. godine u prosjeku svake sekunde na planeti umiru dvije osobe,a da se 4.3 rađaju.

Od ukupnog broja stanovnika planete Zemlјe:
- 11% živi u Evropi
- 5% živi u Sjevernoj Americi
- 9% živi u Južnoj Americi
- 15% živi u Africi
- 60% živi u Aziji

- 49% živi u selima,
- 51% živi u gradovima
- 77% ima krov nad glavom
- 23% nema gdje da živi
- 48% svjetske populacije troši manje od dva dolara dnevno
- 87% ima (uglavnom) čistu vodu za piće
- 13% populacije nema pristup izvorima pitke vode
- 75% ima mobilne telefone
- 25% nema mobilni telefon
- 65% ima pristup internetu
- 35% nema pristup internetu
- 83% zna da čita
- 17% je nepismenih
- 7% ima fakultet

- 26% živi manje od 14 godina
- 66% živi između 15 i 64 godine
- 8% živi više od 64 godine.

Baza podataka: Svjetska statistika stanovništva 2023.

Ako imate krov nad glavom, završili ste fakultet, pijete čistu vodu, imate mobilni telefon, imate pristup internetu, nalazite se u maloj grupi svjetske populacije. Posebno ako imate sreću da poživite duže od 64 godine nalazite se u izuzetno maloj grupi jer 92% lјudi na planeti u sadašnjim uslovima nisu u toj mogućnosti.

U 21. vijeku mogućnosti su neograničene te stoga razloga za nezadovolјstvo, žalbe i trvenja nije teško iznaći, ali mnogo toga valјa dobro izmjeriti prije presijecanja.

Lijepo kaže Patrijarh Pavle... Naš čovjek je sklon nabrajanju svojih nevolјa, a rijetko nabraja svoje radosti. Kada bi ih nabrojao onako kako to one zaslužuju uvidio bi da ima dovolјno sreće u životu.

U Evropi je u toku pravi bum u popularnosti toplotnih pumpi. Od oko 20 miliona toplotnih pumpi, koliko se procenjuje da ih je danas instalirano širom kontinenta, 3 miliona je ugrađeno samo 2022. godine, u odnosu na 2,1 milion ugrađenih godinu ranije.

Dr Borivoj Stepanov sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu nudi ključne odgovore kada su u pitanju prednosti toplotnih pumpi, ali i šta zahtevaju da bi radile kako treba.

Italija je bila vodeća u apsolutnim brojkama, jer je u ovoj zemlji tokom 2022. bilo ugrađeno preko pola miliona toplotnih pumpi, a kada je u pitanju njihov broj po glavi stanovnika, najuspešnije su zemlje Skandinavije – a posebno Norveška, u kojoj danas postoji jedna toplotna pumpa na svaka tri stanovnika (otprilike 60 odsto domaćinstava u Norveškoj ima toplotnu pumpu).

U Nemačkoj, tokom 2022. bilo je ugrađeno 236.000 novih toplotnih pumpi. Čini se da Nemačka zaostaje, ali tamo je problem grejanja rešen sa sistemima sa visokoefikasnim kondenzacionim kotlovima na gas i tečno gorivo. Kako je taj način grejanja u zavisnosti od uvoza goriva, čija je cena porasla, a prilikom sagorevanja ga prati emisija CO2, to rešenje se ispostavilo kao prelazno.

Sada je u Nemačkoj cilj da godišnje instalacije toplotnih pumpi dostignu brojku od pola miliona godišnje – a da ih 2030. bude šest miliona, u odnosu na sadašnjih 1,2 miliona.

Kako bi ispunila ovaj ambiciozni cilj, u Nemačkoj od sledeće godine neće više biti dozvoljeno da se ugrađuju kotlovi na gas i tečno gorivo.

U pitanju je veliki preokret u odnosu na vreme pre par godina. Strašna dešavanja u Ukrajini su prekinula veze između Zapada i Rusije, između ostalih i energetske, i u prvi plan se za zemlje Zapada pojavila potreba za energetskom nezavisnošću. Sa druge strane, klimatske promene forsiraju tranziciju ka izvorima energije čije korišćenje ne prati emisija CO2.

Ali zašto se baš toplotna pumpa nametnula kao rešenje za grejanje u energetskoj tranziciji?

Toplotna pumpa je nalik frižideru – osim što greje

Toplotna pumpa je veoma slična rashladnom uređaju, dakle frižideru, ili klimi koja hladi u stanu i u automobilu. Razlika je, naravno, u tome što toplotna pumpa greje.

Ona uzima toplotu iz okoline koja je na niskoj temperaturi, reda veličine od 0 do 20° C, što može biti iz vazduha, iz zemlje, iz podzemne vode, iz nekog otpadnog gasa ili tečnosti, pa čak i iz kanalizacije.

Bez toplotne pumpe, ova okolna toplota je neupotrebljiva, jer ne možemo da se zagrejemo vazduhom na 0°, pa ni na 10° C. Ali tu na scenu stupa rashladni fluid i razmenjivač toplote pod nazivom „isparivač”, u kojem rashladni fluid menja fazu iz tečne u gasovitu, i za tu promenu uzima toplotu okoline.

Bitna je temperatura pri kojoj se ova fazna promena odvija: ona mora da bude nešto niža od temperature izvora okolne toplote, da bi mogla da se prikupi toplota. Ta niska temperatura se postiže regulacijom pritiska u tzv. spoljašnjoj jedinici, a tu je naravno i ventilator koji potpomaže predaju toplote.

Kada je rashladni fluid u gasovitom obliku, on ulazi u kompresor gde se vrši njegova kompresija, odnosno zbijanje i porast i temperature i pritiska. Kroz bakarne izolovane cevi, komprimovani rashladni medijum ulazi u unutrašnju jedinicu koja se takođe sastoji iz razmenjivača, koji se zove kondenzator, i ventilatora.

Postignuta temperatura kompresijom treba da bude nešto viša od temperature vazduha sa kojim želimo da grejemo prostor, ako govorimo o vazduh/vazduh sistemima, ili treba da bude nešto viša od željene temperature vode koju isporučujemo grejnim telima u objektu, ako govorimo o vazduh/voda sistemima. Rashladni fluid, gas, u kondenzatoru se kondenzuje, njegov pritisak se obara prigušivanjem i vraćamo se na početak.

Toplotne pumpe za rad koriste struju – i „besplatnu” toplotu kojom smo prirodno okruženi
I na ovaj način smo iskoristili okolnu toplotu, koja je besplatna, potrošili nešto električne energije za pogon kompresora i dobili kao proizvod toplotu na višem temperaturskom nivou koja može da zagreje naše prostorije na zadovoljavajući način.

Glavna karakteristika rada toplotne pumpe je odnos između isporučene toplote i utrošene struje, što se u inostranoj literaturi naziva koeficijent učinka (COP, tj. coefficient of performance). Ova vrednost može da budu u rasponu od 3 do 5. Šta to znači?

Kada se grejete pomoću grejalice od 1 kWh struje, dobijete gotovo 1 kWh toplote. Ovo možda zvuči sasvim korektno – dokle god vam ne kažem da za 1 kWh struje treba oko 3 kWh hemijski uskladištene energije u uglju. Tu su zatim emisije CO2, pepela, pa sumpornih i azotnih oksida… Kod toplotnih pumpi ova kalkulacija je daleko bolja: od 1 kWh struje dobija se 3-5 kWh toplote, znači 3-5 puta bolje nego kada koristite grejalicu.

Toplotna pumpa je, drugim rečima, veliki energetski skok napred, i u efikasnosti i u smanjenju emisija gasova staklene bašte. Kako navode najnovija istraživanja, toplotne pumpe u Evropi već su smanjile emisije u Evropi toliko da „pokrivaju” celokupne emisije jedne zemlje kao što je Grčka.

A kako mi u Srbiji stojimo sa ugradnjom toplotnih pumpi?

Odgovor će vas iznenaditi – i ne tako loše.

Naime, radi rešavanja problema hlađenja leti, ugrađeni su brojni split klima uređaji, i retki su danas stanovi i kuće koji nemaju klimu. A ta popularno zvana klima je u stvari zimi – toplotna pumpa, i to tipa vazduh/vazduh. Tako da od jednog izvora grejanja mi u mnogim domovima imamo dva. Imamo rezervu.

Jeste da su ti uređaji malo naružili spoljašnjost objekata, i možete u sred leta da pokisnete, i nesumnjivo da je povećana potrošnja struje leti, i to baš onda kada naša Elektroprivreda planira redovna održavanja. Ali ovi uređaji su se već pokazali korisnim sa prvim hladnim danima, kada još grejna sezona kod korisnika daljinskog grejanja nije započela.

Na nemačkom postoji jedan izraz: eierlegende Wollmilchsau, u slobodnom prevodu svinja koja nese jaja, daje vunu, mleko i meso. Ovi naši klima uređaji, sa svojim mogućnostima i efikasnošću, nekako podsećaju na tu izmišljenu životinju.

Kako izvući najviše iz jedne toplotne pumpe

Recimo da smo se odlučili na taj korak – kao i milioni domaćinstava širom Evrope, odlučili smo da ugradimo ne gorepomenuti klima uređaj, već toplotnu pumpu tipa vazduh/voda. Kakve pogodnosti treba da očekujemo?

Da bi sistem bio efikasan, a samim tim i da bi računi za struju bili prihvatljivi, gubici toplote objekta trebaju da budu umereni, tako da bi se najveći spoljašnji minus mogao „pokriti” sa temperaturom vode na potisu od 55 °C.

Najveći spoljašnji minus je spoljna projektna temperatura, za tu temperaturu se sistem grejanja projektuje. Srećom ta temperatura se javlja retko, ali sistem mora da zagreje i u tom slučaju, i tih par dana. Na primer za Beograd je ta temperatura -12,1 °C, za Novi Sad je nešto niža (-14,8), a za na primer grad odakle je potekao naš dupli MVP iz NBA lige, Sombor, još je niža: -15,1 stepeni.

Temperatura vode u potisu od 55° C je značajno niža od temperature u tradicionalnom sistemu, gde iznosi 90 °C. To znači kada je ciča zima, onda tradicionalni sistem mora da isporuči vodu radijatorima temperature 90° C, a sistem sa toplotnom pumpom vodu od 55° C.

Razlika nije mala. Ako je u sistemu grejanja sa toplotnom pumpom u radijatoru voda maksimalno 55 °C, tada objekat koji ova voda greje mora biti doveden u „energetski red”, tj. da ima manje toplotne gubitke od npr. objekta čiji su zidovi bez toplotne izolacije, ili sa prodorima hladnog vazduha na svakom koraku. Drugim rečima, ako se ništa ne promeni u omotaču objekta, onda nam je ipak potreban klasičan sistem i gorepomenutih 90 °C ukoliko želimo da se zagrejemo.

Godišnji gubici toplote po kvadratu grejane površine ne bi trebalo da premašuju 150 kWh/m2. Ukoliko premašuju, onda oni treba prvo da se snize kroz primenu mera uštede energije.

Na primer, prvi korak mogu biti set zavesa i tzv. hvatač hladnoće (drought excluder). Drugi korak je da se stave zaptivke koje bi sprečile prodor hladnog vazduha kroz procepe oko prozora. Treći korak bi bilo postavljanje izolacije, sa spoljašnje ili unutrašnje strane. A finalni korak bi bila zamena prozora, naravno ako budžet tako nešto dozvoljava.

Toplotne pumpe su kompatibilne sa sistemima sa podnim grejanjem, ali postojanje radijatora nije samo po sebi prepreka. U slučaju da su radijatori prvobitno predimenzionisani postoji mogućnost da će raditi i sa nižom temperaturom potisne vode. Ukoliko se ispostavi da ne mogu da pokriju toplotne gubitke u novom aranžmanu, menjaju se ili se dodaju dodatna grejna tela.

Po pitanju koeficijenta učinka (COP) poželjno je da je ta vrednost preko 3,5 i to na godišnjem nivou, a ako je ta godišnja vrednost ispod 2,5 smatra se da je sistem neefikasan, a ako vrednost padne na vrednost blizu 1, onda je neka greška prilikom projektovanja napravljena, i treba odmah reklamirati.

Možda i najplastičniji prikaz rastuće popularnosti toplotnih pumpi je i jedan nedavni, naizgled neočekivani događaj u sferi energetike.

Naime, nemačka porodična firma „Viessmann”, koja 85 posto svog poslovanja bazira na toplotnim pumpama, i koja je prošle godine imala rekordni prihod od 4 milijarde evra, rešila je da svoj deo pod nazivom Klimatska rešenja (Climate Solutions) – proda. Kupac je američki gigant iz oblasti klimatizacije i rashladnih uređaja, kompanija Carrier, i to po ceni od čak 12 milijardi dolara.

Mada razlozi za ovaj korak nisu obelodanjeni, posebno s obzirom na rastuću popularnost toplotnih pumpi u Nemačkoj, jedna pretpostavka je da će se u budućnosti cene toplotnih pumpi vidno smanjiti, a sa njima i profiti, jer se očekuje velika konkurencija iz Azije. Drugim rečima, toplotne pumpe postaće drastično veće tržište, u kojem za „srednje” igrače neće biti mesta – a njihova ugradnja trebalo bi da postane sve jeftinija.

Izvor: danas.rs

O migraciji analitike se priča već duže vreme i nakon brojnih spekulacija, Gugl je najavio 1. jul kao finalni datum prelaska na novu platformu. Iako do ovog datuma ima vremena, neophodno je da shvatite zašto je bitno preći na novu GA4 platformu što pre. Kao i u svim ostalim strategijama kada je postavljanje isred konkurencije u pitanju, i ovde je vreme bitan faktor i treba da odradite migraciju što pre kako biste imali prednost. Glavni razlog za to je količina podataka koju možete da imate i na taj način raspolažete sa više informacija od konkurencije uz pravilno postavljen nalog koji ste naučili da koristite.

Šta je GA4 analitika?

Za sve one koji prate novine kada je ovaj gigant u pitanju, GA4 nije nova vest nego nešto o čemu se priča par godina unazad. Sve do sada se čekao datum kada će biti neophodno da pređete na ovu novu platformu i od jula ove godine svi koji se prebace na novu analitiku kreću u novo prikupljanje podataka. Nova platforma je značajno unapređena u odnosu na prethodnu verziju i donosi brojne prednosti, pogotovo kada su u pitanju vlasnici e-commerce sajtova. Glavna karakteristika GA4 platforme jeste da vam omogućava da pratite performanse vašeg sajta i koristite te podatke u cilju unapređivanja posla. Uz analitiku dobijate jasniji uvid u ponašanje korisnika na vašem sajtu, način na koji oni pretražuju vaš sajt ali i koji tip posetilaca čita vaš sadržaj.

Šta znači migracija analitike?

Sve korisnike Google Universal analitike očekuje dosta posla kada je migracija u pitanju. Uz to, očekuje vas i ovladavanje novim mogućnostima ali i privikavanje na novu platformu. Za one koji tek treba da se upoznaju sa analitikom, sve ovo predstavlja novinu u kojoj treba da se snađu. Ipak, kada je u pitanju praćenje analitike, Google Analytics 4 migracija predstavlja budućnost i korak koji treba prihvatiti kao unapređivanje poslovanja. Migracija analitike znači da je neophodno da pre jula ove godine napravite novi nalog i krenete sa prikupljanjem podataka na novoj platformi. To znači da krećete od nula podataka i gradite novu istoriju i dobijate nove informacije.

Prednosti blagovremene migracije

Kao i sa svim novinama u svetu analitike, i u ovom slučaju je vremenski faktor od izuzetnog značaja. Što pre se prebacite na novu platformu, tim pre kreće prikupljanje podataka koje možete da koristite. Ako želite da vaš sajt bude među najuspešnijim, bazirajte analitiku u tom smeru - istražite posetioce vašeg sajta, pogledajte koje stranice najčešće posećuju, posvetite se istraživanju određene grupe posetilaca i naučite kako da čitate izveštaje koji vam mogu biti korisniji nego što vam se to učini na prvi pogled. Imajte na umu da i vaša konkurencija planira da uradi isto te ukoliko ih preduhitrite, imate više šansi da budete korak ispred njih i u samom vrhu svake pretrage.

Podešavanje novog naloga i početak

Kako biste koristili sve prednosti analitike, neophodno je da na samom početku uradite posao na pravi način. To znači da morate pravilno podesiti sve parametre kao i da podesite nalog kako biste mogli da krenete sa prikupljanjem podataka. Ne postoji način da se automatski prebacite na novu analitiku i to je ono što stare korisnike najviše i brine. Ipak, ukoliko niste sigurni da možete pravilno da podesite nalog i naučite samostalno da se snalazite sa podacima, možete da se obratite Four Dots timu koji ima višegodišnje iskustvo sa analitikom i može da vam pomogne sa ovim. Ne samo da će vaš nalog biti pravilno podešen, nego će i vaš tim imati priliku da od stručnjaka nauči kako da raspolaže podacima i snalazi se sa novom platformom.

Prilagođavanje na novine nije nešto na šta možemo da pristanemo tako lako. Ali kada uz to idu brojne prednosti koje možemo da iskoristimo, važno je na vreme prihvatiti promenu i iskoristiti sve njene mogućnosti kojima možemo da unapredimo sajt koji posedujemo.

Trauma nakon masovne pucnjave, naročito u školi, može biti suviše teška da bi preživeli čak i pomislili da se vrate na časove i na redovnu nastavu. Ulazak u zgradu gde se dogodila takva nezamisliva tragedija, za mnoge je neizdrživ, a u takvim situacijama na prvo mesto treba staviti dobrobiti dece koja pohađaju nastavu u tim protorijama, kao i njihovih roditelja. U Americi, masovne pucnjave su mnogo češće nego na ovim prostorima, a ovo su prakse koje je ta zemlja primenjivala kada je reč o školama u kojima su izvršeni zločini.

Nakon masovne pucnjave u OŠ „Vladislav Ribnikar“ na Vračaru u kojoj je ubijeno devetoro dece i školski čuvar, roditelji su izneli zahteve u kojima između ostalog traže da se školska godina završi sa danom masakra (3. maj 2023.) i da se pomenuta škola rekonstruiše.

Da su njihovi zahtevi i te kako opravdani, svedoči i činjenica da su škole u Americi u kojima su se dogodile masovne pucnjave ili srušene ili renovinare nakon sličnih tragedija.

Osnovna škola Sendi Huk

Pucnjava koju čitava Amerika pamti dogodila se 14. decembra 2012. godine u školi Sendi Huk u Konektikatu. Tada je ubijeno 26 osoba, među kojima 20 dece od šest i sedam godina.

Adam Lanca (20) ubio je tada đake i profesore u osnovnoj školi Sendi Huk. On je u prizemlju škole napravio masakr koji je šokirao Ameriku. Pre nego što je pucao u školi, Lanca je ubio svoju majku u kući blizu Njutauna.

Šta se desilo sa školom? Cela škola je srušena, pa obnovljena.

Tri nedelje nakon jezivog napada, učenici Sendi Huka otputovali su u obližnji grad Monro i počeli da pohađaju nastavu u srednjoj školi Čelk Hil, koja se više nije koristila kao srednja škola.

Četiri godine nakon masakra, novoizgrađena osnovna škola Sendi Huk otvorena je za učenike – uključujući one četvrtog razreda koji su bili u objektu tokom masakra.

Osnovna škola Rob

Pucnjava u OŠ Rob dogodila se 24. maja prošle godine.

Ubijeno je ukupno 19 dece, uzrasta od 9 do 11 godina, kao i dve nastavnice, kada je u njihovu učionicu upao 18-godišnji napadač i otvorio vatru iz poluautomatske puške AR-15.

Napadač je nekoliko minuta uoči pucnjave je objavio šta će uraditi. Salvador Ramos (18), koga su policajci usmrtili tokom pucnjave, pre napada je objavio na Fejsbuku da će ubiti sopstvenu baku. Pošto je pucao u baku, Ramos je automobilom udario u zgradu škole Rob u Uvaldeu, a potom uspeo da pobegne od školskog policajaca.

Šta se desilo sa školom? Krajem juna prošle godine najavljeno je da će škola Rob biti srušena. Don Maklohlin, gradonačelnik Uvaldea, izjavio je to na napetom i emotivnom sastanku gradskog veća sa stanovnicima koji su tražili odgovore u vezi pucnjave.

Nova škola koja će zameniti osnovnu školu Rob trebalo bi da počne sa izgradnjom u leto 2023. godine. Planirano je da bude otvorena u jesen 2024. godine.

Gnev javnosti je nakon napada u maju porastao, a krivica se svaljuje na policiju koja je čekala više od sat vremena da se suoči s napadačem. Maklohlin je rekao da će škola biti srušena jer „ne možete tražiti od deteta ili učitelja da se ikada vrate u tu školu“. Osnovna škola Rob ima gotovo 600 učenika u drugim, trećim i četvrtim razredima.

Srednja škola Kolumbajn

U školi Kolumbajn napad se dogodio 20. april 1999. godine.

Dva učenika – Erik Haris i Dilan Klibold – su napali ostale učenike i osoblje, ubivši 12 dece i jednog nastavnika i ranivši 21 učenika- Napadači su nakon toga izvršili samoubistvo.

Pored pucnjave, složeni i planirani napad je uključivao postavljanje bombe da se odvuče pažnja vatrogascima i školskom obezbeđenju, boce sa propanom pretvorene u bombu smeštenu u školskoj menzi, 99 eksplozivnih naprava i podmetanje bombi u automobile.

Šta se desilo sa školom? Visoka škola Kolumbajn zatvorena je do kraja školske godine. Zvaničnici su rekli da je napad oštetio oko 23.000 kvadratnih metara škole i ostavio oko 900 do 1.000 rupa od metaka i gelera u zidovima i plafonima.

Četiri meseca kasnije, na početku nove školske godine, veći deo škole je ponovo otvoren – osim biblioteke, gde se odigrao najveći deo masakra. Srušena je i zamenjena novoizgrađenom školskom bibliotekom, pod nazivom Biblioteka Nade.

Srednja škola Mardžori Stounmen Daglas

U školi Mardžori Stounmen Daglas napad se dogodio 14. februara 2018. godine.

Napadač je otvorio vatru sa poluautomatskim oružjem tipa AR-15, time ubivši 17 i povredivši 17 osoba. Napadač je 19-godišnji bivši učenik škole, Nikolas Kruz. Nakon što je završio sa napadom, Nikolas je napustio mesto zločina tako što je upao u gomilu učenika.

Uhapšen je nakon sat vremena bez incidenata u obližnjem Koral Springsu. Kasnije je priznao odgovornost za zločin i osuđen. Policija i tužioci nisu objavili zvanični motiv masakra.

Šta se desilo sa školom? Učenici su se vratili dve nedelje nakon masakra. Ali školska zgrada 12, gde je većina žrtava ubijena, zatvorena je trakom za hitne slučajeve sa pokrivenim prozorima.

Nova zgrada je kasnije zamenila privremene učionice koje su učenici koristili nakon masakra.

Osim ovih primera, postoji i slučaj škole Santa Fe u Teksasu. Učenici ove srednje škole su se vratili na nastavu ubrzo posle masakra.

Izvor: nova.rs

Kriptovalute kao industrija nastavljaju da sazrevaju.

Kriptovalute kao industrija nastavljaju da sazrevaju zahvaljujući činjenici da su prihvaćeni u širokoj meri unutar tradicionalnih finansijskih institucija, što povećava interes, a samim time i broj novih koje se pojavljuju na tržištu. Prošle godine pojavilo se njih gotovo 5.000, prenosi Blic.

Prema podacima sa "Bitstacker-a", od januara do novembra 2022. na tržištu se pojavila 4.921 nova kriptovaluta, što je rast od 1,67 odsto na godišnjem nivou. Takođe, s tom brojkom ih je na tržištu prisutno ukupno 21.159.

Iako se sve to čini mnogo i kao neki trenutni ili prolazni hit, slična situacija zbila se i prošle godine, kad je za godinu kreirano 4.908 novih kriptovaluta. Na primer, s početkom ove godine bilo ih je ukupno 16.238, a 2020. svega 7.138.

Jasno, pandemija koronavirusa dovela je do povećanog zanimanja za digitalne valute, transakcije i želje za brzom zaradom, što je inače slučaj kad dođe do krize. U martu prošle godine usledio je ubrzan pad vrednosti kriptovaluta, dogodili su se i veliki hakerski napadi, Kina je zaoštrila politiku prema kriptovalutama i rudarenju, a zbog svih tih "potresa" otežano je "ubrzano bogaćenje". I kriza se 2022. samo produbila…

Ali, treba spomenuti i da se kroz poslednje dve godine odvio istinski "bum" DeFi (decentralizovane finansije) projekata, a tu je i ICO (inicijalna javna ponuda) koja postoji od 2017. ponovo bila prilika da kriminalci brzo stignu do novca.

Zato ne čudi da je oko 2.000 kriptovaluta propalo, prema podacima iz maja. I u velikoj većini slučajeva propadnu, s tim da su neke ciljana prevara od samog početka, a nakon što prođe ICO, sve se uruši i novac nestane… Zato nemojte žuriti s ulaganjima u one koje se tek pojave, neka se prvo "dokažu" na prepunom i izazovnom tržištu.

Izvor: b92.net

Skoro svake godine pred letnju sezonu ponovo na društvenim mrežama izrone stare fotografije plaža iz sedamdesetih godina prošlog veka.

Na tim veselim letnjim prizorima, mnogi su primetili isto: svi izgledaju jako vitko, te se postavlja pitanje „da li je moguće da su svi bili mršaviji“, dok se na Tviteru pokrenula diskusije u kojoj se nadvilo pitanje „šta se dogodilo u poslednjih 50 godina?“

Primetan je trend rasta broja ljudi koji se bore sa viškom kilograma, a prema istraživanju Svetske zdravstvene organizacije svaki peti čovek se bori sa gojaznošću, a svaka treća osoba ima problema sa prekomernom težinom.

Razlog zbog kog nema gojaznih ljudi na fotografiji je dostupnost hrane. Sedamdesetih nije bilo tako veliki broj lanaca brze hrane. Dok danas na svakom koraku dostupna je neka vrsta hrane.

Pisac i kolumnista Džordž Monbiot sproveo je istraživanje kako bi došao do odgovora koji mnoge „muči“, pa je otkrio da su ljudi zapravo jeli više sedamdesetih nego sada. Takođe, poslovi su danas teži nego što su bili onda, a deca se danas kreću koliko i pre 50 godina.

Ali, postoji bitna razlika: otkrio je da ljudi danas jedu više šećera, kog ima u mnogim proizvodima.

U prošlosti smo jeli smo više, ali drugačije. Danas po osobi kupujemo upola manje svežeg mleka, ali pet puta više jogurta, tri puta više sladoleda i čak 39 puta više mlečnih deserta, pokazalo je njegovo istraživanje.

Kupujemo upola manje jaja nego 1976. godine, ali za trećinu više žitarica za doručak i duplo više grickalica od žitarica; pola ukupnog krompira, ali tri puta više čipsa.

Dok je naša direktna kupovina šećera naglo opala, šećer koji konzumiramo u pićima i konditorskim proizvodima je verovatno skočio.

„Do smene nije došlo slučajno. Kao što je Žak Pereti tvrdio u svom filmu ‘Muškarci koji su nas udebljali’, prehrambene kompanije su uložile velika sredstva u dizajniranje proizvoda koji koriste šećer da zaobiđu naše prirodne mehanizme kontrole apetita, kao i u pakovanje i promociju ovih proizvoda, a kako bi razbili ono što je ostalo od naše odbrane, uključujući korišćenje podsvesnih mirisa. Oni zapošljavaju armiju naučnika i psihologa za hranu da nas prevare da jedemo više nego što nam je potrebno, dok njihovi oglašivači koriste najnovija otkrića u neuronauci da savladaju naš otpor“, tvrdi Džordž Monbiot.

Izvor: danas.rs

Jedne prolećne večeri 2004. dvojica muškaraca i jedna žena ušli su u Ricov kazino u Londonu, popularno stecište starog novca i novokompanovanih bogataša, članova kraljevske porodice, saudijskih šeika, tajkuna i glumaca.

Jedan od muškaraca, Hrvat Niko Tosa pažljivo je pogledao stolove. Tosa je već dolazio u ovaj kazino i odlazio sa dobicima od više hiljada funti. Iako sumnjiv, obezbeđenje nije moglo da nađe nijedan dokaz da je varao.

Te noći Tosa je izabrao jedan sto, malo izdvojen od ostalih, za kojim su mu se pridružili njegovi kompanjoni - srpski biznismen sa podočnjacima Nenad Marjanović i izblajhana Mađarica Livija Pilisi. Trojka je kupila čipove i počela sa igrom.

Balkanska prevara

Iako su bili za izdvojenim stolom, njihov način igre ih je razlikovao od ostalih, piše "Blumberg". Kada bi krupije zavrteo lopticu, neobična trojka bi sačekala šest do sedam sekundi i onda brzo postavila svoje opklade. Kretali su se brzo i usklađeno. Nekad bi gubili ali su mahom dobijali, i to ogromne količine novca. No, ono što je bilo neobično kod njih je mirnoća sa kojom su primali i poraze i dobitke. Nisu reagovali.

U jednom trenutku, Marjanović je bacio 10.000 funti u žetonima i dokono pogledao u stranu dok je loptica skakutala oko numerisanih džepova. Nije čak ni gledao kada je sletela i izgubio je. Već je odlazio u pravcu bara.

Problem nije bio u pola miliona funti dobitka. Igrači su rutinski zarađivali nekoliko miliona funti za noć i odlazili noseći firmirane torbe pune keša. Problem je bio način na koji su ovo troje pobeđivali: dosledno, u stotinama rundi.

"Praktično je nemoguće predvideti broj koji će se pojaviti", jednom je napisao Stiven Hoking o ruletu. "U suprotnom bi fizičari zaradili bogatstvo u kockarnicama. Igra je osmišljena da bude nasumična; haos, elegantno prikazan kružnim pokretima".

Niko Tosa i njegova ekipa su u nekoliko navrata "opelješili" Ric za 1,3 miliona funti i najavili su gazdama da planiraju da se vrate sutradan.

"Laserska naprava"

Uznemirene gazde u Ricu izrešetale su osoblje, rastavili svaki točak za rulet, pozvali policiju i advokate, a britanski tabloidi saznali su za neobično "srećnu" trojku. Istraga ništa nije otkrila, a "Miror" je u svojoj priči bombastično tvrdio da su Tosa i drugari koristili "lasersku napravu" skrivenu u telefonu sa mikrokompjuterom kojim su "štelovali" točak.

Tosa, Marjanović i Pilisi su se te noći vratili u Ric, kao što su i obećali. Ovog puta odvedeni su u privatnu sobu gde ih je čekao odred londonske Metropoliten policije. Policajac ih je ljubazno obavestio da su uhapšeni zbog sumnje na "obmanu" i odveo na razgovor u obližnju policijsku stanicu. U međuvremenu su im cipele i odeća pretraženi i ništa nije pronađeno.

Tosa i njegovi saputnici su reagovali na hapšenje sa istom nadrealnom smirenošću koju su pokazali za ruletom. U stanici su ispitivani odvojeno uz prisustvo prevodioca. Tosa je odbijao da odgovara na pitanja.

Marjanović je bio pričljiviji, ali isto toliko nekooperativan. Tvrdio je da je profesionalni kockar i da je toliko vešt da može da dobija 70 odsto vremena. Samo je "samodisciplina" ograničavala njegov profit, rekao je. Obojica su negirali da koriste bilo kakvu vrstu računara.

Pilisi, za koju se činilo da je u emotivnoj vezi sa Marjanovićem, bila je isto tako teška za saradnju. Kada su joj pokazali snimak Marjanovića kako igra u Ricu, detektivka joj je rekla: "To je tvoj dečko koji je osvojio pola miliona funti. To je kao dobitak na lutriji. Ne pokazujete nikakve emocije." Pilisi je slegnula ramenima. "Pa šta?" odgovorila je.

Policija je zaplenila četiri mobilna telefona i mini kompjuterski uređaj "palmpajlot", koji su odneti na analizu. Pretražujući hotelske sobe grupe, policajci su pronašli nekoliko stotina hiljada funti i spisak kazina označenih simbolima: kvačicama, krstićima, plusevima i minusima. Odeljenje Meta za pranje novca preuzelo je istragu. U međuvremenu, policija je ovlastila Ric da obustavi isplatu Tosinih i Marjanovićevih dobitaka, tako da nisu mogli da uzmu novac iz kazina i pobegnu.

Kako bez varanja pobediti rulet

Kasnije iste večeri, nakon što su izašli uz kauciju, Tosa, Marjanović i Pilisi zaustavili su se ispred kazina i imali kratak, bizaran razgovor sa vratarom koji je to kasnije prijavio svojim pretpostavljenima. Tosa je portiru na, kako piše "Blumberg", engleskom sa balkanskim naglaskom rekao da su vlasnici Rica loši ljudi koji traže izgovor da ne plate. On i njegovi saputnici će ih tužiti, upozorio je.

Otprilike šest meseci kasnije, ispred kazina u blizini Rica zaustavio se "mercedes" iz kog su izašla dva čoveka koji su rekli da mogu da dokažu da je moguće pobediti na ruletu bez varanja.

Policijska istraga je do tada upala u ćorsokak. Nisu pronašli ništa.

Tosa i ostali osumnjičeni su se okružili advokatima i odbili da odgovaraju na pitanja. Umesto toga, njihov advokat je predložio da policija vidi demonstraciju kako je moguće pobediti rulet bez pribegavanja prevari. Izvršni direktor kazina "Koloni klub" pristao je da ugosti "demonstratore" i pozvao šefove obezbeđenja kazina.

Tosa nije bio raspoložen da demonstrira, ali je njegov advokat predložio Hrvata mračnog lica po imenu Ratomir Jovanović da demonstrira zajedno sa svojim libanskim partnerom u igri, Jusefom Fadelom. Njih dvojica su zaradili oko 380.000 funti igrajući rulet na različitim lokacijama u Londonu otprilike u isto vreme kada i Tosa, koristeći isti prepoznatljiv stil kasnog klađenja. Policija je već sumnjala, iako to nije mogla da dokaže, da je Jovanović deo kockarskog sindikata koji vodi Tosa. Jovanovićevo prisustvo na demonstraciji kao da je potvrdilo njihovu teoriju.

Kada su Jovanović i Fadel stigli u "Koloni", sprovedeni su do izolovane prostorije gde su ih sačekali i policajci i šefovi kazina. Naterali su ih da im demonstriraju svoju veštinu. Tosin metod je bio primetan - kratka pauza, pa onda brzo polaganje uloga. Međutim, nisu uspeli. Hrvat je za gubitke okrivio "loš vajb" prostorije. Policija kod kockara nije pronašla nikakav skriveni kompjuter ili aparat.

Za policajce, Tosa i njegova grupa su izgledali kao kriminalci. Imali su velike svote gotovine, jednokratne telefone i pasoše koji su pokazivali da su putovali u mesta poput Angole i Kazahstana. Međutim, šta je tačno bio njihov zločin? Čak i da su dokazali da su koristili računar, odgovor ne bi bio jasan. Nevada je zabranila upotrebu elektronskih uređaja u kockarnicama još osamdesetih, ali Velika Britanija nije imala takvu zabranu. Državni statut o igrama na sreću, koji datira iz 1845. godine, stvoren je da spreči plemiće da troše svoje porodično bogatstvo u klubovima na Vest Endu. Kompjuteri se ne pominju.

Pošto su udarili o zid, Met je odlučio da ne progoni Tosu i njegove pajtose. Detektivi nisu pronašli nikakve dokaze. Ric je bio prinuđen da isplati dobitke Toši i Marjanoviću i Pilisi.

Šefovi kazina bili su očajni - i uvereni da su nasamareni. Nikakva napravica nije pronađena, matematički metod "brojanja" nije mogao da funkcioniše toliko dobro. Šta se dogodilo?

Rupa u sistemu i spremnost da se "ne bude veverica"

"Blumberg" navodi da je Tosa pronašao rupu u sistemu - habanje točka za rulet.

Na savršenom točku, loptica uvek pada nasumice. Ali tokom vremena, točkovi razvijaju nedostatke, koji se pretvaraju u šablone. Točak koji je čak i neznatno nagnut mogao bi da razvije ono što se naziva "zonom pada". Kada nagib primora loptu da se popne uz nagib, lopta usporava i pada sa spoljnog oboda na istom mestu pri skoro svakom okretu. Slično se može desiti na opremi koja se više puta koristi, ili ako je losion za ruke krupijea ostavio trag, ili iz silnog broja drugih razloga. Zona pada je Ahilova peta ruleta.

I Tosa je "provalio" tu Ahilovu petu. Čak i ako izgubi, sa odgovarajućim točkom koji se kreće pod određenim nagibom ili "štucka" u okretu, znao je da će ponovo pobediti. Trebalo mu je samo nekoliko sekundi da registruje grešku i položi opkladu.

Vremenom su i gazde kazina shvatile u čemu je problem i počele da menjaju svoje rulete, a stare i "falične" šalju u bivše kolonije, siromašne ili zemlje u razvoju, gde je Tosa nastavio da uspešno "operiše".

Fizičar Dojn Farmer, koji je sada profesor na Univerzitetu u Oksfordu kaže da je moguće da neko bez kompjutera "provali" rulet, odnosno da je to stvar "talenta".

"Mislim da je moguće da neko to uradi bez kompjutera, pod uslovom da je točak nagnut i da se rotor ne kreće prebrzo", rekao je Farmer "Blumbergu". On je uporedio taj kockarski talenat sa muzičkim talentom, sugerišući da "takt" točka može da aktivira slične delove mozga, one posvećene zvuku i ritmu.

Novinar "Blumberga" Kit Šelel uspeo je da pronađe Tosu u siromašnom selu kod Dubrovnika, nakon što je pratio njegove tragove (i dobitke) po celom svetu. Tosina kuća nije se ni po čemu odvajala od ostalih - stara, kamena, neugledna.

U razgovoru u jednom dubrovačkom hotelu uz vino i lignje, Tosa je odlučno odbacio svaku mogućnost da je koristio neki aparat za lažiranje igre.

-To mi zvuči kao nešto iz filmova o Džejmsu Bondu, a mi smo seljaci. Da imam takvu napravu, zvali biste me Nikola Tesla, poručio je Tosa novinaru.

Pa, kako mu je onda to pošlo za rukom? Praksa, odgovara Tosa uz smeh. Pažljivo posmatranje točkova za rulet, registrovanje sitnih "štucanja", (ne)pravilnosti. Zato je u Ricu i odabrao izdvojeni sto - prethodnih večeri ga je izdvojio kao "dobitni". Zato Jovanović nije uspeo u "Koloni klubu", jer je sto i dalje bio u voznom stanju.

Ono što izdvaja Tosu od drugih veštih "varalica" je njegova spremnost da ide na veliko, piše novinar "Blumberga". Većina igrača se usuđuje da osvoji samo nekoliko hiljada dolara odjednom, iz straha da će biti otkriveni.

"Kao veverice su", rekao je Tosa s prezirom. Da nije uhvaćen u Ricu, vratio bi se sledeće noći i zaradio 10 miliona funti. Kazino se lako izvukao, prokomentrisao je.

Na kraju intervjua, pitao je Šelela kada će objaviti tekst. Zašto je hteo da zna? Planiram svoje sledeće međunarodno putovanje, rekao je uz osmeh.

(Blumberg RT Balkan)

Sve više modernih automobila oslanja se na praktičnu tehnologiju gde glavnu ulogu preuzima daljinski ključ. Na mnogim automobila više nema brave na vratima za otključavanje kao ni brave za paljenje. Mnogi vozači stoga ne znaju da nema mesta panici kada se daljinski ključ pokvari ili mu se isprazni baterija, prenosi magazin Fenix.

Automobil se uprkost tim preprekama može otključati i upaliti jer su proizvođači automobila u daljinski ključ ugradili i ključ za hitne slučajeve. I moderni automobili, iako se u prvi mah ne čini tako, imaju klasičnu bravu na vratima koja je sakrivena iza malog poklopca na kvaki vrata. Za otključavanje automobila potrebno je samo ukloniti poklopac i otključati vrata na klasičan način, piše Večernji list.

Kod modernih automobila koji nemaju bravu za paljenje, dugme za paljenje radi i kada je baterija u ključu prazna. Potrebno je držati ključ malo bliže dugmetu i automobil će se upaliti. Različiti modeli automobila imaju i različite načine otvaranja kućišta daljinskog ključa, zbog čega ćete morati da konsultujete uputstvo proizvođača, da bi saznali sve pojedinosti vašeg daljinskog ključa.

Pas koji se nalazi na mestu loga društvene mreže Tviter i koji je zamenio plavu pticu ima svoj profil na Instagramu i mnogo obožavalaca.

Korisnici Tvitera danas su primetili da umesto plave ptice, tradicionalnog logotipa ove društvene mreže, u levom uglu ekrana stoji jedan pas, popularni Dodž iz internet mimova.

Pas koji je postao mim i zaštitno lice jedne kriptovalute ima svoj Instagram profil i zove se Kabosu, rase je šiba inu i živi u Japanu, navodi N1.

Krajem prošle godine vlasnica voljenog psa objavila je da je Kabosu bila jako bolesna i da je njeno stanje veoma opasno.

Ipak, iako boluje od hronične leukemije 17-godišnji pas je uspeo da se izvuče.

Pas je postao planetarno poznat 2010. godine kada je fotografija sa preklopljenim šapama i radoznalog izraza lica postala viralna na Redditu, Tumblr-u i 4Chan-u.

Tada je usledio talas mimova koji su zabavljali korisnike društvenih mreža i Kabosu je postala nezapamćeno popularna.

Njena popularnost je porasla 2013. godine kada su dva programera predstavila alternativnu kriptovalutu pod nazivom Dodžkoin kao odgovor na Bitkoin. Kabosu danas ima 445 hiljada pratilaca na Instagramu.

Sama vlasnica psa je rekla kako nikada nije mogla da pretpostavi kakav će uticaj na internet imati fotografija koju je napravila.

Još uvek nije objašnjeno zašto Kabosu zamenila poznatu plavu pticu na logu Tvitera i koliko će ova promena potrajati.

Izvor: nova.rs

U petak, 5. maja, čeka nas pun Mesec u znaku Škorpije, ali i pomračenje Meseca, prvo od dva ove godine. Ovo će biti najveće pomračenje od februara 2017. do septembra 2042. godine! Astrolozi veruju da pomračenja otvaraju karmički period koji traje 28 dana tokom kog može da se dogodi doslovce bilo šta!

Ako ste jedan od znakova Zodijaka na koje će ovo pomračenje posebno uticati, očekujte neočekivano.

Ovo bi moglo da dovede do velike i iznenadne prekretnice u vašem životu. Ponekad promene tokom sezone pomračenja mogu da budu dramatične i da promene život, ali su ponekad suptilne i menjaju vaše stavove, te utiču na dugoročnu budućnost.

OPOZICIJA SA URANOM MRSI KONCE
Ovo pomračenje donosi duhovno "čišćenje", te će vas dovesti do puta kojim vam je oduvek bilo suđemo da krenete, što će vas možda odmah, a možda vremenom, dovesti do napretka i boljitka. Imajte na umu da ovo pomračenje formira opoziciju sa nepredvidivim i buntovnim Uranom, pa bi moglo da donese i potpuno neočekivane događaje.

Pun Mesec i njegovo pomračenje snažno će uticati na sve nas, ali četiri znaka će na svojoj koži to osertiti žešće od drugih: Bik, Lav, Škorpija i Vodolija.

Horoskop za period pomračenja Meseca: Ova 4 znaka doživeće neverovatne promene

BIK
Da li postoji osoba u vašem životu koja vam je u poslednje vreme često na pameti? Ovo može da bude vaš poslovni partner, najbolji prijatelj, voljena osoba ili čak vaš najveći neprijatelj. Bez obzira o kome je reč, ovo pomračenje vas podstiče da evoluirate u odnosu sa ovom osobom. Ako je situacija između vas napeta ili loša, možda ćete konačno biti spremni da završite sa nekim i izađete iz tog toksičnog odnosa. Ako je, pak, situacija dobra, možda ćete biti spremni da se dodatno posvetite ovoj osobi i da unapredite vaš odnos. Međutim, moguće je i da ne promenite odnosu suštiniski, ali da se vaša perspektiva promeni. Trebalo bi da razmislite o tome šta možete da uradite da biste imali zdravije, harmoničnije i korisnije odnose.

LAV
Da li u vašoj porodici ili kući vladaju haos i nepredvidivost? Ovo pomračenje bi moglo da dovede do velikih promena u porodčnoj dinamici i vašoj životnoj situaciji. Možda ćete se preseliti u drugi stan ili čak drugi grad ili će možda vaša porodica postati bogatija za jednog člana. Promena koja vas čeka vezane su za nešto veoma lepo, smeh, lepotu i ljubav, i imaju snagu da izleče vaše traume iz detinjstva. Šta god da se dogodi, znajte da će vam to u životu doneti brojne nove mogućnosti. Univerzum vas približava tipu doma kakvom ste oduvek težili.

ŠKORPIJA
Vi ste u centru ovog pomračenja! Čak i ako niste raspoloženi za sve što vam ono nosi, neminovno će doći do promena. Bićete "isterani" iz vaše zone udobnosti i tera vas na akciju. Moguće je da ćete i sami sebe iznenaditi svojim ponašanjem - biće prilično nepredvidivno. Ovo je trenutak kada će doći do prekretnice u vašem životu. Međutim, dolazak do kraja jednog poglavlja, takođe znači da počinje sledeće. Dajte sebi dovoljno vremena da se pripremite i saberete na nove okolnosti koje će u vašem životu uslediti.

VODOLIJA
Da li ste bili nervozni po pitanju svoje karijere i posla? Da li ste prerasli svoju trenutnu poziciju i osećate se spremnim za nešto novo? Pošto se ovo pomračenje dešava u vašoj 10. kući karijere, to bi moglo da vas dovede ili do promene posla ili do unapređenja ili do pokušaja da stvari obavljate na drugačiji način, vama nesvojstven. Možda ćete čak promeniti i karijeru! Šta god da se desi, ovo će vam otvoriti vrata za još mnogo mogućnosti u budućnosti. Univerzum vas jednostavno približava vrsti karijere koja vam je oduvek namenjena.

Izvor: blic.rs

Dušan Duško Popov bio je srpski obaveštajac, odnosno jugoslovenski trostruki agent koji je radio za MI6 tokom Drugog svetskog rata.

Rođen je 10. jula 1912. godine u Titelu i potiče iz porodice bogatih trgovaca. Kada je Duško bio veoma mlad, njegova porodica se preselila u Dubrovnik, a na očevo insistiranje, pohađao je najbolje škole. Srednju školu završio je u Parizu, a Pravni fakultet u Beogradu, dok postdiplomske studije upisuje u Frajburgu.

Govorio je engleski, francuski i nemački jezik, a tokom školovanja, velika strast su mu bili brzi automobili i žene, a prezirao je naciste.

U Drugom svetskom ratu bio je dvostruki agent, a u njega su poverenje imali i Čerčil i Hitler.

Naime, početkom 1940. godine, njegov dobar prijatej Johan Džebsen kog je upoznao u Frajburgu, poziva ga da se priključi nemačkoj obaveštajnoj službi „Abver“. I ne samo to, Džebsen mu predlaže i da postanu dvostruki agenti koji bi navodno radili za Nemce, a ustvari bi prikupljali informacije za saveznike.

{vembed Y=Vtupvfr1m4I}

Tako je Dušan postao tajni agent koji se Nemcima predstavljao šifrovanim imenom Ivan, a Britancima Tricikl.

Popov je tako živeo životom punim opasnosti, vodeći ga na relaciji Lisabon (koji je u to vreme bio centar evropske špijunaže) – London (gde je Britancima redovno podnosio izveštaje o nemačkim planovima i dobijao lažne informacije koje je trebalo da podmetne Rajhu).

Svakodnevno tako komunicirajući, došao je do neverovatnog podatka, a to je da su se Japanci 1941. godine dosta interesovali za mogućnost poletanja bombardera sa nosača aviona, a Duško je od „Abvera“ dobio zadatak da ode u SAD i prikupi informacije o luci Perl Harbor.

Popovu je odmah sve postalo jasno i, po dolasku u SAD, odmah se uputio u FBI i nagovestio im da će Japanci napasti Perl Harbor, ali mu tadašnji direktor FBI Džon Edgar Huver nije poverovao.

„Huver je na više načina bio izuzetan čovek. Verovatno je bio homoseksualac, mrzeo je strance, a pogotovu Duška. Mrzeo je plejboje i sve u vezi sa Duškom“, rekao je o tome britanski autor i novinar Rasel Miler.

Zanimljivo je da je FBI pokušao da zabrani Duškove memoare kako bi sačuvali Huverov lik i delo.

Do kraja rata, Popov je uspeo da od Nemaca izvuče preko dva miliona dolara u današnjoj vrednosti za potrebe “tajne mreže nacista u Britaniji” koje je zapravo prosleđivao saveznicima.

Takođe, njegova uloga u “Danu D” bila je ključna. On je uspeo da lažnim izveštajima skrene pažnju nacista sa Normandije na naduvane tenkove i lažne vojne trupe strateški raspoređene na drugim delovima obale. Ova akcija zvala se “Fortitjud”.

Fodinama unazad priča se da je upravo Duško Popov bio inspiracija Ijanu Flemingu da stvori lik čuvenog agenta 007, Džejmsa Bonda.

„To ste zaključili vi, mediji. Kad su Fleminga napali britanski mediji zato što previše slobodno prikazuje Džejmsa Bonda, agenta britanske tajne službe, navodno je rekao: ‘Ne bih vam naveo njegovo ime, ali zvali su ga Tricikl'“, ispričao je Popov svojevremeno, ne krijući da je upravo Tricikl ilo njegovo tajno ime u Drugom svetskom ratu, kao ni to da ga je Fleming jedno vreme pratio u tom periodu.

Ipak, ovu dilemu kasnije je razrešio BBC koji je saopštio da je u jednom portugalskom kazinu došlo do susreta Fleminga i Popova, što je pisca nspirisalo da kasnije napiše priču o tajnom agentu. Oni su tako potvrdili da je „pravi Bond“ srpskog porekla, da se našao u Velikoj Britaniji, kako ga je kontaktirao Abver i kako se pre puta u Sjedinjene Američke Države našao u Estorilu kako bi kontaktirao sa svojim mentorom iz nemačke tajne službe.

Tada ga je Fleming zapazio, ali i sam BBC je na kraju rekao da verziju Ijana Fleminga nikada nisu čuli, te da ne postoje pisani tragovi, niti bilo kakvi fizički dokazi o tome da je zaista Popov bio inspiracija za lik Džejmsa Bonda.

Po okončanju rata, Duško je prestao aktivno da se bavi obaveštajnim radom. Ženio se dva puta i dobio četiri sina.

Sa prvom ženom i sinom živeo je u jednom zamku na jugu Francuske, tvrdeći da ga je to mesto podsećalo na Dubrovnik u kom je proveo detinjstvo.

Drugi put se oženio kada je imao skoro 50 godina, a njegova supruga, Šveđanka Džil, imala je tek 19. Ipak, njih dvoje dobili su tri sina: Marka, Omara i Borisa. Nažalost, Boris je pre nekoliko godina stradao u teškoj saobraćajnoj nesreći.

Marko je nedavno otvoreno govorio o svom životu i ocu.

„Radio sam u jednoj investicionoj banci u Londonu deset godina, a sada vodim investicioni fond i investiramo u nekretnine po Crnoj Gori i Hrvatskoj. Drago mi je što sam konačno dobio srpsko državljanstvo, otac je ovde rođen, a i u Beogradu imamo nekretnine. Sad čekamo na restituciju“, rekao je on za „Blic“ tokom jedne posete Beogradu.

Marko po ocu ima i englesko i francusko državljanstvo. Sa suprugom i decom dosta vremena provodi u Tivtu gde ima kuću.

„Često smo bili po odmorima. Ili po dalmatinskim ostrvima ili na Bahamima, gde je živeo moj stric Ivo, Duškov stariji brat. On je, inače, bio lekar kralja Petra Karađorđevića. On nije mogao da se vrati u Jugoslaviju jer je bio na crnoj listi jugoslovenskih vlasti i otišao je na Bahame gde je otvorio kliniku“, prisetio se Marko.

On je istakao i da je njegov otac vrlo retko govorio o ratnom periodu svog života.

„Ispričao bi poneku anegdotu i to bi bilo sve. Nismo mi imali pojma ko je on zapravo bio sve dok 1974. godine nije objavio autobiografsku knjigu ‘Špijun i kontrašpijun’. Bilo je zafalilo novca, ljudi su mu govorili da bi se knjiga odlično prodavala i tako je i bilo. Deset nedelja knjiga je bila na vrhu bestseler liste u Americi, sa vrha ju je skinula afera Votergejt. Ni moja majka 12 godina nije znala ništa o njegovom prethodnom životu, praktično nije imala pojma za koga se udala. Kada radite za britanske obaveštajne službe, postoji ‘Secrets act’, po kome imate obavezu da ćutite o onome što ste radili. Kad je izdao knjigu, mnogi su mislili da je nakitio svoj životopis, ali kada su kasnije otkrivene arhive FBI i MI5 za taj period, tek tad se videlo kakva je zverka bio. FBI ima 2.650 dokumenata, a MI5 čitavih 7.700 dokumenata u vezi sa aktivnostima Duška Popova. Kad je on umro 1981, ja sam imao 18 godina i druge prioritete, a tek kasnije sam postao svestan koliko je bilo važno to što je moj otac radio. I kad su otvorili te arhive, otišao sam u obe i fotokopirao sva dokumenta jer su novinari koji su istraživali njegov život neke papire odnosili i nisu vraćali. Falilo je oko 200 dokumenata“, ispričao je on za pomenuti medij.

Osvrnuo se i na priče da je njegov otac poslužio za lik „agenta 007“.

„Jan Fleming je bio mornarički obaveštajac, Duško je bio jedini kome su Englezi dozvolili da putuje i da se sreće lice u lice sa Nemcima. Išao je dvadesetak puta u Nemačku, čak je i novcem koji je dobijao od Nemaca finansirao poslove za Engleze. Kad je otišao u Ameriku da za Nemce formira obaveštajnu mrežu koja se bila raspala, dali su mu mnogo para. MI5 je bio sumnjičav šta će Duško raditi u Americi kad je sklon porocima, lepom životu i kocki i poslali su Fleminga da ga prati. Naravno, Duško ga je provalio u nekoj kockarnici i izveo neku vratolomiju za ruletskim stolom. Ta scena je Flemingu poslužila da posle napiše ‘Kazino rojal'“, ispričao je Marko Popov.

Ipak, kaže da je njegov otac gledao filmove o Džejmsu Bondu, ali nije pridavao naročiti značaj svim pričama koje se vežu za njega i čuvenog agenta.

„Znam da bi uvek rekao kako ovaj filmski Džejms Bond u stvarnom životu i ratu ne bi preživeo ni 24 sata“, zaključio je Marko.

Lari Loftis, autor jedne od brojnih knjiga napisanih o Dušku Popovu, govorio je povodom filma „Kazino rojal“.

„U ‘Kazinu rojal’ Džejms je pokazao da zna tri jezika. Popov je u lisabonskom kazinu zaista govorio pet jezika. Bond jeste dobar s pištoljima, ali je Duško bio prvi na dva takmičenja. Agent 007 jeste inteligentan, ali je Tricikl inteligentniji. Uz to je i doktor prava. Bond u svakoj novoj priči ima uz sebe neku lepu damu, Popov ih je imao po nekoliko u svakom gradu. Na kraju, ili na početku, Bond ne obavlja nikakav stvaran posao, dok je Srbin, osim što je špijunirao, bio i uspešan privrednik. Milioni dolara prošli su kroz njegove ruke, a veći deo je završilo kod saveznika jer je godinama uspešno pljačkao nemačku tajnu službu, odnoseći im čak i po 50.000 dolara za zelenim kockarskim stolom u ‘Rojlu'“, rekao je on za srpski „Njuzvik“.

Duško Popov preminuo je 10. avgusta 1981. godine kada je imao 69 godina.

Izvor: nova.rs