Jesen je prelepo godišnje doba, ali je prevrtljiva kao loše spremljen roštilj, čas hladna, čas topla, nekad crna, neakad zlatna. Te česte promene u temperaturi i vlažnosti pogoduju razvoju virusa i drugih bacila, a jedini odgovor koji imamo na to (pored toga da ne izlazimo iz kuće, što ipak nije baš neka opcija) jeste da ojačamo imuni sistem.

Srećom, priroda se pobrinula za to da nam na raspolaganje stavi pojačivače imuniteta u vidu raznovrsnih ukusnih namirnica – na nama je samo da se malo potrudimo i nabavimo ih, pripremimo i u zdravlje pojedemo.

Jabuke

Jabuke su jedna od najvećih jesenjih radosti, i sada je pravo vreme da uživate u njima na razne načine, od pite do pečene jabuke. Naravno, za imunitet su najbolje sirove jabuke, koje treba jesti sa sve korom, u kojoj su koncentrisani vitamini. Sama jabuka je pre svega dobra kao izvor lako svarljivih vlakana čiji unos pospešuje rad probavnog trakta, koji je od izuzetne važnosti za rad imunog sistema i ublažavanje upala. A ako jabuke pripremate, slobodno dodajte cimet, ne samo zbog savršene kombinacije ukusua, nego i zbog njegovih izraženih protivupalnih svojstava.

Brokoli

Jedan od najbolji izvora vitamina K i vitamina C, brokoli je, kao i njegov bliski rođak karfiol, odličan izvor kalijuma i vlakana, koje pomažu rad probavnog trakta i jačaju probiotsku floru u njemu. Vitamin C je ključan za stvaranje kolagena koji jača tkiva i kosti i ubrzava zarastanje rana, pored togaš to je moćan antioksidant koji štiti telo od slobodnih radikala.

Citrusi

Opšte je poznato da su citrusi prepuni vitamina C, ali pored toga imaju brojne prednosti za zdravlje. Pored toga što sadrže flavonoide, koji pomažu rad i zdravlje srca, i antioksidanse, koji smanjuju nivo lošeg holesterola i triglicerida, vitaminska bomba u crvenom grejpfrutu ili pomorandži utiče na to da telo bolje podnese prehladu, mada ne može baš da je spreči, prema istraživanjima američke Akademije za Ishranu i Dijetetiku.

Batat (Slatki krompir)

Ova specifična krtola je poslednjih godina napravila veliki bum na domaćim pijacama, ne samo zbog svog slatkog ukusa nego i zbog značajnih zdravstvenih svojstava. Batat je odličan izvor kalijuma i pomaže obnovu elektrolita, pa samim tim i funkcionisanje mišića i srca. Pored toga, batat je bogat vlaknima i ugljeni hidrati koje tako unesete će vam pružiti energiju na duže staze.

Paškanat

Dobri stari paškanat je kao malo prezreni siromašni rođak šargarepe. Ali, zalužio je pravedniji tretman, jer njegova bleda spoljašnjost krije bogatu smesu nutrijenata – folne kiseline, vitamina B6 i vitamina B5; B vitamini su presudni za funkciju metabolizma i proizvodnju energije. Pileća supa s paškanatom je u rangu bilo kojeg leka protiv prehlade, a odvažniji mogu i da probaju da ga jednostavno ispeku sa malo maslinovog ulja, bibera i soli, kako bi očuvali sve nutrijente u njemu, bez gubitka ukusa.

Bundeva

Pravi simbol jeseni, bundeva ima mnogo više da ponudi od puke dekoracije za Noć veštica. Pored toga što je bogata antioksidansima, bundeva je nakrcana vitaminom A, C i E, a njene semenke su sjajna zanimacija za zube koja je puna vlakana, proteina i minerala. Ispecite je „klot“ u rerni za najbolji efekat, a možete je staviti i putu ili napraviti blendanu čorbu od nje.

Beli luk

Zdravstvene prednosti belog luka su dobro poznate, ali nije na odmet ponoviti: dva čena belog luka dnevno su izuzetan „podizač“ imunog sistema koji može da vas održi tokom cele jeseni i zime. Istraživači sa britanskog univerziteta u Eseksu su ovo i potvrdili: 146 ljudi je učestvovaslo u studiji tako što su jedli ekstrakt belog luka 12 nedelja, i rezultat je bila dve trećine manje slučajeva prehlade nego kod kontrolne grupe.

Detaljnije na www.pronadjimeru.com

Prema istraživanjima koje je sproveo Univezitet u Sirakuzi, crna čokolada poboljšava kognitivne funkcije mozga, podstiče bolje pamćenje, bolje prosuđivanje i bolje koncentrisanje.

S obzirom na to da nam je svima važno da naš mozak što bolje radi tokom dana, naučnici su zaključili da je čokoladu najbolje jesti za doručak.

Osim toga, nauka je navela još nekoliko situacija u kojima je crna čokolada više nego dobrodošla; recimo, pre polaganja nekog ispita, ali i pre spavanja.

Upravo tako, ista čokolada koja će vam ujutro omogućiti da vaš mozak bolje radi, biće i vaš najbolji saveznik pred spavanje.

Naravno, čokolada je naš najbolji prijatelj i kada smo loše raspoloženi; podstiče stvaranje endorfina, hormona koji nas čine srećnijima.

Osim toga, crna čokolada smanjuje rizik od moždanog udara i, verovali ili ne, pomaže prilikom skidanja kilograma jer ubrzava metabolizam.

Poznato je da je crna čokolada u normalnim količinama dobra za zdravlje, ali je osećaj krivice dok se sladimo ipak prisutan kod većine.

Moguće zato što je pritom veoma teško (za neke i nemoguće) da se zadrže i „prikoče“ na prihvatljivih nekoliko kockica, kada ispred nas stoji čitavih 100 grama.

I za kraj podsećanje da prilikom kupovine čokolade birate one s manje šećera i većim procentom kakaoa.

Izvor: dnevnik.rs

Da li volite antifriz u bombonima, nokte u kolačima ili teleći želudac u siru? Niste nikada to jeli? Baš naprotiv, velika je verovatnoća da upravo to jedete svaki dan!

Takozvani E brojevi za mnoge su enigma, ali iza njih se često kriju, u najmanju ruku, neobični dodaci. U hrani tako mogu da se nađu delovi perja, noktiju, kose, ljušture insekata ili vosak dobijen šišanjem ovce.

"Ne želim da slušam. Bolje da ne znam", najčešće su reakcije kada ljudima objašnjavate šta se sve nalazi u namirnicama. Brza hrana koju danas preteženo konzumiramo, uglavnom nije pojam zdravog ili nutritivno vrednog, ali je lista dodataka fascinantna.

Među najčešćim aditivima je tzv. E 904 ili šelak. Dobija se iz izlučevina ženki tropskih vaši Kerria lacca. Osim za poliranje nameštaja, koristi se i u poslasticama, bombonama, čokoladi, kafi u zrnu. Funkcija mu je poliranje.

Upravo je on zaslužan za to što je hrana privlačna, glatka i sjajna. Njegova primena ide tako daleko da se koristi i kao premaz pomoću koga voće ili povrće izgleda svežije.

Ako poželite da kupite salatu jer je dresing božanstveno bijele boje, pročitajte deklaraciju. Na njoj možda piše E 171 ili titanijum dioksid. Njime se izbeljuje plastika, keramika, kozmetika, ali i žvakaće gume, bombone i dresinzi za salatu.

Dijamantsko-plava boja u prehrambenoj industriji se dobija preradom sirove nafte. Takozvani E 133 prisutan je u proizvodnji slatkiša i ukrasa za kolače.

Obloga želuca tek rođene teladi može da se nađe u sirevima. Taj sastojak se zove renet. Danas, međutim, naučnici rade i na laboratorijskim, odnosno veštačkim i biljnim verzijama.

I žele za torte i gumene bombone prave se iskuvavanjem životinjskih kostiju, goveđih i svinjskih, ali i od svinjske kože.

Želatin nije aditiv, ali je redovan dodatak pri zgušnjavanju i želiranju džemova, voćnih jogurta, mesnih poslastica. Lanolin ćete naći u dečjim mastima i kozmetičkim proizvodima za njegu tijela, ali i u žvakaćim gumama. Reč je o žutom vosku koji se dobija iz ovčje vune, a luče ga lojne žlezde posebno uzgojenih ovaca.

Sladoledi su ukusniji ako u njima ima više izlučevina iz dabrove analne žlijezde koje pojačavaju aromu.

E 920 ili L-cistein je aminokiselina koja se nalazi u dlakama, noktima ili perju. U prehrambenoj industriji se koristi u proizvodnji brašna. Iako se dobija ekstrakcijom iz životinjske dlake ili iz perja, naučnici, srećom, pronalaze i nove metode proizvodnje genetskim inženjeringom. Aditiva E 920 ima u pekarskim proizvodima, kolačima, keksu... I nema zakonskog ograničenja kod njegove upotrebe. Perja i noktiju možete da pojedete koliko želite.

Dioksid silicijuma ili E 551 prirodno je sredstvo protiv zgrudnjavanja prehrambenih proizvoda. Dodaje se u polutvrde i tvrde sireve, ima ga u dodacima ishrani, začinima... Reč je o prirodnom mineralu koji se upotrebljava u proizvodnji stakla iz kvarcnog peska, a naći ćemo ga i kao praškasti silikagel u novoj obući.

Lepa crvena boja u voćnim jogurtima, slatkišima, bombonima, džemovima ili mesnim prerađevinama najčešće potiče od E 120, karmina ili kohineala. Taj dodatak je posebno zanimljiv jer se dobija iz mlevenih insekata. Tačnije, iza te jarko crvene boje kriju se aluminijske soli karminske kiseline, koju proizvode ženke košenile, biljne vaši iz vrste Cochenillelaus. Različitim hemijskim procesima, boja se vadi iz oplođenih i osušenih ženki tih insekata. Dozvoljen dnevni unos ograničava se na 5,0 mg/kg telesne težine, s obzirom na to da postoje naznake da u višim koncentracijama može da izazove alergije.

Verovatno su vam poznati mnogi proizvodi u kojima se koristi propilen-glikol. Reč je o sastojku antifriza, industrijskih boja, tkanina, ambalaža, lekova ili kozmetičkih preparata.

Postoji i nešto što se zove propan-1,2-diol-alginat ili E 405. Reč je o sintetičkom jedinjenju koje se koristi kao zgušnjivač i emulgator u bezalkoholnim osvežavajućim napitcima, kod finih pekarskoh proizvoda, glazure, masnih emulzija, bombona i za brojne druge prehrambene proizvode, U organizmu se razgrađuje na propilen-glikol, a njegova upotreba je ograničena jer previše škodi zdravlju.

Izvor: B92

Studija pod nazivom Potencijalna urbano-ruralna epidemija (PURE) bavila se navikama i zdravljem 135.000 ispitanika u 18 zemalja na pet kontinenata. Istraživači su ustanovili da najzdravije osobe jedu hranu bogatu voćem, povrćem i mahunarkama, sa malo rafinisanih ugljenih hidrata i šećera.

Osim pomalo iznenađujućeg zaključka da je količina povrća potrebna za dobro zdravlje porasla na tri do četiri porcije dnevno, sve ovo je u skladu sa umerenom ishranom po definiciji američkih Smernica za ishranu, prenosi Vašington post.

Naslovi u medijima o ovom istraživanju dali su drugačiju sliku, navodeći da studija "baca sumnju" na važeći stav prema mastima, ugljenim hidratima, voću i povrću, kao i da je "uzdrmala" polje nutricionizma. Čak se i u propratnom komentaru u časopisu Lancet, koji je objavio ove rezultate, kaže da "studija PURE dovodi u pitanje definiciju zdrave ishrane".

Problem je u tome što, kada pogledate važeću definiciju zdrave ishrane, ona se u najvećem delu poklapa sa rezultatima studije PURE. Istraživači jesu ustanovili da je ishrana bogata ugljenim hidratima povezana sa 28 odsto većim rizikom od smrtnosti. Ali ovde govorimo o 77 odsto ugljenih hidrata, što nikad nije bio deo definicije zdrave ishrane, delimično zato što ostavlja malo mesta za odgovarajuće proteine i zdrave masti. Kad smo kod masti, rezultati ove studije govore da ukupan unos masti od oko 35 odsto ukupnih kalorija nije povezan sa rizikom od srčanog udara ili smrti od kardiovaskularnih bolesti, ali su stručnjaci već godinama saglasni da ishrana sa malim unosom masti ne vodi do željenih rezultata.

Ako se pogledaju podaci iz studije PURE, ishrana sa oko 45 odsto ugljenih hidrata, 35 odsto ukupne masti i 20 odsto proteina je povezana sa najmanjim rizikom od prerane smrti. To zvuči prilično umereno.

Glavni istraživač u studiji Salim Jusif čak je izjavio da "treba težiti umerenosti u većini aspekata ishrane, nasuprot veoma malom ili veoma velikom unosu većine hranljivih materija". Stoga, osim primamljivosti novih slatkorečivih obećanja, šta je to što nas drži daleko od puta umerenosti? Evo nekih najčešćih prepreka:

Ne znamo šta u stvari jedemo: osim ako znate i svesni ste šta i koliko jedete, a mnogi ljudi nisu, lako se pomisli da jedete umereno a da to u stvari nije tako. Na primer, možete da kažete, "Jedem desert samo nekoliko večeri u toku nedelje", ali zaboravljate da posegnete za kolačem ili krofnom svaki put kad ih neko donese na posao. Vođenje dnevnika o hrani tokom par nedelja da biste dobili objektivan uvid u obrazac svoje ishrane može da vam otkrije neke iznenađujuće stvari.

Neplaniranje na duže staze: negovanje navika zdravog načina života zahteva stalni trud, posebno ako imate duboko usađene nezdrave navike. Osećaj da ulažete trud ali ne vidite trenutni rezultat izaziva frustraciju. Počnite da o ishrani mislite kao o doživotnom putovanju, sa povremenim skretanjima i trenutnim preprekama, a ne kao o trci do ciljne linije.

Stav sve ili ništa: osećaj da sve manje od savršenstva predstavlja neuspeh i nije vredno truda takođe može da blokira sav napredak dok izluđujete sebe u potrazi za savršenom ishranom. Savršenstvo je neprijatelj napretka. Počnite pomalo, počnite danas i samo nastavite napred. Ne možete pogrešiti ako se držite unosa više povrća a manje šećera i eliminišete ono što vam odvlači pažnju dok jedete.

Zaluđenost najnovijim trendovima u ishrani: osobe koje jedu umereno jedu na način koji odgovara njihovom stilu života i podržava zdravlje, i ne osećaju potrebu da isprobaju sve najnovije trendove koji im se nude. Obraćaju pažnju na novosti iz oblasti ishrane, ali su prilično imuni na senzacionalističke tvrdnje. Znaju da nijedan način ishrane nije dobar za sve ljude sve vreme. Suludo je stalno raditi istu stvar iznova i očekivati drugačije rezultate. Ako imate dugu istoriju držanja dijeta i odustajanja od najnovijih dijeta bez vidnog trajnog unapređenja zdavlja i opšteg blagostanja, zašto biste to probali ponovo?

Nezdrav odnos prema hrani: zdrava ishrana ne podrazumeva samo ono što jedete. Način na koji razmišljate i kako se osećate u vezi sa svojim navikama u ishrani može biti jednako važno kao i sama hrana. Kada se hrana ili čin jedenja udruži sa stresom ili osećajem krivice ili straha, to nije dobro za vaš organizam i um. To je jedan od faktora koji ljude dovodi do ekstremnog odnosa prema hrani – ograničavanja ili preterivanja, a često i jednog i drugog.

Izvor: Danas.rs

Na gubitak težine najviše utiču namirnice koje konzumiramo.

Zdrava ishrana uošte ne mora biti tako loša. Postoji više namirnica koje su neverovatno ukusne, a najbolja stvar je što možete da ih jedete koliko god želite, bez brige da ćete se ugojiti.

1. Kokice su verovatno najzdravija užina u kojoj možete da uživate. Ako ih napravite bez putera i šećera, možete ih jesti dok ne "puknete"

2. Kada ste na dijeti, ne bi trebalo da jedete mnogo voća, ali citrusi su izuzetak. Sjajni su za kožu, kao i za varenje

3. Jaja su ukusna, a možete ih spremiti na bezbroj načina. Najbolje od svega? Možete ih jesti i za doručak i za ručak i za večeru, a da se ne ugojite.

4. Lubenica i dinja. Možete ih jesti i za doručak i za ručak i za večeru, a da se ne ugojite. Lubenica i dinja pomažu u izbacivanju viška tečnosti iz organizma. To znači da možete da uživate u njima čitav dan, svaki dan

5. Jedna jabuka je dovoljna da nas zasiti i odlična je za regulisanje varenja. Šljive su takođe bogate vitaminom C i kalijumom, a tek što su ukusne.

6. Iako možda ne smatrate krastavac naročito ukusnim povrćem, on je savršena namirnica za gubljenje kilograma. Možete ga jesti kao salatu ili dodati u vodu koju pijete.

7. Kupus, brokoli i karfiol su vaši saveznici u borbi protiv viška kilograma. Imaju skoro 0 kalorija.

8. Osim što je ukusna, salata od cvekle je ključ za gubitak kilograma. Pomaže u procesu sagorevanja masti, a možete je jesti dok ne postanete ružičasti.

9. Ako žudite za nečim hrskavim, a čips, naravno, ne dolazi u obzir, grickajte drške celera. Celer vam zapravo može pomoći da izgubite kilograme.

10. Plavi patlidžan je izuzetno ukusno povrće. Ako ga spremite na pravi način, odnosno grilujete ili ispečete, možete da uživate u njemu bez ograničenja. Kao i plavi patlidžan, i tikvice mogu biti ukusan obrok ako ih spremite na odgovarajući način, a kako imaju malo kalorija, možete da uživate u njima bez griže savesti.

12. Ko ne voli ananas? Sladak, ukusan, osvežavajući, a možete da ga jedete bez briga da ćete nabaciti kilograme.

13. Nije iznenađenje da u salatama možemo neograničeno da uživamo, naravno, ako ih ne spremamo sa masnim dresingom.

I bez njega, salate mogu biti preukusne!

14. Ribizle i brusnice su odlična užina, a možete ih dodati i u salatu. Skoro da nemaju kalorija, a bogate su vitaminom C. Takođe pomažu u izbacivanju viška tečnosti iz organizma.

15. Alge potpomažu funkcionisanje štitne žlezde, tako što održavaju normalan nivo hormona. Kao rezultat, nećete dobiti višak kilograma.

Izvor: B92

Plavi patlidžan je riznica minerala i vitamina, zbog čega se o njegovoj lekovitosti govorilo još pre 3.000 godina. Bogat je vitaminom C i kompleksom vitamina B, kalcijumom, kalijumom, gvožđem, fosforom...

PAŽNjU privlači upadljivom plavo-ljubičastom bojom, sjajnom korom i specifičnim mirisom. Međutim, njegovi aduti su mnogo jači, jer je plavi patlidžan riznica minerala i vitamina, zbog čega se o njegovoj lekovitosti govorilo još pre 3.000 godina.

Bogat je vitaminom C i kompleksom vitamina B, kalcijumom, kalijumom, gvožđem, fosforom, magnezijumom, bakrom, manganom... Sve to ga čini poželjnom namirnicom koja štiti srce, nervne ćelije i kosti, normalizuje krvni pritisak, "napada" anemiju. Gorka jedinjenja u patlidžanu pospešuju probavu i ublažavaju grčeve želuca i creva, a zbog niske kalorijske vrednosti preporuka je za gojazne osobe i dijabetičare. Znatna količina pektina utiče na snižavanje holesterola. Osim toga, plavi patlidžan sadrži saponin, koji poseduje antialergijska, antioksidativna, antikancerogena i protivupalna svojstva. Istraživanja su pokazala da sadrži bioflavonoide koji štite ćelije od oštećenja i kancerogenih oboljenja. Da biste bili sigurni da ćete u organizam uneti svež patlidžan, obratite pažnju na to da li mu je boja zagasito ljubičasta, a peteljka čvrsta.

Izvor: novosti.rs

Reći ćemo vam nešto što i sami znate a ne želite sebi da priznate - hleb jednostavno nije zdrav. I sa zdravstvenog stanovišta, nema opravdanog razloga za njegovu konzumaciju - osim ako ne pratite recept za hleb ovog kardiologa.

Prema kardiologu Stivenu Gandriju iz Nebraske, autoru knjige "Paradoks biljaka", postoji samo jedan tip hleba koji zaista možete da jedete bez griže savesti. I nimalo nas ne čudi što taj hleb uopšte i ne sadrži žitarice.

Dr Gandri nazvao ga je "zamalo hleb", i ne sadrži soju, kvasac niti gluten. A zapravo izgleda kao hleb!

Od čega se uopšte sastoji, pitate se? Od belanaca, bademovog brašna, kokosovog ulja, kokosovog brašna, brašna slatkog krompira, brašna od lešnika, putera od badema i još par sitnica. Jedno parče po njegovom receptu ima 90 kalorija Naravno, dr Gandri je pokrenuo i proizvodnju pa ceo recept ne želi da otkrije. Ali, budući da je i sam rekao da je inspiracija za hleb potekla od paleo ishrane koja obiluje receptima za hleb od sličnih sastojaka, i vi možete da napravite neku od svojih verzija zdravog "zamalo hleba". Mi smo izabrali jedan od trenutno najpopularnijih na internetu, a vi možete da istražujete varijacije na temu.

RECEPT:

2 šolje bademovog brašna

1/3 čaše + 1 kašika mlevenog lana

1 kašičica zrna celog lana

1/2 kašičice soli

1 kašičica sode bikarbone

1/2 šolje gustina

6 kašika putera

4 jaja

1 kašičica jabukovog sirćeta

1/2 čaše grčkog jogurta

POSTUPAK

U velikoj činiji pomešajte sve praškaste sastojke i lan.

U tiganju otopite puter i ostavite da se prohladi na pet minuta.

Pomešajte otopljeni puter sa jajima, sirćetom i jogurtom.

Gumenom špatulom nežno pomešajte vlažne i suve sastojke dok ne dobijete brašno. Pazite da ne preterate sa mešanjem jer će onda postati pregusto i uljano.

Sipajte u posudu za pečenje koju ste obložili papirom za pečenje. Po želji pospite sa još malo lana.

Pecite na 175 stepeni oko 25 minuta (proveravajte čačkalicom da budete sigurni kada je gotovo).

Pustite hleb da se prohladi u rerni, potom isecite tanke kriške i poslužite.

Da biste očuvali svežinu ovog hleba, zamotajte ga u papirni ubrus i smestite u kesice sa hermetičkim zip zatvaračem.

izvor: Blic žena

Cink je, pored gvožđa, najprisutniji mineral u ljudskom telu i održava kožu, kosu, zube i nokte zdravim, a igra važnu ulogu i u libidu i funkcionisanju imunog sistema.

Potreban je za aktivnost više od 300 telesnih enzima, koji učestvuju u biohemijskim reakcijama u telu, sintezi proteina, proizvodnji hormona, kao i u opštem blagostanju organizma. Uprkos tome, mnogim ljudima nedostaje ovaj važan mineral. Štaviše, Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da više od trećine ljudi na svetu pati od manjka cinka u organizmu.

To najčešće pogađa vegetarijance i vegane, koji obično imaju viši nivo fitinske kiseline u telu, koja smanjuje apsorpciju cinka. Ona se nalazi u integralnim žitaricama i mahunarkama.

Takođe, telo alkoholičara slabije koristi cink iz hrane, a u riziku su i oni koji pate od psorijaze.

U najvećem su riziku, međutim, oni koji izbegavaju crveno meso, koje je najbolji izvor bioraspoloživog cinka u našoj ishrani.

Nedavna studija objavljena u časopisu "Nutrients" pokazala je da žene koje jedu manje od 40 grama crvenog mesa dnevno imaju četiri puta veću šansu da pate od manjka cinka, u poređenju s onim koje jedu 70 grama mesa dnevno.

Neki znaci nedostatka cinka su oslabljen imuni sistem, sklonost prehladama, sporo isceljivanje rana, umor i nizak libido.

Ipak, nedostatak cinka najpre ćete primetiti u svom odrazu u ogledalu. Predstavljamo vam još neke simptome:

Opadanje kose

Pored čestih prehlada i infekcija, opadanje kose je najčešći simptom nedostatka cinka. Taj mineral je ključan za razmnožavanje ćelija i proteinsku apsorpciju koje su ključne za jaku kosu.

Imate krte nokte sa belim tačkicama

Bele tačke na noktima su jedan od ključnih pokazatelja nedostatka cinka. Ako vam nokti sporo rastu, lome se i pucaju, to je zato što je za njihov pravilan rast potreban stabilan nivo cinka u organizmu.

Zubi vam nisu beli

Cink je važan i za zdrave zube i prirodno se nalazi u pljuvački i gleđi. Ako primetite da ste osetljivi na mirise, da vam se menja čulo ukusa i primetite da vam se češće javljaju afte i zapaljenje desni, sasvim je moguće da vam nedostaje ovaj mineral.

Često vam se javlja herpes

Pored afti, osobe koje pate od nedostatka cinka sklonije su herpesu. Sve se može rešiti uvođenjem namirica bogatih ovim mineralom uz suplementaciju.

Imate pege ili druge kožne probleme

Jedna studija objavljena u časopisu Turske akademije za dermatologiju pokazala je da 54 odsto ljudi koji imaju problem s aknama imaju nizak nivo cinka u organizmu. Oni često imaju osetljivu kožu sa pegicama i ranicama koje teško zaceljuju.

Kako da budete sigurni da ste uneli dovoljno cinka?

Naše telo ne može da čuva cink i zato moramo da ga unosimo kroz hranu. Ukoliko ste vegan, vegetarijanac ili jednostavno ne jedete mnogo crvenog mesa, sasvim je moguće da su vam potrebni suplementi.

S druge strane, oni koji jedu crveno meso treba da ga uzimaju u količini od oko 70 grama dnevno.

Najbolje je da jedete dugo kuvano crveno meso, jer je bogatije cinkom od drugačije pripremljene hrane.

S druge strane, vegetarijanci mogu da ublaže efekte fitinske kiseline iz mahunarki i žitarica tako što će piti više mleka.

Izvor: B92

Na pitanje "Koju hranu nikada ne bi naručili u restoranu?" stigli su različiti odgovori od kuvara koji su majstori u svom poslu. I dok jedni kao razlog navode sećanja iz detinjstva, drugi ističu da neka jela nikada ne mogu da budu ista kao kada se spreme kod kuće.

Li Skit, vlasnik restorana u Kornvolu u Engleskoj, ističe da ga ništa ne odbija kao mesta na kojima su cene hrane visoke, a gde se pritom nimalo ne vodi računa o proizvodima.

"Šef kuhinje treba da bude odgovoran prema svojim gostima, pa je njegov način rada - da samo 'baci' hranu na tanjir i za to uzme mnogo para - arogantan i lenj“, ističe Skit.

"Ako treba da navedem jedno jelo koje nikada ne bih naručio, to su školjke, crni puding i grašak. Za mene je takvo jelo odraz lošeg restorana.“

Britanka Džoi O'Hara, učesnica brojnih takmičenja ove vrste, ističe da nikada ne bi naručila pečenu piletinu.

"To je jelo koje nikada ne može da bude ukusno kao kada se spremi kod kuće, gde možete da se poslužite i onim hrskavim delovima piletine.“

"Ja odbijam sirove morske plodove. Pritom nikada ne možete 100 odsto da budete sigurni da su plodovi sveži“, navodi Tarja Silvani (Wine Workshop&Kitchen).

Tales Čudasama, vlasnik i šef kuhinje indijskog restorana "Čai Nasto" u Londonu, bez imalo razmišljanja navodi doner kebab.

"Jedina stvar koju ne mogu da podnesem jesu bubrezi. Moja majka je kada sam bila mala često ocu spremala začinjene bubrege, što je imalo jak miris koji se u kući osećao po nekoliko dana. Od tada ne jedem bubrege. Probala sam i mozak, ali mislim da ga neću više nikada jesti. Kada jedem negde vani, uvek se odlučujem za nešto ukusnije“, ističe osnivač "Spajs Tejlora“ Andžum Anand.

Francuski kuvar Erik Ginjard navodi da ne može da podnese miris hamburgera.

Hranu sa menija bilo kog restorana nikako ne preporučuje šef kuhinje vegetarijanskog restorana u Londonu Enru Dargju.

"Restoran srednje veličine ne može da ima toliko zaliha hrane niti mogućnost da ih spremi, što mi govori da većinu jela služe iz zamrzivača.“

"Kada se nađem na mestu gde nisam sigurna da će hrana koju dobijem biti dobra, uvek naručujem najjednostavnija jela. Nikada se ne odlučujem za nešto komplikovano u restoranu kom ne verujem“, ističe vlasnica i šefica kuhinje restorana u Los Anđelesu Meri Sju Miliken.

Vlasnici restorana "Blizanci" u Moskvi Ivan i Sergej Berezutski su nešto drugačijeg mišljenja.

"Jedino odbijamo hranu koja je pokvarena ili nejestiva. Sve drugo je podložno diskusiji.“

Kim Vudvord je još jedan kuvar koji se ne libi da proba šta drugi restorani imaju da ponude.

"Naručujem mnogo toga, jer me zanima kako drugi restorani spremaju. Jedino što retko naručujem jesu pržene lignje, jer na mnogim mestima ne izgledaju baš najbolje“, ističe on.

Izvor: B92

Crni luk je dvogodišnja zeljasta biljka poreklom iz južne Azije, ali se danas gaji širom sveta.

Spada među najotpornije i najstarije vrste povrća, i predstavlja prirodni lek za mnogobrojne zdravstvene tegobe. Ima oštar ukus zahvaljujući eteričnom ulju bogatom sumporom.

Za crni luk se od davnina tvrdilo da leči prehladu, upalu uha i laringitis, a korišćen je i za lečenje opekotina i bradavica, kao i ublažavanje posledica životinjskih ujeda.

Sedam glavnih razloga zbog kojih treba konzumirati crni luk:

Dobar je za kardiovaskularni sistem

Sulforna jedinjenja sprečavaju zgrušavanje krvi i stvaranje grudvica trombocita. Ona takođe snižavaju nivo holesterola i triglicerida u krvi i poboljšavaju funkcionisanje ćelijske membrane crvenih krvnih zrnaca. Crni luk može da sprečiti i neke bolesti srca.

Dobar je za kosti

Pomaže u povećanju gustine kostiju, pa može da bude od pomoći pomoć ženama u menopauzi koje imaju osteoporozu. Žene koje su prošle kroz menopauzu mogu da smanje rizik od lomljenja kuka svakodnevnim konzumiranjem crnog luka jer će na taj način ojačati kosti.

Dobar je u borbi protiv zapaljenja

Crni luk je dobar u borbi protiv zapaljenskih procesa u organizmu. Antioksidanti koji se nalaze u njemu sprečavajući oksidaciju masnih kiselina u telu. Kada imate niži nivo oksidiranih masnih kiselina, telo proizvodi manje molekula odgovornih za zapaljenja.

Štiti od raka

Snižava rizik od nekih vrsta raka, čak i kada se konzumira umereno, naročito raka debeleog creva i raka jajnika.

Reguliše šećer i štiti od dijabetesa

Često konzumiranje ove namirnice povezuje sa smanjenjem nivoa glukoze u krvi. Inače, luk sadrži i hrom i mangan, elemente koji su neophodni za pravilno lučenje i delovanje insulina.

Donosi miran san i dobro raspoloženje

U luku se nalazi folna kiselina koja može da pomogne kod depresije, a osim toga reguliše apetit i obezbeđuje miran san.

Jača kosu i nokte

Redovno nanošenje soka dobijenog ceđenjem luka na teme glave ubrzava rast kose, a svakodnevno trljanje noktiju ovom tečnošću ojačaće slabe i lomljive nokte. Ekstrakt luka takođe je vrlo efikasan u ublaćavanju ožiljaka. Naravno, crni luk bi generalno trebalo konzumirati umereno, što važi i za sve ostale namirnice.

Izvor: b92

Masti, kao svi ostali nutrijenti, važan su deo lanca zdravog organizma i uravnotežene ishrane.

Još jedni takvi rezultati objavljeni su u medicinskom časopisu "Lancet", a kako piše, u istraživanju je učestvovalo 135.000 ljudi iz 18 zemalja s raznih strana sveta.
Jedan deo ljudi bio je na ishrani s ograničenim unosom masti, a drugi na ograničenom unosu ugljenih hidrata.

Evo šta su zaključili:

Kad se neki nutrijenti izbace ili im se ograniči unos, dolazi do disbalansa u prehrani. A on ovako utiče na organizam.

Grupa ljudi koja je jela malo masti pokazala je značajan porast rizika od doslovno svih vrsta oboljenja, uključujući i srčani udar i bolesti srca.

Grupa koja je jela manje ugljenih hidrata nije pokazala velike poraste rizika. Zapravo, nisu gotovo ni porasli…

Masti su tako odjednom postale nešto što moramo da jedemo. Naravno, postoje zdrave i nezdrave, ali ih nikako ne treba izbaciti iz prehrane.

Naime, kako je pokazalo istraživanje, masti nam pomažu da lakše apsorbujemo vitamine i minerale, a potrebne su nam i za pravilno zgrušavanje krvi. Zato, od danas jedite dovoljno masti, piše "Sputnjik".

Jabukovo sirće je izvanredan lek kome se pripisuje čudotvorna moć. Smatra se da ono treba da postane deo svakodnevne ishrane, posebno jer je veoma uspešno u lečenju pojedinih bolesti

Optimalna doza jabukovog sirćeta koju treba uzeti u toku jednog dana jeste rastvor od dve kašike sirćeta u mlakoj, prethodno prokuvanoj vodi, uz dodatak dve kašike meda, piše stil.kurir.rs

Ovaj eliksir pomaže kod bolesti grla, kod neuredne probave, slabe cirkulacije i razmene materija u organizmu. Preporučuje se i kod bolesti srca, bubrega i krvnih sudova. Prema nekim izvorima, dobro se pokazalo u povećanju plodnosti i u lečenju noćnog mokrenja kod dece. Jabukovo sirće snižava povišeni krvni pritisak i odličan je saveznik u očuvanju vitke linije.

Protiv svraba na koži preporučuje se spoljna upotreba razblaženog sirćeta, a trljanje i masiranje ovim rastvorom izvanredno prija i potpuno zdravim osobama. Osim osećanja svežine koje dugo traje, ovakve „kisele kupke" daju koži mekoću, vlažnost i zdravo rumenilo.

Otklanja osećaj umora

U svojstvu obloga ili sredstva za utrljavanje, jabukovo sirće se primenjuje kod proširenih vena; u kombinaciji sa unutrašnjom upotrebom sirćeta, prelaskom na zdraviju ishranu i čišćenjem organizma, postižu se dobri rezultati. Na isti način, jabukovo sirće olakšava i neke reumatske bolesti i otklanja osećaj stalnog umora, na koji se žali sve više ljudi.

Nerazblaženim jabukovim sirćetom ispira se grlo kod prvih znakova prehlade, a preporučljivo je poneti na put (pogotovu leti) bočicu sirćeta da bi se sprečile nelagodnosti u probavi koje se obično vezuju za promenu vode i hrane.

Protiv hroničnog umora: Pomešati tri kašičice jabukovog sirćeta sa šoljom meda, sipati u teglu i uzimati svako veče pred spavanje po dve kašičice ove mešavine. Drugi način je da kašičicu sirćeta sipate u čašu vode i pijete za vreme ručka.

Protiv glavobolje: Popiti čašu vode u kojoj su razmućene dve kašike meda i dve kašike jabukovog sirćeta.
Protiv opekotina: Na opekotinu naneti jabukovo sirće nekoliko puta. To će sprečiti pojavu plika i ublažiti bol.
Za snižavanje krvnog pritiska: Tri puta dnevno piti čašu vode sa dve kašičice jabukovog sirćeta.
Za ispiranje grla: U čašu vode sipati kašičicu sirćeta i ispirati grlo na svaka dva sata.
Protiv bolova u sinusima: Na svaki sat, sedam puta popiti čašu vode u kojoj je razmućena kašičica jabukovog sirćeta.

Protiv reumatičnih bolova u zglobovima: Bolna mesta u toku noći obložiti platnenom tkaninom koja je dobro natopljena jabukovim sirćetom, a odozgo uviti suvom flanelskom tkaninom. Uz svaki obrok popiti čašu vode u kojoj je razmućeno deset kašičica jabukovog sirćeta.

Protiv ekcema: Obolela mesta mazati jabukovim sirćetom četiri puta dnevno i tri puta u toku noći. Ubrzo će ekcem i svrab nestati.

Za mršavljenje: Svako jutro na prazan želudac piti čašu vode sa jednom do dve kašičice sirćeta ili uz svaki obrok popiti čašu vode sa dve kašičice sirćeta. Terapija traje dva meseca. Jabukovo sirće utiče na sagorevanje suvišnog masnog tkiva.

Protiv proširenih vena: Svakog jutra i večeri istrljati čistim jabukovim sirćetom kožu preko proširenih vena i dva puta dnevno popiti čašu vode sa dve kašičice sirćeta. Ova terapija traje mesec dana.

Protiv mitisera: Jedan deo jabukovog sirćeta izmešati sa osam delova vode i tom tečnošću tri puta dnevno prskati lice.

Izvor: Stvar ukusa

Postoji mnogo mitova o kečapu, a danas razotkrivamo neke.

Kečap se sastoji od štetnih sastojaka

Kečap se sastoji od visoko-kvalitetnog svežeg paradajza, bez kože i semena, čiste vode i prirodnih začina. U zavisnosti od proizvođača, mogu se dodati pečurke, masline i šargarepa. Ali, skoro uvek kečap sadrži beli luk i biber. Svi ovi proizvodi se smatraju zdravim, bogati su vlaknima i vitaminima.

Kečap sadrži mnogo kalorija

Ovaj mit potiče od verovanja da su svi sosovi bogati kalorijama. Zaista, majonez i mnoge druge popularne vrste sosova sadrže prilično veliki broj kalorija. Ali, ne i kečap. On sadrži samo 112 kalorija na 100 grama i teško je naći manje kalorijski proizvod, s obzirom da se koncentrisan kečap koristi u obroku oko 20-30 grama. Dakle, ako želite raznovrsnu hranu, a na dijeti ste potrebno je obratiti pažnju na ovaj sos.
Pogledajte i Ukusan domaći kečap na 2 načina

Kečap sadrži opasne aditive

Neke vrste kečapa sadrže E-aditive, ali ne treba paničiti. Ovo je česta oznaka za hranu: kurkuma, želatin, skrob.

Kečap ne treba da jedu deca i trudnice

Da li ste ikada videli bilo kakav kečap sa nalepnisom da je zabranjen za decu? Ili nalepnicu na kečapu da nije dozvoljen trudnicama? Pre nego što stigne do polica prodavnica, svaki proizvod mora proći čitav niz studija. I ako je kontraindikovan kod dece i trudnica, sigurno će se obaveštenje naći na pakovanju.

Kečap ne donosi nikakvu korist organizmu

Ovaj sos je koristan! To nije iznenađujuće: više od polovine sadržaja kečapa se sastoji od paradajza – B vitamina, koji je odgovoran za pamćenje, pažnju, mladalačku kožu, vitalnost i imunitet. Pored toga, kečap sadrži retki vitamin K, koji normalizuje hemoglobin.

Izvor: ženski magazin

Mnogi ljudi misle da je kupatilo najprljavije mesto u kući, ali kako upozoravaju naučnici, kuhinja je pravo leglo bakterija.

Bakterije se kriju svuda u kuhinjama, čak i na mestima koja nisu toliko očigledna, poput sunđera, ponekada prljavijim čak i od daske WC šolje, rezultati su istraživanja organizacija koje se bave javnim zdravljem.

Istraživanja pokazuju da se u sunđerima za pranje sudova i kuhinjiskih površina krije ogromna količina bakterija, koje se dodatno raznosi brisanjem kuhinjskih elemenata.

U sudoperi se nalaze i tragovi fekalnih bakterija, kao i ešerihije koli, navode stručnjaci organizacije za bezbednost zdravlja NSF Internešenal.

Fioke za povrće u frižideru i odeljak za meso takođe su leglo bakterija. Često sadrže tragove salmonele i buđi, navode naučnici.

I lopatica za testo kuhinjski je predmet koji nikad ne očistimo dovoljno posle upotrebe i na kojima se zadržavaju bakterije. A jedno od mesta na kojima se nalazi najveća koncentracija prljavštine je držač za noževe, u kojem ostaju mrvice hleba i ostaci drugih namirnica i potrebno ga je temeljno prati deteržentom.

Još veći izazivači zaraza mogu biti otvarači konzervi i noževi blendera i sličnih uređaja, na kojima su takođe pronađeni tragovi salmonele, ešerijihe koli i buđi.

Bakterije se često kriju i na daskama za seckanje namirnica i plastičnim poklopcima posuda za hranu – zato ih treba redovno menjati novim.

Stručnjaci još preporučuju i da se kuhinjske površine čiste sredstvom za dezinfekciju, a ne korišćenim sunđerima.

Izvor: N1

Svima je poznat taj osećaj: oči prvo počinju da svrbe i peku, a zatim stižu suze. Zašto luk, ta naizgled jednostavna namirnica, ključna u većini vaših kulinarskih kreacija, uzrokuje takvu nelagodu?

Kod životinja i biljaka život se podjednako svodi na opstanak i reprodukciju. Pritom ni luk nije izuzetak. Kako bi se sprečili pohlepni grabljivci da pojedu glavicu, luk ispušta oštre hemikalije koje izazivaju iritaciju oka, piše Medical News Today.

U prvoj godini životnog ciklusa luk proizvodi sočnu glavicu koja služi kao rezervoar energije. Iduće godine biljka proizvodi cvet i seme, što joj omogućuje reprodukciju. Iza obrambenog mehanizma te biljke krije se sofisticirana hemija, a naučnici su tek nedavno otkrili kako deluje enzim odgovoran za taj proces.

Hemikalija koja tera suze na oči naziva se sin-propantiol-S-oksid, poznata i kao lakrimatorni faktor (LF). Ljudske suzne žlezde tehnički se nazivaju lakrimalnim žlezdama, a LF je faktor koji uzrokuje suzenje.

Do danas su pronađene samo tri molekula sa sličnim svojstvima i sve ih proizvode biljke. Marcin Golzak, profesor farmakologije na univerzitetu u Klivlendu i njegove kolege nedavno su otkrili strukturu enzima koji u luku proizvodi lakrimatorni faktor, a naziva se LF sintazom.

Kada počnemo da režemo luk, ćelije u glavici se razdvajaju i ispuštaju enzim nazvan alinaza, a on proizvodi hemikalije koje se pretvaraju u molekule ukusa. To luku daje karakterističan ukus.

LF sintaza pretvara u lakrimatorni faktor neke od hemikalija u tom procesu. Kada LF dođe u dodir s rožnjačom, tamo locirani živci signaliziraju mozgu da je stigao iritans. Mozak odgovara šaljući signal suznim žlezdama da je vreme za plakanje. Suze i treptaji služe za ispiranje nadraživača.

Razumevanja strukture i funkcionisanja enzima kompleksna je nauka. Iako je sintaza lakrimatornog faktora poznata već 15 godina, dosad niko nije uspeo da pokaže kako zapravo deluje.

Golzak i njegove kolege uspele su enzime da pretvore u mikroskopske kristale i zatim ih vizualizuju rendgenom. To im je omogućilo da ustanove trodimenzionalnu strukturu enzima i identifikuju male džepove u kojima se odvija hemijsko pretvaranje lakrimatornog faktora.

Zahvaljujući Golzaku i kolegama znamo više o biohemijskim potencijalima jedne od najzdravijih namirnica, a možda će i vama pri idućem seckanju luka biti lakše zbog spoznaje o čudesnom biohemijskom procesu koji se odvija doslovno pred vašim očima.

Izvor: N1

Kada poželite da se odmorite od mesa, ishranu obogatite proteinima iz biljnih izvora. Jedan od najboljih izvora tih nutrijenata je sočivo.

U sto grama ove mahunarke nalazi se oko 9 grama belančevina koje jačaju mišićnu masu i osiguravaju pravilan rad organizma. Sočivo je uz to bogato vlaknima koja poboljšavaju probavu i snižavaju nivo lošeg kolesterola. Pred toga bogato je B vitaminom i ugljenim hidratima koji telo snabdevaju preko potrebnom energijom i dugotrajno ga zasićuju.

Na tržištu se može pronaći nekoliko vrsta koje su namenjene različitim vrstama jela.

Zeleno sočivo ima blago biberast ukus. Nakon termičke obrade ostaje al dente, pa se zato smatra idealnim izborom za različite salate. Poželjno je da se namoči u vodi pre kuvanja, a onda termički obrađuje oko 45 minuta.

Žuto sočivo zahteva kratku termičku obradu, odnosno oko 20 minuta. Dobro se slaže s orijentalnim začinima poput karija, kurkume i kajenskog bibera. Od njega se prave lepa variva, umaci i namazi.

Crveno sočivo ima blag i lagano slatkast ukus, a kuva se brzo - za 15 do 20 minuta. S obzirom na to da ga je tokom termičke obrade lako raskuvati, koristi za zgrušnjavanje supa i različitih variva. Od njega je lako napraviti pire ili sos.

Braon sočivo je vrlo fleksibilna namirnica. Odlično se kombinuje s lukom, maslinovim uljem i paradajzom zbog čega se može koristiti za pripremu svega - od namaza i umaka do salata i variva. Kuva se u proseku oko 45 minuta.

Crno sočivo odgovara uz beli luk i gorko povrće. Zahteva dugotrajniju termičku obradu, odnosno kuvanje od minimum 30 do 40 minuta.

Izvor: B92

S obzirom na to da naučna istraživanja u vezi sa ishranom iz dana u dan dovode do različitih zaključaka, teško je razlučiti koje namirnice su najzdravije, a napraviti grešku vrlo lako. Britanski nutricionista Rijana Lambert nabraja pet najčešćih zabluda u vezi sa zdravom ishranom.

1. Konzumiranje prekomerne količine jaja je loše za vas

Iako jaja sadrže holesterol, za koji se veruje da dovodi do nastanka srčanih bolesti, dr Lambert objašnjava da ova namirnica zapravo dovodi do povišenja nivoa ‘dobrog’ holesterola (HDL) u krvi.

Nutricionistkinja dodaje da su jaja bogata proteinima, zdravim mastima, brojnim vitaminima i mineralima, kao i jedinstvenim antioksidansima, zbog čega bi redovno trebalo da budu zastupljena u ishrani.

2. Sva biljna ulja su zdrava

“To ne bi moglo da bude dalje od istine”, kaže dr Lambert.

Ranija istraživanja su pokazala da polinezasićena ulja smanjuju rizik od nastanka srčanih bolesti, i to je glavni razlog zbog kojeg ljudi misle da sva biljna ulja imaju blagotvorno dejstvo na organizam.

“Važno je shvatiti da postoje različiti tipovi polinezasičćenih masnoća, pretežno omega-3 i omega-6 masne kiseline. Prve dobijamo iz ribe i organskog mesa, dok biljna ulja glavni izvor omega-6 masnih kiselina. Vrlo je važno postići ravnotežu između njih”, kaže dr Lambert.

Glavni razlog zašto su industrijski dobijena biljna ulja opasna jeste zato što se prilikom obrade izlažu toksičnim hemikalijama

“Zato bi najbolje bilo da umesto rafinisanog ulja konzumirate različito semenje i hladno ceđena ulja”, savetuje nutricionistkinja.

3. Meso je loše za vas

Većina mesa koje se nudi u supermarketima nimalo ne liči na ono čime su se hranili naši preci. Životinje se danas drže u vrlo skučenom prostoru, konstantno su izložene stresu i kljukaju se antibioticima i hormonima radi bržeg rasta, a prerađevine su prepune kancerogenih aditiva.

Ipak, to ne znači da je svako meso loše za vas, već samo ono koje se proizvodi industrijski.

Dr Lambert navodi da je savršeno u redu jesti crveno meso iz organske proizvodnje, najbolje jednom nedeljno, s obzirom na to da je ova namirnica krcata vitaminima, mineralima, antioksidantima i zdravim proteinima i masnoćama.

4. Sve kalorije su iste

“Mnogi ljudi smatraju da je kalorijski deficit sve što je potrebno ako žele da smršaju, ali to nije istina. Vrste namirnica koje jedete su mnogo važnije od broja kalorija koje konzumirate”, kaže dr Lambert.

Nutricionistkinja objašnjava da metabolizam ne obrađuje na isti način različite vrste namirnica i da naša ishrana ima direktan uticaj na količinu hrane koju jedemo, količinu kalorija koju sagorimo, kao i nivo hormona u krvi.

Proteini tako više smanjuju apetit u poređenju sa mastima i ugljenim hidratima, pa se preporučuju govedina, jaja, mahunarke, voće i krompir, dok bi slatkiše trebalo izbegavati u potpunosti.

5. Konzumiranje masnoća dovodi do povećanja telesne težine

Kada su naučnici sedamdesetih godina prošlog veka doneli zaključak da nas masnoće goje, police supermarketa ubrzo su preplavili proizvodi sa smanjenim procentom masnoća, uključujući i one iz kojih su masnoće u potpunosti uklonjene.

Vremenom ne samo da se pokazalo da je ova tvrdnja neistinita, već je ovim namirnicama dodavano obilje šećera i aditiva kako bi se nadoknadio gori ukus hrane zbog odstranjenih masnoća.

Takođe se pokazalo da smanjeni unos masnoća dovodi do većeg osećanja gladi, s obzirom na to da telo vapi za preko potrebnim nutrijentima.

Koje namirnice bi obavezno trebalo da budu zastupljene u zdravoj dijeti?

Lambertova savetuje da redovno konzumirate riblja ulja (bogata su omega-3 masnim kiselinama), punomasni jogurt (sadrži probiotske kulture koje blagotvorno utiču na crevnu floru), orašaste plodove (snižavaju nivo ‘lošeg’ holesterola i nivo šećera u krvi), puter (bogat je vitaminima A i D) i avokado (sadrži oleinske kiseline i masnoće koje snižavaju krvni pritisak).

Izvor: B92

Blitva spada u niskokalorične namirnice pa se smatra idealnom namirnicom za održavanje telesne težine

Sadrži vitamine B, C i beta karoten i minerale magnezijum, gvožđe, kalcijum, kalijum i biljna ulja.

Ovo su samo neka od njenih korisnih svojstava

Zdravlje očiju

Karakteristični sastojci blitve su i lutein i zeaksantin - "vitamini za oči". Oni sprečavaju makularnu degeneraciju, odnosno žutu pegu, glaukom i slične poremećaje vid. Također, lutein štiti od sunčevog ultraljubičastog zračenja.

Čuva kosti

Sadrži velike količine vitamina K, magnezijuma i kalcijuma, a ti elementi čuvaju i jačaju kosti. Vitamin K1 u crevima se pretvara u vitamin K2 koji potiče proizvodnju osteokalcina, važnog jedinjenja koje preusmerava kalcijum direktno ka kostima.

Smanjuje rizik od dijabetesa

Za dijebetes se uvek preporučuje zeleno lisnato povrće u koje se ubraja i blitva. Ona sadrži flavonoid poznat kao siringična kiselina koja pomaže regulaciju nivoa šećera u krvi. Zato je blitva odlična za sve ljude, a pogotovo one koji već boluju od dijabetesa ili su u stanju predijabetesa.

Pomaže u prevenciji raka

Blitva je bogata antioksidansima i tako sprečava širenje slobodnih radikala i ćelija raka. Takođe, sadrži brojne vitamine i minerale, beta karoten i kvercetin za koje se pouzdano zna da su dobri u prevenciji raka, pogotovo raka debeloga creva.

Zdravlje mozga

Radite celi dan posao koji od vas zahteva psihičku koncetraciju, a jedino što jedete je prerađena hrana? Nije ni čudo da se osećate loše. Pokušajte da češće jedete blitvu, koja je bogata vitaminom K i kalijumom, važnim faktorima u kognitivnom razvoju i čuvanju funkcija mozga.

Zdravlje srca

Blitva je bogata antioksidansima koji ublažavaju upale i ubrzavaju proces oporavka. Takođe, antioksidansi mogu uticati na smanjenje hiperteznije, olakšati pritisak na srce i krvne sudove. Minerali poput magnezijuma, kalijuma i kalcijuma pomažu u otpuštanju natrijuma, pa se tako šire krvni sudovi i olakšava protok krvi.

Pomaže u mršavljenju

Ovo povrće sadrži malo kalorija, a mnogo vlakana, koja su korisna za metabolizam. Vlakna usporavaju razgradnju masti i ugljenih hidrata pa tako imate duži osećaj sitosti.

Izvor: b92

Independent otkriva zašto pomfrit iz Mekdonaldsa ima tako jedinstven ukus.

Kompanija na svom sajtu navodi da je reč o “prirodnoj aromi govedine”, dodatku koji se dobija iz mleka. Dakle, ako ste mislili da je ova vrsta obroka posna, bili ste u velikoj zabludi.

Tokom procesa hidrolize, proteini iz pšenice i mleka se razgrađuju vodom, a rezultat je umami ukus koji pomfritu daje poznatu ‘mesnu' mirisnu notu.

Pomfrit se pravi od celih krompira, koji se ljušte, seku i delimično prže, nakon čega se naglo hlade, pakuju i odvoze u restorane.

“Isečene krompire provlačimo kroz mašinu za blanširanje kako bismo uklonili sve prirodne šećere iz njih”, kaže Mario Dupuis, menadžer kompanije Mekejn iz Kanade koja snabdeva pomfritom poznatu kompaniju.

“Nakon toga dodajemo rastvor dekstroze kako bismo dobili ujednačenu površinu krompira, i dodatke koji sprečavaju da krompir potamni”, dodaje Dupuis.

Tu su i dinatrijum pirofosfat za očuvanje boje, kao i hidrogenizovano sojino ulje i so, koji pojačavaju umami ukus.

Kompanija je obećala da će do 2025. godine preći na kupovinu jaja isključivo od farmera koji ne drže kokoške u kavezima, a u međuvremenu je u svoje restorane uvela razgradivi pribor za jelo.

Izvor: B92

Stručnjaci se već godinama spore koliko je jaja bezbedno konzumirati u toku jedne nedelje.

Neki tvrde da skraćuju život zbog visokog sadržaja holesterola, dok drugi ukazuju na bogatstvo nutrijenata u toj namirnici. Jedno je sigurno: nema razloga da ih zaobilazite.

"Prosečna osoba može bez problema da unosi dva jajeta dnevno", kaže nutricionistkinja Keri Gans.

Štaviše, istraživanja su pokazala da su osobe koje su jele tri jajeta dnevno dok su bile na restriktivnoj dijeti uspele da postignu značajne rezultate u gubljenju kilograma.

Žumance sadrži 90 odsto kalcijuma, gvožđa, fosfora, cinka, tijamina, vitamina B6 i B12, folata i panototenske kiseline iz jajeta. Takođe, tu su i vitamini rastvorljivi u mastima, poput A, D i E. Takođe, za većinu ljudi, jaja ne predstavljaju rizik od rasta holestorola u krvi i srčanih bolesti, jer imaju nizak nivo zasićenih masti.

Još jedna prednost jajeta je u visokom sadržaju proteina i to kompletnih, koji pružaju sve aminokiseline potrebne za opstanak.

Ipak, osobe koje imaju dijabetes, visok holesterol ili srčano oboljenje, trebalo bi da ograniče unos jaja, jer moraju voditi računa da unos holesterola u toku dana ne pređe 200 mg (žumance sadrži 100 mg).

Jaja je najbolje uklapati sa povrćem i voćem i štedljivo koristiti ulje tokm pripreme, kako bi sve koristi od te namirnice nadjačale potencijalne rizike.

Izvor: b92