Kardamon (Elettaria Cardamomum White Et Mason)
Istorijat i rasprostranjenost
Kardamom potiče iz Južne Indije i Šrilanke, a uzgaja se i u Gvatemali, Kambodži, Čileu.
Botaničke i morfološke karakteristike
Kardamom je višegodišnja, tropska biljka. Visine je 1-3m. Ima velike listove i bele cvetove. Plod je kapsula, koja sadrži 8-16 semenki, izraženog ljutkastog, ali prijatnog ukusa i od njih se i dobija začin.
Hemijski sastav
Kardamomsadrži 2-8% eteričnog ulja, 68,5% ugljikohidrata, 10,78% proteina, 6,7% lipida, 28,0% celuloze i dr. Odlikuje se značajnom koncentracijom kalijuma (1119 mg/100g).
Kvantitativno dominantna komponenta eteričnog ulja kardamoma je α-terpinol (28,0-45,0%), a značajna je i količina α-terpinilacetata (27,0- 42,3
%) i 1,8-cineola (26,0-40,0%), limonena (36,4%), terpinolena (8,6%) i dr.
Lekovitost
Kardamom je dobar antiseptik, antispazmolitik, afrodizijak, karminativ, cefalik, digestiv, diuretik, stimulans, stomahik, tonic, aromatik, diuretik. U tradicionalnoj medicini Indije i Kine ovaj začin se upotrebljava preko 3.000 godina. Hipokrat je preporučivao korišćenje kardamona za lečenje kašlja, spazma, nervnih poremećaja, zastoja u eliminaciji urina.
Upotreba
Kardamom se upotrebljava u prehrambenoj (pekarskoj) i farmaceutskoj industriji. Na tržištu se plodovi pojavljuju u tri oblika. Najcenjeniji su zeleno obojeni, kontrolisano osušeni plodovi. Manje cenjeni su na suncu osušeni, svetliji plodovi. Treći oblik su hemikalijama izbeljeni plodovi radi lepšeg izgleda. Zbog svoje profinjene arome kardamom spada među najcenjenije i najskuplje začine. Samo šafran ima veću cenu od njega. Najčešće se prodaje u prahu. Posebno je omiljen u Indiji, a mnogo se koristi i u Rusiji i Švedskoj. Njime se začinjavaju jela od mesa i povrća, u Švedskoj prave posebne pogačice sa kardamamom, a arapski narodi često njime začinjavaju jaku crnu kafu. Ovaj začin se često koristi u indijskoj kuhinji za pravljenje aromatičnih začinskih mešavina, masala.
Narodna imena
Dragušac, amomum, divlji ren, kardamon.
