Evo šta ZAPRAVO ZNAČE oznake na jajima u radnji i KOJA JE RAZLIKA između braon i belih jaja
Jaja su nam na meniju praktično svakog dana, a ipak ne znamo o njima onoliko koliko bi trebalo. Recimo, da li ste koja je razlika između braon i belih jaja, ili šta znače slova koja se nalaze na deklaraciji zalepljenoj za karton? Evo odgovora!
Kao što smo već najavili, u saradnji sa stručnjacima koji stoje iza aplikacije "Šta jedem?", svakog četvrtka razbijaćemo mitove o ishrani. Ovog četvrtka, pod lupom su nam jaja.
Jaje je skoro pa idealan izvor proteina. Ugljenih hidrata praktično nema, a jedno prosečno jaje ima 6,3g proteina i 5g masti, od čega je 99 odsto njih smešteno u žumancetu. Uz to, bogato je svim vitaminima osim vitamina C.
Međutim, postoje stvari koje sigurno ne znate o jajima, a morali biste pre nego što odaberete svoj karton jaja.
DA LI IMA RAZLIKE IZMEĐU BELIH I BRAON JAJA?
- Boja ljuske zavisi od pigmenta koji ljuska sadrži, ako ga ne sadrži – ljuska je bela. Boja može varirati i kod same koke kao individue. Prisutvo pigmenta ne ukazuje na kvalitet jajeta, ali treba istaći da proizvođači insistiraju na sortama koje imaju jaku i pigmentiranu ljusku u cilju lakše manipulacije i održavanja svežine jajeta. Može se dogoditi da je jaje sa poroznom i nepigmentiranom ljuskom zdravije, ukoliko se konzumira sveže (jaje seoskih domaćinstava) - objašnjava za Žena.rs Miroslav Otašević, inženjer prehrambene tehnologije i jedan od idejnih tvoraca projekta aplikacija "Šta jedem?" i "Nutri- Skener".
ZAŠTO JE TOLIKA RAZLIKA U VELIČINI IZMEĐU JAJA?
- Veličina jajeta zavisi od vrste i rase koke, spoljašnjih uticaja (ishrana, uzgoj, godišnje doba) i starosti koke. Što je koka starija i što se manje kreće, jaje je veće. U letnjim mesecima jaja su manja, jer sadržaj brže isparava kroz poroznu ljusku. Jaja su najveća u proleće. Važno je znati da veća jaja imaju više belanca u odnosu na žumance. U odnosu na svoje divlje pretke, kokoškino jaje se najviše povećalo (čak 70%). Težina kokošijeg jajeta je u proseku oko 60g (u granicama 40g-110g). Najteže zabeleženo je imalo 320g - objašnjava Miroslav Otašević.
KAKO BIRATI JAJA U RADNJI?
U vezi sa čuvanjem jaja, na tržištu se nalaze 3 kategorije:
- Sveža;
- Hlađena;
- Konzervisana.
Sveža jaja su ona koja su nehlađena i nekonzervisana. U nekim zemljama je dozvoljeno pranje jaja. Deklarisanjem jaja kao „svežih“ prodavac je dužan da maksimalno skrati vremensku distancu između proizvođača i potrošača.
Hlađena jaja se čuvaju u hladnjačama i njihova održivost može trajati i do pola godine.
Konzervisana jaja su ona koja se prelivaju krečnom vodom ili „vodenim staklom“ (10% rastvor natrijum-silikata) u cilju zapušavanja pora na ljusci.
Prema kvalitetu, kokošja jaja se stavljaju u promet kao:
1) Jaja ekstra kvaliteta (nisu prana ili mehanički čišćena, a klasirana su 1. od dana proizvodnje);
2) Jaja prvog (I) kvalitet (nisu prana ili mehanički čišćena, a klasirana su najkasnije 3. dana od dana proizvodnje);
3) Jaja drugog (II) kvaliteta;
4) Jaja trećeg (III) kvaliteta.
Jaja prvog (I) i jaja drugog (II) kvaliteta stavljaju se u promet klasirana prema masi u sedam klasa:
klasa (SU) 70 g i više od toga
klasa (S) manje od 70 g do 65 g
klasa (A) manje od 65 g do 60 g
klasa (B) manje od 60 g do 55 g
klasa (C) manje od 55 g do 50 g
klasa (D) manje od 50 g do 45 g
klasa (E) manje od 45 g
Na osnovu svega navedenog, može se zaključiti da se jaja ne klasiraju na osnovu ishrane živine i načina uzgoja.
Dakle, ako želite krupno jaje – dobićete najverovatnije jaje starije ili „lenje“ koke u kome je više belanca, a ako želite jaje mlađe i dinamičnije koke– dobićete sitnije jaje, sa većim udelom žumanca u odnosu na belance.
Izvor: zena.blic.rs
