Na koji način bi roditelji, u zavisnosti od uzrasta i trenutnog stanja deteta, trebalo da odaberu adaptiranu mlečnu formulu, savetuje prim. dr med. Jasminka Komnenović, pedijatar-nutricionista.

Adaptirana mlečna formula je sledeći najbolji izbor posle majčinog mleka. Kod izostanka dojenja, mlečna formula obogaćena gvožđem je odgovarajuća zamena za majčino mleko.

Napravljene da obezbede nutritivne potrebe odojčadi do kraja prve godine, ponekad i duže, formule se razlikuju po sastavu, kalorijskom unosu, ukusu, svarljivosti i ceni.

Iako adaptirane mlečne formule po sastavu nisu iste kao majčino mleko, napravljene su tako da u potpunosti zadovoljavaju nutritivne potrebe u ovom uzrastu. Koriste se ili kao zamena za majčino mleko kad odojče nije u stanju da sisa, ili kao njegova dopuna kad bebe ne napreduju adekvatno u telesnoj težini.

Roditeljima je na raspolaganju nekoliko tipova adaptiranih mlečnih formula, od standardnih koje se daju bebama rođenim na vreme i kao zamena ili dopuna majčinom mleku, do prilagođenih adaptiranih mlečnih formula namenjenih bebama sa posebnim zahtevima u ishrani. Svaka ima drugačiju namenu, ali sve obezbeđuju zdravu hranu za bebu.

Uvek se počinje adaptiranom mlečnom formulom od kravljeg mleka.

Ako odojče pokaže bilo kakvu alergijsku reakciju, pedijatar će da promeni mlečnu formulu. Prilagođene mlečne formule preporučuje isključivo lekar, jer su namenjene za ishranu kada postoje određeni problemi.

Tipovi adaptiranih mlečnih formula

Standardne mlečne formule

Klasične startne mlečne formule su bazirane na kravljem mleku, ali koje je adaptirano tako da bude što približnije majčinom mleku. Sadrže mlečni šećer, laktozu, kao i biljna ulja, minerale i vitamine. Dodatak esencijalnih aminokiselina i neophodnih masnih kiselina približava ih sastavu majčinog mleka. Ove formule namenjene su zdravoj odojčadi rođenoj na vreme, umesto dojenja ili kad dojenje prestane pre kraja prve godine. Startne formule sa oznakom 1 daju se odojčadi do navršenih šest meseci, a potom ih menjaju one sa oznakom 2, koje u odnosu na startne imaju više proteina i mikroelemenata a manje masti.

Formule posle navršenih godinu dana

Ovo adaptirana mlečna formula je namenjeno deci preko godinu dana u fazi prelaska sa majčinog mleka ili standardne mlečne formule na kravlje mleko. Prednost ovih adaptiranih mlečnih formula nad kravljim mlekom je što sadrže manje natrijuma i proteina, znatno više gvožđa i vitamina D važnog za stvaranje kalcijum vezujućeg proteina i bolju resorpciju kalcijuma i fosfora; ove mlečne formule sadrže važne omega 3 masne kiseline koje se mogu naći u majčinom mleku, a optimalni odnos proteina i mešavina prebiotika ima izrazito bifidogeni efekat, potencirajući rast korisnih bakterija. Kod dece koja imaju loš apetit, primenom adaptiranih mlečnih formula sa oznakom 3 i 4 obezbeđuje se veliki deo nutritivnih zahteva.

Kada je beba spremna za kravlje mleko?
Odvikavanje od adaptirane mlečne formule zapravo znači početak uzimanja kravljeg mleka - obično oko prvog rođendana. Treba imati u vidu da je, naročito u drugoj polovini prve godine, bebama potrebno više gvožđa. Ako se kravlje mleko uvede suviše rano, beba može da bude anemična.Kravlje mleko bi trebalo da se postepenouvodi -zamenom jednig obrokaa mlečne formule šoljom kravljeg mleka.

Hipoalergene mlečne formule

Mlečne formule sa oznakom HA, takozvani parcijaln proteinski hidrolizati, sadrže lakše svarljive belančevine na bazi surutke, te mogu biti od pomoći bebama koje su sklone alergijama.

Potvrđeno je da pojedine bebe mogu da imaju jaku reakciju na proteine u vidu kolika (grčeva) i tipičnih znakova alergije na hranu. U tom slučaju se savetuje prelazak na mlečne formule sa hidrolizovanim proteinima.

Ove formule su na bazi kravljeg mleka, ali su proteini delimično razgrađeni, pa su manje sposobni da izazovu alergijsku reakciju, a takođe preveniraju alergiju i smanjuju rizik senzibilizacije.

Mlečne formule na bazi ekstenzivno hidrolizovanih proteina

Neke bebe imaju pravu alergiju na proteine kravljeg mleka koji se nalaze u formuli. One mogu imati česte bolove u trbuhu, dijareju, pojavu krvi u stolici, osip po koži i otežano disanje kada piju standardnu mlečnu formulu. Znaci se gube kada odojče prestane da koristi ovakvu formulu. Za njih postoje prilagođene mlečne formule zasnovane na proteinima surutke sa visokim stepenom hidrolize koja prevenira alergijsku reakciju. Ove formule namenjene su i bebama koje pate od malapsorpcije (slabe apsorpcije hranljivih sastojaka usled cistične fibroze, te kod hroničnih upalnih bolesti creva).

Mlečne formule bez laktoze

LF mlečne formule se koriste kod beba sa galaktozemijom ili urođenim ili stečenim nedostatkom laktoze (mlečnog šećera). Ova odojčad imaju netoleranciju laktoze, tj. ne mogu da svare laktozu, ona se ne apsorbuje i može izazvati grčeve, nadutost, povraćanje i gasove. Češća je kod prevremeno rođene dece. LF mlečne formule takođe se mogu koristiti i u akutnim dijarealnim poremećajima.

Antiregurgitacione mlečne formule

AR mlečne formule su namenjene odojčadi koja pate od refluksa, povećanog vraćanja želudačnog sadržaja zbog nerazvijenosti gastroezofagealnog sfinktera ili ne dobijaju u težini. U ovim slučajevima se preporučuju anti- refluks adaptirana mlečna formula koja će smanjiti vraćanje hrane, a neće usporiti varenje.

Raspored dnevnih obroka novorođenčadi i odojčadi na adaptiranom mleku

UZRAST KOLIČINA
0-2 nedelje 6-10 obroka po 30-60 ml
2 nedelje- kraja 1.meseca 6-8 obroka po 90-120 ml
1-3 meseca 5-6 obroka po 120-150 ml
4-6 meseci 4-5 obroka po 150-180 ml
7-9 meseci 3-4 obroka po 180-200 ml
10-12 meseci 2-3 obroka po 200-240 ml

Mlečne formule za odojčad sa zatvorom

Ova vrsta adaptiranog mleka se preporučuje bebama koje imaju neredovnu tvrdu stolicu praćenu bolom. Zahvaljujući prisustvu mešavine prebiotika GOS/FOS , delimično hidrolizovanim proteinima surutke , smanjenom nivou laktoze , prisustvu β palmitata omogućava se brža pasaža i mekše stolice.

Jedinstvena mešavina masti, veoma slična majčinom mleku poboljšava apsorpciju i umanjuje kalcijumove soli masnih kiselina koje izazivaju zatvor.

Mlečne formule za prevremeno rođene bebe i novororođenčad sa malom težinom na rođenju

U odnosu na standardne startne mlečne formule, ove formule sadrže više kalorija i mikronutrijenata, a ugljeni hidrati u obliku laktoze i polimera glukoze daju puno energije u maloj osmolalnosti koja je ovakvoj novorođenčadi potrebna.

Preporuke za ishranu bebe adatpiranom mlečnom formulom

• Neophodno je da se strogo poštuje uputstvo sa kutije. Upotreba manje količine vode od predviđene može da optereti bebine bubrege i digestivni sistem i da izazove dehidrataciju. Ako se doda suviše vode, to može da ometa bebin rast jer voda ne sadrži odgovarajuće kalorije i nutrijente.

• Ne zamrzavajte mlečnu formulu.

• Posle hranjenja baciti ostatke mlečne formule iz bočice, jer bebina pljuvačka podstiče rast mikroorganizama koji izazivaju infekcije.

• Nikako ne zagrevati mlečnu formulu u mikrotalasnoj pećnici. Ona zagreva hranu i tečnost nejednako, a to može uzrokovati da vruće čestice u formuli opeku bebu.

• Nikada ne ostavljajte bebu samu sa bočicom, jer može da se zagrcne.

Prim. dr med. Jasminka Komnenović

Izvor: yumama.com

Odbijanje hrane i razni prohtevi su normalne faze, ali kad mališan ne dobija na težini i zaostaje u rastu za vršnjacima obavezno potražite savet lekara.

Svaka majka zna da deca umeju da budu veoma problematična i izbirljiva kada se radi o hrani. Jedan od posebno napornih perioda je onaj kada dete ima dve godine, delom zbog probirljivosti i tvrdoglavosti deteta, delom zbog toga što ne znaju svi roditelji kakve su zaista potrebe dece tog uzrasta.

Ono što često zbuni, pa i zabrine roditelje, jesto to što dete od dve godine ima manji apetit nego odojče. Kako to?

Objašnjenje je jednostavno – dvogodišnjak raste sporije nego beba. Trošiće više energije na kretanje, ali manje kalorija će mu biti potrebno za rast, pa mu neće biti potrebno toliko hrane.
Dvogodišnjaci su pri jelu često probirljivi, sitničavi, ponekad i nervozni. Može se desiti da neku namirnicu odbiju, što ne bi trebalo da zabrine roditelje, ako to bude nadoknađeno nekom drugom namirnicom iz iste grupe, u tom ili sledećem obroku.
Nije nikakav problem ni ako dete preskoči neki obrok – dvogodišnjaci sami traže da jedu kad su gladni.

Važno je strpljenje

Dvogodišnjaci zahtevaju slobodu izbora, što može dovesti do neobičnih navika u ishrani – dete može jednog dana da pojede puno hrane, već sledećeg veoma malo. Nekad će želeti da jede jedno isto.
Sve ove faze su privremene i dokle god je dete zdravo, ne treba brinuti zbog njih niti ga forsirati da “jede kao i sva ostala deca”. Naoružajte se strpljenjem i malo sačekajte – bubice će već proći.
Ipak, nikad ne prisiljavajte dete da jede dok je okupirano igrom. Nemojte ga ni požurivati da završi obrok niti insistirati da jede istu količinu hrane kao odrasli.

U suštini, sve dok je dete zdravo i raste normalno (što pokažu visina i težina prilikom lekarskog pregleda), možete biti sigurni da jede dovoljno.
Jedan od mogućih problema u ovom uzrastu jeste da dete pije suviše mleka, pa onda nije dovoljno gladno za drugu hranu… Tada bi trebalo ograničiti unos mleka, što je najlakše postići tako što mu mleko nećete davati iz bočice nego iz čaše.

Što se bočica tiče, dete bi u ovom uzrastu već trebalo da se odvikne od njih i da nauči da koristi čašu ili šolju. Preduga upotreba bočice deformiše dečje zube.
Ukoliko roditelji forsiraju ishranu, dete obično reaguje još većom tvrdoglavošću, pa se problem pojačava.

U svakom slučaju, s obzirom na to da vaše dete troši dosta energije obratite pažnju na to da ponuđena hrana sadrži elemente potrebne za detetov pravilan rast i razvoj (meso, riba, piletina, jaja, mlečne proizvode, testenina, žitarice, povrće i voće).

Detetu odgovaraju manji obroci, ali njegove potrebe u energiji su veće tako da je pored tri glavna važno osigurati i međuobroke (pet do šest obroka dnevno). Deca u uzrastu od dve godine mogu da jedu i hranu koja je bila zabranjena u prethodnoj godini (pomorandža, limun, mandarina, jagodičasto voće, med, belance…).
Odbijanje hrane i čudni prohtevi su normalne faze u razvoju deteta, ipak, kada dete uporno mesecima odbija da jede ne dobija na težini, zaostaje u rastu za vršnjacima, obavezno potražite savet lekara.

izvor:bitiroditelj.com

Mladi i neiskusni roditelji često nisu sigurni da li njihova beba previše plače. Naučnici Univerziteta Kingston i Varvik sproveli su istraživanje i došli su do podataka koji su im pomogli da naprave dijagram koji prikazuje koliko vremena bebe od rođenja do trećeg meseca starosti u proseku porvedu plačući u toku dana.

Stručnjaci su posmatrali ponašanje 8.700 beba i uočili da se bebe različito ponašaju u različitim zemljama kada su u pitanju plač i grčevi.

Zaključili su da najviše plaču bebe u Velikoj Britaniji, Italiji, Kanadi i Nizozemskoj, a najmanje u Danskoj, Nemačkoj i Japanu. Grčevi, koji su uzrokovali barem tri sata plača tri dana u nedelji, najčešći su kod beba u Kanadi, Velikoj Britaniji i Italiji, dok su najređi u Japanu i Danskoj.

- Trajanje plača je duže tokom prvih šest nedelja života, a onda se značajno smanjuje - izjavio je profesor psihologije na Univerzitetu Kingston, Mutana Samara.

Prema istraživanju, normalno je da bebe stare do dve nedelje plaču 120 minuta dnevno. Bebe stare između deset i 12 nedelja u proseku plaču 65 minuta dnevno, osim u slučaju kada ih muče grčevi pa je normalno očekivati da plaču i više od tri sata u toku dana barem tri puta nedeljano.

Ovaj dijagram može da posluži roditeljima i profesionalcima koji brinu o zdravlju beba kako bi lakše uočili da li bebe plaču više nego što je uobičajeno.

- Čak iako beba ne plače koliko je očekivano, to može biti znak da je treba pregledati ili potražiti savet medicinskog stručnjaka - dodaje.

- Roditelji u Danskoj brže reagiraju na plač od onih u Velikoj Britaniji. To je otkrilo jedno ranije istraživanje. Zapravo, Britanci ostvaruju manje fizičkog kontakta sa bebama i kada plaču i kada su budna i smirena - kaže Samara i dodaje kako je mogući razlog i to što očevi u Danskoj rade manje u prvim mesecima nakon rođenja deteta kako bi pomogli svojim ženama.

Analizom su došli i do zaključka da dojene bebe više plaču. Profesor Samara kaže kako je razlog tome što se adaptirano mleko duže vari i bebe su duže site, a dojene bebe se češće bude i samim tim i češće plaču.
Želja ovog profesora je proširiti istraživanje na istočne zemlje i Aziju kako bi dobili širu sliku o kulturološkim razlikama i socio-ekonomskim faktorima, odnosno njihovom uticaju na ponašanje beba.

Izvor: www.prva.rs

Kada početi sa nemlečnom ishranom?
Kod beba koje su isključivo na majčinom mleku (a to je ubedljivo najbolja hrana za bebu) Svetska zdravstvena organizacija (WHO) predlaže isključivo dojenje do punih 6 meseci života! Sa ovom preporukom se slaže i većina pedijatrijskih i nutricionističkih udruženja.

Ima i drugih mišljenja, naročito kod veoma naprednih beba koje samo doje, ali veoma brzo napreduju i sazrevaju, pa se ova granica može pomeriti na nekoliko nedelja pre napunjenih šest meseci. Slično je i sa bebama koje su (zbog nemogućnosti dojenja) na mlečnim formulama.

Naravno, pedijatar koji prati bebu je ključni “procenitelj” bebinih potreba, pa je ova konsultacija o uvođenu nemlečne hrane najdragocenija!

Žitarice ili voće – šta je bolje “za početak”
Tu su se do pre par decenija pomalo “lomila koplja”, ali je većini pedijatra (i nutricionista) bliže uvođenje žitarica kao prve nemlečne hrane koju beba treba da proba.

Pažljivo odabrane cerealije (žitarice) BEZ glutena su se tako probile na prvo mesto nemlečnih namirnica u bebinoj ishrani.

Da li da pripremamo sami ili da kupimo gotov proizvod
Čini se da je nekad ova dilema bila daleko manje aktuelna!

Sada, u svetlu događanja sa “aflatoksinskom aferom”, ali i sve većim brojem istraživanja koje pokazuju dramatično prisustvo pesticida u namirnicama ovo pitanje je zaista na mestu!

Ukoliko nam je dostupna SIGURNA i pažljivo odabrana organska hrana (sertifikovana od nadležnih institucija) podržavamo “domaću kuhinju” kao odličan vid hranjenja beba, naravno uz poštovanje strogih higijenskih principa pripreme hrane za bebe.

Nažalost, veoma često nismo u prilici da ovo pronađemo, pa treba pametno odabrati žitarice koje ćemo dati bebi! Renomirani proizvođači dečje hrane, su svakako za preporuku!

Kada je najbolje dati prvi obrok sa žitaricama – ujutro ili pred spavanje
Ovde treba znati da prvi obroci sa žitaricama NEMAJU cilj da “najedu bebu” već da bebu upoznaju sa novim ukusom i novom hranom! Svakako je važno ispratiti reakciju beba na novu namirnicu, pa za početak, prednost dajemo jutarnjem obroku.

Kako videti da obroka sa žitaricama smeta detetu ili pravi alergiju?
Posle prvih obroka se može proceniti kako beba podnosi žitarice i da li će biti neke neželjene reakcije. Crvenilo oko usana, ređe otok usnica, osip po koži, proliv se nekada mogu javiti ubrzo posle davanja obroka, ili u prvim danima od uvođenja žitarica. Ovo su znaci nepodnošenja ili alergije (koja se ređe javlja u ovom uzrastu, ali je moguća).

Srećom ovo se RETKO dešava, naročito kad izaberemo sigurne žitarice za bebu.

Da li je okretanje glave i “pljuvanje” znak nepodnošenja žitarica?
Okretanje glave od kašičice NIJE znak nepodnošenja obroka već naprosto jasna poruka bebe da u tom trenutku NIJE raposložena za jelo!

Zato sačekajte, budite strpljivi, pa kasnije (ili sutradan) probajte ponovo. NEMA razloga da se žuri – strpljenje je jedan od glavnih pravila u ovom “poslu.

Koje su najbezbednije prve žitarice?
Pirinač i kukuruz su žitarice koje su najčešće korišćene prve žitarice. Razlog je jednostavan – prinač i kukuruz se lepo podnose, NE sadrže gluten i imaju veoma mali alergijski potencijal!

Da li žitarice koje sadrže mlečnu formulu mogu da se daju bebama koje samo unose majčino mleko
NEMA potrebe da se bebi koja isključivo sisa daju kašice koje sadrže mlečnu (adaptiranu) formulu!

Zašto bi beba koja dobija NAJBOLJE mleko koje postoji – mamino, unosilo neko drugo! Zato je dobro koristiti žitarice koje NE sadrže adaptirano mleko u svom sastavu! One se spremaju sa majčinim mlekom, pa beba tako spremljene žitarice odlično prima, a neželjene reakcije su daleko ređe! Jeste da mama treba da se izmuze, ali je to mala “muka” prema koristi koje mamino mleko pruža bebi!

Žitarice koje NE sadrže adaptirano mleko u svom sastavu su pogodne i za bebe koje nažalost nisu u mogućnosti da doje (kad majka nema mleka) jer se mogu spremiti sa mlečnom formulom, na koju se beba navikla!

Kada je vreme da se bebi daju žitarice koje sadrže gluten
I tu se “lome koplja” među stručnjacima koji se bave ishranom beba. Jedni su tvrdi u stavu da treba sačekati bar do osam punih meseci života, a drugi smatraju da već prve žitarice mogu biti one koje sadrže gluten.

Racionalna preporuka je ipak da prve žitarice budu BEZ glutena, pa su pirinač i kukuruz zato među najomiljenijim prvim žitaricama.

Kod beba kod kojih u porodici ima nepodnošenja glutena ili alergije na hranu, sa glutenom NE treba žuriti i treba poštovati preporuku pedijatra koji prati bebu i najbolje poznaje (pored roditelja) bebine nutritivne potrebe.

Kada se žitarice mogu spremiti sa kravljim mlekom?
Najbolje NE pre prvog rođendana!

U drugoj godini života se žitarice mogu spravljati i sa kravljim mlekom, ali je važno pažljivo pratiti bebinu reakciju. Tih dana NE treba davati druge nove namirnice pa da se vidi hoće li biti reakcije! Najbolje je da se sa kravljim mlekom oprezno proba PRE davanja novih žitarica. Tako će se izbeći moguća konfuzija u utvrđivanju uzroka eventualne alergije ili nepodnošenja.

Šta ako beba ima alergiju na proteine kravljeg mleka, a mama više ne doji bebu?
Kad postoji alergija na proteine kravljeg mleka ubedljivo je najbolje produžiti dojenje i posle prvog rođendana! Ako je to nemoguće, onda su tu hipoalergijske (HA) mlečne formule koje se (uz preporuku i kontrolu pedijatra) daju bebama.

Opet su žitarice koje NE sadrže adaptirano mleko u svom sastavu, ovde u prednosti jer se mogu spremiti sa hipoalergijskim formulama koje su se pokazale bezbedne za bebu!

Zašto su probiotici korisni u žitaricama?
Probiotici su žive korisne (nepatogene) bakterije koje imaju brojne povoljne efkte na bebino zdravlje (mada ovo važi i za starije). Bifidobakterije su među najkorisnijim, a povoljno utiču na razvoj i pravilnu funkciju bebinih organa za varenje, ali imaju i druge brojne korisne efekte (sprečavaju crevne infekcije, jačaju imunitet, smanjuju verovatnoću nastanka ekcema…). Kako žitarice sadrže veliki broj korisnih vlakana koje pogoduju razmnožavanju probiotskih bakterija (to su zapravo prebiotici) , u kombinaciji sa bifidobakterijama ostvaruju puni korisni efekat!

Treba li žitaricama dodavati šećer?
NIKAKO!

Zaslađivanje je štetno za bebu (od navikavanja na “slatkiše”, preko izazivanja karijesa do uzrokovanja gojaznosti) i treba ga izbegavati.

A vitamini i gvožđe?
E tu je sitacija suprotna – dodavanje pažljivo odabranih vitamina i gvožđa pomažu detetovom zdravlju. To je razlog zašto se, sasvim opravdano, dodaju kvalitetnim žitaricama za bebe.

izvor:bitiroditelj.com

Nije pohvalno za priznati, ali ovo su osnovne roditeljske greške pri lečenju mališana.

Mi roditelji se uvek trudimo (koliko znamo i umemo) da štetne bakterije, viruse i prehlade držimo što dalje od naših mališana. Uspevamo više ili manje, a periodi početka školske godine, prelaz godišnjih doba kao i zimski meseci donose malo više brige oko zdravlja dece. Međutim, pored objektivnih razloga na koje ne možemo da utičemo, postoje i oni za koje smo direktno krivi.

Nije pohvalno za priznati, ali ovo su osnovne roditeljske greške pri lečenju mališana:

1. Lečenje na svoju ruku
U prevodu „sam svoj doktor“.

Teškom mukom priznajem – ja sam bila ta. Ja sam bila ona koja prvo kreće s čajevima, prirodnim lekovima svih vrsta, dijetama, preparatima za koje sam JA mislila da će pomoći… Kupovala sam sirupe na biljnoj osnovi i čekala da se desi čudo. Nekada se to čudo i dešavalo i detetu je stvarno bilo bolje, ali češće se svodilo na produžavanje agonije za 2-3 dana. Ja sam mama koja zazire od hemije, okrenuta sam uvek prvo prirodi, tako da… To je osnovni razlog što sam ovo radila.

Činjenica je da mnoge mame „na svoju ruku“ kupuju lekove, jer ih lekarska praksa uči da se uglavnom koriste jedna ili dve vrste lekova, te se one vode mišlju „šta da se cimamo po čekaonicama, kad će svejedno dobiti tajitaj lek“. To su uglavnom sirupi, kapi za nos, probiotici… za koje ne smatramo da mogu biti štetni za dete (ili bar ne mnogo štetni).

Međutim, neretko se desi da prirodni lekovi i hemija kupljena po ličnom izboru – ne pomažu.

Tada shvatamo da moramo voditi dete kod doktora i tamo započinjemo s greškom broj 2.

2. Laganje, varanje doktora
Kada mi – mame koje prvo same glumimo doktora – dođemo kod pravog doktora – naravno da ćemo bar nešto slagati. Bar malkice spustiti temperaturu za stepen, reći da je dete tek juče dobilo temperaturu (a u stvari je skočila preključe), reći da nismo ništa davale od lekova (a ko zna šta je ko davao)… i tako redom, sve u cilju sakrivanja sopstvene sramote od nedela koje smo uradile.

Taj grozan osećaj ličnog stida prvenstveno pred svojim detetom, sobom, pa tek onda doktorom, bude sakriven nekom malom neistinom, ali daleko od toga da ga možemo izbrisati ili zaboraviti.

Zbog toga neke od nas, iz najbolje namere da budu što bolje mame, da isprave svoju grešku, da dete što pre ozdravi – kreću u bitku s bolešću trudeći se da izbegnu još jednu grešku, onu koja nastaje iz čiste ljubavi.

3. Preterivanje
Preterano utopljavanje, tuširanje, merenje temperature, nuđenje svim i svačim, preterana izolacija, dezinfekcija, konstantno ispitivanje malog pacijenta, kao i drugi oblici dosađivanja preteranom pažnjom – stvarno mogu biti više nego mučni za dete.

Ne samo da ih time gušimo i da smo beskrajno dosadne, nego činimo i kontraefekat lečenju i bržem oporavku.

4. Netačne doze lekova
Poneke mame ne veruju tačnoj količini propisane doze i često umesto dozera za lekove koriste obične – kuhinjske kašičice, obične čaše i uopšte posudice koje nikako ne mogu pokazati da li je dete dobilo malo, dovoljno ili previše leka.

Ova greška se ispoljava i tako što dete pije sirup direktno iz flašice, popije ceo prašak umesto polovine, a sve to vođeno roditeljskom mišlju „neće mu biti ništa“.

5. Skraćena ili produžena upotreba lekova
Mame koje su malo više liberalne od uobičajenog, često znaju prekinuti terapiju detetu čim uoče poboljšanje zdravstvenog stanja malog pacijenta (ovo sam ja radila). Posebno ako imate averziju prema davanju detetu hemijske supstance, ovo je sigurno greška kojoj ćete kad-tad podleći.

Takođe, postoje i one mame čija briga prevazilazi doktorski savet i koje deci daju lekove i nakon propisanog vremena, bez obzira na odlično zdravstveno stanje deteta.

Dozira se prema receptu i kako doktor kaže!

6. Slušanje saveta drugarica, mama, interneta…
Ovo je veoma česta greška koju pravimo, što iz poverenja prema osobi koja nas savetuje, što zbog brzine, jer želimo što pre da pomognemo detetu. Činjenica je da ćemo prvo ili pozvati nekog bliskog ili guglati simptome. A i jedno i drugo su pogrešni potezi.

Mamine greške su slučajni potezi velike ljubavi.

Naravno da ni jedna od ovih situacija nije u redu i ne služi nam na pohvalu. I sama priznajem da sam bila u tačkama 1, 2 i 5, ali me je iskustvo naučilo da moram da se ponašam drugačije ukoliko želim da mi dete što pre ozdravi.

Naravno da to svaka mama prvo na svetu želi, ali uvek nas razna uverenja, tuđa ubeđenja kao i mnogobrojne situacije „odvuku“ u grešku. Sjajno je i to što sebi i drugima priznamo tu grešku i tražimo što brže rešenje. Možda ono može da glasi ovako:

1. Današnjica je prepuna bolesti koje se ne mogu izlečiti supicama, čajevima i oblozima.
Jednostavno, toliko je virusa oko nas, da je uzaludna svaka naša prirodna borba protiv ovih veštačkih tvorevina. Zato im se trebamo i odupreti na što agresivniji način – supstancama koje nam preporuči izabrani lekar.

Sve ostale prirodne lekove možemo i trebamo upotrebljavati i pre i u toku i nakon lečenja lekovima, kako bi poboljšali imunitet deteta, toliko važan za celokupan oporavak. Međutim, nema svrhe forsirati ih u situacijama za koje nismo sigurne kako se tumače i leče, jer na taj način samo produžavamo bolest našeg najvećeg blaga.

2. Ako smo već pogrešile, trebale bismo priznati sebi da je ok to priznati i doktoru.
On će u tom slučaju znati kako da organizuje lečenje bolesti koja već traje i koja nije prijavljena na vreme. Ja sam uspevala da priznam doktorima ovu grešku, vodeći se jedino time da će mi dete zbog toga brže ozdraviti. Užasno me bilo sramota, ali to je sporedna stvar.

3. Preterivanje u postupcima kad nam je dete bolesno možemo rešiti uz pomoć – tate.
Tate su uglavnom racionalnije u ovakvim situacijama i znaju da „spuste loptu“ u korist deteta. Zato je veoma dobro poslušati nekada ono njihovo „pusti je“, „ostavi ga“, „dobro je, spava“, „ne treba mu to ćebe“… i slične reči.

Takođe, od pomoći su i ostale drage osobe od poverenja koje će uspeti da ubede zabrinutu mamu da će sve biti u redu i da nema potrebe meriti temperaturu na svakih 15 minuta, nuditi čaj na svakih 5 minuta… itd. Dobro dođu i video ili pisani sadržaji koji dokumentuju opuštenije načine lečenja dece, sa dobrim ishodom.

Rešenje je nekada jednostavno - tata!

4. Bez obzira što sve mi znamo da detetu neće biti ništa…
ako popije 30ml više sirupa od propisane doze, sigurno postoji razlog zasnovan na nauci koji određuje zašto je potrebno davati onoliko koliko piše na receptu. Treba da se suzdržimo od želje da glumimo sveznajuće mame, jer se ta sloboda može baš dobro osloboditi i otići u pravcu u koji nikako ne želimo da ode.

5. Lekovi imaju svoj…
način, tok i rok delovanja, isto koliko i virusi, bakterije, upale, prehlade… zato ne bismo trebale da zaustavljamo ili produžavamo njihovo dejstvo – zbog naše lične procene.

6. Moje dete nije tvoje dete…
nema isti organizam niti imunitet, tako da nema svrhe lečiti ga na isti način. Bez obzira što se simptomi bolesti čine isti, nekada znaju i da prevare. Za svaki slučaj, da ne bude većih posledica i odugovlačenja, bolje je lečenju svakog deteta pristupiti posebno.

Generalno, ne bismo trebale glumiti doktora, baviti se naukom koju ne poznajemo i na taj način produžavati bolesno stanje naše dece. Nije teško, samo treba malo samokontrole, poverenja i strpljenja.

izvor:najboljamamanasvetu.com

Evo šta možete da učinite ako vaše dete odbija da sedi u auto sedištu, da se vozi u kolima ili da se veže

Deca različito reaguju na vožnju u auto-sedištima pa nekad i sa izuzetno burnim negodovanjem. Jasno vam je da je bezbednost dece uvek na prvom mesto ali šta ako vaš bebac uporno odbija sedište, negoduje, vrišti, plače ili izvlači ruke iz pojaseva (kod starije dece)?

U saradnji sa Marijanom Jovanović iz Centra za promociju bezbednosti saobracaja pripremili smo vam nekoliko korisnih saveta.

NAJVAŽNIJE: Čak i kad su nervozni, bolesni ili se bune iz bilo kog razloga, decu ne treba da vadite iz auto sedišta jer ako i samo jednom popustite, i izvadite ih kod sebe u krilo, zapamtiće to i ponavljaće plakanje i kukanje, jer njima je najlepše u naručju.

Oduprite se iskušenju!

Nije lako slušati dete kako plače ali važno je da budete svesni toga da je pustiti dete da plače manje opasno od vožnje koja nije bezbedna.

Nekad to bude jako teško, i skoro svako od nas bar jednom dođe u iskušenje da izvadi dete iz auto-sedišta jer ne može da sluša "dernjavu". Probajte da nađete način da prebrodite to, pravite češće pauze, pojačajte muziku, dodajte dudu ili šta već pomaže, ali istrajte u tome da uvek budu u auto-sedištima.

Kritičan period od sedam do devet meseci

Obično kritičan period bude oko 7, 8, 9 meseca: naučili su da sede, žele da gledaju kroz prozor, pogotovo ako imaju starijeg brata ili sestru koji sedi pored njih, a okrenut je u smeru vožnje - tada se obično jako bune i ne žele da budu u poluležećem položaju. Ono što tad možete uraditi je da ih uzdignete i da u tzv jajetu budu pod uglom od 60 stepeni umesto dotadašnjih 45.

Neka dece preplaču svaku vožnju u prvih godinu dana, dok god se voze u suprotnom smeru, ali da vas utešimo ima dece i koja se nikad ne bune. Na vama je da istrajete i da pre svega mislite na njihovu bezbednost, jer nezgode se mogu desiti uvek i svugde, nikad to ne znamo.

Sa 15 meseci prestaju problemi

Kada se sa minimum 15 meseci okrenu u smer vožnje, najčešće prestanu problemi sa plakanjem, ali zna da se javi problem sa izvlačenjem ruku iz kaiševa. Prvo što treba da proveirite je da li su kaiševi dovoljno jako zategnuti (izmedju kljucne kosti i kaisa sme da stane najviše jedan prst) i da li su na odgovarajućoj visini (kais treba da izlazi iz proreza tako da bude u ravni ramena deteta ili malo iznad - napomena kada se deca voze u suprotnom smeru je obrnuto pravilo kaisevi treba da izlaze u ravni ramena ili malo ispod).

5 korisnih trikova

Postepena adaptacija

Važno je da dete polako i postepeno navikavate na vožnju posebno u situaciji kad ste već otkrili da vaš mališan negoduje vožnju. To znači da je prvi put dovoljno da samo sedi u autosedištu bez vožnje pa da potom pređete neku kratku relaciju pa sve dužu i dužu.

Priča o medi

Kod malo starije dece možete se poslužiti pričama ili njihovim omiljenim junacima. Deca bolje prihvate priče koje su u trećem licu pa umesto da mu pričate o tome kako ćete nastradati ako se ne veže, ispričajte mu priču o o medi koji je izvlačio ruke iz kaiseva i mama je naglo zakočila pa je on udario glavu o prednje sedište i morao je da ide kod doktora i jako ga je bolelo.

Igre vožnje

Ako vaše dete odbija i da kroči u automobil jer je već vezalo neki strah sa automobilom i sedištem probajte da simulirate vožnju u sigurnoj zoni – najbolje kod kuće. Igrajte se vožnje, putujte sa tačke A na tačku B, kupite male igračke automobile, zamišljajte kako putujete na neka divna mesta, ali i u toj igri ne zaboravite da se vežete!

Neka vožnja bude zabavna

Postarajte se da detetu bude udobno, prijatno i zabavno tokom vožnje. Idealno je da je mama pored deteta na zadnjem sedištu dok tata vozi. U tom slučaju mamino prisustvo već govori bebi da je sve bezbedno i sigurno, a uz to mama može da animira bebu dodavajući igračke, pevajući pesmice i sl. Ukoliko vozite sami neka dete ima uz sebe omiljenu igračku, pustite dečije pesme i sl.

A vi kako ste?

Kada plakanje deteta preraste i u vašu nervozu pred svaku vožnju jer već unapred očekujete dernjavu upadate u začaran krug jer beba oseti vašu nervozu. Zapamtite da ste vi model i prozor u svet vašem detetu. Zato budite opušteni i čak i kad beba plače pokušajte da šaljete signal: sve je u najboljem redu. Čak i previše animiranja deteta zna da pogorša situaciju jer dete oseti da to nije uobičajeno ponašanje. Kad u toku plakanja izvadite dete iz sedišta vi mu sami šaljete poruku: dođi ovde će ti biti bolje. Zato smireno i bez popuštanja.

Na kraju krajeva, sa plakanjem ili bez stižete na cilj, a najvažnije je da put do tog cilja bude bezbedan.

izvor:bitiroditelj.com

Leto stiže u punom sjaju, a sa njim i brojne roditeljske dileme. Kada beba sme na letovanje, da li je bolja planina ili more, sme li dete da se kupa u ledenom moru – samo su neke od „misterija“ sa kojima se „bore“ i roditelji i deca. I ovog puta imamo odgovore na sva vaša pitanja!

1. Detetu su izgorela ramena na suncu. Da li je kiselo mleko dobro kao prva pomoć, ili ipak treba staviti neki preparat?
Prvo, NE SME se dopustiti da dete „izgori“! To je opasno i treba učiniti sve da se ono skloni sa jakog sunca, a kada je na suncu – da se maže zaštitnim kremama. Ako se ipak desi, posle tuširanja treba koristiti hidrantnu kremu ili neku od krema za decu koje su „specijalizovane“ za negu kože posle sunčanja. Kiselo mleko nije loše „priručno sredstvo“, ali je bolje za jelo nego za kožu.

2. Suncobran je sasvim dovoljna zaštita na plaži, i dete lepo može da odrema ispod njega.
NIKADA ne ostavljajte dete da drema ispod suncobrana! Iako stvara hladovinu, tkanine od kojih se pravi – PROPUŠTAJU ultraljubičasto zračenje, pa dete može da „izgori“ i ispod suncobrana. Zato je spavanje ispod njega zabranjeno!

3. Detetu je uvek muka kada duže putujemo kolima. Da li je bolje da pred put i u toku njega ne jede ništa, kako ne bi povraćalo?
Najmanje dva sata pre puta NE TREBA da jede OBILAN obrok!
Pola sada pred put ne treba da pije tečnost. Tokom puta, detetu treba davati ohlađenu vodu, i to isključivo kada traži, držeći se pravila „često po malo“. Ukoliko dete ogladni, napravite dužu pauzu, a u obzir dolazi lagan obrok, bez mnogo tečnosti.

4. Da li je za decu do tri godine korisniji odlazak na more ili na planinu?
Za dete od tri godine NEMA prepreka – može i more, a može i planina!
Nisu dobre “ekstremne” visine (preko 3.000 metara nadmorske visine), ali teško da neko razmišlja da tamo vodi trogodišnje dete.

5. Da li je bolje da dete vodimo prvo na planinu pa na more, ili obrnuto?

Za razliku od brojnih „stručnih saveta“, istina je jednostavna – NEMA razlike, i redosled nije važan! Blagu prednost dajemo planini, da se izbegnu ekstremne vrućine (kada naiđe tropski period), ali to nije baš uvek lako da se uklopi.

6. Da li malo dete treba da ulazi u baš hladnu vodu? Naime, putujemo u junu na more, a prošle godine je voda bila ledena u to vreme, pa je dete bežalo i vriskalo kad smo ga kvasili. Ja ne želim da mu bude vruće, a i neka se malo čeliči, ali muž mi kaže da ga ne kvasim na silu. Ko je u pravu?
NEMA kvašenja na silu! Čak i kada je voda topla, pustite dete da sâmo uđe u vodu, ali polako i oprezno. Kada je voda hladna, NEMOJTE da ga terate da u nju ulazi! Bolje je da napravite improvizovani bazenčić pored mora (ili da stavite gumeni) i sačekate da se voda ugreje, pa neka se dete tada brčka.

7. Da li je suviše rano voditi bebu od tri meseca na more? Da li sme da leti avionom, ili da ipak idemo kolima?
Rano je! Tako malu bebu NE TREBA pomerati iz kutka na koji je navikla u svom domu. Ukoliko imate kuću ili stan na moru, gde možete da napravite „bebi kutak“, onda je to druga stvar, ali treba da imate na umu da pedijatar mora da bude blizu i dostupan, za svaki slučaj! Tada je bolje putovati avionom, pod uslovom da je direktan let.

8. Da li je zaista neophodno da ćerkici oblačim kupaće gaćice na plaži? Ima dve godine, i ja bih je pustila da bude golišava, ali sestra mi kaže da će joj pesak ući svuda, kao i da može da joj iziritira kožu. Da li je to tačno, šta da radim?
Sigurnije je da da dete ima gaćice! Vole deca da sede u pesku, a za to je ipak bolje da devojčica ima kakvu-takvu zaštitu. Naravno, posle kupanja je presvucite, da ne bude u mokrim gaćicama.

9. Dete je palo i odralo kolenca. Najbolje je da mu se rane isperu rakijom.
NIJE! Rakija NIJE za rane – to je veoma bolna i nepotrebna „terapija“. Očistite ranu sterilnom gazom i povidonom, pa ostavite da se lepo „osuši“. Eventualno pred spavanje može da se pokrije sterilnom gazom.

dr Tanja Vukomanović, pedijatar
Izvor: mojpedijatar.co.rs

Majčino mleko je savršena hrana za rast i razvoj bebe. Ali, da bi mleko bilo maksimalno korisno, majka treba da vodi računa o ishrani.

Ako dojite, kalorijski unos bi trebalo da bude veći za oko 300 kalorija, nego u obrnutom slučaju. Možete da gubite od 500 grama do dva kilograma mesečno, bez ugrožavanja produkcije mleka. Ukoliko suviše smanjite kalorijski unos, možete da narušite zdravlje, jer će telo da koristi hranljive sastojke iz rezervi – kako bi produkovalo mleko. To može da izazove umor i da redukuje imune faktore u mleku, pa će beba da bude manje otporna na prehladu i infekcije. Što je još gore, nećete imati dovoljno mleka. Brži gubitak telesne mase (više od 500 grama nedeljno) je povezan sa otpuštanjem štetnih materija (koje se nalaze u masnom tkivu) u mleko.

Najveće potrebe za kalorijama ćete imati prvih četiri do šest meseci, tj. u fazi dok beba samo sisa. Dovoljno je da dodate, npr. tri serviranja ugljenih hidrata više (tri parčeta hleba), 100 grama mesa ili živine, jedno serviranje voća ili povrća, i jedno dodatno serviranje mlečnih proizvoda. Kada beba počne da uzima nemlečnu hranu, ove “dodatke” možete da ukinete.

Osnovni vodič zdrave ishrane

Ukoliko sledite navedena uputstva, obezbedićete dovoljan unos kalorija, a samim tim i dovoljnu količinu kvalitetnog mleka za vašu bebu:

– Jedite kada ste gladni. Uzmite čašu vode ili svežeg, ceđenog soka uvek kada dojite bebu.

– Ishrana mora da bude uravnotežena.

– Doručak daje “pun gas” metaboličkoj brzini, sagorevajući kalorije brže nego kada preskačete obroke.

– Neka žitarice budu osnova obroka (jedite integralni, smeđi, pirinač), jer sprečavaju konstipaciju (zatvor).

– Jedite raznovrsnu hranu, jer će različitost mirisa i ukusa u mleku pomoći vašoj bebi da lakše prihvati nemlečnu hranu.

– Voće i povrće su naročito važni, jer sadrže potrebne minerale i vitamine.

Izbegavajte:
– grickalice umesto obroka
– intenzivne, stroge dijete(nezdrave su, garantovano ćete biti gojazni)

Važan je i adekvatan unos proteina. Meso obezbeđuje odgovarajuću količinu proteina u vašoj ishrani (kao dojilji, potrebno vam je oko 65 grama dnevno). Takođe, obezbeđuje povećane potrebe za vitaminom B6, gvožđem i cinkom. Proteine možete uzeti i iz mleka, jaja, ribe, ili živine.

– Izbegavajte slatku i masnu hranu, kao i slatke sokove.

– Pijte pre nego što postanete žedni, jer je žeđ rani simptom dehidracije (pijete dovoljno ako vam je urin svetlo žut). Zdrava pića sadrže vitamine i prirodne šećere iz voća i povrća. Vodu slobodno pijte, naročito u toplim letnjim mesecima. Zdrava pića su: voda, prirodni sokovi od voća i povrća, mleko, supa…

– Vitamin B podstiče stvaranje mleka. Ima ga u kvascu, žitaricama. Manjak ovog vitamina može da izazove uznemirenost deteta.

– Lekovi prelaze u mleko. Ako morate da ih uzimate, neka to budu oni koji ne štete bebi.

– Izostavite pušenje i alkohol.

– Kofein je jak stimulans, pa ponekad može da uzrokuje gasove kod bebe.

– Određena hrana jakog mirisa (luk, brokoli, kupus, karfiol, začini ili pasulj) može da mleko učini neprijatnim i da kod pojedinih beba izazove uznemirenost. Ako dođe do toga, napravite pauzu u uzimanju te hrane. – Neke bebe ne tolerišu proteine kravljeg mleka, a majci koja doji je potreban kalcijum. Nemlečni izvori kalcijuma su: brokoli, kupus, sok od narandže, žitarice, bundeva, losos. Poslednja istraživanja su pokazala da kalcijum i druge komponente iz mlečnih proizvoda potiskuju hormone koji potpomažu nagomilavanje masti.

Predlog jelovnika za majke koje doje

Doručak

– izblendirati šolju jogurta, šolju sitnog voća, 1/3 šolje mleka, integralna pogačica, kašičica butera, list presovane šunke

Užina

– velika narandža, tri kašičice suvog grožđa, čaša oligomineralne vode

Ručak

– pileća supa, pečena piletina sa parmezanom, zelena salata

Užina

– voćni kolač, velika narandža

Večera

– proja, šolja jogurta, oligomineralna voda

izvor:bitiroditelj.com

Zbog čega bebine okice suze? Doktorka Kler Kulen odgovara na najčešća pitanja zabrinutih roditelja kada su suzne i vodene oči u pitanju.
Sledećeg puta kada vaš mališa uključi svoje vodene fontane, uzmite u obzir dobrobiti otpuštanja emocija pre nagle reakcije. Doktorka Kler Kulen, oftamološki hirurg u pedijatriji rekla je da suze obezbeđuju nutrijente i kiseonik, a oni preveniraju infekcije, a nekad i leče. "One pomažu u sprečavanju mogućeg isušivanja i stvaraju finu i glatku površinu oka, što je vrlo važno za pročišćen vid", dodala je. Odgovorila je na najčešća pitanja o suznim očima kod dece.

Šta ih prouzrokuje?

Pa, to bi u suštini moglo da se razvije u bilo kom dobu. Može delovati nekad na jedno, a nekad na oba oka, a najčešće se javlja kod dece mlađe od 12 godina. Statistika pokazuje da 20 posto novorođenčadi razvije suzne oči u prvom mesecu života. Dobre vesti su da će se to u najvećem broju slučajeva rešiti samo od sebe.

Dva glavna razloga vodenih očiju:

- Neuspešan drenažni sistem (Začepljen suzni kanal)

- Neumerena proizvodnja suza

Šta dovodi do začepljenja suznog kanala?

Blokirani suzni kanali najčešće su uzrokovani malom, izdržljivom membranom koja se naziva Hasnerova vulva. To je ostatak membrane koja je prisutna dok je beba u maminom stomaku. Nalazi se na kraju suznog kanala, baš gde počinje drenažni sistem kod nosa. Dobre vesti za sve bebe rođene sa zapušenim kanalom, jeste da će se u 95 posto slučajeva rešiti samo od sebe. Ukoliko je suzni kanal uzak ili blokiran, odvod suza će biti onemogućen, te će se one nakupljati u suznim kesicama. Ovo može dovesti do konstantno lepljivih očiju, što brine većinu roditelja. Većinu vremena, ovo je samo izgradnja normalne sekrecije suza i može se regularno obrisati mekim tupferima ili pamučnom maramicom natopljenom sterilnom vodom (prokuvana voda, ali pre nego što umočite pamučne tupfere mora se ohladiti). Nepomične suze u suznoj kesici, ipak, povećavaju rizik od infekcija. To je praktično isto kao stajaća voda - uprlja se. Dakle, ukoliko regularno pražnjenje postaje pojačano ili postoji crvenilo ili otok u blizini oka, bolje potražite pomoć lekara.

Kako Kler kod svog deteta tretira blokirane suzne kanale?

U većini slučajeva stvar je u strpljivom čekanju i prepuštanju da prirodan razvoj bebinog lica uradi svoje. Doktor vam može predložiti redovnu masažu suznog kanala koja može pomoći u oćepljavanju blokiranog sistema. Ukoliko nakon prve godine oči nastave da suze, preporučuje se manja procedura pod nazivom ubrizgavanje i sondiranje. Ovo se izvodi u doktorovoj ordinaciji kada su starija deca i odrasli u pitanju, a za najmlađe je neophodna opšta anestezija. Mala metalna sonda se koristi kako bi se proširio sistem i odblokirala membrana. Neka deca mogu imati komplikovaniji problem, te će i drugi tretmani morati da se uključe. To može biti postavljanje silikonske cevi koja će držati sistem otvoren nekoliko meseci, ili pak operacija kojom će se napraviti novi drenažni sistem. Drugi, ne toliko česti uzroci blokade suznog kanala kod dece, jesu ožiljci od hroničnih infekcija, zapaljenja, trauma, radijacija ili mehanička opstrukcija nastala zbog stranih tela u nosu ili sluzokoži.

Šta ukoliko moje dete ima prekomerno stvaranje suza?

Oči vašeg deteta mogu biti iritirane, što može dovesti do stvaranja više suza nego inače, jer telo tako pokušava da odstrani iritansa.

Iritansi koji mogu izazvati prekomerno stvaranje suza:

- Hemikalije poput pare, pa čak i luka

- Infektivni konjuktivitis

- Alergijski konjuktivitis

- Povreda oka, poput ogrebotine

- Trihijaza (rast trepavica ka unutra)

- Ektropion (okretanje donjeg kapka)

Lečenje prekomernog stvaranja suza

Osnovno lešenje prekomerno stvaranje suza je u stvari detektovanje uzroka, i prema tome pronalaženje adekvatnog tretmana. To može uključiti otklanjanje iritansa ili tretiranje infekcije ili alergije.

Šta su najčešći uzroci vodenog oka?

Najsigurnije je da ispitate detetove oči na vreme, jer neki ozbiljniji uzroci mogu uticati na detetov vid.

Neka od tih stanja su:

- Keratitis (infekcija prednjeg dela oka)

- Čir na rožnjači (otvorena rana na prednjem delu oka)

- Kongenitalni glaukom (veliki pritisak u oku)

Ova stanja zahtevaju brzo lečenje kako bi se sprečio gubitak vida. Pedijatri oftamolozi razumeju jedinstvene dečje potrebe, tako da je uvek dobra ideja posetiti ih.

Izvor: yumama.com

Da li ste se vi brinule oko nekih i čime biste mogle da dopunite spisak?

Buduće majke pokušavaju da se pripreme na sve što ih čeka nakon porođaja, ali postoje neke stvari o kojima se malo ili uopšte ne govori. Mama Lauren Marks-Clee odlučila je da otkrije šta bi sve moglo da se dogodi porodiljama, šta sve može da ih zabrine ili je pak potpuno normalno.

Pojačano znojenje

Ako primetite da se nakon porođaja znojite više nego inače, nemojte se brinuti. To je zapravo način putem kojeg se telo rešava viška vode koja se nakupila u trudnoći. Ako dojite, u početku će doći do pada estrogena, što je još jedan razlog zbog kojeg možete osetiti pojačano znojenje.

Krvarenje i krvni ugrušci

U prvih šest sedmica posle porođaja, telo se oporavlja. U tom periodu normalno je krvarenje, poznatije kao lohije, i pojava krvnih ugrušaka. Nakon porođaja krvarite iz materice čije se tkivo regeneriše.

Opadanje kose

U trudnoći je nivo estrogena viši zbog čega ne opada kosa koja bi u normalnim uslovima ostajala na četki. Ali, kada rodite, nivo estrogena pada pa je tada moguće gubiti kosu u većim pramenovima. To razdoblje se završava nakon šest meseci od porođaja, ali kod nekih žena može potrajati i do godinu dana.

Normalno je da beba plače

Ljudski je instinkt zaustaviti plač bebe. Međutim, neka istraživanja su pokazala da je ponekad potrebno pustiti bebu da se umiri sama jer to pomaže da zaspi i spava duže. Ako ste proverili stanje vaše bebe s pedijatrom, i sve je u redu, ne morate da se brinete zbog svakog plača. I bebe imaju lošije dane kao i odrasli.

Možete biti natečeni

Deo žena je natečen u trudnoći, a to se može nastaviti i nakon porođaja. U trudnoći obično otiču lice, ruke, noge i stopala, dok se posle porođaja to događa s delovima tela gde je rez od epiziotomije ili carskog reza.

Seks neće biti bolan zauvek

Nakon što se porodite, normalno je da osećate suvoću i osetljivost intimnih delova tela. Lekari preporučuju da pričekate minimalno šest nedelja do ponovnog stupanja u polne odnose, ali ni nakon tog perioda se možda nećete osećati prijatno. S vremenom će sve ponovno doći na svoje.

Možete ostati trudni

Žene koje imaju nameru da stupe u polne odnose s partnerom, moraju koristiti zaštitu, osim ako ne žele ponovo da zatrudne. Novopečene mame koje ne doje mogu ovulirati već 28 dana nakon porođaja. U prvih šest do devet meseci posle poroda, žene najčešće slučajno ostaju trudne. Zaštita se preporučuje i mamama koje doje jer tačno vreme ovulacije i novog ciklusa može varirati.

Kijanje i kašljanje može uzrokovati inkontinenciju

Tokom porođaja oslabe mišići karlice i kao posledica se može javiti inkontinencija, odnosno nemogućnost zadržavanja mokraće. To se može dogoditi kad se zakašljete ili kinete, a ponekad i bez razloga. Ovaj problem najbolje ćete rešiti Kegelovim vežbama koje oporavljaju tonus mišića. Nekoliko puta dnevno stegnite mišiće karlice, zadržite nekoliko sekundi, pa ih opustite.

Promene raspoloženja

Veza između majke i deteta je iznimno jaka. Zbog navale oksitocina i dopamina, nove mame se često osećaju euforično i pune su ljubavi.

izvor:bitiroditelj.com

Američka Akademija za Pedijatriju ( jedno od najuticajnijih pedijatrijskih udruženja ) preporučuje ishranu isključivo dojenjem do uzrasta od 6 meseci. To znači da vašoj bebi nije potrebna dodatna hrana ( osim vitamina D ), kao ni tečnost, osim ako postoje medicinske indikacije. Lista razloga koji potkrepljuju njihovu preporuku sve je duža, prednosti su višestruke i odnose se na čitavo društvo.

Prednosti za bebu

Majčino mleko je idealna hrana za odojče. Ono sadrži optimalan odnos hranljivih materija ( makronutrijenata: proteina, masti, ugljenih hidrata i vode, i mikronutrijenata: elektrolita ( „soli“ ), mikroelemenata i vitamina ), i to u obliku u kom je resorpcija iz digestivnog trakta maksimalno olakšana. Sadržaj makro- i mikronutrijenata nije konstantan, nego se menja sa rastom deteta, prateći njegove potrebe. Tako prevremeno rođena beba, terminsko novorođenče i starije odojče ne dobijaju mleko istog sastava. Ne samo to, nego je utvrđeno i da bebe različitog pola dobijaju različito mleko – mleko „za dečake“ sadrži više masti i proteina od mleka „za devojčice“! Nejasno je na koji način dolazi do ove razlike – da li dečaci brže rastu zato što se hrane ovakvim mlekom, ili zato što brže rastu, drugačije i sisaju, pa se formira „jače“ mleko, ili je u pitanju uticaj hormona dok je beba još u stomaku…

Jedino što nedostaje majčinom mleku su vitamin D, koje se dodaje ishrani odojčeta tokom cele prve godine života, i u zimskom periodu u drugoj godini, i vitamin K, koji beba dobija odmah nakon rođenja u porodilištu, a kasnije ga sintetišu bakterije koje žive u debelom crevu.

Prevencija infekcija, naročito respiratornih i crevnih. Majčino mleko sadrži brojne sastojke koji bebu štite od crevnih infekcija i infekcija disajnih puteva ( antitela, enzimi, oligosaharidi itd ). U najranijem uzrastu, čak i infekcije koje nisu „opasne“ za stariju decu, mogu imati fatalan ishod. Infekcija Rota virusom, npr, česta je i izuzetno zarazna crevna infekcija od koje najčešće obolevaju deca uzrasta od 6 meseci do 3 godine. Bolest se manifestuje povišenom telesnom temperaturom i brojnim tečnim stolicama, što u ovom uzrastu može dovesti do teške dehidratacije deteta. Infekciji Rota virusom pripisuje se oko 2 miliona hospitalizacija dece godišnje, i preko 500 hiljada smrtnih ishoda, većinom u Aziji i Africi, zbog nerazvijenih i nedostupnih medicinskih službi. Na tržištu već nekoliko godina postoje efikasne vakcine čijom primenom bi se sprečila ova pojava, ali njihova cena čini ih nedostupnim tamo gde su najpotrebnije. U ovim zemljama, dojenje dodatno dobija na značaju, jer majčino mleko doprinosi specifičnoj odbrani organizma protiv Rota virusa, poboljšava nespecifične mehanizme odbrane protiv infekcija ( pa i ako dete oboli, klinička slika je blaža ), a u slučaju oboljevanja predstavlja idealnu, lako dostupnu tečnost za rehidrataciju deteta, čime se sprečava pojava potencijalno fatalnih komplikacija infekcije.

Različite studije nedvosmisleno su pokazale da deca koja su dojena bar šest meseci značajno ređe oboljevaju od upale pluća ( čak četiri puta ! ), kao i od ponavljanih infekcija srednjeg uha ( dva puta ređe ) u odnosu na decu koja nisu dojena, ili su isključivo dojena kraće od 6 meseci, tj. kod kojih je nemlečna ishrana uvođena od četvrtog meseca života.

Smanjena učestalost alergijskih manifestacija, kako u periodu odojčeta, tako i kasnije tokom života ( učestalost pojave ekcema, alergija na hranu i alergijske astme u dečjem dobu značajno je manja kod dece koja su isključivo dojena prvih 6 meseci života ).

Ređa pojava Sindroma iznenadne smrti odojčeta ( SIDS – Sudden Infant Death Syndrome ). U Nemačkoj je 2009.godine objavljena velika studija u kojoj su istraživači zaključili da je kod beba koje su isključivo dojene već u uzrastu od mesec dana rizik od pojave SIDS-a smanjen za 50%. Rizik je manji i kod beba koje nisu isključivo dojene, i to utoliko više, što je duže trajao period dojenja.

Prevencija gojaznosti – dojene bebe uspostavljaju bolje navike u ishrani, jer jedu dok ne utole glad. One imaju veće koncentracije leptina, a manje koncentracije insulina u krvi od beba koje se hrane mlečnom formulom ( za leptin se smatra da učestvuje u regulaciji apetita, dok insulin stimuliše stvaranje masti u organizmu). Bebe hranjene mlečnom formulom brže dobijaju na telesnoj masi, što je povezano sa pojavom gojaznosti kasnije u životu.

Merenjem IQ-a i drugim testovima inteligencije kod dece uzrasta 5 i 6 godina, utvrđeno je da dojenje pospešuje razvoj kognitivnih sposobnosti deteta, što se pripisuje zastupljenosti masnih kiselina neophodnih za razvoj mozga u majčinom mleku, mada ni doprinos čvrste emotivne veze između majke i bebe nije zanemarljiv.

Udaljene prednosti dojenja su verovatno jedna od trenutno najaktuelnijih tema u medicini. U eri epidemije gojaznosti ( i dečje gojaznosti ) i svih pratećih oboljenja ( hipertenzija, dijabetes… ), autoimunih oboljenja i alergija, akcenat istraživanja uzročno-posledičnih odnosa je na najranijem životnom razdoblju, periodu kada se formiraju i fino “podešavaju” i metabolizam i imunološki sistem pojedinca. Brojne studije su u toku, i za sada je otkriveno da dojenje ima zaštitnu ulogu od pojave šećerne bolesti tipa 1 i 2, povećanog holesterola, visokog krvnog pritiska, inflamatornih crevnih bolesti ( ulcerozni colitis i Kronova bolest )…

Prednosti za mamu

Dojenje pomaže brže “skupljanje“ materice, čime se smanjuje intenzitet krvarenja neposredno nakon porođaja, a materica se brže vraća na normalnu veličinu. Žene koje doje brže se vraćaju na svoju težinu pre trudnoće, jer je za stvaranje mleka potrebna dodatna energija.

Dobro je dokumentovan i uticaj dojenja na smanjenje rizika od pojave karcinoma dojke i jajnika – što duže traje period dojenja, rizik je sve manji.

Kod žena koje nisu dojile, ili je period dojenja kratko trajao, dokumentovana je češća pojava postporođajne depresije.

Prednosti za porodicu

Pozitivan uticaj uspešnog dojenja na psihu majke, a samim tim i na bebu i celu porodicu je od neprocenjivog značaja. Dojenje podstiče uspostavljanje bliskih veza između majke i bebe. Otac i ostali članovi porodice se takođe mogu uključiti u hranjenje bebe tako što će je držati nakon podoja da podrigne, voditi računa o maminoj ishrani i unosu tečnosti ili pomagati pri sklapanju i čišćenju pumpice i prateće opreme.

Prednosti za društvo

Dojenje je praktično i pouzdano, bez rizika od kontaminacije mleka bakterijama ili drugim štetnim materijama. Majčino mleko je uvek dostupno, ispravno i na pravoj temperaturi. Uz sve ostale prednosti, ovo je ekološki način ishrane, kojim se štedi novac, voda i energija potrebna za proizvodnju i pripremu mlečnih formula, i smanjuje zagađivanje spoljašnje sredine ambalažom i štetnim gasovima nastalim u toku proizvodnje.

O prednostima dojenja moglo bi se pisati unedogled, međutim njihova brojnost i ubedljivost ne može učiniti dojenje lakim, naročito u prvim nedeljama nakon porođaja. Zato samo hrabro i samouvereno, a ako se pojavi neki problem ( što je skoro neizbežno! ), ne oklevajte da potražite pomoć osobe stručne za laktaciju.

Dr Ivana Veljić, pedijatar
Izvor: mojpedijatar.co.rs

Uvođenje čvrste hrane je važan korak u razvoju bebe, ali roditelji moraju da budu oprezni sa namirnicama koje daju bebi, jer iako zdrave, nisu sve bezbedne po zdravlje mališana. Jedna od takvih namirnica je i med...

Iako je med jedna od najzdravijih i najlekovitijih namirnica, bebe ne bi smele da ga jedu pre 12. meseca starosti. Naime, med može da sadrži spore bakterije Klostridijum botulinum (Clostridium botulinum), koja može da se razmnožava u bebinom digestivnom traktu i izazove botulizam, retku, ali potencijalno fatalnu bolest.

Ove bakterije su obično bezopasne za odrasle i decu stariju od godinu dana, jer njihov crevni trakt može da spreči razmnožavanje bakterija, međutim kod beba one mogu da stvore toksine opasne po život.

Kupovni proizvodi koji sadrže med, kao što su cerealije ili gotove kašice, su bezbedne za bebu, jer su visokim temperaturama prilikom pripreme bakterije ubijene.

Uprava za hranu i lekove (FDA) je testirala prirodne zaslađivače (poput kukuruznog sirupa) i nije pronašla opasne bakterije, ali je svakako preporučljivo da se, pre nego što sami odlučite šta da date bebi, najpre konsultujete sa vašim pedijatrom.

izvor:bitiroditelj.com

Dečiji tantrumi ili izlivi besa mogu biti izuzetno izazovni za roditelje. Ipak, mogu se smanjiti ili barem ublažiti kada do njih dođe.

Tantrumi ili izlivi besa dolaze u različitim verzijama, ali najčešće uključuju veliku eksploziju besa i frustracije. Dete tada najčešće plače, vrišti, ima savijena leđa, udara nogama i rukama, u nekim slučajevima može doći i do povraćanja, lomljenja predmeta i velike agresivnosti.

Najčešći su u uzrastu od prve do treće godine, ipak mogu se zadržati i kasnije ako deca do tada nisu usvojila prikladnije načine izražavanja ili upravljanja emocijama. Između prve i treće godine života deca počinju razvijati svoje socijalne i emocionalne veštine.

Vrlo često još nisu u stanju da izraze svoje emocije, a imaju ih baš kao i mi odrasli. Takođe, otkrivaju kako način na koji se ponašaju može da utiče na druge ljude, pre svih na roditelje. Na primer, ako dete vidi da će uz malo plača dobiti sve što poželi, tada će tu radnju ponavljati bezbroj puta.

Ipak, postoje neki segmenti koji mogu da povećaju šanse za pojavu tantruma, a to su temperament, jake emocije, situacije s kojima još ne znaju da se nose poput naglog gubitka omiljene igračke, zatim stres, glad, umor ili preterana stimulacija čula.

Deca još nisu u stanju da izraze svoje emocije

KAKO SMANJITI TANTRUME?

Ipak, postoje stvari koje možete učiniti kako biste smanjili verovatnoću da će se dogoditi izlivi besa.

Smanjite stres. Umorna, gladna i previše stimulisana deca češće doživljavaju napade besa. Sve te situacije za njih predstavljaju izvor stresa.

Vrištanje, udaranje nogama, plač i bacanje stvari samo je deo dečijih tantruma.

Prilagodite se detetovim osećanjima. Ako ste svesni osećanja svog deteta, možda ćete moći da osetite kada se „sprema oluja“. Možete da razgovarate o tome šta se događa i pomognete svom detetu da se nosi s teškim osećanjima. Možda ćete takođe moći da odvratite pažnju svom detetu. Nemojte ga pitati da li je normalno.

Identifikujte okidače besa. Na primer, vaše dete može imati napade besa dok kupujete u prodavnici. Da biste smanjili šansu za to, krenite u kupovinu kada je dete sito i odmorno.

KAKO REAGOVATI KADA SE TANTRUMI POJAVE?

Koliko se god trudili, životne okolnosti dovešće do toga da nekad jednostavno ne stignemo da sprečimo izliv besa u dolasku, evo što možete da uradite kada se oni dogode.

1. Ostanite mirni
Ili se pravite da ste mirni. Ako dete vidi da ste uznemireni, ta emocija će se preneti na njega i dodatno otežati već ionako nemilu situaciju. Kada govorite, neka vam glas bude miran i ujednačen.

2. Ostanite blizu deteta
Iako je vrlo teško ostati sabran u toj situaciji, dete mora da zna da ste vi ipak tu. Samo ga zagrlite. Nemojte da pokušavate da ga na silu izvučete iz prodavnice ili iz parkića jer će to samo pogoršati situaciju. Čučnite tako da budete na njegovoj visini i samo budite tu.

3. Budite dosledni u svom pristupu
Ako detetu ponekad dajete ono što želi kada ima napade besa, a ponekad ne, problem bi mogao da se pogorša. Tada dete dobija dvoznačne poruke. Mora da zna da njegovo određeno ponašanje ima određenu posledicu i u tome stvarno treba biti dosledan.

izvor:naboljamamanasvetu.com

Nasilje u porodici je svakodnevnica i mediji se bave uglavnom roditeljima. Ali šta je sa decom? Kako deca proživljavaju sukobe roditelja i kako ih zaštititi?

Dete postaje žrtva porodičnog nasilja ako samo naslućuje da se nasilje u porodici dešava. Deca vide, čuju, osećaju i razvijaju brojne promene ponašanja, razvijaju konflikna osećanja, anksiozne i depresivne simptome.

Porodično nasilje poprima sve veće razmere i dok se o roditeljima piše i spekuliše, zaboravlja se na to da u porodičnom nasilju trpe i deca.

Kako da pomognemo deci koja gledaju roditelje koji se svađaju i tuku? Kako nasilje utiče na dete i da li je uopšte nasilje moguće sakriti od deteta?

Ne treba zaboraviti da se najveći broj slučajeva nasilja u porodici ne prijavljuje, što znači da su razmere porodičnog nasilja mnogo veće od naslova u medijima koji dopiru do nas.

Sakriveni od javnosti, iza zavesa i pod tepihom, mnogo je onih koji u tišini pate, trpe, a sve to na očigled sopstvene dece.

Žene često ostaju i trpe nasilje, neretko pod izgovorom da to čine samo zbog dece. A zapravo, majka koja trpi nasilje, detetu nanosi mnogo veću štetu.

Kada majka ode, napusti nasilnika, ostaje pitanje kako biti roditelj detetu zajedno sa počiniocem nasilja koga dete i dalje ima pravo da viđa. Kontakti dece i roditelja spadaju primarno u pravo deteta.

Kako se u ovakvim situacijama postaviti prema detetu, i kako nasilje među partnerima zapravo utiče na decu koja sve to gledaju, slušaju ili osećaju?

Kako nasilje u porodici utiče na dete?

Bez obzira na to koji oblik nasilja postoji u porodici (najčešće je partnersko nasilje prema ženama u 85% slučajeva), dete koje trpi, sluša, gleda nasilje ili samo naslućuje da nasilje postoji, ono i samo postaje žrtva porodičnog nasilja koje ostavlja dugoročne posledice po detetov razvoj.

Na ovu temu razgovarali smo sa psihološkinjom iz Sigurne ženske kuće, Nadom Padejski Šekerović koja pojašnjava na koje sve načine dete postaje žrtva nasilja, kako nasilje utiče na razvoj deteta i šta je u ovakvim situacijama najbolje uraditi kako bi se dete izvuklo iz „kandži“ porodičnog nasilja.

„Kada je dete izloženo porodičnom nasilju, gleda kako otac prebija majku ili samo naslućuje i oseća da nasilje postoji, ono trpi i pati. Često roditelji misle da ih deca ne čuju jer su tokom svađe bila u drugoj sobi, ali deca uvek znaju i osete. Čak i kad ne čuju oni vide da se raspoloženje majke promenilo, osećaju napetost i znaju da se nasilje dešava. Dete koje raste u ovakvoj porodici oseća strah za egzistenciju, strah od samog nasilja, razvija ansksiozne i depresivne simptome, kao i konfliktna osećanja prema roditelju koji je nasilan.„ – rekla je Nada Padejski Šekerović, za Bebac.

Konfliktna osećanja prema roditelju koji vrši nasilje izazivaju napetost u detetu koje ne zna kako da se izbori sa tim. U maloj glavi deteta javljaju se zbunjujuća pitanja i emocije koje ta pitanja prate: Da li treba da volim oca koji tuče moju majku? Šta treba da osećam i da li su moja osećanja u redu?

Deca koja su žrtve porodičnog nasilja često i sama postaju nasilna

Pored posledica na emocionalnom planu deca koja su žrtve nasilja u porodici ispoljavaju brojne promene u ponašanju. Reaguju tako što se povlače u sebe, ne uspostavljaju dobre socijalne odnose, ne veruju ljudima ili ispoljavaju izrazito agresivno ponašanje.

Prema rečima naše sagovornice, u kontekstu vršnjačkog nasilja, često su nasilna upravo ona deca koja su bila izložena nasilju u porodici.

Kod dece, žrtava porodičnog nasilja primećuje se pad kognitivne efikasnosti odnosno posledice po intelektualni razvoj ukoliko je dete dugo izloženo nasilju.

„Deca izložena nasilju su često dekoncentrisana, nepažljiva, nemaju podršku ni adekvatnu stimulaciju tokom razvoja. Nasilje narušava kapacitete čitave porodice! Treba imati u vidu da je svaki slučaj nasilja uvek individualan i porodičan i društveni problem jer pogađa čitavo društvo, a naročito individue koje trpe“ – ističe Padejski, Šekerović.

Kako porodično nasilje utiče na bebe?

Nasuprot mišljenju da beba ne razume ono što se oko nje dešava i da partnersko nasilje u porodici neće uticati na tako malo dete, bebe i mala deca takođe trpe posledice porodičnog nasilja i to čak u prenatalnom periodu.

Trudnica koja je izložena nasilju oseća strah, pod stalnim je stresom, a sve to ostavlja posledice na plod. Mamina osećanja i hormoni koji se tom prilikom luče dopiru do bebe.

Za razliku od svakodnevnih stresnih događaja kojim je gotovo svaka trudnica izložena (posao, nedostatak vremena, žurba, puno informacija i sl), nasilje je traumatski događaj koji sa sobom nosi dalekosežnije posledice, posebno u situacijama kada je buduća majka pod stalnim strahom i pritiskom.

Beba tako trpi nasilje pre nego što i ugleda ovaj svet, što će ostaviti posledice na celokupan budući razvoj deteta.

„Pre svega, nasilje negativno utiče na roditeljske kompetencije. U situaciji kad postoji nasilje, majka nije responzivna, ne prepoznaje i ne odgovara na bebine potrebe, a da ne pričamo o zvukovima i ostalim neprijatnim senzacijama kojima je beba izložena. Beba tako ne dobija ono osnovno što treba da dobije kao temelj budućeg razvoja. Zato je važno da majka što pre izađe iz nasilja kako bi svojoj bebi pružila ono što joj je potrebno. Majke se često plaše da neće uspeti same, a najčeše ostaju u nasilju iz finansijskih razloga, što je pogrešno. Siromaštvo nikada ne ostavlja ni blizu iste posledice po razvoj kao što je to slučaj sa nasiljem.“ – rekla je Padejski, Šekerović

Kako da pomognemo deci, žrtvama nasilja?

Kao što je naša sagovornica napomenula, nasilje je problem ne samo pojedinca i porodice već i čitavog društva. A jedini način da se pomogne, jeste da se izađe iz nasilja. Žene i muškarci koji su prošli kroz pakao nasilja znaju da to nije lako ali je uvek jedino ispravno rešenje. Žrtva treba da napusti nasilnika, a mi kao društvo smo dužni da je u tome podržimo i da joj pomognemo.

U domovima u kojima se nasilje dešava, pored roditelja koji je žrtva nasilja, stradaju i deca. A prvi korak u oslobađanju deteta iz takve situacije jeste da se nasilje prijavi. Svako od nas ko ima inofmaciju da nasilje postoji, nosi breme odgovornosti i moralnu obavezu da to nasilje prijavi.

Sigurne kuće obezbeđuju sigurnost, bezbedan i besplatan smeštaj i hranu, psihosocijalnu podršku (savetovanje, psihoterapija) i pravnu pomoć ženama koje se osećaju ugroženo, nemaju podršku okruženja ili finansijska sredstva zbog čega se veliki broj žene ne usuđuje da potraži pomoć.

Svakako da je za dete jedino ispravno da se iz nasilja izađe, a potom da se osnaži roditelj koji nije nasilan, a to je najčešće majka.

Kako razgovarati sa detetom o nasilju?

Sa detetom treba razgovarati otvoreno i predstaviti mu situaciju onakvu kakva jeste. Usmeriti ih da nikoga ne optužuju. Deca nisu sposobna da obrade na adekvatan način optužujuća osećanja prema nasilniku, ističe psiholog Nada Padejski Šekerović i dodaje:

"Važno pomoći detetu da iskaže svoja osećanja i pre svega razumeti stanje u kojem se dete nalazi. Pomoći detetu ali i osnažiti majku koja je žrtva nasilja. Jer, majka je najznačajniji agens detetovog razvoja."

Šta posle nasilja?

Nakon izlaska iz nasilja, ako je reč o roditeljima, priča sa detetom se na žalost ne završava. Najpre, postoji velika odgovornost suda da razmotri najbolje interese deteta u vezi sa slučajevima nasilja u porodici u predmetima starateljstva nad decom. To znači da sud mora doneti odluku koja je u najvećem interesu deteta.

Detetu, u zavisnosti od uzrasta treba predstaviti stvari što realističnije bez pozivanja deteta na optuživanje ili mržnju prema roditelju koji je vršio nasilje prema drugom roditelju. Treba mu sa druge strane objasniti da je nasilje zabranjeno, kažnjivo i da je to razlog zbog kojeg su se mama i tata razišli.

Dete u susretu sa roditeljem nasilnikom razvijaće konfliktna osećanja, možda neće želeti da ga vidi, osećanja da će izneveriti majku ako uprkos svemu ima pozitivna osećanja prema ocu.

Zato je važno da i nakon izlaska iz nasilja postoji dobar sistem podrške, da se roditelj koji je trpeo nasilje ne ustručava da potraži pomoć Centra za socijalni rad, da se porodica i dalje prati kako bi dete sa što manje posledica izašlo iz začaranog kruga nasilja.

Po rečima naše sagovornice, u 29% slučajeva se žene čak i po izlasku iz Sigurne kuće, na žalost vraćaju nasilniku. Postavlja se pitanje, ko je kompetentan roditelj u situaciji kad je jedan nasilan, a drugi svesno dete izlaže nasilju tako što se vraća nasilniku?

"Potrebno je obratiti se za pomoć, znati da pomoć postoji, verovati institucijama, ali je važno i da te institucije sinhronizovano i integrisano rade u najboljem interesu deteta. Jako je važno da se promeni naša svest. Da se ne bojimo da prijavimo nasilje i da prijavimo svaki slučaj nasilja. Građani to uvek mogu da urade anonimno. Odatle sve počinje." - Nada Padejski Šekerović, psihološkinja Sigurne ženske kuće.

Dok se mama i tata svađaju, vređaju, udaraju, tuku... ne treba da zaboravimo da postoje neki mali ljudi koji sve to gledaju, osećaju i pate.

Važno je da u vrtlogu nasilja, koje poprima sve veće razmere, ne zaboravimo na našu decu koja su u svemu tome najveće i potpuno nevine žrtve!

izvor:bitiroditelj.com

Autizam je razvojni poremećaj gde je narušen razvoj komunikacije i socijalnih veština. Znakovi i simptomi autizma variraju, kao i njihovi efekti.

Neka autistična deca imaju samo blage poremećaje, dok druga imaju velike prepreke tj. svako dete sa autizmom ima probleme i to u:

verbalnoj i neverbalnoj komunikaciji,

odnosima s drugima i svetom oko njih,

u razmišljanju i ponašanju

Postoje razna mišljenja među doktorima, roditeljima i ekspertima o uzrocima autizma, ali u jednom se svi slažemo da rana i intenzivna intervencija pomaže. Roditelji su u najboljoj poziciji za rano otkrivanje znakova autizma jer prate svoje dete i uočavaju njegovo ponašanje i pokrete.

Svako dete se razvija drugim tempom, što znači da malo kašnjenje govora i motorike nije razlog za paniku. Kad se radi o zdravom razvoju postoji široki raspon u definiciji što je “normalno”. Ipak ukoliko vaše dete kasni u postizanju ciljeva za svoj uzrast , ili posumnjate da postoji problem, odmah podelite vašu zabrinutost sa lekarom. Ne treba čekati !

Često zabrinutim roditeljima okolina i prijatelji sugerišu, “Ne brini” ili “Sačekaj progovoriće”, a zapravo čekanje je najgora stvar koju možete učiniti. Čekanjem gubite dragoceno vreme u uzrastu deteta kad postoji najveća šansa da nešto uradite u govorno jezičkoj stimulaciji i ponašanju.

Slušajte vaše instinkte budite uporni i redovno kontrolišite svoje dete!

Svaki gubitak govora, pokreta, ili socijalnih veština treba ozbiljno shaviti.

Što se tiče socijalnog funkcionisanja, kod dece (2-3 godine) može se primetiti da ne uspostavljaju kontakt očima, ne imitiraju radnje drugih (npr.ne tapšu rukama), ne pokazuju interes za drugom decom ili odraslima, više vole biti sami (ne maze se), ne reaguju na tuđi smeh ili plač. Kod dece od 6 godina, primjećuje se da se loše uklapaju u grupu vršnjaka, npr. ne žele da igraju društvene igre, ili ne mogu da shvate pravila. Sa odraslima su preemotivni, ili ne pokazuju interes za njih.

U govoru i jeziku prisutne su poteškoće ili ne brbljaju (12 mesec) ili ne govore nikakve reči (18 mesec). Nemaju fraze od dve reči (24 mesec), ne odazivaju se na ime, čini se da ne razumeju govor. S druge strane, moguća je pojava stalnog ponavljanja jedne reči ili fraze umesto normalne govorne komunikacije.

Važno je uočiti pojavu stereotipija – ponavljanih, uvek istih, radnji i ponašanja. Ponekad autistična deca mogu biti toliko zavisna da svako, i najmanje, odstupanje od dnevnog rasporeda, bilo kakvo menjanje, dovodi do frustracija i nepredvidivih reakcija. Mogu biti izražene i motorne stereotipije – konstantno klaćenje , pljeskanje rukama i slično.

Neka deca nemaju razvijen govor, ali svima nedostaje sposobnost da vode obostranu dvosmernu komunikaciju. Stil i sadržaj njihovih jezičkih veština uključuje izmišljanje reči, i eholaliju koja se ispoljavaju kroz ponavljanje reči ili kraćih rečenica npr. Na pitanje “Jesi li gladan?” dete ogovara “Jesi li gladan?”. Emocionalne reakcije na verbalno i neverbalno obraćanje su neodgovarajuće. Razvoj govora kod autističnih osoba može biti prekinut ili u regresiji.

Tretman deteta sa autizmom sprovodi tim stručnjaka. Ishod zavisi i od nivoa sposobnosti svakog pojedinca i porodične atmosfere u kojoj dete živi.

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Da li smem da pijem alkohol dok dojim?

Naravno. Ukoliko govorimo o jednom piću (čaša vina, jedno pivo, čašica žestokog alkoholnog pića ili jedan koktel), malo je verovatno da će ostaviti traga na dojenje. Ipak, uzimanje jednog pića svakodnevno može dovesti do smanjenja količine mleka koja se luči. Neke studije su pokazale da već manje količine alkohola mogu izazvati usporen motorni razvoj deteta, mada postoje studije koje to opovrgavaju.

Svakako uzimanje veće količine alkohola, bilo jednokratno, bilo redovno, čini bebu uspavanom, ometa njen refleks sisanja, ponekad čak i ometa spavanje bebe.

Alkohol prelazi u mleko. Značajno manje nego u cirkulaciji majke, ali ipak prelazi. Najveća koncentracija je oko 30-90 minuta nakon uzimanja. Ukoliko Vam prija čaša vina ili piva nedeljno, sačekajte da završite podoj, tada popijte piće, da bude malo više vremena da se alkohol razgradi.

Mogu li da jedem sve?

Konačno ste se porodili, i sve što je doktor koji je vodio trudnoću zabranjivao sada može da se jede! Na žalost, nije baš tako. Dosta namirnica može da utiče na mleko, čak da se nađe u mleku, i da izazove razne poremećaje kod bebe. Najčešće su to stomačni problemi (popularno: »beba ima grčeve«), proliv, ili crvenilo po koži, što može biti znak alergijske reakcije.

Luk, beli luk, brokoli, kupus, paprika, krastavac – mogu da izazovu napetost trbuha i gasove kod bebe, obično tegobe prestaju posle 24 sata.

Kravlje mleko, sirevi, jogurt ili puter – mogu da izazovu alergijsku reakciju.

Narandže, limun, grejpfrut – mogu biti iritantni za bebin stomak, te se mogu javiti grčevi, povraćanje, proliv, osip po koži.

Jaja, pšenica, kukuruz, riba, kikiriki, lešnici – mogu se ponašati kao alergeni i izazivati osip po koži.

Smem li da pijem kafu dok dojim?

Kofein (kafa, energetska pića, čokolada, koka kola, čajevi) prelazi u mleko već nakon tri šoljice kafe dnevno (300 mg). Izaziva i kod vas i kod bebe nervozu, nesanicu, uznemirenost.

Kofein takođe izaziva pojačano izlučivanje tečnosti, tako da morate obratiti pažnju da dnevno uneste bar 7-8 čaša vode ili druge tečnosti. Kofein se teško izbacuje iz bebinog organizma, pa zato umereno konzumirajte takva pića.

A da li je dozvoljeno pušenje tokom dojenja?

Ne, naravno! Nikotin prelazi u mleko i dokazano je da može izazvati povraćanje, dijareju, ubrzan rad srca, uznemirenost. Opet, mama koja u jednoj ruci drži cigaretu a u drugoj bebu baš i nije neka slika!

Mogu li da uzimam tablete za mršavljenje posle porođaja?

Ne, nije bezbedno. Lekovi (tablete) za mršavljenje često imaju opasne nus-pojave i nisu sigurni za majke posle porođaja. Gubitak težine je proces koji traje dugo, i potrebno je posvetiti se načinu ishrane uz prilagođavanje potrebama deteta.

Šta je sa pikantnom i ljutom hranom, da li smem to da jedem?

Neke namirnice daju ukus mleku. Svaka beba već kroz amnionsku tečnost može da oseti različite ukuse hrane koju vi unosite tokom trudnoće. Zato kada se ponovo javi taj ukus u mleku, beba je već upoznata sa njim.

Najčešće bebe reaguju na čokoladu, začine, limun, narandžu, kivi, jagode, luk, beli luk, krastavac itd. Izbegavajte veće količine kafe, čajeva. Svakako, ako primetite da beba reaguje na nešto što ste pojeli, to je nešto što ste uneli u organizam u poslednjih 2-6 sati pre dojenja.

Smem li da pijem sok od narandže?

Sok od narandže (đus) je odličan za nadoknadu tečnosti i vitamina za vreme perioda dojenja. Međutim, neke majke se žale da ukoliko popiju nekoliko čaša đusa dnevno, primećuju da bebe imaju grčeve, ili bljuckaju za vreme dojenja. U ovakvim slučajevima treba izbegavati đus, jer nezreo digestivni trakt bebe još ne može da ga prihvati i obradi.

Da li mogu da pijem gazirane sokove?

Bolje ne. Najbolji su sveže ceđeni voćni sokovi. Kako nemamo uvek priliku da sebi priuštimo to zadovoljstvo, gotovi gusti sokovi su takođe dobri, naročito bez dodatka šećera. Mlečni napici su odlični za nadoknadu tečnosti i energije (čokoladno mleko, frapei, mlečni kokteli bez alkohola). Izbegavajte gazirane sokove od aromatičnih baza, pijte vodu umesto mineralne vode.

Da li je bezbedno da koristim pozajmljenu pumpicu za izmlazavanje?

Ukoliko želite da pozajmite pumpicu za izmlazavanje, morate biti svesni rizika koji to nosi:

Bakterije i virusi, uključujući i HIV mogu da prežive u majčinom mleku – tako da ukoliko koristite pumpicu gde se zadržavalo mleko i verovatno ostalo u samom motoru, vi i vaša beba ćete rizikovati da se zarazite.

Kako je moguće da se to desi? Većina pumpica za individualnu upotrebu poseduje sistem sa otvorenom cevi, gde motor pumpa vazduh kroz cev koja sa druge strane izmlazava mleko iz vaše dojke.

Veoma je retko, ali je moguće da se mleko povuče u cev i dalje u motor. Možete da sterilišete cev ali ne i motor!

Električne pumpice vremenom gube jačinu izmlazavanja i tada zadržavaju deo mleka, a ukoliko ne ispraznite odmah pumpicu može doći do zadržavanja mleka u pumpici.

Koju god opciju da odaberete, pumpica za izmlazavanje nije stvar koja se pozajmljuje. Možete pozajmiti od sestre ili najbolje prijateljice, ali čak i ako je dobro poznajete nikada ne možete sigurni da li je njen partner potpuno zdrav.

Ukoliko ste spremni na takav rizik, pozajmite pumpicu, ali jedini način da budete 100% sigurni je da kupite novu pumpicu.

izvor:bitiroditelj.com 

Vaša trudnoća

Bol u stomaku i krstima, znak je da se nešto dešava u vašoj materici.

Glavna dešavanja sada se odigravaju u vašoj materici. Možda ćete osetiti neke promene: bol u stomaku kao kad treba da dobijete menstruaciju, bol u krstima, osećaćete umor, a možda pomislite da ste se prehladili. Ako trudnoća nije planirana, ako uopšte primetite neke od navedenih promena, ni ne slutite da će vam se život u narednih devet meseci jako promeniti.

Razvoj bebe

Vaša beba sada je blastocid - majušna loptica sastavljena od nekoliko hiljada ćelija koje se multipliciraju kao lude. Ta loptica sada se gnjezdi u vašoj materici. U međuvremenu, nastaje i amnitička tečnost – tečnost koju će vaš mali blastocid koristiti kao udobnu postelju nedeljama i mesecima.

Sada on dobija potrebni kiseonik i hranu, ali I izbacuje ono što mu nije potrebno, pomoću sićušne cevčice prikačene za krvne sudove zida materice.

Savet za ovu nedelju

Ako ste nestrpljivi da saznate da li ste u drugom stanju pomoći će vam test na hCG hormone. Jedan deo blastocida će se razviti u placentu koja će poizvoditi hormone trudnoće hCG (human chorionic gonadotropin).

Test na postojanje ovih hormona već ove nedelje potvrdiće vam trudnoću, ali ako ga uradite sledeće nedelje i on bude pozitivan bićete sigurniji.

izvor:bitiroditelj.com

Hotel – pun pansion ili all inclusive
Ova je naskuplja verzija letovanja, ali je i ponuda najpotpunija. U hotelu imate sve obroke, tako da ne morate da se brinete oko kupovine namirnica i kuvanja. Ipak morate da proverite da li će vam u hotelu dodatno naplatiti ako tražite nešto posebno za bebu.

Ukoliko mislite da porcija hrane neće biti dovoljna za vas i za bebu, proverite unapred koliko ćete morati da platite za dodatnu dečju porciju (ako nije all inclusive). Mana hotela je u tome da se uvek morate prilagođavati treminima za obrok, koji možda neće odgovarati treminima koje diktira vaša beba.

Najam apartmana – bez ishrane
Apartmani se najčešće iznajmljuju u privatnim kućama, uglavnom imaju svu nužnu opremu (kuhinju sa punom opremom, poneki čak i veš-mašinu, ili se u vezi sa pranjem veša možete dogovoriti s vlasnicima). Ipak, ukoliko se odlučite da iznajmite apartman ili ćete se hraniti u lokalnim restoranima, ili ćete morati da kuvate, ili da kombinujete restoran i kuvanje.

Mana je to što ćete morati u nabavku namirnica i što ćete morati da spremate obroke, umesto da se odmarate i uživate u letovanju. Ipak, na ovaj način najlakše ćete se nositi s potrebama bebe i male dece, a da pri tom ne poremetite njihove uobičajene dnevne aktivnosti.

U apartmanima možete da pripremate hranu koju vole vaši ukućani, onu na koju su deca navikla. Posebno je praktično ako neko od članova vaše porodice ima zdravstvenih problema (alergičan je na određenu vrstu hrane, ako mu je neophodna neka vrsta posebne ishrane).

Privatni smeštaj sa doručkom
U ovom slučaju morate dobro da isplaniratre kako ćete da organizujete ostale obroke.

Kampovanje
Kampovanje je najjeftinije, ali najnepraktičnije za bebe. Boravak u šatoru može da bude neugodan za sasvim malu bebu, a nema ni osnovnih higijenskih uslova. Iako veći i organizovaniji kampovi nude sve više sadržaja, morate proveriti da li ima lekara, a ako nema, saznajte koliko je udaljen najbliži pedijatar.

U kampu baš i nije zabavno kada je hladno, duva vetar ili pada kiša, ili kad su susedi bučni tinejdžeri. Prednost je to što ima puno dece pa mogu da se igraju zajedno, naravno samo ukoliko je vaše dete dovojno staro da se igra sa ostalom decom.

Seoski turizam
Za bebe je ovo idealno, ako se odlučite za neko od naših sela jer putovanje traje samo nekoliko sati. Najčešće je najam sobe ili apartmana vrlo jeftin, a često ima dodatnih aktivnosti za decu. Možete da birate da li ćete uzeti apartman bez obroka, noćenje sa doručkom ili pun pansion.

U ovom slučaju skoro je sigurno da će domaćini vama i vašoj bebi sto posto izaći u susret, koliko god je to moguće. Ipak, moraćete da ponesete rekvizite koje u hotelima ili apartmanima možda ne biste morali. Prednost je da je na selu uvek mirno, nema buke i galame i gužve. Problem može biti u tome što ćete verovatno teže naći lekara, apoteku ili prodavnicu u vašoj blizini.

Da se na putovanju ne bi se osećali kao tegleći magarac...
Neki strani, a sve češće i domaći hoteli, obezbeđuju svu neophodnu opremu za bebe i organizuju razne animacije.

Prilikom odabrira aranžmana sa turističkom agencijom morate da proverite šta sve možete da dobijete u hotelu, zapravo šta ne morate da ponesete sa sobom na put. Morate da pitate šta možete da koristite besplatno i šta morate da platite, da se ne bi iznenadili prilikom plaćanja računa.

Neki strani, a sve češće i domaći hoteli, računaju i na decu, a kako bi privukli što više roditelja često obezbeđuju svu neophodnu opremu za bebe i organizuju razne animacije za njih kao i mogućnost čuvanja deteta. Na osnovu ove liste možete ne samo da odaberete letovanje na koje ćete ići nego i u kom hotelu ili sobi ćete odsesti.

Ček-lista za lakše kofere
Šta bi trebalo da provetite u turističkoj agenciji pre nego što rezervišete smeštaj:

Bebi-frendli hotel:
- Apartman ili soba se nalazu u prizemlju ili postoji lift
- Kolica za bebe
- Igralište spolja
- Kutak za igranje u holu
- Babysitter

Bebi-frendli apartman:
- Sto za presvlačenje
- Krevetić sa posteljinom
- Grejač flašica
- Kadica
- Kanta za pelene
- Noša
- Dečja daska za WC šolju
- Podloga za igranje
- Igračke
- Noćno svetlo
- Peškiri za bebe
- Bebi alarm
- Hoklica za kupatilo

Ukoliko sami pripremate hranu, osim gore navedenog:
- Blender
- Stolica za hranjenje
- Pribor za jelo za bebe

Bebi-frendli restoran:
- Hrana za bebe
- Stolica za hranjenje
- Jednokratne portikle
- Sto za presvlačenje
- Kutak za dojenje
- Igralište spolja
- Igralište u restoranu

izvor:bitiroditelj.com

Koje odluke očevi žele da izbegnu po svaku cenu?

Zajedničko odlučivanje je važan deo roditeljstva, međutim ipak u nekim odlukama je bolje da mame budu glavne, a u nekima tate.

Budući očevi moraju mnogo važnih odluka da donesu tokom priprema za dolazak novog člana porodice. Mnogi prave liste potrebnih stvari koje im pomažu da se što bolje pripreme, ali jednostavno je nemoguće biti spreman na svaku situaciju i setiti se svega što je potrebno...

Tokom iščekivanja prinove očevi brinu o mnogo stvari, u kojima više ili manje uživaju, ali neke odluke pokušavaju po svaku cenu da izbegnu.

Izdvojili smo nekoliko najčešćih:

Odabir doktora ili bolnice – oni smatraju da oni nisu ti koji treba da se osećaju prijatno tokom pregleda, ispitivanja, porođaja, pa zašto bi onda ženi uopšte bilo važno šta oni misle?! Oni naravno žele sve najbolje, ali ne žele da budu odgovorni za donošenje ove odluke.

Dekorisanje sobe za bebu – svaki otac naravno želi da njegova beba ima lepu sobu, ali jedino o čemu zaista brine i šta mu je važno kada je reč o dekorisanju sobe je koliko sve to košta, kao i koliko će vremena biti potrebno da se sve namesti, okreči i slično.

Prirodan porođaj, epidural, carski rez... - Svaki otac potajno misli kako on ima važnu ulogu kada dođe trenutak za odlazak u porodilište. Međutim, koliko-toliko su svesni su činjenice kroz šta žena treba da prođe da bi na svet donela njihovog naslednika ili naslednicu, ali smatraju da ipak oni nisu dovoljno upućeni da mogu da pomognu mami da odluči na koji način će se poroditi.

Učesnik u magičnom trenutku rađanja – zaista su retki muškarci koji insistiraju, žele i oduševljeni su idejom da budu prisutni u porođajnoj sali tokom porođaja. Većina je ipak svesna činjenice da jednostavno to ne mogu da podnesu!

izvor:bitiroditelj.com

Ako je žena jako napeta, kontrakcije mogu postati nepravilne i zato porod ne može pravilno napredovati. Opuštajuće dejstvo vode čini se da pomaže u koordinaciji trudova, tako da su manje stresni za porodilju i za bebu. Kada se žena može opustiti u toku rađanja, hormoni stresa se smanjuju, a oksitocin i endorfin (porođajni hormoni) mogu neometano delovati.

Kraći trudovi
Mišići se lakše opuste u vodi, tako da se ne troši više energije kao što bi to bilo u stanju napetosti. Sva energija se usmerava na maternicu i stvaranje delotvornih trudova pa je time i porod brži...

Pokretljivost
Voda pomaže u kretanju i na taj način žena može lakše doći u položaj koji joj u tom trenutku odgovara.Najbolji položaj je onaj u kojem je novorođenčetu najlakše proći kroz karlicu.

Privatnost i kontrola
Kada je žena jednom u bazenu, ona se nalazi u svojem okruženju i porodjaj je neometan. Tako može imati više kontrole nad porodjajem.

Prevazilaženje bola

Uranjanjem u toplu vodu kontrakcije postaju lakše i podnošljivije, isto kao što i kupanje ublažava bol u leđima i stomaku. Iz tog razloga ženi će verojatnije manje biti potrebni medikamenti za ublažavanje bola, npr. epiduralna anestezija, za koju bi inače trebala izaći iz vode da bi je primila. Opuštenost također pomaže u ravnomernom disanju i izbegavanju hiperventilacije, koja često pogoršava osećaj bola.

Stalna prisutnost babice
Bolnički protokol nalaže stalnu prisutnost babice dok je žena u bazenu. Ako žena rađa na suvom, čest je slučaj da ostaje sama za neko vreme, dok babica proverava druge porodilje.

Prirodan porod
Drastično su smanjene sve vrste medicinskih intervencija i veći je užitak za ženu jer joj se pruža prilika da celokupan porod odradi sama!

PREDNOSTI POROĐAJA U VODI

Manji rizik od pucanja perineuma
Perineum je manje podložan pucanju jer voda omekšava tkivo, pa se može lakše rastezati oko dečije glavice u trenutku rađanja. Neki smatraju i da je perineum generalno više zaštićen zbog izjednačenog pritiska u trhuhu i pritiska vode u bazenu, što omogućava nežniji izlazak glavice i verojatno smanjenu postporođajnu bol perineuma.

Bolja upotreba sile teže
U bazenu će se žena verovatnije porađati u uspravnom položaju nego kada je na suvom. Naravno, sila teža je jača na suvom, zbog Arhimedovog zakona i uzgona koji vlada u vodi. U uspravnom položaju se najbolje koristi sila teža koja olakšava i ubrzava porod.

Mirniji porod za bebu
Porod je manje traumatičan za bebu, jer je rođena u okruženju koje je slično onome u kojem je uživalo u majčinom stomaku. Rađanje “iz vode u vodu” čini taj prelaz u spoljni svet lakšim za dete. Kičma novorođenčeta i njegov nervni sistem su manje skloni porođajnoj traumi i ozledama. A iz kiropraktičke perspektive, vodeni i kućni porod odličan su izbor. Voda pruža bebi poznatu atmosferu nakon porođajnog stresa, ponovo obezbedjujući dovoljno vremena njegovim telesnim funkcijama da se organizuju.
Tokom poroda novorođenčad često otvaraju oči, migolje se u svim pravcima i koriste svoje ekstremitete. Šok i taktilna preopterećenost koja su često nerazdvojiv deo poroda su ublažena. Svetlost i zvuci su blaži kada se percipiraju ispod vode, pa čak i dodir majčine kože sa detetovom kožom je nežniji zbog prisutnosti poznatog elementa: vode.

KADA NIJE DOBRO IZABRATI POROĐAJ U VODI?

• ako imate zdravstveni problem kao dijabetes, srčane bolesti, bubrežne bolesti ili hronične psihičke bolesti
• ako imate vrlo visoki krvni pritisak
• ako imate ozbiljnu pre-eklampsiju (jako visok krvni pritisak i belančevine u mokraći)

• ako ste imale bilo kakvo krvarenje u zadnjim nedeljama trudnoće
• ako imate aktivan vaginalni herpes, koji još i vlaži
• ako ste pre toga imale carski rez
• ako imate provociran porodjaj
• ako ste primili sredstva za ublažavanje bola, “koktel”, Petidin (sintetički oblik morfijuma), Demerol ili neki drugi lek tokom trudova

• ako rađate blizance, trojke ili više
• ako je beba u položaju na zadak
• ako je u pitanju nedonošče (prevremeno rođenje)
• ako drugo porođajno doba (faza tiskanja) postane vrlo dugo

MORAĆETE BAZEN NAPUSTITI U SLEDEĆIM SLUČAJEVIMA:

• kada se praćenjem otkucaja detetovog srca otkrije neki problem
• ako želite epiduralnu anesteziju
• ako trudovi napreduju jako sporo
• ako počnete krvariti tokom trudova
• ako osetite nesvesticu
• kada nastupi treće porođajno doba (rađanje posteljice) zbog rizika od iskrvarenja.
Žene mogu tada dosta krvariti, pa je lakše utvrditi količinu izgubljene krvi na suvom, nego u bazenu.

SVE JE PITANJE LIČNOG IZBORA

Neke žene osećaju prirodnu privlačnost i želju za vodenim okruženjem, dok se drugima ne sviđa takva ideja. Ima jako puno slučajeva kada se žene unapred odluče za porodjaj u vodi, ali kada dođe taj trenutak shvate da se usvari bolje osećaju na suvom, i to je opet potpuno u redu. Najveću štetu možete napraviti sebi ako se psihički ogradite za bilo koji ishod i time postavite barijeru koja će vas sprečavati da slušate svoje telo.

izvor:bitiroditelj.com