Da li znate zašto se trudnoća zove još i drugo stanje?

Kada zatrudnite budite spremni da se na neko vreme odreknete mnogih stvari. Dok u vama raste novi život, navike koje ste do sada imali biće potrebno promeniti. Više ne možete tek tako odabrati neki kozmetički proizvod, otići kod kozmetičara na bilo koji tretman ili u organizam uneti bilo šta.

Veoma je važno da vam u svakom trenutku bude komforno i komotno, da birate odeću od kvalitetnih prirodnih materijala, ženske udobne nazuvice, patike koje ne stežu. Posebno treba da povedete računa o koži, ishrani i tretmanima kojima se izlažete.

Postoji dosta stvari koje treba izbegavati tokom trudnoće, a mi vam izdvajamo neke od njih. Pročitajte.

Izbegavajte agresivne proizvode za negu kože

Redovno negujete kožu? To je odlično, ali u trudnoći je bitno da ste oprezni. Iako je nega kože tokom trudnoće i dalje veoma značajna i poželjna, pazite koje preparate kupujete. Mnogi kozmetički proizvodi sadrže štetne sastojke poput alkohola, sulfata, parabena, raznih boja i mirisa. Zahvaljujući njima svaka krema lepo miriše i ima savršenu strukturu, ali koja je cena toga? Sve to kroz kožu i krvotok može dospeti do vaše bebe i naneti nepopravljivu štetu po razvoj.

Zato briga o koži tokom drugog stanja treba da bude važna tema svakoj budućoj mami. Imajte na umu da će se vaša koža tokom trudnoće izmeniti i usled rasta bebe svrbeti, peckati pa i pucati, pogotovo u predelu stomaka. Morate je nahraniti, odnosno hidrirati kako bi odolela svim ovim izazovima. Spas je svakako u prirodi i prirodnim preparatima kao i uljima poput kokosovog ili bademovog. Neka to bude vaš sledeći i ujedno najbezbedniji izbor.

Izbegavajte keratin za kosu

Teško odolevate keratinu i onome što on napravi od vaše kose? Ukoliko očekujete bebu, probajte da to ipak učinite. Ovaj hemijski tretman zahteva da udišete isparenja koja nisu najzdravija. Prema rečima frizera, toksini iz keratina u minimalnim količinama dospevaju u organizam, ali verovatno vam niko neće savetovati da keratin stavljate u toku trudnoće, pogotovo ne tokom prvog trimestra. U ovom delu trudnoće dešavaju se ključne stvari kada je u pitanju razvoj, jer se formiraju organi i svi delovi tela.

Neka keratin tretman bude jedna od stvari koje ćete zasigurno ostaviti po strani na neko vreme. Ima i drugih, mnogo bezbednijih načina da negujete svoju kosu i da ona izgleda lepo.  Neka vam u tome pomognu prirodne maske za kosu, serumi ili možda kvalitetni šamponi. Možda je keratin za vas najbolja opcija, ali neka ta opcija sačeka koji mesec.

Uzimanje lekova na svoju ruku

Da li ste skloni da uzmete neki lek na svoju ruku kad vas boli glava, na primer? Kada niste trudni, to sa sobom možda i ne nosi preterane posledice ako se ne preteruje, međutim tokom trudnoće nije tako. Sada zaista, ali zaista ne smete da uzimate bilo koji lek na svoju ruku. Čak ni kada je u pitanju najobičnija glavobolja. Pre nego što odete u apoteku posavetujte se sa svojim lekarom šta smete uzeti i u kojim količinama.

Svaki lek koji popijete ide direktno u organizam, a samim tim određeni procenat stigne do vaše bebe. Postoje lekovi koji su potpuno bezbedni i tokom drugog stanja, ali to treba da vam odobri vaš ginekolog koji poznaje vaše zdravstveno stanje i sam tok trudnoće.

Konzumiranje alkohola

Čuli ste da je jedna čaša vina na dan dobra za zdravlje? Onda ste sigurno čuli i da je pivo puno vitamina B. Ma koliko ovo bilo tačno, ako ste trudni klonite se alkohola. Za vas ne važe ova narodna verovanja ili preporuke pojedinih lekara. Izbegavajte alkohol u potpunosti. U ovom slučaju u obzir može doći jedna čaša vina, ali u toku nekoliko nedelja ili meseci, a ne jedna svakog dana.

Minimalne i zaista povremene količine alkohola neće vam naškoditi. Problem je kada se pretera sa unosom alkohola, jer se tada smanjuje dotok kiseonika do bebe. Verovatno vam zvuči zastrašujuće, a u nekim slučajevima zaista i jeste, jer to može uzrokovati brojne posledice po bebin razvoj.

Lekari su protiv uzimanja alkohola i iz tog razloga što on daje osećaj sitosti. Samim tim buduća mama neće uneti dovoljno hrane koja je bebi potrebna. Da bi se beba pravilno razvila neophodno je da dobija dovoljno hranljivih nutrijenata. Samo na taj način možete očekivati povoljan ishod trudnoće i rođenje zdrave bebe.

Preterani unos kafe

Zavisnost od jutarnje i svakodevne doze kofeina je zaista prisutna kod velikog broja ljudi. Neki od nas prosto ne mogu da funkcionišu dok ujutru ne iskape prvu kafu do dna. Kofein stimuliše rad našeg organizma, nekako nas “podigne”, ali sve je to trenutno i onda organizam traži još i još kako bi se pregurao dan.

U trudnoći ipak probajte da odolite ovoj potrebi. Nije lako, ali za početak krenite postepeno. Smanjujte unos kofeina na dnevnom nivou postepeno kako bi se organizam privikao. Posavetujte se sa svojim lekarom da li je možda jedna šoljica kafe u redu u vašoj situaciji u zavisnosti od visine krvnog pritiska i zdravstvenog stanja.

Kafa, a tu spadaju i mnogi čajevi utiču na krvni pritisak zahvaljujući visokom sadržaju kofeina, a sa pritiskom se u trudnoći nije igrati. Osim toga kafa je i diuretik što utiče na gubitak tečnosti u organizmu, a ona vam je sada preko potrebna. Ne dozvolite da kofein upravlja vama. Ograničite unos i počnite vi da upravljate njime.

Kofeinske napitke sada zamenite zdravim ceđenim sokovima ili limunadom. Tako ćete u organizam uneti dovoljno tečnosti, a ujedno i vitamina.

Oprezno u spa centrima

Obožavate spa centre? Dobra vest je da ne morate potpuno da ih se odreknete. Odlazak u spa centre možete i dalje praktikovati, ali uz dodatni oprez i izbegavanje saune i masaža koje nisu namenjene trudnicama.

Sigurni smo da i dalje ima načina da se uživa i opusti na tim mestima, a da pritom ne ugrožavate stanje svoje trudnoće. Možda bi bilo pametno i oprezno da se informišite da li neki od spa nudi usluge za trudnice ili ima profesionalne masažere koji masažu mogu prilagoditi potrebama svake buduće mame.

Tako ćete i dalje moći da uživate i da se opustite znajući da ste u rukama profesionalca.

Izbegavajte stres

Na kraju, možda i najvažniji savet svim trudnicama jeste da se klone stresnih situacija. To je vrlo teško, jer živimo brzo, svi negde žurimo i želimo svašta da postignemo, ali pokušajte. Barem dok ste trudni klonite se nepotrebnih konflikata i ljudi koji vam remete mir. Sve i svi koji vam ne prijaju, neka od sada budu po strani.  Trenutno imate preča posla. Vodite brigu o bebi koja će uskoro postati deo vašeg života.

Svaki stres koji doživite utiče kako na vašu psihu tako i na rad celokupnog organizma. Beba to oseća, a hormoni stresa nisu nešto sa čime se treba igrati. Zato se opustite i uživajte u drugom stanju.

Možemo sa sigurnošću pretpostaviti da svi roditelji žele da odgajaju samopouzdanu, empatičnu i otpornu decu

Bez sumnje, to je proces i put kroz koji morate proći sa svojim detetom u njegovom vaspitanju, ali šta ako vam kažemo da možete to da uradite bez vikanja, prigovaranja ili čekanja?

Stručnjak za roditeljstvo i autorka bestselera Njujork Tajmsa dr Majklin Duklef je za svoju knjigu putovala širom sveta (sa svojom trogodišnjom ćerkom) i intervjuisala porodice iz najstarijih svetskih kultura o njihovim stilovima roditeljstva. Duklef deli neke od svojih zapanjujućih otkrića, od kojih izdvajamo najupečatljivije:

1. Nemojte ih terati od sebe ako pokažu zainteresovanost za kućne poslove

„Jedna od ključnih stvari je da nikada ne oterate dete ako pokazuje interesovanje za kućne poslove“, izjavljuje Duklef. „Mala deca će dolaziti i hteti da pomognu oko pranja veša ili večere, a roditelji će im često reći: ‘Ne, idi da se igraš.’“ Vremenom će to dete početi da shvata da ne pripada ovom timskom radu. „Želja da se pomogne i bude deo ovakvog tima nestaje kod dece oko 6 ili 7 godina, obično“, dodaje ona. Ona predlaže da dozvolite svojoj deci da doprinesu svemu na čemu radite, bez obzira na njihov uzrast. Još bolje je da pretvorite posao u društveni događaj i da ćaskate dok nešto radite. I nemojte im davati ogromne zadatke, samo male stvari kako bi zadovoljile njihovu potrebu da učestvuju u nečemu.

2. Uključite ih u svoj svet

„Posle prvog putovanja na Jukatan, primetila sam da roditelji vikendom nisu radili ništa posebno za decu“, kaže Duklef. Bez aktivnosti, bez rođendanskih proslava, bez određenih događaja i datuma — deca su jednostavno pomagala u domaćinstvu. Naravno, igrali su se i sa drugom decom: „Sami su trčali po celom selu“, prepričava Duklef. Međutim, „svet odraslih“ i „svet dece“ spojeni su u jedno. Ljudi često stvaraju svetove za svoju decu sa aktivnostima usmerenim na dete (rođendanske zabave, časovi plesa, aktivnosti itd.). Dok ako pozovete dete u svoj svet, ono će želeti da bude deo vašeg tima. „Oni će želeti da pomognu u čišćenju posle večere ili da nameste krevete ujutru, jer ako su deo vašeg sveta i uz vas sve vreme kada radite ove stvari, oni to vide kao svoju ulogu u porodici, a to je da pomognu. Naravno, to ne znači da nikada ne mogu posećivati događaje ili se prijaviti za čas plesa. Duklef samo kaže da izbegavate da njihov raspored ispunjavate do vrha aktivnostima usmerenim samo na dete i da ih s vremena na vreme pozivate u svoj svet.

3. Naterajte decu da razmišljaju

Kada razgovarate sa svojim detetom, koliko često dajete komande? Ne penji se na to drvo. Ne udaraj brata. Ne igrajte se hranom. Duklef kaže da komande zapravo nisu najbolji način da ubedite svoje dete da uradi pravu stvar. „Roditelji Inuita retko to kažu“, objašnjava ona. „Postoji mnogo alata koje Inuitske porodice koriste da navedu decu da zastanu i razmisle.“

Na primer, rekli bi: Šta misliš da će se dogoditi ako se popneš na to drvo? Ili možda: ako baciš te kamenje, povredićeš brata. „Svrha ovoga je da navede dete da razmisli i donese pravu odluku za sebe“, dodaje Duklef. „Pretpostavlja se da dete ima moć da samo shvati stvari. Ova tehnika je posebno korisna za decu koja imaju jaku volju — žele da urade pravu stvar. Objašnjavajući posledice neke radnje i teranje deteta na razmišljanje, umesto naređivanja da nešto urade, verovatno će se završiti boljim ishodom.

izvor:mojpedijatar.co.rs

Bilo da se radi o izloženosti nasilnim medijima, igranju uzbudljive igre ili dopisivanju sa prijateljima, sve te interakcije povećavaju kognitivno uzbuđenje, što zauzvrat može da smanji pospanost.

Jako veštačko svetlo, uključujući i mobilne telefone, zaustavlja proizvodnju hormona melatonina. Američka studija sa Univerziteta Kolorado pokazala je da večernja izloženost predškolaca jakoj veštačkoj svetlosti skoro u potpunosti ometa proizvodnju melatonina.

Taj hormon je zadužen za regulisanje unutrašnjeg sata organizma, govori nam kad smo umorni ili gladni, a važan je i kao borac protiv slobodnih radikala u telu, čime nas štiti od kardiovaskularnih bolesti.

Autori primećuju da deca i adolescenti koji ostave telefon ili računar preko noći u svojoj spavaćoj sobi imaju znatno veću verovatnoću da će imati problema sa spavanjem piše u studiji.

Više od 75 odsto mladih ima uređaje koji imaju ekran u svojim spavaćim sobama, 60 odsto koristi te uređaje za komunikaciju sat vremena pre spavanja, a 45 odsto koristi svoje mobilne telefone kao alarm.

U sprovedenom istraživanju, deci između tri i pet godina, koja su sat vremena pre spavanja bila izložena jakom svetlu lampe, proizvodnja melatonina prestala je nakon 10 minuta, a stanje je ostalo isto i sat vremena nakon što se svetlo ugasilo.

To, zaključuju naučnici, uveliko može da naruši kvalitet sna, ali i prouzrokuje dugoročno veće probleme.

Druga studija je sprovedena na deci uzrasta od devet do 16 godina i prvi zaključak je da jako svetlo više utiče na mlađu djecu.

Ispitanike su podelili u tri grupe i izložili ih trima različitim izvorima svetlosti. Prigušeno svetlo stopiralo je proizvodnju melatonina za oko devet odsto, umereno svetlo za 26, a jako svetlo za 37 odsto kod mlađe dece. Kod starijih su rezultati bili bolji.

Takođe, naučnici upozoravaju na opasnost od pametnih telefona i tableta, koji su dostupni i najmanjoj deci jer im narušavaju dnevni ritam.

Deca su često pred spavanje izložena veoma jakom svetlu, i to u blizini lica. U najgorem slučaju, napominju, dugotrajna izloženost tom svetlu pre spavanja može da dovede do depresije ili težih bolesti.

„Mobilni telefoni su krivi za odlaganje fizioloških promena u telu koje bi trebalo da se dogode u sumrak. Kako ih odlažu, tako pada i kvalitet sna, a to može da izazove depresiju i promene raspoloženja“, navodi se u studiji.

Studija napominje koliko je malo svetla potrebno za uticaj na spavanje i cirkadijalni ritam kod male dece i da je potrebno napraviti smernice za roditelje i proizvođače uređaja.

„Predškolske godine su veoma osetljiv period razvoja, tokom kog korišćenje digitalnih medija postaje sve prisutnije. Mnogo toga ne znamo o tome kako to može da utiče na san i telesni sat kod male dece“, objašnjavaju autori.

Ono što bi još trebalo istražiti je uticaj električne rasvete na trudnice i kako to menja proizvodnju hormona, ali i razvoj fetusa, prenosi 24 sata.hr.

U Srbiji će se od sledeće godine u svim porodilištima za novorođenu decu raditi skrining i na spinalnu mišićnu atrofiju, što znači da će četiri retke bolesti spadati u obavezni skrining u svim porodilištima, najavila je direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Sanja Radojević Škodrić.

Pilot studija je krenula u aprilu u porodilištu Narodni front i traje godinu dana, podsetila je.

„Kada je u pitanju spinalna mišićna atrofija, taj projekat se radi za svu novorođenu decu u porodilištu GAK „Narodni front“, ali je država odlučila da od sledeće godine uvrsti i tu bolest u obavezni skrining novorođenčadi“, navela je.

Ona je podsetila da je od juna prošle godine za novorođenu decu uveden skrining o trošku države za tri retke bolesti – cističnu fibrozu, fenilketonuriju i hipotireodizam, što se radi u svim porodilištima u Srbiji.

Najavila je i koje genetske analize će se raditi o trošku države, a koje će se i dalje slati u inostranstvo. Pogledajte video:

„Najnovije i najsavremenije metode smo uveli od juna 2021. godine, a to su tzv. postnatalni mikroerej – posebne genetske analize za razne genetske bolesti i najsavremenija metoda koja predstavlja revoluciju u molekularnoj genetici u poslednje vreme, a to je tzv. NGS ili sekvencioniranje gena“, rekla je Škodrić.

Navela je da se u našoj zemlji za sada radi sekvencioniranje od 2.500 do 3.000 gena, ali da je sa Institutom za molekularnu genetiku ugovoreno da se do kraja ove ili početkom sledeće godine to radi na čak 30.000 gena što znači ispitivanje čitavog egzoma.

Dodala je da će to biti o trošku države i napomenula da se za sada ispitivanje čitavog egzoma, u slučaju kada postoji sumnja, šalje u inostranstvo.

Škodrić je rekla da postoje genetske analize koje će se i dalje slati u inostranstvo i da je to odluka struke zato što, pojasnila je, postoje slučajevi retkih bolesti koje su toliko retke da se sa njima kvalitetno i krajnje stručno može raditi samo u dva ili tri referentna centra u svetu, i da sve zemlje šalju slučajeve u te centre, te da ćemo tako i mi.

Nabavljena najkvalitetnija vakcina za grip, stiže 1. oktobra

Direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Sanja Radojević Škodrić izjavila je da je o trošku države nabavljena najkvalitetnija vakcina protiv sezonskog gripa koja će, kako je najavila, da stigne prvog oktobra.

„Završen je postupak javne nabavke za vakcine protiv sezonskog grupa. Nabavljena je o trošku države četvorovalentna, najkvalitetnija vakcina i to vakcina (francuskog proizvođača) „Sanofi Paster“ u količinama od 373.360 doza“, rekla je Škodrić za Tanjug.

Od 2023. biće uveden sistem za integraciju državnog i privatnog zdravstva

U Srbiji će početkom sledeće godine biti uveden novi informacioni sistem koji će omogućiti integraciju privatnog i državnog zdravstva, kako bi se obezbedile sve informacije o pacijentu, najavila je direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) Sanja Radojević Škodrić.

Ona je za Tanjug najavila i da će u narednih mesec dana biti dostupna aplikacija putem koje se može doći do svih informacija do kojih građani trenutno mogu da dođu jedino odlazeći na šalter RFZO - Poše N1.

Postoji mnogo vrsta anemija, ali sve imaju jednu zajedničku karakteristiku – manjak crvenih krvnih zrnaca ili “krvnog pigmenta”- hemoglobina. Jedno i drugo obično idu zajedno, ali ima i izuzetaka.

 Eritrociti se stvaraju u koštanoj srži koja je smeštena u unutrašnjosti kostiju. Za normalno stvaranje crvenih krvnih zrnaca je, pored zdrave koštane srži, neophodno gvožđe i jedna posebna supstanca koja podstiče razvoj i razmnožavanje ćelija “prethodnica” eritrocita, koja se zove eritropoetin. Potrebni su i neki važni vitamini (B12, folna kiselina…) da bi se složeni proces stvaranja zrelog crvenog krvnog zrnca kompletirao.

Koje su najčešće vrste anemija?

Ima ih mnogo vrsta, a nastaju usled nedostatka nekog od faktora koji su uključeni u složeni proces razvoja eritrocita.

-Ubedljivo najčešća anemija je ona koja nastaje usled nedostatka gvožđa. Ona se stručno naziva sideropenijska anemija, a u prevodu je to malokrvost zbog smanjenog ugrađivanja gvožđa u eritrocite.

-Kada je opna eritrocita (membrana) slaba, onda crvena krvna zrnca lako pucaju (ovo se zove hemoliza), pa nastaje hemolitička anemija.

-Ako nema dovoljno vitamina B12 eritrociti postaju veliki i ružni, ali slabo funkcionalni, i onda se javlja megaloblasna anemija.

Koji su najčešći uzroci ovih anemija?

Neadekvatna ishrana je ubedljivo najčešći uzrok sideropenijske anemije. Ako beba ne unosi dovoljno gvožđa (pre svega kroz meso ili žumance) eritrociti će ostati bez dovoljne količine hemoglobina. Ipak, neka deca unesu dovoljno gvožđa, ali piju ogromne količine kravljeg mleka koje sprečava da se uneto gvožđe kroz creva ubaci u krv. Naime, u kravljem mleku postoje soli koje se vežu za gvožđe u crevima i tako onemogućavaju njegovu apsorpciju, pa umesto u krv ono ode u pelenu (ili nošu).

Neka deca imaju bolesti creva koje onemogućavaju adekvatnu apsorpciju gvožđa, ali se tada javljaju i druge tegobe (pre svega dugotrajni proliv).

Kako izgleda dete sa anemijom?

Ako dete nema neku drugu bolest, bleda koža i bledunjave sluzokože (pre svih usta i konjunktive – vežnjače oka) su vidljive manifestacije malokrvnosti.

Dete sa anemijom ima manjak kiseonika koji je na raspolaganju organizmu, pa se zato lako zamara, “vuče” ga krevet (mada neka deca pate i od nesanice). Veća deca se često žale na glavobolje i vrtoglavice, a i nervoza je čest pratilac malokrvosti. Mlađa su kenjkava, a ponekad imaju i slabiji apetit (mada druga rado piju velike količine mleka).

Kako se postavlja dijagnoza?

Ako roditelji posumnjaju na malokrvnost, treba da se obrate pedijatru. Posle rutinskog pregleda uradiće se krvna slika (iz prsta) koja će dati dragocene podatke o anemiji. Tada se može naslutiti i vrsta anemije, a dodatnih par analiza kod većine dece pokazaće koji je tip malokrvnosti u pitanju. Ipak, ima i zamršenih situacija kada će pedijatar uputiti dete specijalisti za bolesti krvi – pedijatru hematologu.

Kako se anemija leči?

Kada se radi o anemijama usled nedostatka gvožđa, terapija je uglavnom jednostavna. Korekcija ishrane uz dodatak preparata gvožđa dovodi do potpunog izlečenja kod većine dece. Posle saniranja osnovnog oboljenja koštana srž se relativno brzo oporavlja.

Ostale anemije, kod kojih je u pitanju manjak nekog faktora, leče se nadoknadom onoga što nedostaje – na primer vitamina B12 ili folne kiseline. Tako se i eritropoetin (faktor koji stimuliše razvoj crvenih krvnih zrnaca) dodaje deci koja imaju teško oboljenje bubrega koji nisu u stanju da proizvedu ovu veoma potrebnu supstancu.

Može li se sprečiti?

Dobra ishrana – adekvatan unos gvožđa bez prekomernog ispijanja kravljeg mleka je najbolji način da se spreči sideropenijska anemija. Kada je reč o bebama u prvim mesecima života, prevencija anemije treba da počne još u trudnoći. Buduća mama treba da ima dobru krvnu sliku, zdravo da se hrani i da unosi dovoljne količine vitamina neophodnih i za nju i za dete. Ovo je bitno jer stvaranje krvnih ćelija počinje u fetalnom životu, a rezerve gvožđa u jetri fetusa treba da obezbede normalan broj i “kvalitet” eritrocita tokom prvih pet do šest meseci života.

Dojenje je pravi način da se spreči sideropenijska anemija jer je dokazano da bebe koje sisaju ređe pate od malokrvnosti, iako ni majčino mleko nema gvožđa, ali omogućava dobru apsorpciju unetog gvožđa iz creva.

Moguće komplikacije

“Obična” anemija usled nedostatka gvožđa retko dovodi do težih komplikacija, jer dete relativno brzo dođe do pedijatra zbog tegoba koje se pre ili kasnije pojave. Ipak, ako anemija traje godinama, a počne u ranom detinjstvu, moguće su i razvojne promene, uključujući i usporeniji mentalni razvoj.

Neke retke anemije (kada postoji nasledni defekt u stvaranju hemoglobina) mogu imati i veoma ozbiljne komplikacije, ali se ipak radi o retkim bolestima.

Izvor: mojepdijatar.co.rs

Sa dijabetesom se živi sasvim normalno, ali je tretiranje neophodno. Pogledajte sve što je važno da znate o dijabetesu tip 1.

Dijabetes tip 1 se obično dijagnostikuje kod dece, tinejdžera i mladih osoba, ali nije isključen i razvoj u bilo kom životnom dobu.

Lečenje dijabetesa je važno, jer u suprotnom može dovesti do ozbiljnih posledica.

Koja je razlika između dijabetesa tip 1 i dijabetesa tip 2?
Insulin je hormon ključan za regulaciju šećera u krvi. Kod dijabetesa tip 1 organizam ne luči insulin uopšte. Kod osoba koje imaju dijabetes tip 2 insulin se luči, ali ne obavlja dobro svoju funkciju.

Bez insulina, šećer ne dolazi do ćelija i ne može da im daje energiju. Umesto toga, on ostaje u krvotoku.

Koji su uzroci nastanka dijabetesa tip 1?
Genetika može imati ulogu u razvoju dijabetesa, ali ne nužno. Nekada se desi da jedna blizanac ima dijabetes, a drugi ne. To nam ukazuje da veliku ulogu u ovome ima i okolina.

Ipak, ne zna se tačno šta je ključno iz naše okoline za razvoj diijabetesa 1. Neke studije govore da dojenje umanjuje mogućnost razvoja dijabetesa tip 1, ali ni to nije istraženo dovoljno.

Koji su simptomi dijabetesa tip 1?
Kako se pravi uzrok ovoj bolesti ne zna, ne znamo ni način na koji dijabetes 1 može da se spreči. Ipak, možemo prepoznati simptome, kako bismo sprečili pojavu dijabetičke ketoacidoze, stanja koje dovodi osobu u životnu opasnost.

Na dijabetes može ukazivati:

- Žeđ

- Prečesto uriniranje, potreba da bebi baš stalno menjate pelene, ako dete piški u krevet iako je naučilo da koristi nošu

- Mršavost

- Umor

Kod svih obolelih se razvijaju ovi simptomi. Visok šećer u krvi se izlučuje putem urina, zato dolazi do prečestog mokrenja, a samim tim i prevelike žeđi.

Tada se izlučuje i velika količina ugljenih hidrata iz tela, pa čovek ostaje bez energije. Samim tim, gube se i kilogrami.

Kod dece je problem što se ovi problemi ne primećuju, a ona se ne žale.

Kako se dijagnostikuje dijabetes 1?
Ukoliko posumnjate na dijabetes tip 1, lekar će vas uputiti da proverite da li u urinu ima glukoze ili ketona. Moguće da će izmeriti i nivo šećera u krvi.

Ukoliko postoji sumnja na problem, uputiće vas kod dečjeg endokrinologa.

Kako se leči dijabetes tip 1?
Dijabetes tip 1 se ne može izlečiti, ali može da se tretira i drži pod kontrolom. To se u najvećem broju slučajeva radi davanjem insulina. Važno je redovno merenje nivoa šećera u krvi.

Kako živeti sa dijabetesom tip 1?
Dijabetes tip 1 zaista može biti veliki izazov za dete. Naročito svakodnevno davanje insulina može biti teška stvar za dete, ali i za roditelja.

Važno je slušati doktora i raditi sve kako vam je rečeno.

Dete sa dijabetesom može živeti potpuno normalno i raditi sve što rade i druga deca, samo je važno da nikada ne propušta terapiju i brigu o šećeru u krvi.

Izvor: yumama.com

Menstrualni proizvodi biće besplatni u državnim ustanovama u Škotskoj, kada krajem avgusta stupi na snagu prvi ovakav zakon u svetu, objavio je CNN.

Zakon o proizvodima za menstrualni ciklus je predložila laburistkinja Monika Lenon i jednoglasno ga je podržao škotski parlament 2020.

Zakon podrazumeva da će u javnim objektima, kao što su škole i univerziteti širom Škotske, biti dostupni proizvodi za menstruaciju, a obaveza je lokalnih vlasti i školskih uprava da te proizvode obezbede za besplatnu upotrebu.

„Ponosna sam što sam bila pionir Zakona o periodičnim proizvodima koji već utiče na pozitivne promene u Škotskoj i širom sveta. Lokalne vlasti i partnerske organizacije su naporno radile kako bi zakonsko pravo na pristup besplatnim proizvodima postalo stvarnost. Zahvalna sam njima i hiljadama ljudi koji su se uključili širom zemlje“, kaže Lenonova.

Navodi da dok kriza troškova života postaje sve veća, Zakon je „svetionik nade koji pokazuje šta se može postići kada se političari udruže za dobrobit ljudi kojima služimo“.

Sekretarka za socijalnu pravdu Šona Robison izjavila je da je obezbeđivanje pristupa besplatnim proizvodima od suštinskog značaja za jednakost i dostojanstvo i uklanja finansijske prepreke za pristup njima.

„Ovo je važnije nego ikada u vreme kada ljudi donose teške odluke zbog krize troškova života i nikada ne želimo da bilo ko bude u poziciji u kojoj ne može da pristupi proizvodima za menstruaciju“, dodaje Robinsonova - prenosi N1.

Blizanci su stigli kući, šta dalje?
Kad dobijete blizance, vama nikada neće biti dosadno, jer možete da očekujete sve i svašta. Onog trenutka kada vam ginekolog potvrdi blizanačku trudnoću, treba dobro psihički da se pripremite, jer vas očekuju razne dogodovštine kada mali klinci stignu na svet.
Šta da očekujem prvih meseci?
Ako se ne organizujete dobro, vaš život se može pretvoriti u mali haos. Ako nemate nikoga da vam pritekne u pomoć, naoružajte se strpljenjem. Verovatno ćete uhvatiti sebe kako trčite po kući u spavaćici, neočešljane kose, crvenih očiju od plakanja, što zbog hormona, što od nespavanja i umora. Prvih nedelja nakon porođaja, bićete više nego iscrpljeni. U ovom slučaju možete se odlučiti na izmlazavanje mleka, pa će i vaš suprug moći da vam pomogne i noću da ih hrani. Dobra bi bilo da angažujete bake i deke koji vam takođe mogu pomoći u kućnim poslovima, kao što su kuvanje ili spremanje.

Dojenje blizanaca

Najvažnije od svega jeste da se opustite. Pronađite položaj za dojenje koji vama najviše odgovara. Možete koristiti jastuk na koji ćete moći da stavite obe bebe. Prvih dana, bebe su slabije i potrebno im je više vremena da izvuku mleko iz dojki. Zato savetujemo da podoji u početku traju od 15 do 20 minuta. Nikada nemojte dozvoliti da vam bebe spavaju na dojkama. Ukoliko se to i dogodi, probudite ih i podstičite ih da sisaju. Spavanje beba na dojkama može za posledicu imati ragade. Kada podojite svoje blizance izmlazajte se pumpicom. Na taj način sprečićete problem sa zaostalim mlekom u dojkama.

Kako da budem sigurna da su bebe dosta jele?

Da biste bile sigurne da su vaši blizančići pravilno sisali i da dobijaju dovoljnu količinu mleka, obratite pažnju na sam način sisanja. Trebalo bi da osetite da bebe povlače mleko iz dojki i da ga gutaju. Pored pravilnog dojenja, znaci koji će vam pokazati da su bebe site su i spavanje. Takođe, stolica sitih beba je zlatno žute boje i one dobijaju na težini. Dojenje dve bebe je veoma odgovaran i u nekim trenucima veoma težak zadatak, ali rezultat je nemerljiv. Drage mame blizanaca, budite uporne, ne odustajte! Potrebno je mnogo volje, upornosti i strpljenja. Najbitnije je da slušate sebe, ne obazirite se na priče da se ne mogu dve bebe dojiti u isto vreme, jer se za to nema dovoljno mleka.

Kako da dojim obe bebe u isto vreme?

Većina lekara preporučuje istovremeno dojenje. Ovo bi trebalo da primenjujete, jer moglo bi da vam se desi da taman kada se podojili jednu bebu, druga traži mleko, jer je gladna. Kada imate blizance možete ih hraniti zajedno. Postupak je sledeći: stavite ih na leđa licem okrenutim prema vama, za ovu pozu možete koristiti jastuče za dojenje. Druga metoda je da su oba deteta obuhvaćena u naručju ( glavice su u pregibu vašeg lakta, a podlakticom pridržavate celu dužinu bebe) tako da im se tela ukrštaju. Na kraju ne brinite, ipak ćete sami posle izvesnog vremena shvatiti šta prija vama i vašim bebama.

Izvor: www.bebac.com

„Niko u bolnici ne poznaje moju suprugu kao ja“, kaže tata Nikola koji je bio na rođenju oba svoja deteta.

Živimo u državi u kojoj je akušersko nasilje, nažalost, naša realnost. Promena koja bi ovu nedopustivu sliku mogla da makar malo izmeni nabolje je prisustvo oca, odnosno pratnje na porođaju. Ali to je od početka pandemije korone zabranjeno u svim državnim porodilištima. U nadi da će inicijativa portala Zadovoljna ostvariti cilj, prenosimo priču Nikole Sretenović (39), Beograđanina koji 12 godina živi u Norveškoj. U toj zemlji prisustvo oca na porođaju je obavezno, te je Nikola bio uz suprugu kada je ona rodila ćerku koja sad ima šest godina i sina koji sada ima tri godine.

Za početak Nikola priča kakav je u Norveškoj odnos očeva prema tome što prisustvuju porođaju u odnosu na to kako se ista stvar doživaljava u Srbiji.

„Najprirodniji. Prisustvovanje porođaju je deo kulture u Norveškoj.“

S druge strane, u Srbiji, i kada b imali priliku, mnogi muškarci ni u ludilu ne bi pristali na to.

„Poznato mi je da se po rođenju deteta očevi opijaju u Srbiji. U Norveškoj pomažu majkama tih prvih nekoliko dana i zajedno sa majkama (pogotovu kada je reč o prvoj deci) uče kako da promene pelene bebi, kako da okupaju bebu, provode prve dane zajedno u bolnici.“

Otuda i pitanje kako su Nikolini prijatelji iz Srbije reagovali kad su saznali da će prisustvovati porođaju.

„Nismo pričali o tome posebno, ali par njih je reklo da se plaše krvi i slično.“

I kako zaista izgleda to iskustvo i imaju li očevi čega da se boje? Šta je zapravo njiihova uloga u tim trenucima?

„Kada dođete u porodilište, prvo odlazite kod babice da potvrdi da će uskoro biti porođaj. Kada to potvrde, dobijate sobu u kojoj će se majka porađati. Sobe su opremljene krevetom, medicinskom opremom, kompjuterom za doktora/sestru, par stolica i WC-om. Pre, u toku i posle porođaja nismo videli lekara, već smo imali kontakt samo sa babicom. Moja uloga u toku porođaja je bila, pre svega, da podržavam suprugu. Porođaj sam proveo na stolici koja se nalazila pored njenog kreveta uz uzglavlje. Zajedno smo pratili kontrakcije. Donosio sam joj vodu sa ledom. Kada je sam porođaj krenuo, pomagao sam babici. Na prvom porođaju držao sam leđa supruzi. Na drugom porođaj je krenuo brže nego što smo očekivali i mi i babica, tako da krevet nije bio podešen. Nisu bili dodati nasloni za noge i u žurbi sestra nije uspela da ih namesti. Na tom porođaju sam rukom držao jednu nogu, a druga sestra koju smo pozvali držala je drugu nogu dok se porođaj nije završio. Verujem da se te stvari retko dešavaju, ali eto. Babica koja je porađala suprugu je bila pozitivna, sve se završilo dobro.“

Majka se za to kratko vreme oporavlja uz sok, hleb, paštetu, džem i sličnu hranu koju dobije.

„Smejali smo se zato što se slična hrana u Srbiji u istim bolnicama na društvenim mrežama često zove neprimerenom. Ali služi svrsi. I to je jedino šta je bitno“, kaže Nikola.

On priča i kako dalje izgleda procedura.

„Dok se majka oporavlja, otac odlazi u drugi deo bolnice da reguliše smeštaj za narednih nekoliko dana. Možete da izaberete ili veliku sobu u kojoj će i otac da provede ta tri dana ili malu sobu, ukoliko će samo majka biti tu. Smeštaj za majku je besplatan, za oca se doplaćuje. Na prvom porođaju smo uzeli prvu opciju i ja sam tri dana proveo u bolnici uz suprugu.“

Priznaje kako su ta tri dana bila vrlo dragocena.

„U Norveškoj smo bili bez pomoći roditelja, pa su ti dani bili važni. Tada smo učili po prvi put kako i šta da radimo sa bebom. I imali smo 24 sata dostupne i lepo raspoložene babice koje su odgovarale na sva naša pitanja, nedoumice i strahove.“

Posle drugog porođaja je bilo nešto drugačije.

„Uzeli smo manju sobu pošto sam ja bio sa ćerkom kod kuće odakle smo išli u posete kod mame, a i tada smo već bili iskusni roditelji“, kaže Nikola.

Naš sagovornik otkriva i kako se osećao u tim trenucima, kao i kad je zapravo njegovoj supruzi bilo nabitnije što je on tu.

„Niko u bolnici ne poznaje moju suprugu kao ja.Medicinsko osoblje je bilo pozitivno i lepo raspoloženo, ali po rečima moje supruge, to što sam bio prisutan, što smo zajedno pratili kontrakcije na monitoru u najmanju ruku ju je smirivalo. Na kraju, kao otac, stekao sam veliko poštovanje prema svim majkama. Sam čin porođaja je opasan po majke, međutim one tu ne stavljaju sebe na prvo mesto, već bebu i to hrabro i lavovski rade.“

U svemu ovome provejava i jedna predrasuda koja u Srbiji vlada među muškarcima, a nažalost i ženama – bojazan da će prisustvo porođaju ugušiti želju za seksom nakon toga. Nikola otkriva šta bi poručio tatama u Srbiji povodom toga.

„Bez bojazni i izgovora. Pritom, pre prisustvovanja porođaju sam smatrao da su muški i ženski polovi apsolutno jednaki i da nema jačih i slabijih i sl. Danas bih rekao da su majke hrabrije. Sa druge strane, sveukupno, roditeljstvo u Norveškoj je obaveza koja jednako pripada i očevima i majkama. Nakon porođaja majke odlaze na porodiljsko bolovanje. Međutim, i očevi odlaze na porodiljsko odsustvo i u obavezi su da se bave sopstvenom decom. A to što sam bio uz ženu na porođaju dalo mi je mogućnost da podelim taj najvažniji događaj sa voljenom osobom. I nisam morao da čekam dane da se pozdravim sa svojom decom.“

Izvor: nova.rs

Roditelji verovatno nehotice deci daju previše voćnih sokova, tvrde pedijatri.

Američka pedijatrijska akademija objavila je nove smernice za roditelje, prema kojima deci mlađoj od godine ne treba uopšte davati voćne sokove.

Izuzetak jedino može biti slučaj konstipacije (zatvora) i tada deci treba dati isključivo stoprocentni voćni sok.

Za decu uzrasta od jedne do tri godine, pedijatri preporučuju ne više od 100 grama voćnog soka dnevno, a za decu od treće do šeste ne više od 150 grama.

"Porodice s malom decom sa dentalnim karijesom trebalo bi da porazgovaraju s pedijatrom o unosu voćnih sokova, jer je sasvim moguće da je to uzrok", kažu iz Pedijatrijske akademije.

Grupa navodi da još nema dovoljno dokaza da voćni sokovi utiču na gojaznost kod dece, ali svakako preporučuju eliminaciju svih kaloričnih napitaka iz ishrane mališana koji imaju višak kilograma.

Izvor: B92

Svеtskа nеdеljа dојеnjа svаkе gоdinе sе оbеlеžаvа u višе оd 170 zеmаljа svеtа kаkо bi sе pоvеćаlо znаnjе i svеst о znаčајu i prеdnоstimа dојеnjа i оbеzbеdilа pоdrškа dојеnju.

Dојеnjе prеdstаvljа nајјеdnоstаvniјi, nајzdrаviјi i nајеkоnоmičniјi nаčin dа sе оbеzbеdi zаdоvоljеnjе pоtrеbа nоvоrоđеnčеtа zа prаvilnоm ishrаnоm.

Mајčinо mlеkо је pоtrеbа svаkоg nоvоrоđеnčеtа, оdојčеtа i dеtеtа dо nаvršеnе drugе gоdinе živоtа.

Sаstаv i kоličinа mајčinоg mlеkа prilаgоđеni su uzrаstu dеtеtа i njеgоvim pоtrеbаmа. Оsim štо zаdоvоljаvа pоtrеbu zа hrаnоm, dеtе sisаnjеm оstvаruје pоvеzаnоst sа mајkоm i zаdоvоljаvа pоtrеbu zа bliskоšću, stimulišе rаzvој svih svојih čulа, pоstižе bоlji psihоmоtоrni rаzvој i rаzvој intеligеnciје.

Dојеnjе је ključni fаktоr prеživljаvаnjа, zdrаvljа i blаgоstаnjа оdојčаdi i mајki i prеdstаvljа vitаlni dео оdrživоg rаzvоја i znаčајnu kоmpоnеntu glоbаlnе аkciје оkоnčаnjа pоrеmеćаја uhrаnjеnоsti.

Dојеnjе niје isključivа оdgоvоrnоst žеnа – zаštitа, prоmоciја i pоdrškа dојеnju је kоlеktivnа društvеnа оdgоvоrnоst.

Pоdršku mајkаmа kоје dоје mоgućе је оbеzbеditi nа rаzličitе nаčinе.

Trаdiciоnаlnо, pоdršku pružа užа, аli i širа pоrоdicа. Pоtrеbnа је pоdrškа širе оkоlinе, а pоrеd zdrаvstvеnih rаdnikа i sаvеtnikа zа dојеnjе i pоdrškа priјаtеljа, kао i zајеdnicе u cеlini.

Uprkоs mеđunаrоdnim prеpоrukаmа, sаmо 40 odsto svih bеbа mlаđih оd šеst mеsеci u svеtu su isključivо dојеnе, а sаmо 45 odsto nаstаvljа dојеnjе dо nаvršеnа 24 mеsеcа.

Prеdnоsti dојеnjа zа nоvоrоđеnčе/оdојčе:

Оbеzbеđuје prаvilаn rаst i rаzvој
Pоdstičе rаzvој i sаzrеvаnjе оdbrаmbеnоg sistеmа
Smаnjuје rizik оd gојаznоsti
Pоdstičе rаzvој intеligеnciје
Štiti оd mnоgih bоlеsti i infеkciја
Smаnjuје rizik оd prоlivа
Smаnjuје rizik оd pојаvе аlеrgiја
Smаnjuје rizik оd sindrоmа iznеnаdnе smrti оdојčеtа

Prеdnоsti dојеnjа zа mајku:

Pоmаžе uspоstаvljаnju еmоciоnаlnе vеzе sа dеtеtоm
Smаnjuје krvаrеnjе pоslе pоrоđаја
Dоprinоsi nоrmаlizаciјi tеlеsnе mаsе
Smаnjuје rizik оd pојаvе оstеоpоrоzе
Smаnjuје rizik оd pојаvе mаlignih оbоljеnjа dојkе i јајnikа
Smаnjuје rizik оd pоstpоrоđајnе dеprеsiје
Smаnjuје rizik pојаvе аnеmiје
Svеtskа аliјаnsа zа pоdršku dојеnju (World Alliance for Breastfeeding Action – WABA) inicirаlа је оvu kаmpаnju kаkо bi sе intеnzivirаlе аktivnоsti nа zаštiti, prоmоciјi i pоdršci dојеnju, а svаkе gоdinе pаžnjа је usmеrеnа nа rаzličitе tеmе оd znаčаја zа dојеnjе.

Svеtskа zdrаvstvеnа оrgаnizаciја (SZО) i Unicеf (UNICEF) su 1989. gоdinе prеpоručili vоdič „Dеsеt kоrаkа dо uspеšnоg dојеnjа”, kао оdgоvоr nа svе оčiglеdniјi аgrеsivni prоdоr prоizvоđаčа mlеčnе fоrmulе, kојi su tоkоm nizа gоdinа dоstа dоprinеli drаstičnоm smаnjеnju dојеnjа u cеlоm svеtu.

Оvаkvа situаciја uticаlа је i nа usvајаnjе i krеirаnjе Mеđunаrоdnоg kоdеksа zа zаbrаnu rеklаmirаnjа аdаptirаnе mlеčnе fоrmulе, kојi је dаnаs dео zаkоnоdаvstvа vеćinе еvrоpskih zеmаljа.

Zvаnični dаtum Svеtskе nеdеljе dојеnjа nа glоbаlnоm nivоu је оd 1 dо 7. аvgustа, аli sе držаvаmа, оrgаnizаciјаmа i instituciјаmа prеdlаžе dа zа оbеlеžаvаnjе i аktivnоsti pоvоdоm Svеtskе nеdеljе dојеnjа izаbеru nајpriklаdniје dаtumе u njihоvim zеmljаmа.

U nаšој zеmlji Nаciоnаlnа nеdеljа prоmоciје dојеnjа оbеlеžаvа sе 40. nеdеljе u gоdini kоја simbоličnо prеdstаvljа trајаnjе trudnоćе, а оvе gоdinе оbеlеžićе sе u pеriоdu оd 3. dо 10. оktоbrа pоd slоgаnоm „ISTUPI ZА DОЈЕNjЕ – ЕDUКUЈ I PОDRŽI”.

Jedan od ciljеva Svеtskе nеdеljе dојеnjа 2022. je da infоrmiše ljudе о vеzi izmеđu dојеnjа i sоciјаlnе pоdrškе rоditеljimа.

Takođe, jаčаnjе pоdrškе vrеdnоstimа rоditеljstvа i rоdnо uјеdnаčеnim sоciјаlnim nоrmаmа nа svim nivоimа rаdi pružаnjа pоdrškе dојеnju i sаrаdnjа sа pојеdincimа i оrgаnizаciјаmа kојi pružајu pоdršku rоditеljimа.

Među ciljevima su i pоvеćаnjе pоdsticаја rоdnе rаvnоprаvnоsti u оblаsti sоciјаlnе zаštitе kаkо bi sе unаprеdilо dојеnjе.

Izvor: danas.rs

Zašto pored naučnih dokaza da je majčino mleko najbolji start na početku bebinog života, razvijamo prepreke i podležemo predrasudama? Pročitajte šta kažu stručnjaci.

Iako su svi argumenti, kao i nauka na strani dojenja, ono je istovremeno i na "udaru", o čemu govore i statistike, pa tako i ona koja se odnosi na Srbiju, prema kojoj tek nešto više od polovine beba dobije svoj prvi podoj u toku prvog sata od rođenja, što je ključno za uspostavljanje laktacije i najbolji početak ishrane novorođenčeta.

Statistika

Stopa dojenja u Srbiji u 2014. godini bila je u prvom satu nakon rođenja 50,8%. Tek je 12,8% isključivo dojene dece mlađe od šest meseci u Srbiji, a polovina svih beba nije adekvatno hranjena.

Dilemu oko dojenja razbija dr Olga Stanojlović, pedijatar KBC Zvezdara, i ističe da je majčino mleko jedina hrana koja je bebi potrebna do navršenih šest meseci.

"Sve hranljive supstance u majčinom mleku su po svojoj količini, sastavu i obliku prilagođene potrebama deteta. Prateći bebine potrebe, sastav majčinog mleka menja se u zavisnosti od uzrasta deteta, tokom dana i čak i u toku podoja", kaže ona i navodi zanimljiv podatak:

"U žiži interesovanja naučnika trenutno su oligosaharidi majčinog mleka; to su nesvarljivi šećeri koji omogućavaju rast korisnih bakterija u debelom crevu, ali izgleda da imaju i brojne druge važne uloge. Fascinantna je činjenica da se u početku laktacije luči i do 150 različitih oligosaharida, kao i da svaka majka proizvodi specifičnu mešavinu molekula oligosaharida, što njeno mleko čini jedinstvenim, kao otisak prsta."

Hrana i za telo i za dušu

Zdravlje naše planete u značajnoj meri zavisi od toga kako se hrane bebe. Dojenje je daleko više nego jednostavno unošenje hrane. Tokom dojenja uspostavlja se čvrsta veza između majke i bebe i zadovoljava se bebina potreba za ljubavlju, toplotom i sigurnošću na jedinstven način. Dojenje je hrana i za dušu, navodi doktorka Stanojlović.

"Zaštitni faktori štite novorođenče i odojče od infekcija, pre svega crevnih, i regulišu propustljivost crevne barijere, što je značajno za prevenciju alergija kasnije u životu, a možda i autoimunih bolesti. Bioaktivni agensi su područje intenzivnih istraživanja, sa stalno narastajućim saznanjima o različitim supstancama u majčinom mleku, koje utiču na regulaciju gena, smanjuju rizike od autoimunih i malignih oboljenja kasnije u životu i na mnoge načine utiču na doživotno zdravlje dojenog deteta. Majčino mleko je uvek dostupno, higijenski ispravno, odgovarajuće temperature i besplatno", navodi ona.

Dokazano je i da dojena deca imaju manje ozbiljnih infekcija (crevnih, upala srednjeg uha, teških infekcija disajnih puteva), kao i alergija (astma, atopijski dermatitis). Značajan je i dugoročni efekat na zdravlje u odraslom dobu: smanjen rizik od metaboličkog sindroma (gojaznost, šećerna bolest, povišen holesterol, povišen krvni pritisak). Majčino mleko je hrana za mozak, jer podstiče razvoj viših moždanih funkcija: inteligencije, mišljenja, učenja.

Iskustvo majke

Prednosti za majku su u tome što u prvim danima posle porođaja dojenje pomaže skupljanju materice, a time smanjuje rizik od krvarenja i infekcije. Dojenje donosi materijalnu i zdravstvenu dobrobit za celu porodicu. Prema Lancet studiji (The 2016 Lancet Breastfeeding Series), dojenje ima potencijal da godišnje spase živote 823.000 dece i 20.000 žena.

Na tom putu, ipak, ima prepreka, zbog kojih se neke žene odlučuju da odustanu od dojenja. I to im se nikako ne može zameriti pogotovo ako se imaju u vidu loša iskustva iz porodilišta i neadekvatna podrška, a uz to i bombardovanje reklamama za mlečnu formulu.

Jedna od majki za Nedeljnik priča da kada je rodila svoje prvo dete pre deset godina u porodilištu apsolutno nije bilo osobe, osim iskusnijih majki, koja je pokazala interesovanje da joj objasni kako treba dojiti bebu.

"Da ne pričamo o tome da mi bebu nisu doneli posle prvih sat vremena od porođaja, iako je bio prirodnim putem, već mnogo kasnije. I kada sam tražila pomoć jer sam imala problema sa dojenjem - jednostavno nisam uspevala u tome, zbog čega sam imala bolove - izgledalo je kao da hoće da me što pre otkače uz nabijanje osećaja krivice da ja ne umem/ne znam, kao da se podrazumeva da žena to mora savršeno da zna. Tek po otpustu iz bolnice i dolasku patronažne sestre koja mi je sa nekoliko jednostavnih saveta objasnila sve, počela sam da dojim", priča ona, napominjući da je sa drugim detetom u samom porodilištu imala daleko bolje iskustvo, što je dobro jer pokazuje da se svest menja.

Saveti patronažne sestre

Snežana Malešev, patronažna sestra i savetnica "Halo bebe", kaže da su mlade žene danas zbunjene kada počnu da razmišljaju o dojenju, i da su mnoge poruke koje dobijaju iz okruženja sputavajuće.

"U želji da dojenje uspe, često upadnu u zamku različitih preporuka koje ne moraju da budu za njih adekvatne i umesto da je dojenje uspešnije, dođemo do rečenice 'sve sam probala, ne ide... to je moja priroda'", kaže Snežana.

Ona navodi kao primer neobičan stav da "nekim ženama nije mleko kvalitetno" i da su zbog toga bebe gladne.

"Nema nekvalitetnog majčinog mleka, a ako želimo da dojenje u svesti mladih žena postane spontan čin koji će se desiti kad postanu majke, moramo da umesto predrasuda ponudimo prave informacije koje su jasne i primenljive u praksi."

Pružiti podršku ženi koja doji znači krenuti od pitanja koja ona postavi i razrešiti još sve dileme, ma kako zvučale, kaže patronažna sestra Snežana Malešev.

"Često su to pitanja koja se javljaju uvek kad je nešto nepoznato, nešto za šta nemamo lično iskustvo. Tuđa iskustva znaju da zbune. Potrebno je saznati šta ženu čini zadovoljnom, ispunjenom i približiti joj dojenje kroz praktična rešenja za okolnosti u kojima će se ona naći. Kad pomiri u sebi ono što želi da pruži bebi ali i da ostane u 'svom životu', žena je spremna da krene u najlepše iskustvo koje jedna žena može da doživi."

Problem je - kako ne zbuniti majku tim savetima? Zato je važno da savete pruža stručna osoba, ona koja je prošla kroz obuku za podršku.

"Svaki savet treba da bude individualno oblikovan prema potrebi majke i bebe. Ako se postavimo samo kao neko ko će reći 'treba da uradite to i to' ne posmatrajući šta se dešava i ne razmišljajući zašto se to dešava, može da se desi da naš savet koji je adekvatan ne bude efikasan", kaže Snežana i dodaje da "podrška dojenju nije samo sestrinski posao jer podršku pruža svako od koga majka koja doji zatraži pomoć, i to treba da bude univerzalna praksa zdravstvenih radnika i saradnika u zdravstvu", zbog čega su izuzetno važni obuka, inovativna znanja i specijalizovana mesta za pružanje podrške.

(Ne)uspešno dojenje

Uspešno dojenje počinje kontaktom koža-na-kožu neposredno po rođenju deteta i započinjanjem dojenja u prvom satu posle porođaja. Zajednički smeštaj majke i deteta u porodilištu omogućava dojenje kada beba traži. Pomoć, podrška i empatija osoblja u porodilištu, u trenucima kada je majka u posebnom emotivnom stanju jesu dragoceni, kao i saveti koje majka dobija pre otpusta kući.

"Praktično, svaka majka može da doji. Iako većina trudnica planira da doji, mnoge zapravo dolaze u porodilište nepripremljene. Iako je dojenje prirodan način hranjenja bebe, sam proces je veština koja se uči i zahteva vežbu od strane majke i bebe. Majka i beba moraju da se nauče da rade kao efikasan tim, a pomoć i podrška bebinog tate je dragocena. Najvažnija poruka za majku je da ne odustane ako u početku sve ne funkcioniše onako kako je zamislila", objašnjava dr Olga Stanojlović.

U kliničkim studijama posebno se posvećuje pažnja značaju i prednosti majčinog mleka za prevremeno rođenu decu - rano uvođenje majčinog mleka, čak i najmanjim prevremeno rođenim bebama, poboljšava preživljavanje i brži oporavak ove dece.

"Dokazano je da ishrana majčinim mlekom takođe utiče na razvoj viših moždanih funkcija i inteligenciju ove dece. U nedostatku majčinog mleka ovim bebama je potrebno obezbediti humano mleko iz banke mleka", kaže doktorka Stanojlović.

Brojni su razlozi zašto majka dodaje bebi mlečnu formulu: teškoće pri dojenju zbog problema sa bradavicama ili mastitisom, strah da nema dovoljno mleka i da beba ne napreduje, da njeno mleko nije dobrog kvaliteta.

"Ne postoji mleko lošeg kvaliteta, pitanje je samo da li ga ima dovoljno, odnosno da li je majka preduzela sve da poboljša laktaciju (kvalitetni i redovni obroci, dovoljan unos tečnosti, odmor, učestali podoji). Jasno je da mlečne formule ne mogu da zamene detetu mleko njegove majke. Ako se bebi zbog neopravdanog straha i nestrpljenja uvede mlečna formula, ona često brzo potpuno prestaje da sisa. I bebe hranjene formulom će dobro napredovati, ali će ostati uskraćene za sve dugoročne dobrobiti majčinog mleka, dobro zdravlje i u kasnijem uzrastu", napominje pedijatar Olga Stanojlović.

Važna je podrška

Primarijus dr Radmila Mileusnić-Milenović, načelnica prve Banke humanog mleka na Institutu za neonatologiju u Beogradu, kaže da se dosta govori o dojenju što stvara pritisak kod majki koje imaju problema, ali ta podrška dojenju je više teorijska nego praktična. Dojenje nekada predstavlja veliki psihofizički napor, kada je potrebna stručna pomoć. Bitna je podrška društvene zajednice: stvaranje kutaka za dojenje na javnim mestima, dojenje na radnom mestu, ali i sistemska edukacija kroz redovno obrazovanje dece i omladine.

"Sa radom banaka mleka najbolje su upoznate majke koje su imale takva iskustva. Ostali o radu banaka mleka znaju dosta površno. Banke mleka su veoma važne za decu čije majke nemaju mleka ili imaju odloženi početak laktacije, kao što su prevremeno rođena deca. Mlekom iz banaka mleka bebe dobijaju humano mleko koje je prva i najbolja linija ishrane beba onda kada nema mleka sopstvene majke. Za to su neophodne donorke mleka. To mogu biti majke koje imaju zdrave bebe i doniraju višak mleka ili majke beba hospitalizovanih na Institutu za neonatologiju u Beogradu", kaže ona.

Kodeks marketinga zamena za majčino mleko je dokument SZO, čiji je cilj da zaštiti dojenje od komercijalnih pritisaka proizvođača mlečnih formula, čiji su profiti ogromni i stalno rastu. Kodeks zabranjuje reklamiranje zamena za majčino mleko i promociju proizvođača. Obaveza zdravstvenih radnika, proizvođača, zastupnika i distributera mlečnih formula, kao i svih ostalih, jeste da se pridržavaju Kodeksa. Ali nije baš tako.

"Kodeks se odnosi na reklamiranje i praksu vezanu za sledeće proizvode: zamene za majčino mleko, uključujući formulu za odojčad; druge mlečne proizvode, hranu i napitke, uključujući dopunsku hranu koja se daje preko bočice, kada je reklamirana ili na drugi način prikazana kao odgovarajuća, sa modifikacijama ili bez njih, za korišćenje kao delimična ili potpuna zamena za majčino mleko; bočice i cucle za bočice. Kodeks se odnosi i na kvalitet ovih proizvoda, njihovu dostupnost i informaciju o njihovom korišćenju", pojašnjava Marta Sjeničić iz udruženja Supram, i dodaje da na prvi pogled u Srbiji postoji pravna regulativa koja uređuje reklamiranje zamena za majčino mleko, ali da praksa pokazuje da su potrebne određene promene:

"Da politika dojenja bude usvojena i primenjena u svim zdravstvenim ustanovama uz primenu Kodeksa Svetske zdravstvene organizacije o reklamiranju zamena za majčino mleko; da se izrade vodiči i uputstva za dojenje; sprovođenje kontinuirane edukacije zdravstvenih radnika o dojenju i odredbama Kodeksa; imenovanje nacionalnog koordinatora i usvajanje smernica nacionalne koordinacije za dojenje. Potrebno je doslednije primenjivati postojeću pravnu regulativu, naročito u oblasti rada inspekcija, odnosno stavljanja u funkciju redovnih mehanizama kontrole sanitarnih i tržišnih inspektora umesto vanrednih."

Izvor: nedeljnik.rs

Nakon rođenja bebe, mnogi roditelji započnu sa primjenom rituala pred spavanje (kupanje, oblačenje i hranjenje) i to nastavljaju svake večeri u isto vrijeme. Na taj način, beba se vrlo brzo navikava na pripreme pred spavanje i lakše se uspavljuje.

Koje su prednosti rituala?

Bebe vole da se osjećaju sigurne i kada mogu predvidjeti šta će se dogoditi. Ukoliko su potpuno opuštene, lakše će zaspati a upravo ti rituali pred spavanje to mogu olaškati jer beba zna šta slijedi.

Poželjno je pridržavati se ustaljenih rituala i kada niste kod kuće jer na taj način beba biti spokojna i spremna za spavanje iako je promijenila sredinu.

Ukoliko bebu ostavljate nekome na čuvanje kada vi niste tu, primjena ovih rituala je veoma korisna jer se beba osjeća smirenije i lakše će zaspati čak iako vas trenutno nema pored nje.

Ima mnogo latinskih reči koje mi, roditelji, ne razumemo, jer taj jezik nismo učili tokom školovanja, odnosno nismo studirali medicinu. Pošto se čovek uči dok je živ, nekada dijagnoze koje dobiju naša deca od pedijatara budu povod za učenje. Ovo je jedan takav tekst, koji će nam pomoći da razumemo dijagnozu: «fimoza».

Šta je, zapravo, fimoza?

Ukoliko koža prepucijuma (koža penisa koja se nalazi preko glansa – vrha penisa) ne može da se prevuče preko glansa – usled suženja vrha prepucijuma, onda dete ima fimozu.

Koja stanja liče na fimozu, a nisu fimoza?
Prepucijum je, u stvari, kožno-sluzokožna duplikacija (prepucijum ima unutrašnji sluzokožni list i spoljašnji kožni list), koja se razvija zajedno sa glansom. U ranom postnatalnom razvoju, ovako slepljen prepucijum štiti nežnu sluzokožu glansa od hiperkoncentrovanog urina. Kao i uvek, u prirodi ništa nije slučajno, samo je pitanje da li mi prepoznajemo prave uzročno- posledične veze.

Na rođenju se proces odvajanja unutrašnjeg od spoljašnjeg lista kod neke dece već završi, kod druge se nastavlja prvih meseci i godina, a kod više od polovine muške dece bude potpuno odlepljen i pokriva prepucijum do kraja treće godine.

Ovo stanje (slepljenost glansa i prepucijuma, odnosno adhezija glanoprepucijalna) se često meša sa fimozom. U suštini se radi o dva različita stanja, koja zahtevaju različit pristup i tretman.

Da li je dozvoljeno nasilno odlepljivanje prepucijuma od glansa?
Vrlo često roditelji dolaze na pregled zato što im nije jasno da li je potrebno nasilno odvojiti prepucijum od glansa, i ako jeste – kada to treba uraditi, i kako. Starije generacije (obično babe i dede, a i neki lekari) su insistirali da se ovo odlepljivanje uradi rano. Međutim, ta procedura je bolna. Ona vrlo često dovodi do cepanja kožno-sluzokožne granice i manifestuje se crvenilom, naprslinama i krvarenjem. Kasnije dolazi do zarastanja ovih naprslina, a ožiljno tkivo je znatno manje elastično, odnosno dovodi do nastanka fimoze. Iz toga jasno proizilazi da ovu proceduru treba da rade stručna lica, i to u određenom uzrastu deteta.

Kod novorođenčeta je dovoljno da se vidi meatus (otvor uretre na vrhu penisa) i da dete može da mokri bez «baloniranja» prepucijuma (prvo se napuni prepucijum kao balon, a zatim mokraća izlazi napolje).

Ukoliko je kod deteta prisutna slepljenost unutrašnjeg lista prepucijuma i glansa, ne treba ga odlepljivati do predškolskog uzrasta, osim ako nije došlo do zapaljenja kože glansa i unutrašnjeg lista prepucijuma (balanopostitis). Zapaljenje se manifestuje crvenilom, bolom, gnojnom sekrecijom i otežanim mokrenjem. Ukoliko dođe do zapaljenja, potrebno je da roditelji odmah odvedu dete kod doktora, koji će da odredi adekvatnu terapiju.
Pojavom lokalnih anestetika koji dobro deluju u ovoj regiji, delimično su izmenjeni stavovi. Kod dece koja dobro sarađuju (mališani koji prihvate objašnjenje roditelja i doktora o ovoj proceduri), moguće je relativno bezbolno, primenom lokalnih anestetika, a time i bez psihičke traume – uraditi ovu proceduru u uzrastu od tri do pet godina. U slučaju da dete ne sarađuje, potrebno je odložiti proceduru za kasnije.

Imam dva sina. Jedan ima fimozu, a drugi ne. Zašto?
Fimoza može da nastane usled primarnog anomaličnog razvoja kože penisa. Ipak, najčešće nastaje usled prethodnog pokušaja nasilnog prevlačenja kože prepucijuma preko glansa i stvaranja ožiljka. Takođe, hronična infekcija tog kožno-sluzokožnog prelaza može da dovede do fimoze. Važno je reći da postoje deca koja imaju sklonost ka nastanku fimoze – kod njih se obično fimoza manifestuje skoro potpunim zatvaranjem prepucijuma (otvor na vrhu prepucijuma je sužen, beličast i veoma zadebljao). Ova forma fimoze zahteva posebnu pažnju prilikom tretmana.

Da li se fimoza može rešiti bez operacije?
U slučaju fimoze, prvo se može pokušati konzervativni tretman. On podrazumeva primenu kortikosteroidnih masti (betametazon 0,05 odsto, mometazon furoat 0,1 odsto). Ova mast se utrljava u suženi, ožiljno izmenjeni deo prepucijuma, uz blagu trakciju (istezanje) prepucijuma. S obzirom da se radi o maloj površini i niskom nivou kortikosteroida, ova primena se smatra bezopasnom. Međutim, potrebno je naglasiti da ovakav način lečenja isključivo indikuje lekar, kao i da ga ne treba nekritično i dugo primenjivati. Inače, njegova uspešnost je otprilike oko 75 odsto. Po prestanku terapije, kod izvesnog broja pacijenata, naročito ako se prepucijum ne povlači redovno (pri svakodnevnom kupanju), može ponovo da se javi fimoza.

Kada se fimoza operativno leči?
U slučaju neuspelog konzervativnog lečenja, primenjuje se operativno lečenje, odnosno operacija – koja se naziva cirkumcizija. Ona je smatrana lakom operacijom, ali postoji priličan broj pacijenata sa veoma naruženim penisom posle nestručno urađenih operacija ovog tipa. Mogu da nastanu krivljenja i drugi deformiteti penisa – što može da uzrokuje psihičke probleme, dok teže forme mogu da prouzrokuju i funkcionalne probleme.

Neophodno je da odluku o konzervativnom ili operativnom lečenju fimoze donese lekar koji se bavi tom problematikom, a ne nestručna rodbina i lekari koji se ovim problemom bave «usput». Ovo još jednom dokazuje da u medicini nema malih problema i da svemu (i onome što na prvi pogled izgleda jednostavno) treba prilaziti krajnje ozbiljno.

Kako se održava higijena ove regije kod dece?
Generalni savet je da se ova regija neguje kao i drugi delovi tela, i da se pere blagim sapunom. Savetuje se nošenje pamučnog veša. U slučaju iritacije ove regije, ili lokalne infekcije prepucijuma i glansa, savetuje se primena obloga od mlakog čaja od kamilice, bez primene dezinficijensa ili antibiotskih masti – koje bi mogle da unište normalnu i korisnu floru te regije.

Potrebno je povlačiti kožu prepucijuma nežno (tamo gde je to moguće), da bi mogla da se održava redovna higijena. U slučaju da nije moguće povući kožu prepucijuma, ili ako posumnjate da postoji anomalija ove regije, odnosno anomalija veličine kože penisa i glansa – potrebno je konsultovati dečjeg urologa, koji će vas posavetovati kako da se ponašate u konkretnom slučaju.

Nema sumnje da je promocija dojenja dala rezultate. Sve više majki zna da je dojenje “zakon” za bebino zdravlje, i to je dobro.
Ipak, kroz brojna pitanja provejava nedoumica oko prekida dojenja!

Kada je pravo vreme da se dojenje prestane jeste aktuelno, pa da ga razmotrimo kroz odgovor na pitanje jedne majke:

Moj sin sada ima 19 meseci, zdrav je i napredan, lepo jede sve što mu se da, ali traži bar jednom da sisa. To je obično uveče pred spavanje, ali ponekad i kada se bezrazložno unervozi. Kad je vreme da prestanem da ga dojim?

Šta je optimalni period dojenja
Pre tri decenije je važilo „pravilo – da majka treba da doji namanje četiri meseca, šest je dovoljno, a preko osam nema potrebe“. Ovo se pokazalo kao POGREŠNO učenje, jer je ogroman broj ozbiljnih naučnih i kliničkih istraživanja pokazao da je korist od dojenja NEPROCENJIVA, a da su efekti bolji kada majka duže doji.

Naprosto je jednostavno razumeti – duže dojenje, veća korist za dete! I to ne samo korist koja se vidi odmah, već i „udaljeni“ efekti u prevenciji gojaznosti, respiratorinh infekicja, dijabetetsa…

Da li je prvi rođendan idealno vreme za prekid dojenja
Dugo se majke ohrabruju da nastave dojenje i tokom druge godine života – naravno, uz poštovanje principa zdrave ishrane i činjenicu da mleko NIJE glavna hrana u ovom uzrastu. Raznovrsna nemlečna ishrana je „stub“ zdravlja, ali se odlično slaže sa majčinim mlekom koje obezbeđuje brojne koristi za dete.

Bebi posle pune godine života ne treba više od 400 ml mleka dnevno, a tu se računa i jogurt, tako da je jedan do dva podoja sasvim dovoljno u ovom periodu.

A posle drugog rođendana
NIJE dobro da se pretera!

Posle drugog rođendana ogromna većina dece je spremna za kravlje mleko i proizvode (pod uslovom da nema alrgije ili intolerancije), a „psihološka“ vezanost za majku postaje ključni razlog sisanja.

Dete se ovako smiruje i „uživa“, ali to može postati opterećenje za majku, ali i uzrok frustracije za dete koje ne dobija podoj kada poželi. Majka je i dalje od neprocenjive važnosti za dete, ali u trećoj godini dojenje više NIJE glavni način da se ova veza produbljuje.

Ako možete, slobodno nastavite dojenje do proleća, da se dete Vašim mlekom dodatno imunološki ojača u hladnim mesecima prepunih virusa i drugih napasti. Potom mislim da je pametno da se polako prekine sa dojenjem.

Kako prekinuti, da li su potrebni lekovi
Lekovi za „seču“ dojenja NISU dobar put! Imaju prilično neugodne neželjene efekte, a i zašto bi se primenjivali kad mama, koja već dugo doji, ima sasvim dovoljno vremena.

Prirodni put je najbolji – postepeno treba skraćivati podoje, pa ih prorediti i onda prekinuti. Ako ostane „višak“ mleka može se izmusti, ali kad se odluka donese NEMA povratka na podoje!

Ako se dete ponovo vrati „na dojku“ mleko će ponovo početi da se stvara, jer je baš sisanje stimulator laktacije. Zato, kad se odluka donese, treba je sprovesti, iako će dete negodovati, bez sumnje.

Ass.dr Goran Vukomanović

Namirnice koje nudite svojoj bebi treba da budu hranljivo punovredne i da obezbede potrebne vitamine i minerale koji će podsticati njen pravilan rast i razvoj.
Mnogi roditelji beba sa nestrpljenjem očekuju period uvođenja čvrste hrane u ishranu. Prvi susret sa čvrstom namirnicom je za svaku bebu jedinstven. Neke bebe prvu namirnicu prihvate momentalno a nekim treba više vremena. U skladu sa preporukama pedijatara ponudite svojoj bebi različite namirnice i budite strpljivi. Namirnice koje nudite svojoj bebi treba da budu hranljivo punovredne i da obezbede potrebne vitamine i minerale koji će podsticati njen pravilan rast i razvoj.

Smatra se da su prvih hiljadu dana života najvažniji za razvoj deteta. Pored ljubavi i nege, detetu je potrebno ponuditi i namirnice koje će pozitivno uticati na njegov rast i razvoj. Kada beba navikne na čvrstu strukturu namirnice i uvodite joj sve veći broj novih dozvoljenih namirnica, obratite pažnju na one koje pozitivno utiču na razvoj mozga, mentalne funkcije pa tako i na mentalni razvoj deteta.

Jogurt ili kiselo mleko
Bogat izvor kalcijuma, proteina i zdravih masti. Uvođenje zdravih masti u ishranu potpomaže razvoj moždanih ćelija, dok probiotske bakterija potpomažu razvoj uravnotežene mikrobiotske flore creva bebe. Nedavne studije su utvrdile postojanu vezu između creva i mozga. Preporuka pedijatara glasi da se punomasni jogurt uvede između 7 i 8 meseca bebe. Jogurt sa dozvoljenim žitaricama je dobar obrok za početak dana.

Sir
Manje količine mekane teksture i blagog ukusa se uvodi između 8. i 10. meseca bebinog života. Kao i mleko, sadrži obilje kalcijuma, proteina i zdravih masti. Sir u kombinaciji sa povrćem predstavlja sjajnu večeru.

Kaša od celog zrna žita
Prva namirnica koju beba jede je kaša bez glutena. Najčešće je od pirinča jer on sam po sebi ima slatkasti ukus. U zavisnosti od područja u kom živite a potom i uzrasta bebe daje se kaša od ovsa (koja prirodno ne sadrži gluten ali može da se “zagadi” po silosima), kačamak, a kasnije i žitarice koje sadrže gluten (pšenicu, ječam, speltu). Celo zrno žita nudi obilje proteina i biljnih vlakana koji podstiču razvoj crevne flore a tako utiču i na mentalni razvoj deteta.

Jaja
Sa 8 meseci se postepeno uvodižumance zbog potencijalne alergijske reakcije. Žumance sadrži vitamine rastvorljive u mastima A, D, E i K, zatim holin, selen i vitamin B12, sve materije koje su neophodne za pravilan razvoj organa. Ono, takođe, sadrži i holesterol koji oblaže moždane ćelije. Belance koje je bogato proteinima se uvodi tek nakon godinu dana.

Jabuka
Verovatno prvo voće sa kojom se beba susreće, sadrži kvercetin, materiju koja stimuliše moždanu aktivnost. Jabuke su najpristupačnije voće koje možete ponuditi bebi. Jabuka se prvo priprema kao pire a kada počnu da niču zubi nudi se i kao prva namirnica za grickanje.

Sočivo
Kada beba napuni godinu dana počinje sa uvođenjem mahunarki. Sočivo predstavlja najblažu formu, jer ne izaziva nadimanje kao što to može izazvati pasulj, koji je kod nas najpopularniji. Mahunarke su generalno dobar izvor biljnih vlakana, gvožđa i proteina.

Tamno zeleno lisnato povrće
Zbog sadržaja nitrata, ovo povrće se nudi tek od 10 meseci. Obično se zeleno lisnato povrće ne nudi samo nego u kombinaciji sa nekom drugom namirnicom, da bi beba lakše podnela ukus. Zeleno lisnato povrće sadrži lutein i vitamin K, koji pozitivno utiču na moždanu aktivnost.

Riba
Predstavlja lako svarljivu namirnicu bogatu omega 3 masnim kiselinama koje su neophodne za kognitivni razvoj deteta. Pre uvođenja ribe u ishranu, posle napunjenog 9-tog meseca, konsultujte se pedijatrom u vezi potencijalne alergijske reakcije.

Kada je u pitanju ishrana beba i male dece, ključ je u raznovrsnosti namirnica. Ne odustajte već nakon prvog odbijanja ponuđene namirnice i zgroženog lica vašeg malog čeda. Upornost i istrajnost se na kraju uvek isplati a sve u cilju zdravlja vašeg deteta.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Glad novorođenog deteta je sigurno jedna od većih briga majke. Obično ova briga deluje kao motiv i doprinosi tome da se beba doji na svaki zahtev. Ipak, preterana briga nekad može prerasti u iracionalni strah koji potpomognut faktorima sredine može dovesti do urušavanja čitavog koncepta dojenja bebe. Ovim tekstom ću pokušati da pomognem nekome ko će se zbog straha odreći jednog od najlepših perioda svog života, a svom detetu uskratiti nešto što će mu pomoći u prilagođavanju na spoljni svet.

Šta je glad
Manje-više ovu reč svi upotrebljavamo u svakodnevici. Glad se najčešće opisuje kao potreba za unosom hrane. Dakle, glad je subjektivni osećaj. U kontekstu ove priče glad oseća beba, a ne majka. Kod majke je prisutan strah i briga da njena beba ne gladuje.

Zašto osećamo strah od gladi
Strah, nesigurnost i briga su normalni. Oni su posledica pojačanog delovanja majčinskog instinkta. Ovi osećaji su tu kako biste budno motrili kada će vaša beba pokazati znak gladi. Jedan deo nesigurnosti se vezuje i za nemogućnost kontrolisanja količine mleka koju beba dojenjem unese. Pored statusa iskonskog straha, glad je postala i univerzalni krivac za neobjašnjivi plač deteta. Često sredina u kojoj majka i beba borave, usled nerazumevanja koriste ovu reč čime dodatno pojačavaju nesigurnost koju majka oseća. Ovakav razvoj događaja može inicirati čak i porodične sukobe jer se majka oseća manje vrednom pošto joj je beba „stalno gladna“.

Kako beba pokazuje glad
Bebe se uglavnom oglašavaju plakanjem u kombinaciji sa nekim od refleksa. Kada je u pitanju glad, bebe će najčešće želju za hranom pokazati uz pomoć refleksa sisanja. Ovaj refleks se prikazuje veoma karakteristično i prilično je teško ne uočiti ga. Prinošenje šaka ka ustima na koje se nadovezuju ritmični pokreti sisanja bi trebalo shvatiti kao zahtev i poziv da se obavi podoj.

Da li je beba svaki put gladna kada traži da sisa
Pored hranjenja značaj dojenja je u tome što omogućava bebi da se lakše prilagodi na spoljni život. Beba u toku dojenja izbacuje gasove i stolicu jer sisanje aktivira sfinktere kojima se ovo pražnjenje reguliše (bebe ne kontrolišu sfinktere u toku prve godine života). Takođe, u toku dojenja beba oseća blizinu majke čime se smanjuje osećaj ugroženosti. Dakle, možemo slobodno reći da beba neće tražiti da sisa samo kada ima potrebu za hranom.

Kako da znam da je beba sita
Jednostavno – tako što ne traži da sisa. Merilo sitosti nije pun želudac već činjenica da je beba mirna i zadovoljna. Ovo direktno znači da ne bi trebalo dohranjivati bebu nakon podoja samo zato što guta mleko. Češće će prejedanje biti uzrok plača nego nedovoljan unos hrane.

Šta činiti ako osećate da je beba gladna
Prosto dojite bebu na svaki zahtev. Ne ograničavajte dužinu podoja jer će beba jedino tako uzeti količinu mleka koja joj je potrebna. Ne dozvolite da strah preovlada jer time samo možete uskratiti sve čari dojenja, kako sebi, tako i svojoj bebi.

Budite odlučni u nameri da svom detetu pružite najkvalitetniju hranu na najbolji način.

Izvor: bebo.club

Svakom detetu dođe trenutak (nekada je to i faza), kada negoduje, plače i odbija ponuđenu hranu, čak i jela koja je uvek volelo. Roditelji se onda pitaju gde su pogrešili i primenjuju različite metode da bi problem rešili. Osnovno pitanje je, naravno, šta tada dati detetu da jede. Ako ono odbije hranu koja mu je ponuđena, da li ga treba ostaviti gladnim do sledećeg obroka ili mu ponuditi neko drugo jelo? Evo kojim pravilima je najbolje da se vodite:

Glavno pravilo u vezi hranjenja dece je:
Roditelj odlučuje šta će ponuditi za obrok, kada je vreme i gde je mesto obroka.
Dete odlučuje, koliko će da pojede za obrok i da li uopšte želi da jede.

Zašto je važno pridržavati se ovog pravila?
Ukoliko detetu dozvolite da samo bira hranu koju želi da jede, ono će vas testirati do krajnjih granica (što je normalno za njihov uzrast).

Pravilo koje preporučuju stručnjaci dovodi do ostvarenja važnih ciljeva, kao što su:

Biti pozitivan u vezi hrane.
Naučiti da prepoznate kada je vaše dete gladno a kada sito.
Oslanjanje na apetit (ponekad će dete biti gladnije i jesti više a ponekad samo “brljaviti” po tanjiru).
Održavati njihov prirodni ineteres za eksperimentisanje sa hranom.

Dijetetičarka Elin sater (Ellyn Satter) u svojoj knjizi “Moje dete”, kaže da će vaše dete sazreti kada je u pitanju odnos prema hrani bez obzira na njegovo čudno ponašnje u detinjstvu. Vaš je posao da mu verujete.

Ne verujete svom detetu ukoliko:
Terate ga da ostane za stolom i pojede preostalo povrće iz tanjira.
Moraju da očiste svoj tanjir.
Moraju da pojedu sve da bi dobili svoj desert.
Oslanjate se na tri glavna obroka dnevno.

Niste postavili jasne granice kada su u pitanju obroci ako:
Dajete detetu užinu kada god to hoće.
Dozvoljavate mu da se ponaša bezobrazno za stolom.
Redovno pripremate drugačiju hranu za vaše dete.
Spremni ste da u svakom momentu napravite drugo jelo ukoliko vaše dete odbije već pripremljen obrok.
Dozvoljavate da vaše dete uzima sok ili mleko kada god to ono hoće.

Borba oko jela je normalna.
Pridržavajte se svoje uloge.

Gospođa Stater veruje da ukoliko terate dete da pojede još samo jedan zalogaj, vi nemate poverenja u njega a ono misli da jelo sigurno nije ukusno kada ga terate da pojede.

Važno je da roditelji poslužuju neko “problematično” jelo češće i ukoliko u njemu uživaju, dete će pre ili kasnije početi da ga jede a posle nekog vremena će i uživati u njemu.

Šta možete učiniti:
Napravite šest manjih obroka u toku dana – tri glavna i tri mala obroka.
Rasporedite ih na svaka dva sata.
Ponudite različite namirnice za vreme malih obroka = užina. Nemojte u tom periodu da im nudite grickalice, nego voće i povrće sa proteinima (iseckanim mesom, štapićima sira ili pola jajeta) i ugljenim hidratima (krekerima ili malim parčetom hleba koje ćete namazati krem sirom ili puterom). Ovakvi mini obroci su hranljivi te ćete biti sigurni da je vaše dete sito.
Obezbedite jela za obroke koja zadovoljovaju ukus porodice i potrebe vašeg malog deteta. Meso, povrće i pirinač ispunjavaju ove uslove. Ukoliko je dete trenutno i promenljivog apetita, izabraće nešto od ponuđenog. Pošto dečiji apetit varira, redovno mu nudite “tu” namirnicu i kombinujte sa različitim jelima.
Nemojte nuditi zamensku hranu.
Za uporne “nećejede” – kada su deca gladna ne mogu dobro ni da spavaju – ukoliko su odbila večeru ili “mrljala” po tanjiru, ponudite im šolju jogurta ili mleka, kockice sira, parče hleba namazano sa krem sirom kao mini obrok pred spavanje i tako obezbedite dobar san.
Ponekad obroci prođu dobro a ponekad loše. To je sasvim u redu. Ukoliko vaše dete nije bilo pri apetitu danas, sledećeg dana će sigurno biti.

Naravno, mišljenje Elin Sater je samo jedno od mišljenja stručnjaka i mora se napomenuti da su ona neretko oprečna.

Savet više
Maloj deci je potrebno manje hrane od onoga što im mi stavljamo u tanjir. Imajte to na umu!

Izvor: najboljamamanasvetu.com