Tikvica je jednogodišnja biljka, koja dolazi iz familije bundeva. Velika je zabluda da je tikvica povrće, u stvari tikvica spada u porodicu voća. Plod tikvice je jestiv i stoga se može koristiti i u ishrani ljudi, tikvice same po sebi imaju veoma važnu ulogu i što se tiče zdravstvene zaštite ljudi, kao i ishrane beba i dece.

Tikvica je jednogodišnja biljka, koja dolazi iz familije bundeva. Velika je zabluda da je tikvica povrće, u stvari tikvica spada u porodicu voća. Plod tikvice je jestiv i stoga se može koristiti i u ishrani ljudi, tikvice same po sebi imaju veoma važnu ulogu i što se tiče zdravstvene zaštite ljudi, kao i ishrane beba i dece.

Poreklo tikvice i uslovi gajenja

Tikvica je po predanju poreklom iz Azije, u pitanju je država Indija. Veoma je pogodna za gajenje u sunčanim i tropskim predelima, ne voli hladnoću i teško podnosi temperaturne promene i klimatske nepogode. Tikvica kao i većina biljaka, zahteva navodnjavanje i vodosnabdevanje u propisanoj količini, medjutim pored toga što mora biti vlažna duži vremenski period, što zemlja na kojoj se nalazi mora biti visokog kvaliteta, tikvica može da oboli od raznih gljivičnih oboljenja, kao što su trulež, budj…
Potrebno je voditi i računa o zemlji na kojoj će se ova biljka uzgajati, pored dosta vode, zemlja bi trebalo da bude rastresita, plodna, obogadjena prirodnim mineralima, najpogodnije su crnica, peskuša, humus.
Daje plodove visokog kvaliteta i velike težine, stoga se mora povesti računa o načinu njenog gajenja, preporučljivo je tikvice gajiti na otvorenim površinama, gde ima puno kiseonika, prostora, biljke je potrebno dodatno učvrstiti štapičima od drveta i povezati oko štapića da bi se obezbedila dodatna sigurnost prilikom radjanja. Zbog svoje težine, sam plod može dovesti do pucanja ili prelamanja biljke, što može oštetiti njen respiratorni sistem i naškoditi daljoj reprodukciji.

Kalorijska vrednost tikvice

Tikvica, ima veoma korisna svojstva, i malu kalorijsku vrednost, koja se za 1 kg tikvica može iskazati kao 76 kalorija, što je svrstava u retko voće koje može dati visok efekat hranljivosti, energije i zdravlja sa tako malo kalorija.

Načini na koji se mogu spremati tikvice

Svi ljubitelji hrane, koji uživaju u ovom daru prirode, znaju da tikvice mogu jesti na razne načine: pohovane, kuvane, sirove, pečene, u nekoj salati, ukoliko imate ljubitelje ljute i pikantne hrane preporučujemo Vam da probate grilovane tikvice, specijalitet koji se može spremiti sa raznim drugim povrćem kao što su šargarepa, brokoli, paradajz i mnogi drugi.

Izgled tikvice

Tikvica je duguljastog oblika, veće težine, uglavnom zelene boje. Postoji izuzetak u slučaju specijalne vrste tikvice, koja je žute boje, ovakve tikvice se najčešće javljaju kao dodatak jelima i radi dekoracije, jer tikvice imaju više slatkoće u odnosu na zelene tikvice, i samim tim njima se mogu udešavati razne želje degustanata.

Tikvice kao lek

Mnogi koji su probali tikvice, nikada se nisu zapitali, da li one imaju drugih namena, osim da budu pržene, pohovane, sečene i servirane za užitak na trpezi. Naravno, tikvice imaju jak uticaj na zdravlje ljudi i predstavljaju jednu od važnih elemenata u ishrani odraslih i dece.
Tikvice su obogaćene vitaminom C i imaju značajan uticaj na funkcionisanje krvnih sudova, ćelija i za zaštitu arterija od mogućeg začepljenja. Široku primenu pronašla je i kod osoba sa povišenim pritiskom, koristi se za snižavanje krvnog pritiska, jer ima jaka dejstva na naš organizam.

Jedan kilogram tikvica u sebi sadrži sledeći sastav:
80 mg vitamina C, što je dovoljna doza za čitav dan, samim tim tikvica ima ogroman uticaj na naše unutrašnje organe, jer je poznato da vitamin C potpomaže varenju i metabolizmu kod čoveka.
Pored toga što imaju visok nivo vitamina C u sebi, tikvice, imaju uticaj na lečenje astme kod astmatičara, kao i za lečenje upala, kao što su PARADENTOZA i mnoge durge upale.
Kao što smo naveli, snižavanje krvnog pritiska je najbolje uz pomoć semenki iz tikvica. Semenke tikvica imaju široku primenu i za lečenje ispucalih kapilara kod čoveka.
Ukoliko imate problema sa prostatom, imate otežano mokrenje, slabu cirkulaciju, otok, možete se osloniti na tikvice. Ovi problemi se mogu rešiti ukoliko popijete ekstrakt od tikvice, koji se može kombinovati sa drugim povrćem, radi uspešnijeg dejstva.

Tikvice za bebe

Svaka beba, tikvicu treba! Neverovatno je koliko ovo voće ima široki dijapazon korisnosti, pa se može čak i koristiti za ishranu beba. Najbolje je koristiti tikvice koje su prethodno prokuvane na vodenoj pari ili u vodi. Tikvice možete izdinstati sa bilo kojim povrćem koje Vaša beba voli.

Recepti za bebe od tikvica

Došlo je i bebinih pet minuta, pa ste napokon dobili i tu odgovornost i zadovoljstvo da Vašu bebu nahranite uz pomoć male kaščice, i uz kašu, koju Vaš mališan obožava. Rešenje za Vas je jednostavno, dajte Vašoj bebi najlepšu kašu, koja će je učiniti srećnom i razdraganom ceo dan. Za spremanje kaše, nije Vam prethodno potrebno znanje, samo volja da Vašem mališanu, pružite ono što je najbolje za njega ili nju. Pripremite samo određenu količinu tikvica po sopstvenom izboru.
Budite pažljivi! Vaša beba zaslužuje samo najbolje. Zato svojoj bebi dajte tikvice koje su manjeg prečnika i obima, jer takve tikvice su nežnijeg ukusa i sladje su od drugih. Dobro operite, iscedite i oljuštite tikvice. Takve tikvice stavite na paru, kuvajte ih sve dok ne primetite da su promenile izgled i omekšale. Kada su kuvane, tikvice postaju vodenaste i mekane. Tikvice ispasirajte i dodajte vode, kako biste postigli odgovarajuću teksturu, u zavisnosti od uzrasta bebe.
O ishrani bebe vodite računa, konsultujte se sa izabranim pedijatrom i vodite računa i brigu o napretku i zdravlju Vaše bebe. Doktor, tačnije pedijatar, će Vas dodatno posavetovati kako da im pravite kaše, kada je najbolje da ih jedu, kao i koliko puta u toku dana.

Tikvice za decu uzrasta preko 8 godina starosti

Tikvice možete praviti na razne načine. Najbolji način da svom mališanu date potrebnu količinu energije i vitamina jeste da mu spremite testeninu koja će sadržati tikvice. Za testeninu sa tikvicama i sirom, su Vam potrebni sledeći sastojci:

Tikvice, po želji, preporučena količina 3

Testenina u kesici

Sir

Maslinovo ulje

Bosiljak
Priprema se obavlja tako što tikvice prokuvate na pari dok ne omekšaju. Ostaviti sa strane i uzeti testeninu, spremiti je prema uputstvu koje je dato na kesici, koristite male supice za decu. Kada testenina bude gotova, uzmite i dodajte je u tikvice, prelijte preko sa maslinovim uljem, preko toga po ukusu možete dodati izrendan sir i bosiljak, pa čak i beli luk u prahu. Začinite po ukusu. Servirajte Vašem maišanu i poželite mu prijatan i ugodan obrok.

Hrana koja se može jesti sa tikvicama:
Tikvice se mogu kombinovati sa mnogobrojnom drugom hranom. Najbolje je tikvice konzumirati sa:

Šargarepom

Boranijom

Teletinom

Graškom

Svinjetinom

Testeninom

Krastavčićima

Brokolijem

Sa zadovoljstvom možemo reći da tikvice možete spremati na mnogobrojne načine. Tikvice čak mogu ići i uz ŠPAGETE, šta više tikvice mogu poslužiti i kao izvanredna zamena za ovu testeninu. Potrebno je samo iseći na duge i tanke rezance tikvice, začiniti uz mleveno meso, paradajz sos, sir.

izvor:bitiroditelj.com

U svojoj praksi često se srećem sa vrlo sličnim pitanjima i problemima roditelja. Jedno od njih, koje se stalno ponavlja jeste kako da njihova deca – koja su sada već dovoljno odrasla – konačno počnu da preuzimaju odgovornost za kućne poslove i postanu samostalnija.

Mnogim roditeljima je već dosta 15-godišnjaka koji ne znaju da nameste krevet za sobom, koji ne peru sudove, koji ne traže sami knjige za lektiru već čekaju da sve to obave njihovi roditelji. Roditelji, sada već sredovečni ljudi, koji su sve to radili u tih 15 godina sada žele malo odmora i vremena za sebe i smatraju da je red na njihovu decu. Ali, pitanje je kako?

Ne postoji univerzalni recept
Iako bi bilo idealno da dolaskom kod stručnjaka možemo dobiti recept nakon čije primene stvari funkcionišu bez problema, to je gotovo nemoguće. Taj "kako“ ne stane u jedan savet i jednu pilulu koju je dovoljno jednom popiti da bi došlo do promene. Taj "kako“ se gradi godinama, puno pre nego što do problema uopšte dođe.

Ako ste ikada pokušali da promenite neku svoju naviku koja egzistira već godinama, sigurno ste primetili da to baš i nije jednostavno. Ako već godinama imamo običaj da pijemo kafu pre doručka, trebaće nam neko vreme da se naviknemo na promenu u kojoj ćemo prvo doručkovati a tek posle toga popiti kafu. Nije nemoguće, no isto tako je i prilično nerealno očekivati da ćemo nakon prvog puta odmah usvojiti novi obrazac.

Za usvajanje navika je potrebno vreme

Navike se usvajaju od najranijeg uzrasta
Iz navike radimo puno stvari: zaključavamo vrata po izlasku iz stana, palimo svetla na automobilu, zatvaramo vodu kada operemo ruke... Ali isto tako navika je i pokupiti tanjir za sobom, oprati sudove, namestiti krevet, brinuti o svojim obavezama. Navika koja se usvaja od najranijeg uzrasta.

Kako to da onda nemaju svi 15-godišnjaci te navike? Odgovor na to pitanje imaju roditelji koji tih 15 godina sve rade umesto dece.

Mogu da razumem roditelje koji su sami imali teško detinjstvo i stroge roditelje i koji su želeli da svoju decu oslobode obaveza, dopuste im da uživaju kako oni nikada nisu mogli. Mogu da razumem roditelje u procesu razvoda ili samohrane roditelje koji pokušavaju da detetu smanje stres i pritom čine sve kako bi ono bilo srećno. Međutim, ako dete godinama nije imalo obaveze, ako nikada nije moralo da namesti krevet, opere sudove ili pozajmi knjigu za lektiru iz biblioteke ili od druga (nezavisno od razloga) zašto bi ono odjednom to htelo (ili znalo) u starijem uzrastu? Sa sigurnošću mogu reći da se nijedno dete neće samoinicijativno uhvatiti posla u starijem uzrastu ako do tada nije steklo radne navike i ako su do tada roditelji sve radili za njega. Godine same po sebi ne znače ništa ako tokom njih nismo ništa naučili. Drugim rečima, same godine ne garantuju da će, na primer 20-godišnjak znati da opere sudove a 10-godišnjak neće. To zavisi od njegovog prethodnog iskustva i stava roditelja.

Sveje lakše u ranom uzrastu

Sećam se posete prijateljici koja je sa svojom trogodišnjom ćerkicom stavljala sudove u mašinu za pranje sudova – ponos koji je u tom trenutku zasijao na malom licu ne može se ni opisati. Prijateljica mi je tada objasnila da njena ćerka voli da se tako igra sa njom: kada je mama sređivala kuću, malena je imala svoju igračku metlu koju je vukla po podu; kada je mama slagala ormar i malena je s veseljem i ponosom pomagala. Da li je dete od tri godine pomelo pod? Nije. Je li to isto dete dobro složilo sudove u mašinu za sudove? Nije. Jesu li majice u ormaru bile dobro složene? Nisu. Ali, to nije ni bila poenta. Mamin cilj nije bio da njeno dete odradi posao umesto nje; cilj je bio da dete kroz igru i druženje stiče radne navike koje ne možemo da usadimo na brzinu i odjednom. Za to je potreban dobar primer nas odraslih i vreme.

Nikada nije kasno
Rekla bih da nikada nije prerano (a ni prekasno) da se bavimo detetom i naučimo ga sve što želimo da usvoji. Dok će nam u mlađem uzrastu biti jednostavnije (dete će verovatno sa uživanjem i ponosom učiti kako se namešta krevet i veseliti se malim ritualima čišćenja, kuvanja i slično), u starijem uzrastu se stvari malo komplikuju. Da bi privoleli našeg adolescenta da se osamostali potrebno je osluškivati što je njemu važno, kakav je njegov tempo. Na primer, ako znamo da je naše dete jako motivisano da se jednog dana odseli od nas, tada mu i obaveze kao što su kuvanje i spremanje možemo prezentovati kao nešto u čemu će jednog dana uživati u sopstvenom domu. Rečenica poput „Pa sigurno nećeš visiti kod mame na ručku svaki dan – to nije cool” itekako bi ga mogla naterati da uzme stvari u svoje ruke. Zatim, čišćenje može biti i zabavno ako dozvolimo našem adolescentu da pojača muziku i usisava u ritmu omiljene pesme. Naravno da se stvari neće promeniti preko noći i da ih neće prihvatiti sa oduševljenjem – ali, ništa se ne usvaja preko noći.

Na kraju bih volela da kažem svim roditeljima da ne verujem u greške – samo u povratne informacije koje dobijamo od okoline. Neka svoju decu i godine do kojih su došli iskoriste kao povratnu informaciju koja će im dati odgovor na pitanje kako (ne) dalje.

izvor:bitiroditelj.com

Jasno je da se temelj uspešnog života postavlja u detinjstvu. Način na koji naša deca interpretiraju naše i postupke drugih ljudi iz njihovog okruženja u velikoj meri utiče na to kako će se sami ponašati kad odrastu. Iz tog razloga, važno je naučiti ih nekim lekcijama dok su još mala. U narednim redovima ćemo pobrojati 5 istina koje bi trebalo da prenesete svojoj deci, ako vam je stalo do njihove budućnosti.

1. Uspeh nije sve

Uspeh je važan, ali nije sve.

Što pre naučite svoju decu da nije sramota doživeti poraze, to će im biti lakše da se kasnije suoče sa neizbežnim razočaranjima. Jednako je bitno i da im stavite do znanja da uvek mogu da računaju na vašu ljubav, a posebno posle neuspeha.

2. Obrazovanje i sticanje veština je važno

Objasnite značaj obrazovanja

Odlazak u školu nije prijatan za mnogu decu. To je razumljivo. Njima je prirodnije da su napolju, da se igraju i trče sa vršnjacima, nego da satima budu prikovani za stolicu. Na vama je da im objasnite značaj obrazovanja i sticanja veština za njihovu budućnost. Naučite ih da se ne nerviraju oko nečega što uostalom ne mogu ni da promene i da se koncentrišu na dobre stvari u vezi sa školom.

3. Biti saosećajan i emotivan nije sramota

Učite dete empatiji

Pravljenje boljeg sveta nije moguće ako mi sami nismo empatični u svom privatnom životu. Od malih nogu naučite svoje dete da poštuje druge i pomaže onima u nevolji. To nije samo recept za skladniji život u zajednici, već i njegovu ličnu sreću u odraslom dobu.

4. Poželjno je biti samostalan

Gradite samostalnost

Deca treba da poštuju starije i osobe od autoriteta, ali ona moraju da nauče i da misle svojom glavom. Savetujemo vam da negujete kritičko razmišljanje kod vašeg mališana, ali i da mu objasnite da neće uvek zavisiti od drugih. On mora da se navikava na donošenje samostalnih odluka i preuzimanje odgovornosti za njih.

5. Mišljenje drugih o njima nije ključno

Ljudi su društvena bića, pa bi bilo sociopatski reći da je potpuno nebitno šta ljudi iz našeg užeg i šireg okruženja misle o nama. Uostalom, mnogi od njih nam misle dobro, pa ako nekima od njih nešto smeta u vezi sa nama, trebalo bi obratiti pažnju na to što kažu. S druge strane, nije ni poželjno biti opterećen svojom reputacijom, posebno kada na nju utiču ljudi s kojima niste ni bliski. Bilo bi dobro da vaše dete bude upoznato sa ovom lekcijom.

izvor:bitiroditelj.com

Kada beba stigne na svet, odmah svi počinju da razmišljaju na koga liči i kako će izgledati kada poraste. Tako se gotovo svaki roditelj i tokom odrastanja pita koliko će dete biti visoko.

A od čega visina deteta zavisi?

Nije moguće odrediti tačnu visinu koju će dete imati kad poraste. Dete će tokom puberteta naglo rasti, a na visinu mogu da utiču:

Genetika
Hormoni
Neuhranjenost
Bolesti
Genetske abnormalnosti
Upotreba određenih lekova
Neki dodatni faktori, poput klime, vežbi, zagađenja, spavanja i slično.

Kako da znam koliko će dete biti visoko?

Kada su u pitanju devojčice - Od tatine visine oduzmite 12 cm, pa dodajte maminu visinu. Dobijeni broj podelite sa dva i dobićete otprilike detetovu visinu.

Kada su u pitanju dečaci - Na maminu visinu dodajte 12 cm, pa dodajte tatinu visinu. Dobijeni broj podelite sa dva i dobićete otprilike visinu svog deteta.

Ovako, naravno, nećete odrediti tačnu visinu deteta, ali možete znati koliko će otprilike dete biti visoko.

izvor:bitiroditelj.com

Zaboravnost i zbunjenost u nekim trenucima kod majki može biti predmet šale. Ipak, mnoga istraživanja su pokazala da u mozgu zaista nastaju promene kada postanete roditelj.

Da li ste čuli za 'majčinski mozak'?

Mama Lisa Ker opisala je neobičnu situaciju u kojoj se našla.
"Ne ide mi baš dobro dok troje dece vrišti u isto vreme. Tako sam juče otišla da im kupim užinu, stajala i čekala porudžbinu i nakon što su mi ljudi dali sve što sam kupila. Majčinski mozak je stvaran", napisala je Lisa na Tviteru.
Nije ona jedina koja iskusi te zaboravne momente nakon što dobije decu. Mnoge mame podelile su na društvenim mrežama svoje neobične situacije. Neke su krenule bez majice napolje, druge su stavljale čips u frižider, dok su mnoge tražile po kući ono što već drže u ruci.
Obično se ovako zbunjujuće situacije dešavaju zbog promene stila života, kako kod mame tako i kod tate.

Život postaje mnogo stresniji, a roditelji vrlo malo spavaju.
Kada ne prespavate noć, sasvim je razumljivo da ne budete kognitivno isti kao da ste se naspavali.
Uz to, velika je promena kada od samostalne odrasle osobe postanete osoba odgovorna za nečiji opstanak. To menja identitet, ali i način na koji provodite vreme, spavate i brinete se o sebi.
I nauka je mnogo puta dokazala kolika je promena kod žena tokom trudnoće i majčinstva.
2016. godine evropska istraživanja pokazala su da se kod žena koje postanu majke menja siva masa u mozgu, a te promene traju minimum dve godine. Promene su toliko jasne da se samo na osnovu skenera mozga može pokazati da li je žena postala majka ili ne, prema pomenutoj studiji.

Studija iz 2010. pokazala je da dolazi do promena u verbalnoj memoriji kod trudnica. Recimo, one počnu da zaboravljaju imena likova iz filma ili imena omiljene knjige, iako nema promene na prepoznavanju i radnoj memoriji.
Sva istraživanja, naravno, ne pokazuju da su trudnice i novonastale majke manje inteligentne. Pojam 'majčinski mozak' moramo upotrebljavati sa oprezom.
Mnogi naučnici smatraju da sve te promene koje se dešavaju u stvari pomažu ženama da budu bolje majke.
Iako je ovo sasvim normalna pojava, kao i česta šala među ljudima, mnogi upozoravaju da bi bilo dobro porazgovarati sa lekarom ukoliko se pojave neki mnogo ozbiljniji simptomi nakon porođaja.

Ukoliko mislite da vam je potrebna pomoć u postporođajnom periodu, nemojte se libiti da je potražite.

izvor:bitiroditelj.com

Stručan naziv za bljuckanje hrane nakon obroka je regurgitacija. Regurgitacija ili bljuckanje je izbacivanje mleka, druge hrane ili pljuvačke posle obroka.

Napor ne prati ovo stanje i u najvećem broju slučajeva količina hrane koja se vrati bude mala, tečne konzistencije ili može biti i usiren sadržaj. Razlozi za regurgitaciju mogu biti različiti.

Bebe bljuckaju onda kada se prejedu, u slučaju igranja nakon obroka, kada podriguju. Ključni razlog za bljuckanje je nedovoljno razvijen sistem organa za varenje, tačnije mišić koji spaja želudac i jednjak, koji u fiziološkim uslovima i kod odraslih ljudi dobro zatvara. Kod dece zbog nerazvijenosti sistema, mišić ne zatvara dobro, i to je jedan od glavnih razloga vraćanja hrane.

Ako beba bljucka dva ili više puta dnevno, tri ili više nedelja, ali nema drugih simptoma poput nagona za povraćanje, povraćanja, gubitka težine ili problema sa hranjenjem, veruje se da beba pati od regurgitacije.

Naravno, svako dete je posebno tako da svakom detetu posebno i pristupamo.

Bljuckanje je karakteristično za prve mesece života, i najčešće u periodu dok beba jede tečnu hranu. To bi bilo do nekog 4 ili 6 meseca u zavisnosti od toga kada se bebi uvodi čvrsta hrana. Čvrsta hrana se teže vraća iz želuca u jednjak, pa na usta, dok je svakako tečnom sadržaju lakše da prođe taj put. Međutim, postoje deca kod kojih se bljuckanje nastavlja i kasnije u nešto manjoj meri.

Koja je razlika između refluksa i regurgitacije?
REFLUKS – se javlja kada se mleko ili hrana vrate u jednjak iz želuca. To se naziva “tihi refluks” i može biti problema da se primeti jer zapravo ne vidimo kako se izbacuje sadržaj želuca na usta.

REGURGITACIJA (KLASIČNO BLJUCKANJE) – dolazi do povraćanja usirenog mleka, a javlja se kada mleko ili hrana putuju iz želuca kroz jednjak, pa sve do usta, često pravo na Vaše rame.

Kada se najčešće dešava regurgitacija kod beba :

– Sistem za varenje je još u fazi razvoja o čemu je bilo reči

– Prevremeno rođenje bebe češće bljuckaju

Razlog tome je taj što je sistem organa za varenje kod prevremeno rođenih beba dodatno nezreliji nego kod dece rođene u terminu, i potrebno je vreme naravno za njegovo sazrevanje.

– Kada leže na ravnoj podlozi, odnosno tada je telo postavljeno u potpuno horizontani položaj, gde je zapravo sadržaju dodatno omogućeno da se vrati u jednjak pa na usta.

Iz tog razloga savetuje se da se dušek malo podigne, kako bi dete ležalo recimo pod uglom od 45 stepeni, na taj način otežavajući hrani da se na blago podignutoj podlozi teže vrati u jednjak.

– Hrana koju bebe jedu uglavnom je tečnog sadržaja

– Preterana količina mleka ili hrane – pri jednom obroku takođe može izazvati problem.

Nekada bebe malo halapljivije i brže jedu, naročito ako mama ima puno mleka. Svakako se to može dogoditi i ako beba uzima hranu na flašicu. To je jedan od razloga zbog kojih moramo proveriti otvor na cucli, ako je suviše veliki, beba će pri svakom aktu sisanja povući veliku količinu hrane, ako je mali, beba će vući, neće dobiti adekvatnu količinu hrane koja joj je potrebna, i brzo će se umoriti.

Moramo voditi računa i kod akta dojenja, da tehnika dojenja bude adekvatna, jer ukoliko nije napravljen tzv.vakum može se desiti da beba proguta i veliku količinu vazduha, što će kasnije uzrokovati podrigivanje i nastavak gasova u crevima.

– Reakcija na nešto što mleko sadrži

Nekada se regurgitacija može javiti kao simptom alergije na proteine kravljeg mleka. Svakako preporuka je posetiti izabranog pedijatra, pa dečijeg gastroenterologa koji će procenti da li se radi o CMP ili ne.

Simptomi se obično javljaju u razdoblju od tri do dvanaest meseci. Učestalost simptoma se smanjuje sa uvođenjem čvrste hrane.

izvor:bitiroditelj.com

Dečiji tantrumi ili izlivi besa mogu biti izuzetno izazovni za roditelje. Ipak, mogu se smanjiti ili barem ublažiti kada do njih dođe.

Tantrumi ili izlivi besa dolaze u različitim verzijama, ali najčešće uključuju veliku eksploziju besa i frustracije. Dete tada najčešće plače, vrišti, ima savijena leđa, udara nogama i rukama, u nekim slučajevima može doći i do povraćanja, lomljenja predmeta i velike agresivnosti.

Najčešći su u uzrastu od prve do treće godine, ipak mogu se zadržati i kasnije ako deca do tada nisu usvojila prikladnije načine izražavanja ili upravljanja emocijama. Između prve i treće godine života deca počinju razvijati svoje socijalne i emocionalne veštine.

Vrlo često još nisu u stanju da izraze svoje emocije, a imaju ih baš kao i mi odrasli. Takođe, otkrivaju kako način na koji se ponašaju može da utiče na druge ljude, pre svih na roditelje. Na primer, ako dete vidi da će uz malo plača dobiti sve što poželi, tada će tu radnju ponavljati bezbroj puta.

Ipak, postoje neki segmenti koji mogu da povećaju šanse za pojavu tantruma, a to su temperament, jake emocije, situacije s kojima još ne znaju da se nose poput naglog gubitka omiljene igračke, zatim stres, glad, umor ili preterana stimulacija čula.

Deca još nisu u stanju da izraze svoje emocije

KAKO SMANJITI TANTRUME?
Ipak, postoje stvari koje možete učiniti kako biste smanjili verovatnoću da će se dogoditi izlivi besa.

Smanjite stres. Umorna, gladna i previše stimulisana deca češće doživljavaju napade besa. Sve te situacije za njih predstavljaju izvor stresa.

Vrištanje, udaranje nogama, plač i bacanje stvari samo je deo dečijih tantruma.

Prilagodite se detetovim osećanjima. Ako ste svesni osećanja svog deteta, možda ćete moći da osetite kada se „sprema oluja“. Možete da razgovarate o tome šta se događa i pomognete svom detetu da se nosi s teškim osećanjima. Možda ćete takođe moći da odvratite pažnju svom detetu. Nemojte ga pitati da li je normalno.

Identifikujte okidače besa. Na primer, vaše dete može imati napade besa dok kupujete u prodavnici. Da biste smanjili šansu za to, krenite u kupovinu kada je dete sito i odmorno.

KAKO REAGOVATI KADA SE TANTRUMI POJAVE?
Koliko se god trudili, životne okolnosti dovešće do toga da nekad jednostavno ne stignemo da sprečimo izliv besa u dolasku, evo što možete da uradite kada se oni dogode.

1. Ostanite mirni
Ili se pravite da ste mirni. Ako dete vidi da ste uznemireni, ta emocija će se preneti na njega i dodatno otežati već ionako nemilu situaciju. Kada govorite, neka vam glas bude miran i ujednačen.

2. Ostanite blizu deteta
Iako je vrlo teško ostati sabran u toj situaciji, dete mora da zna da ste vi ipak tu. Samo ga zagrlite. Nemojte da pokušavate da ga na silu izvučete iz prodavnice ili iz parkića jer će to samo pogoršati situaciju. Čučnite tako da budete na njegovoj visini i samo budite tu.

3. Budite dosledni u svom pristupu
Ako detetu ponekad dajete ono što želi kada ima napade besa, a ponekad ne, problem bi mogao da se pogorša. Tada dete dobija dvoznačne poruke. Mora da zna da njegovo određeno ponašanje ima određenu posledicu i u tome stvarno treba biti dosledan.

izvor:bitiroditelj.com

Kao roditelji svi se suočavamo sa besom kod dece, jer je bes osećanje, a osećanja su svojstvena ljudima.

Kao i odrasli, tako i sva deca osećaju bes. Bes je normalan. I bes nikada nije problem.

S druge strane ponašanje izazvano besom, agresivno ponašanje je ono što verovatno i vi želite da promenite.

Možda u komunikaciji sa decom ne pravite jasnu razliku između besa - osećanja i udaranja ili agresivnih reči - ponašanja izazvanih besom. A to je veoma važno zato što ne želite da se deca osećaju loše, posramljeno, uplašeno, neadekvatno zbog svojih osećanja.

Kada deci šaljete poruku da bes nije dobar, da ne treba tako da se osećaju, deca zaključuju da ona nisu dobra, da sa njima nešto nije u redu, inače ne bi osećala bes. Iz tog razloga želite jasno da kažete deci da je bes normalan, da svi osećamo bes. Takođe je važno da deca znaju su ona dobra unutra, bez obzira na njihovo ponašanje.

To je mesto sa koga ih možete učiti kontroli agresivnog ponašanja. A ne sa mesta krivice, srama, vašeg besa i nestrpljenja.

Kako dete da naučite kontroli agresivnog ponašanja?

Upoznajte decu sa tehnikama za regulaciju emocija

1. Na prvom mestu kroz lični primer.
Kako vi reagujete u besu, da li vičete i pretite ili se smirite i razgovarate naknadno? Morate znati da ste vi prvi učitelji. Ne možete učiti decu nešto što sami ne primenjujete.

S druge strane i vi ste ljudi i grešite. Ne morate da budete savršeni roditelji da biste učili decu.

I verovatno nećete biti savršeni, ali je veoma važno da preuzmete odgovornost za svoje emocije i svoje ponašanje.

Ono šta možete da kažete nakon što vi niste iskontrolisali svoje emocije je:

“Ponekad je i meni teško da se smirim i regulišem svoje velike emocije. I onda vičem ili pretim. Želim da znaš da to nije tvoja krivica. I da su moje emocije i moje ponašanje moja odgovornost.”

Takođe ako menjate svoje stare obrasce možete da budete iskreni i autentični:

“Znam da sam ranije tebe krivila ili postiđivala, što nije bilo u redu. Sada radim na tome da ostanem smirena i da razgovaram s tobom sa poštovanjem iako sam uznemirena ili ljuta.”

2. Sledeće što je potrebno jeste da učite decu o emocijama i njihovoj ulozi.
Da im proširite rečnik osećanja kako bi znali šta se dešava u njima, kako bi znali da prepoznaju svoje unutrašnje iskustvo.

Upoznajte ih sa emocijama kao što su razočarenje, tuga, stid, frustracija, strah, jer se ta osećanja često kriju ispod osećanja besa. Na taj način dete može da razume zašto se oseća besno, što će mu pomoći da izrazi bes na drugačiji način.

Pomozite detetu da upozna svoje emocije

3. Upoznajte decu sa tehnikama za regulaciju emocija, kao što su duboko disanje, fizičke vežbe, senzorni alati.
U zavisnosti od deteta nekima odgovara i crtanje, muzika, u svakom slučaju važno je da pronađete aktivnost koja dete opušta i smiruje i koju može da primeni u situacijama kada oseća bes.

4. Uvedite jasna pravila i granice.
Ona moraju postojati i ona se odnose na ponašanja kada dete može povrediti sebe, druge ili oštetiti stvari. Detetu možete reći “U redu je da budeš besan, ali ti neću dozvoliti da udaraš. Sešću ovde pored tebe i pomoći ti da se opustiš i smiriš. Ovde sam za tebe.”

Pohvalite dete kada vidite napredak.

5. Kada vidite napredak...
Kada vidite da je dete uspelo ili pokušalo da koristi neku od tehnika koje ste ga naučili ili kada je izrazilo svoja osećanja i potrebe rečima, naglasite to. Pokažite da cenite trud. Pokažite da primećujete da je uradilo to iako nije bilo lako.

Učenje veština zahteva vreme i posvećenost. Bes i intenzivna osećanja dece često su neprijatnosti koje remete vaš mir i već zauzet raspored. Međutim važnost vaše prisutnosti i posvećenosti je nemerljiva. Upoznavanje na svojim osećanjima, rad na regulaciji svojih emocija, a zatim i učenje dece istom su prioritet u današnjem vremenu.

izvor:bitiroditelj.com

Promene ne koži pelenske regije mogu varirati od laganog crvenila, preko tačkastog osipa, do zadebljale kože i gnojnih ranica. Sve te promene se mogu svesti pod pelenski osip.

Koji su simptomi pelenskog osipa?
• Najčešće počinje laganim crvenilom u pelenskoj regiji
• Obično ne zahvata kožne nabore
• Koža postaje mrljasta, bolna i vruća na dodir
• Područje guze i gornjeg dijela bedara mogu se zacrveneti i vlažiti
• Mogu se razviti i ograničeni delovi suve i perutave kože
• Mogu se javiti i plikovi, koža se ljušti i postaje bolno osetljiva
• U najtežim slučajevima promene na koži mogu se zagnojiti
Kad se javlja pelenski osip?
Pelenski osip može se pojaviti bilo kad. Međutim, postoje i određeni periodi u kojima su bebe znatno osetljivije:

• Period prelaska sa dojenja na ishranu na flašicu
• Nicanje prvih zubića
• Uvođenje nemlečne hrane
• Prvi obroci kravljeg mlijeka
• Nakon terapije antibioticima

Šta izaziva pelenski osip?
Najčešće ga izaziva kontaktna iritacija ili lokalna kožna infekcija kao posledica razmnožavanja različitih bakterija (najčešće Staphylococcus aureus) i gljivica (najčešće Candida albicans).

Kontaktnu iritaciju uzrokuje:

• Retko menjanje pelena
• Nedovoljno čišćenje kože od ostataka mokraće i stolice
• Terapija antibioticima
• Dijareja
• Peosetljivost na hranu
• Hemijski sastojci jednokratnih pelena
• Hemijski sastojci deterdženata i omekšivača kod upotrebe platnenih pelena
• Vlažno i toplo okruženje tokom leta

Lokalnu kožnu infekcija uzrokuju gljivice iz unutrašnjih organa koje dođu u kontakt s oštećenjima na koži i izazovu gljivični osip. Na genitalnom području koža je blago otečena, na dodir hrapava, a u pelenskom predelu obično crvena, s razasutim mrljicama. Kod takvih promena obvezno se treba obratiti pedijatru, koji će nakon uvida u promene propisati odgovarajuće terapijsko sredstvo - antimikotičku mast ili antiseptik koji deluje na gljivice.

Kada se obavezno obratiti lekaru?
• Ako bakterije prodru u oštećenu kožu, dolazi do impetigo pelenskog osipa. Na koži se razvijaju plihovi, koji se vremenom pretvaraju u kraste boje meda.
• Ako se osip ne povuče za dva ili tri dana, a preduzeli ste sve mere
• Ako postoji osip i na drugim delovima tela, a beba ima povišenu temperaturu i povraća
• Ako se jave dijareja i osip u kombinaciji
• Ako je koža natečena, ili su prisutne gnojne ranice, plikovi ili kraste.

Kako sprečiti pelenski osip?
• Menjajte pelene kad god se beba pomokri, čak i kad se koriste jednokratne pelene s velikom moći upijanja (barem svaka dva sata)
• Menjajte pelene odmah nakon kakanja
• Isprobajte različite vrste pelena - ako se koriste jednokratne, a beba često ima pelenski osip, onda promenite vrstu pelena
• Iskuvavajte i peglajte platnene pelene
• Koristiti nemirisne maramice ili običnu vodu
• Što češće ostavljajte pelensku regiju otkrivenu
• Kod osetljive kože koristite kremu za pelensku regiju

izvor:bitiroditelj.com

Verovali ili ne, postoje simptomi koji se mogu javiti kod budućih očeva tokom trudnoće i iščekivanja bebe.
Da, možete se na prvi pogled začuditi, ali i tate osećaju promene kada zatrudnite.
Prema podacima Mejo klinije, Kuvada sindrom se javlja i kod potpuno zdravih muškaraca koji očekuju bebu. Ovi simptomi ne tretiraju se kao mentalni problemi, a naučnici ističu kako mogu biti zaista česti.

Ovaj sindrom obuhvata širok spektar simtpoma - i psihičkih i fizičkih.
Fizičke manifestacije su najčešće mučnina, gorušica, bol u stomaku, problemi sa disanjem, grčevi u nogama, bolovi u leđima, urinarne infekcije, pa čak i glavobolja.
Psihički simptomi mogu biti smanjenje libida, nemir, al ii anksioznost i depresija.
Stručnjaci za mentalno udravlje uzeli su u obzir hipotezu da se ovo može javiti usled ljubomore i nemogućnosti da nose dete, ali možda i krivice što su napravili takvu promenu svom partneru. Jedna psihološka teorija ističe i problem marginalizacije muškarca tokom ženine trudnoće.

Postoji mnogo teorija, a nijedna nije medicinski jasno dokazana.
Smatra se nekada i to da bolja priprema muškarca za očinstvo, poput učestvovanja na prenatalnim časovima, pre dovodi do pojave ovog sindroma.
I pored mnogo istraživanja, čini se da ovaj sindrom ima veze i sa nivoom hormona, najpre testosterona.
Mnogi ovo stanje, naročito kod muškaraca koji će postati tate po prvi put, povezuju sa interpersonalnim borbama, koje mogu biti neverovatno stresne usled pomešanih osećanja.
"Definitivno je u pitanju veliki broj faktora", ističe dr Dzojs Gotesfild. "Ljudi imaju drugačije živote, ali i stresore. Neki mogu biti skloniji hormonskim promenama tokom trudnoće partnera."
Promene koje se dešavaju ali i koje očekuju oba partnera mogu biti zaista stresne, pa nije čudno da dovedu do fizičkih i psihičkih promena.
Doktori ističu da je vrlo važno da oba partnera budu svesni postojanja ovog simptoma. Bitno je imati dobru i otvorenu međusobnu komunikaciju, ali i obratiti se lekaru ukoliko je to zaista potrebno.

izvor:bitiroditelj.com

Posle razvoda, ili u slučaju vanbračne dece – zajednica mama i sin krije u sebi mnoge zamke i izazove. Sa jedne strane, lakše je razumeti se sa istim polom, (mame i ćerke) ali sa druge, bolji su efekti upućivanja sina u razumevanje suprotnog pola.

Oba ova elementa: identifikacija deteta sa sopstvenim polom i razumevanje razlika između polova - važni su za svako dete, bez obzira da li je u pitanju dečak ili devojčica, da li žive sami sa jednim roditeljem ili u kompletnoj porodici.

Svi mi u svom roditeljstvu činimo različite greške. Pokušavamo da budemo što je moguće bolji roditelji, ali to nije nimalo lako. U zavisnosti od uzrasta deteta, njegovih potreba, interesovanja ali i okruženja, kao i od naše lične zrelosti za roditeljsku ulogu, uveliko zavisi koje ćemo greške činiti, kojim izazovima odoleti.

Najčešće greške koje čine mame koje žive same sa svojim sinovima su:

1. Lično uverenje mama da je teže odgajati sinove nego ćerke.
Individualne razlike kako među decom, tako i među odraslima, su veoma velike. Ako u startu zauzmete poziciju da vam je teško i dozvolite da vaš teret primeti vaš sin, osećaće se krivim i zbunjenim. Nemojte ga opterećivati sopstvenim očekivanjima.

2. Stav:"Ja sam mu i otac i majka".
Iako bi bilo razumljivo da se ovakav stav pojavljuje bez obzira da li sa majkom živi sin ili ćerka, primećeno je da mame ovakve izjave koriste mnogo češće kada su u pitanju sinovi. U svakom slučaju, u pitanju je pogrešan stav. Vi ne možete i ne treba da budete i otac i majka. Uostalom, dovoljno je teško što ste samohrana majka. Sa druge strane, iz ovakvog stava krije se sledeća velika greška.

3. Preterano dopuštanje sinovima različitih varijanti neprihvatljivog ponašanja.
Posebno u periodu puberteta, mame se povlače iz detetovog razvoja. Veruju da malo agresivnosti neće škoditi, imaju opravdanja za svoje propuste (uostalom, one su bile svojim sinovima "i otac i majka"). Ipak, bez obzira koliko je vaša lična situacija teška, u sopstvenim pogrešnim uverenjima, podržavanju predrasuda, ne možete tražiti opravdanje za loše ili neprihvatljivo ponašanje svoje dece.

U predškolskom uzrastu deteta, ono i njegova mama već su uveliko započeli osnovu svojih budućih odnosa.

Igre - mama i sin
Igre uloga na dečji razvoj imaju veliki uticaj. Tako se dečaci u predškolskom uzrastu retko igraju lutkama (osim ako to nisu lutke superheroja), ili nežnih igara sa podeljenim ulogama (prodavnice, škole...), već zabavu nalaze u tzv. muškim igračkama kao što su: automobilčići, roboti, oružje. Mamama ove igračke i igre nisu bliske jer one nisu nikada bile deo njihovog ličnog odrastanja. Čak i kada pokušaju da budu saigrači svojim sinovima, i pored najbolje volje, obično se teško snalaze.

Dakle, kako mame sa svojim sinovima teško uspevaju da dele njihova interesovanja u ranom uzrastu ili da se igraju igara koje su njima u ovom uzrastu interesantne, važno je da dete ima svoje drugare vršnjake sa kojima će moći u međusobnoj interakciji da se razvija i obogaćuje svoja saznanja.

Komunikacija - mama i sin
Po svojoj prirodi, dečaci nisu tako otvoreni i vešti u komunikacijskim veštinama. Zahvaljujući tome, mame moraju da se izvežbaju u "čitanju između redova", prepoznavanju tananih emocija i kada nisu izgovorene, poštuju njihovo pravo na privatnost, na ćutanje, njihove tajne... a da sa druge strane, uvek bude upoznate sa onim što je deci trenutno važno. Osim toga, dečaci i sa vršnjacima više vole da se igraju, nego da razgovaraju. To ne znači da im komunikacija nije važna, već da su od najranijeg uzrasta tretirani kao dečaci (setite se svih predrasuda vezanih za muški pol tj. da oni ne plaču, da je njima dopušteno da budu nemirni, da je dobro ako su malo agresivniji...). Iako znamo da su sve to predrasude, one se još uvek veoma aktivno oslikavaju na muškoj deci. Odnosno, iako ne razgovaraju mnogo, već su više skloni fizičkom ispoljavanju i izražavanju sebe - važno je da mame neguju odnos poverenja, podrške i međusobnog razumevanja upravo kroz komunikaciju. Drugim rečima:

Insistirajte na razgovoru

On treba da je otvoren, bez laži. Nemojte podcenjivati svoje sinove. Često se misli da su dečaci nezreli, nesigurniji, nesamostalniji. Međutim, ništa što važi za većinu, čak i u slučajevima da je sve tačno, ne mora da važi za vašeg sina. To zavisi isključivo od vas. U razgovorima uvek budite iskreni i radije mu recite grubu istinu, nego nežnu laž. Gruba istina može biti bolna ali se ova bol ne može meriti sa vremenom koje je potrebno da zaceli bol posle uviđanja da ste ga nežno lagali. Na primer: dete pita da li će tata (sa kojim vi, na primer, uopšte niste u kontaktu), doći za njegov rođendan. Vi, nespremni za istinu, kažete da hoće a tata se očekivanog dana ne pojavi. Za vašeg sina bilo bi lakše da je istinu znao odmah, nego što ste ga pustili da se nada i iščekuje. Osim toga, postoji mogućnost i da vam zameri što ste ga lagali. U ovakvim slučajevima vaše opravdanje da ste to činili za njegovo dobro nema veliku utehu za vaše dete.

Pružite i verbalnu i neverbalnu podršku

Otvoren pristup postižete kada kažete: "Vidim da te nešto muči, ali ne znam šta. Bilo bi mi veoma drago kada bi mi se poverio. Možda neću moći da ti pomognem, ali je sigurno da ću pokušati da te razumem, baš kao što je sigurno da su naše dve glave pametnije od jedne. Molim te, nikada nemoj da zaboraviš koliko te volim i da sam ja uvek na tvojoj strani." Postoje situacije kada je i neverbalna podrška važna. Kada vaš sin nije spreman da razgovara, pronađite druge načine da ga podsetite da na vas može računati i da se vaša ljubav prema njemu ne menja (kupite mu neki CD, kompjutersku igricu, napravite omiljene kolače, odnesite sendviče u sobu, predložite neku zajedničku akciju...).

Ne zadirite u njegovu privatnost

Često je potrebno dodatno vreme da dečak neku, za njega, važnu informaciju "preradi", tj. da mu se "slegne" u glavi da bi mogao da je podeli sa vama. Sačekajte to vreme kada će se otvoriti sam, umesto da ga stalno zapitkujete "šta ti je?"

Gde je tata?
Ukoliko dečak živi sam sa mamom, tj. ukoliko je jedinac - važno pitanje je gde se nalazi njegov tata. Posle razvoda, mnogi očevi kao da se "probude", i ma koliko to apsurdno zvučalo, postanu bolji očevi svojoj deci. Razloge za ovakvu promenu možemo tražiti u tome što deca više nisu stalno prisutna, pa tada kada jesu zajedno, tate zaista ulažu svoje vreme, strpljenje I, pre svega, neizmernu ljubav. Drugi važan razlog za promenu ponašanja tata posle razvoda jeste što su se smirile emocije i prestali sukobi između roditelja. Kada svađe konačno prestanu, oba partnera počinju da se okreću sebi i ličnim prioritetima. Za mame je to, obično, dete, njen posao, krug prijatelja... Tate, takođe, imaju slične prioritete, sa tom razlikom što dete nije stalno prisutno u njihovoj svakodnevnici.

U svakom slučaju, ako je detetov tata posle vašeg odvajanja spreman na saradnju i dogovor, to treba da iskoristite, jer je to u najboljem interesu vašeg sina. Zašto?

Tate predstavljaju ravnotežu vašem vaspitnom modelu. Čak i kada je ovaj model nešto što vi ne podržavate (na primer, on je prestrog, a vi ste ubeđeni da je vaša blagost prava mera autoriteta), za dete je važno da poznaje ove razlike.

Tate će omogućiti sinu identifikaciju sa svojim polom. Iako vi imate najbolje namere, neke stvari nikada nećete uspeti da objasnite svom sinu jer vama lično nisu bliske.

Sa tatama sinovi mogu da grade specifične odnose bazirane na "muškim" interesovanjima. Odnosno, tata je idealan sagovornik za razgovore o automobilima, mobilnim telefonima, kompjuterskim igricama, različitim tehničkim dostignućima. Vi, sa svoje strane, negujte i podržite ovaj odnos, posebno ukoliko su vaša interesovanja drugačija. Naime, i ovakvi razgovori utiču da se vaš sin razvija celovitije, sa većim saznanjima i ličnim iskustvima o svom okruženju nego što bi ih imao da je orjentisan samo na vas.

Preporuke
Preporuke samohranim mamama koje žive same sa svojim sinovima:

Ponašajte se prema svom sinu kao da raste u kompletnoj porodici. Nemojte ga žaliti, oplakivati njegovu tužnu sudbinu, dopuštati mu da bude razmažen, agresivan, lažljiv... zato što u svom detinjstvu nije rastao sa ocem.

Ponudite mu raznoliko okruženje. Ukoliko je moguće, obavezno uključite detetovog oca u njegovo vaspitavanje. Dozvolite svom sinu da razvija svoja druženja, ima svoje prijatelje, da menja svoja interesovanja prema svom uzrastu i svojim vršnjacima. Važno je da vi, sa svoje strane, njegove drugove poznajete, i da ukoliko je to neophodno, oprezno kritikujete. Dečaci su veoma osetljivi po pitanju svog društva, pa i vi budite oprezni u komentarisanju.

Kako bi sačuvali sopstveno dobro unutrašnje zdravlje, i za vas je važno da budete okruženi prijateljima. Samo ukoliko vaš sin nije vaš centar sveta, već ih imate nekoliko, tj. samo ukoliko on nije vaš jedini razlog postojanja uspećete da ga odgajite bez preterane ambicioznosti i očekivanja da bude savršen,tj. da mora da opravda vaš uloženi trud. Istovremeno, prijatelji su najbolji način da sebe rasteretite stresa koji je sigurno mnogostruko veći kada sami odgajate svoje dete.

izvor:bitiroditelj.com

Da li vaše dete, dok uči ili piše domaći, pored sebe ima mobilni telefon i usput se dopisuje sa drugarima i proverava vesti na društvenim mrežama, uvereno da je odlično u multitaskingu? Stručnjaci tvrde da ovakva upotreba mobilnih telefona ometa koncentraciju i smanjuje produktivnost.

U nedavnoj studiji o uticaju mobilnih telefona na kognitivne sposobnosti, učenici koji su ostavili svoje mobilne telefone u drugoj prostoriji imali su bolji uspeh na kognitivnim testovima od onih koji su imali mobilne telefone na stolu ili u torbi, iako ih nisu koristili. Čak i oni koji su rekli da nisu svesno razmišljali o svojim mobilnim telefonima imali su lošije rezultate, što znači da se smetnje javljaju na nesvesnom nivou.

I odrasli, dok rade, teško ignorišu poruke i obaveštenja koja nas obaveštavaju čim neko od naših prijatelja objavi nešto na društvenim mrežama, ili reaguje na nešto što smo objavili, ali postoji nekoliko dodatnih razloga zašto su deca i mladi posebno vezani za svoje mobilne telefone.

Veliki deo socijalizacije mladih danas se odvija putem mobilnog telefona, posebno u adolescenciji, kada su ključni razvojni ciljevi oblikovanje sopstvenog identiteta odvojeno od roditelja i davanje prednosti prijateljstvu sa vršnjacima. Takođe, u poređenju sa odraslima, deca imaju manje razvijenu sposobnost kontrole impulsa. Zbog toga im je mnogo teže da daju prednost pisanju domaćih zadataka ili učenju za ispit nego, na primer, dopisivanju sa novim prijateljima.

„Deca će započeti zadatak i pokušati da ga završe, ali neće odvojiti vreme da razmisle i otkriju kako da ga urade na najbolji mogući način“, kaže dr.sc. Matt Cruger, klinički psiholog i direktor Centra za učenje i razvoj pri američkoj neprofitnoj organizaciji Child Mind Institute. Možda rade šta god treba, ali zbog multitaskinga razmišljaće površno i na kraju će trošiti više vremena na zadatak.

Veb stranica Child Mind Institute savetuje uspostavljanje rutine za pisanje domaćih zadataka koja će smanjiti ometanja, posebno ako dete ima poteškoća da obraća pažnju ili piše domaći zadatak mnogo duže nego što bi trebalo.

Unapred dogovorite kada i na kom mestu će dete pisati domaćI zadatak bez mobilnog telefona, osim ako sam domaći zadatak to ne zahteva.
Dajte mu do znanja da je cilj da mu se olakša pisanje domaćeg zadatka i da mu se pruži više pravog slobodnog vremena.
Takođe, možete planirati redovne kratke pauze gde vaše dete može da ode od stola gde piše domaći zadatak i da proveri poruke na društvenim mrežama ili na mobilnom telefonu.

izvor:bitiroditelj.com 

Zašto nastaju ovi problemi u ishrani odojčeta, kako roditelji mogu da ih prepoznaju i šta bi trebalo da urade kako bi pomogli bebi?

Pored bljuckanja i štucanja, grčeva (kolika), zelene stolice, konstipacije, dijareje, kao problemi u ishrani odojčeta mogu se javiti i neuhranjenost i prejedanje.

Šta ih uzrokuje i kako pomoći bebi, savetuje dr Jasminka Komnenović, pedijatar-nutricionista.

Neuhranjena beba
Dobro ishranjena beba obično se smiri i zaspi neposredno posle hranjenja. Nedovoljno ishranjena nastavlja da bude nemirna i budi se sat-dva posle obroka, ostavljajući utisak gladnog deteta. Ovi znaci loše ishrane nisu uvek očigledni i roditelji ih ne razumeju.

Neuhranjenost može biti rezultat nervoze ili neudobnog položaja pri hranjenju, ili usled teškoće u žvakanju i gutanju, takođe usled neadekvatne tehnike hranjenja ili grešaka u pripremi formule.

Dobijanje u težini manje od 200g nedeljno kod odojčeta mlađeg od četiri meseca ukazuje na neadekvatnu ishranu. Dojena beba koja ne dobija dovoljno u težini može da se meri pre i posle podoja nekoliko puta da bi se izmerila količina unetog mleka. Ako ona nije dovoljna, može se dodati formula.

Prejedanje kod beba
Prejedanje nastaje kad se odojčetu daje više hrane nego što mu je potrebno. Javlja se kad se odojče automatski hrani čim zaplače, kad se bočica daje kao razonoda, takođe kad roditelji daju hranu kao nagradu ili kad očekuju da dete svakako pojede namenjenu količinu iako nije gladno.

Prejedanje se prepoznaje po suviše brzom uvećanju telesne težine. Indirektni znaci prejedanja su plač, preterano bljuckanje posle obroka i dijareja. Dugoročno prejedanje može dovesti do gojaznosti.

Pošto problem gojaznosti može početi preteranim "nalivanjem" tokom dojenja, pokušaj kontrole brzine povećanja težine bio bi od velike koristi, posebno kad su oba roditelja gojazna (tada postoji mnogo veći rizik da dete bud egojazno).

izvor:bitiroditelj.com

Kakvo god pozitivno značenje strast ima za vas, izuzetno ju je teško pronaći. Veliki broj odraslih svakog dana muči ovo pitanje. Jedan od razloga zašto ljudi ne znaju da pronađu svoju strast je zato što nisu ranije počeli da je traže. Zamislite samo koliko bi život vašeg deteta bio lakši da može da pronađe svoju strast u ranom uzrastu. Naravno, interesovanja vašeg deteta će se najverovatnije menjati tokom odrastanja i sa učenjem i usvajanjem novih stvari, ali ako im pomognete da se uhvate za ona najveća interesovanja, to će im pomoći da brže pronađu ona trajna – ona za koja su zaista zainteresovani. Evo nekoliko načina na koje možete pomoći svom detetu u tome.

Ohrabrite ga da sledi svoje prirodne talente
Vaše dete će kad-tad početi da pokazuje određene talente. Kada primetite te talente, hvalite ih i negujte. Važno je da ohrabrite svoje dete da sledi svoje prirodne talente, jer njihova strast često potiče od stvari u kojima su dobri.

To ne znači da će vaše dete pronaći strast među svojim prirodnim talentima čim počne da ih ispoljava. To je u redu; u svojim su formativnim godinama i istražuju sve što mogu. Možda se neće tako brzo uhvatiti za određenu stvar. Ipak, ohrabrite ih čim primetite da su dobri u nečemu. Recite im da ih podržavate u tome da se ostvare, čak i ako to možda ne učine odmah.

Radite na razvoju talenata

Postavite izazove vašem detetu
Kada pronađete nešto za šta je vaše dete prirodno talentovano, ohrabrite ga da isproba i stvari za koje nije prirodan talenat. Sa druge strane, zbog ranog pronalaska stvari u kojima smo dobri možda ne bismo želeli da probamo ništa drugo. Pa ipak, u tim formativnim godinama želite da vaše dete pokuša sve što može kako bi otkrilo čitav niz svojih talenata.

Na kraju, motivišite dete da isproba nove stvari. Verovatno će uživati u njima, čak i ako mu možda i ne idu tako dobro.

Upišite dete na sport
Sport je jedno od polja u kom skoro svako može otkriti neki talenat. To može biti tenis, košarka, fudbal, gimnastika ili ples. Poenta je da im pružite priliku da isprobaju različite sportove i pustite ih da uživaju u njima.

Sem što mogu pronaći nešto u čemu su dobri, takođe će imati i drugih koristi od sporta, npr. biće zdravi i u formi, naučiće kako da rade u timu i družiće se sa prijateljima.

Upišite decu na kurs sviranja istrumenta
Muzika je još jedno polje u kom mnogi otkriju svoje talente, ali je i mnogo više od toga. Vaše dete može imati velike koristi od sviranja nekog instrumenta. To će poboljšati njihove motoričke veštine, pamćenje, kreativnost i mnoge druge kognitivne sposobnosti.

Pomozite deci sa domaćim zadatkom
Strast vašeg deteta može zadobiti bilo koji oblik. Jedan od načina da im pomognete da je pronađu jeste da radite domaći sa njima. To je odličan način da saznate da li su strastveni po pitanju nekog predmeta, npr. matematike, prirodnih predmeta ili čak istorije. Možda oni jednostavno uživaju u rešavanju izazovnih problema pa im je zato zabavno da rešavaju i zadatke iz matematike.

To je takođe i odlična prilika da saznate kako vaše dete uči nove stvari i da ih upoznate sa novim i zanimljivim predmetima ili radite s njima na projektima. Školski projekti su posebno dobar način da pronađu svoju strast i prave zanimljive stvari. Bilo kako bilo, to što ćete odvojiti vreme da biste pomogli vašem detetu da uradi domaći je odličan način da se zbližite.

Razgovarajte sa svojim detetom stalno
Naš svet pun tehnologije ima svojih prednosti, ali jedna od njegovih najvećih mana je ta što stvara jaz među ljudima koji bi trebalo da budu bliski. Kako su mnogi roditelji zaokupirani svojim telefonima, pojavio se manjak autentičnih razgovora među decom i roditeljima.

Redovno razgovarajte sa svojim detetom. Pričajte sa njim kao sa odraslom osobom i razmotrite sve što ono kaže. Neka razgovor bude otvoren kako bi moglo da kaže sve o čemu zaista razmišlja bez straha od osude. Možda vam tako i otkriju svoja interesovanja i strasti.

Znači...
Kao što vidite, vaše dete može biti strastveno u vezi sa gotovo bilo čime. Trik koji im pomaže u pronalaženju istih je da ih ohrabrite da prihvate život i žive ga punim plućima, istražujući sve što mogu i zabavljajući se usput. Možda će slučajno naleteti na svoj životni poziv, a možda i ne, ali u svakom slučaju, pozitivni sporedni efekti tog putovanja su dragoceni.

O autoru: Džejk S. Plat ima 31 godinu. Ima master diplomu u oblasti marketinga, a sada je započeo svoj put kao pisac veb sadržaja. Svoju prvu priču napisao je sa 15 godina. Sada svojim višedecenijskim iskustvom inspiriše ljude da istražuju svet.

izvor:bitiroditelj.com

Svi mi želimo da odgajamo odgovornu decu, kao što volimo i da živimo u društvu sa odgovornim odraslim ljudima koji ne beže od od svojih građanskih obaveza. Ali, kako da vaspitamo dete koje će preuzeti odgovornost za izbore koje pravi i za to kako oni utiču na njegovu okolinu?

Pre svega, posmatrajte odgovornost kao izvor sreće za vaše dete, nikako kao teret. Deca vole da vide sebe kao odgovorne osobe, dovoljno moćne da urade ono što treba da se uradi. Ovo im je potrebno zbog samopouzdanja i davanja smisla životu.

Sve što treba da uradite jeste da naučite dete da ono poseduje moć da napravi razliku i pozitivno utiče na okolinu, ono će onda hteti sve da uradi samo. Ako pomognete detetu da uzme sopstveni život u svoje ruke i pružite mu podršku pri učenju svake nove veštine, vaše dete će hteti da preuzme nove odgovornosti. Umesto da budete vi onaj ko ga smatra odgovornim za nešto, ono će imati motivaciju da samo preuzme odgovornost na sebe. Ova razlika je sitna, ali jako značajna, jer deca će biti odgovorna onoliko koliko ih mi podržavamo da to budu.

Evo 15 svakodnevnih strategija koje će GARANTOVANO povećati odgovornost vašeg deteta:

Svako sređuje svoj nered

Naučite dete da očekuje da svako sređuje svoj nered
Počnite tako što ćete pomogati detetu sve dok ne nauči. Naučiće brže ako možete da ostanete smireni i blago reagujete kad se nešto desi. Na primer, ako prospe sok krenite da ga brišete i istovremeno dajte i detetu drugi sunđer da pomogne. Ako ga ne grdite ono neće imati potrebu da se brani i želeće da pomogne. Tako, kada se desi da nešto prospe kažite “Nema veze. Možemo da očistimo.” I onda očistite zajedno. Ili, ako ostavi svoje stvari na sred hodnika, zovite ga i lepo recite da skloni jer “uvek sklanjamo svoje stvari”.

Ovo ćete verovatno morati da ponavljate dok god bude živelo sa vama u istoj kući. Ali, život sa njim će biti lakši.

Obaveze razvijaju osećanje odgovornosti

Pružite detetu priliku da doprinese opštem dobru
Svako dete na neki način doprinosi opštem blagostanju porodice. Na vama je da primetite koji su to načini i prokomentarišete ih. To može da bude ljubaznost prema mlađem bratu, brine o kućnom ljubimcu i sl. Koje god ponašanje pohvalite ono će da poraste.

Kako dete raste i njegov doprinos treba da raste, i to i u kući i van nje. Važno je da brine o sebi i doprinese porodičnom blagostanju. Istraživanja pokazuju da će deca koja pomažu u kući pre ponuditi pomoć i u drugim situcijama u poređenju sa decom koja samo brinu o sebi.

Naravno, potrebno je vreme da bi se ovo postiglo, a ključ je u ravnomernom povećavanju odgovornosti zavisno od uzrasta.

Pomoć u kući

Zapamtite da nijedno dete ne želi da pomaže u kući
Osim ako ne želite da vaše dete misli da je pomaganje u porodici težak posao, nemojte ga puštati da radi kućne poslove bez vas sve dok oni nisu deo rutine ili ih vaše dete obožava. Cilj nije da posao bude urađen već da odgajite dete kome će biti zadovoljstvo da pomaže.

Pokušajte da učinite obaveze zabavnim, pružite strukturu, podršku i pomoć, koliko god puta da je potrebno. Znajte da će biti mnogo teže nego da posao uradite sami. Podelite sa detetom zadovoljstvo urađenog posla. Ovako će dan kada dete sve radi samo doći ranije.

Dajte detetu prostor za sticanje veština

Uvek pustite decu da urade nešto sama i pomognu kada traže čak i ako to znači više posla za vas
Kada dete traži da nešto uradi samo ili pomogne to sigurno znači i više posla za vas. Imajte u vidu, međutim, da dvogodišnjaci žele da savladaju mnogobrojne fizičke veštine i ako im u tome pomognete stimulišete ih da budu odgovorni.

Zato, umesto da gledate kako ćete sve što pre obaviti, sagledajte stvari iz drugog ugla. Vi radite sa detetom da mu pomognete da otkrije zadovoljstvo u doprinošenju. To je važnije od brzo ili savršeno obavljenog posla. Vi se istovremeno i povezujete sa detetom, a to je ono što ga dodatno motiviše da nastavi da pomaže.

Umesto da podsećate, pitajte

Umesto da samo dajete naređenja pitajte vaše dete da razmisli
Na primer, umesto da ujutru vašem još uvek pospanom detetu govorite “Operi zube! Je l' torba spremna? Ne zaboravi domaći!” i sl., možete ga pitati “Šta još treba da uradiš da bi bio spreman za školu?”.

Cilj je da se dete usredsredi na svoju listu obaveza, svakog jutra, dok je potpuno ne usvoji i počne samo da obavlja svoje jutarnje zadatke.

Obezbedite rutinu

Obezbedite rutinu i strukturu
Rutina i struktura su jako važne u dečijim životima iz bezbroj razloga, one im uvek iznova daju priliku da se brinu o sebi kroz seriju ne tako teških zadataka.

Prvo usvoje večernju rutinu, sređivanje igračaka i jutarnje spremanje. Zatim razviju uspešne navike učenja i higijene. Onda nauče i osnovne životne veštine ponavljajući kućne obaveze kao što su pranje veša ili kuvanje jednostavnih jela.

Odnosi sa drugima

Naučite dete da bude odgovorno za svoje interakcije sa drugima
Kada vaša ćerka povredi osećanja mlađeg brata, nemojte je terati da se izvini. Ona neće to iskreno misliti a njemu neće ništa pomoći. Umesto toga, poslušajte njena osećanja da joj pomognete da prevaziđe svoje zapetljane emocije koje su je navele da se tako ponaša. Zatim, kada se bude osećala bolje, pitajte je šta moe da uradi da bi popravila stvari među njima. Možda će onda biti spremna da se izvine, možda joj se neće svideti jer je sramota ali će poželeti da mu čita priču ili mu pomogne da postavi sto, ili ga zagrli.

Ovo uči decu da njihovo ophođenje prema drugima ima svoju cenu i da su ona odgovorna da poprave situaciju kada naprave problem. Ali, zbog toga što niste vi oni koji teraju na izvinjenje, ona će moći da izabere da popravi situaciju i oseća se bolje, pa će je zbog toga i ponoviti kada bude potrebno.

Pokrivanje štete

Podstaknite dete da od svojih para plati oštećene stvari
Ako deca plaćaju sama od svog džeparca izgubljene knjige iz biblioteke ili zaboravljene mobilne telefone, polomljene prozore i sl., šansa da se šteta ponovi su jako male.

Samostalno rešavanje problema gradi samopouzdanje

Nemojte žuriti da izvučete vaše dete iz teške situacije
Budite na raspolaganju za rešavanje problema, pomozite detetu da se izbori sa svojim osećanjima i strahovima i osigurajte se da neće samo da zaobiđe poteškoće. Ali pustite ga da samo reši problem, bilo da je potrebno izvinjenje ili nadoknađivanje štete na konkretniji način.

Budite primer

Budite primer odgovornosti
Jasno opišite odgovorne odluke koje donosite: “Baš je dosadno nositi ovo smeće do kola ali nigde nema kante za smeće a mi ne prljamo okolinu.” Ili “Znak kaže da je ovaj parking za hendikepirane ljude, naravno da ne možemo zauzmemo to mesto.”

Ispunjavajte obećanja data detetu i ne tražite izgovore. Ako ne ispunite obećanje da ćete kupiti svesku koja mu treba za školu ili se igrati sa njim u nedelju, zašto bi ono osećalo odgovornost da ispuni obećanja i dogovore koje vam je dalo?

Ne nazivajte dete neodgovornim

Ne govorite detetu da je neodgovorno
Ne nazivajte dete neodgovornim jer način na koji vidimo našu decu uvek bude tačan. Umesto toga, učite dete veštinama koje su mu potrebne da bude odgovorno.

Ako uvek gubi stvari, na primer, pomozite mu da razvije potrebne veštine. Naučite ga da zastane pre nego što napusti neko mesto – kuću drugara, školu, trening – i proveri da li ima sve sa sobom.

Pisanje rasporeda

Naučite dete da piše raspored
Ovu veštinu treba da savlada svako dete pre nego što krene u srednju školu, inače neće uspeti da uradi sve što treba u svojoj svakodnevici. Počnite još u petom razredu sa aktivnostima tokom vikenda, jednostavno uzmite parče papira, obeležite satnice na levoj strani i zatim pitajte dete koje obaveze ima. Ubacite sve – utakmicu, vežbanje instrumenta, rođendan, domaće zadatke po koracima. Dodajte zatim opuštajuće aktivnosti – slušanje muzike, šetnja, sladoled i sl.

Ovakav raspored pomaže deci da drže stres po kontrolom jer znaju kad šta treba da urade. Najvažnije od svega, ovo ih uči da upravljaju svojim vremenom i budu odgovorni prema obavezama koje imaju.

Iskustvo rada za platu

Svakom detetu je potrebno iskustvo rada za platu
Svako dete treba da oseti šta znači rad za platu, on ga uči pravoj odgovornosti u pravom svetu. Možete početi plaćanjem deteta za obaveze koje se inače ne očekuju od njega (pranje kola, zalivanje bašte i sl.), podstaknite ga zatim da se proširi na obavljanje poslova u komšiliku (može da šeta komšijinu kucu ili se ponudi da očisti sneg), pređite zatim na pomoć majkama, čuvanje dece i pomaganje bakama kada dete ima odgovarajući uzrast za to da bi stiglo do letnjih poslova u srednjoj školi i na fakultetu.

Malo stvari može da nauči dete tolikoj odgovornosti kao svet u kome se radi za platu van porodice.

Bez nabacivanja krivice

Stvorite dom u kome nema nabacivanja krivice
Svi mi, automatski želimo da okrivimo nekoga kada stvari ne idu kako treba. Kao da označavanje krivca može da spreči ponavljanje problema ili nas oslobodi odgovornosti. U suštini, nabacivanje krivice stavlja svakoga u odbrambeni položaj iz koga je verovatnije da napada nego da nadoknadi štetu ili nešto promeni. To je najčešći razlog zbog koga deca lažu svoje roditelje. Čak i gore od toga, kada stalno krivimo decu ona nalaze svakakve razloge zbog kojih to nije njihova krivica – bar u njihovim glavama – pa će teško preuzeti odgovornost i problem će se ponoviti.

Nabacivanje krivice je suprotno bezuslovnoj ljubavi. Pa zašto onda okrivljujemo drugog? Pomaže nam da manje osetimo da gubimo kontrolu i zato što ne možemo da podnesemo sumnju da smo i mi imali ulogu, koliko god ona mala bila, u kreiranju te situacije.

Kada sledeći put uhvatite sebe da nabacujete krivicu nekome, stanite. Umesto toga, prihvatite bilo kakvu odgovornost možete, bez nerviranja, jednostavno prihvatite situaciju kava jeste. Uvek ćete naći bolje rešenje ako ste prihvatili situaciju nego ako tražite krivca.

Dete je posebna ličnost

Naučite dete da ima pravo i obavezu da bude posebna ličnost
Razne studije su pokazale da ljudi koji preuzimaju odgovornost u bilo kojoj situaciji vide sebe kao osobe koje žele da budu različite i izdvoje se od drugih. To je dete koje želite da odgajite.

izvor:bitiroditelj.com

Emocionalna inteligencija odnosi se na ljudske sposobnosti da shvate, identifikuju, razumeju, i uspešno upravljaju svojim i drugim emocijama. Biti emocionalno inteligentan znači biti sposoban da efektivno upravljamo nama i našim odnosima.

EQ obuhvata četiri vrste sposobnosti koje su poređane prema složenosti psihičkih procesa koje uključuju, od jednostavnijih (zapažanje i izražavanje emocija) do složenih (svesnost, refleksivnost i regulacija emocija):

A nivo: Percepcija, procena i izražavanje emocija:
sposobnost zapažanja emocija u nečijem fizičkom stanju, osećanjima i mišljenju
sposobnost zapažanja emocija kod drugih osoba, u umetničkim delima ili slično, kroz jezik, zvuk, pojavnost i ponašanje
sposobnost preciznog izražavanja emocija, kao i izražavanje potreba povezanih s tim osećanjima
sposobnost razlikovanja tačnog od neadekvatnog, odnosno iskrenog od lažnog u izražavanju emocija

B nivo: Emocionalna facilitacija mišljenja
emocije određuju redosled mišljenja tako da usmeravaju pažnju na važne informacije
emocije su dovoljno jasne i dostupne, pa pomažu prosuđivanju i pamćenju događaja koji su u vezi sa različitim osećanjima
različiti pogledi na stvari menjaju emocionalna stanja podržavajući mogućnost procene iste situacije sa različitih strana
emocionalna stanja olakšavaju pristupe specifičnim problemima: tako sreća olakšava induktivno mišljenje i kreativnost

C nivo: Razumevanje i analiza emocija: upotreba emocionalnih znanja
sposobnost imenovanja emocija i prepoznavanje odnosa između reči i samih emocija (kao npr. sviđati se i voleti)
sposobnost interpretiranja značenja koja emocije prenose ( npr. da je tuga povezana sa nekim gubitkom)
sposobnost razumevanja složenih mnogostrukih osećanja ( kao npr. istovremeni osećaj ljubavi i mržnje)
sposobnost prepoznavanja verovatnih prelaza između emocija-prelaz iz ljutnje u sram

D nivo: Refleksivna regulacija emocija u promociji emocionalnog i intelektualnog razvoja
sposobnost otvorenosti za osećanja-za ona prijatna kao i za ona neprijatna
sposobnost refleksivnog uživljavanja ili odvajanja od emocija zavisno od procene korisnosti
sposobnost refleksivnog praćenja emocija u odnosu na sebe i druge kao i koliko su tipične, jasne, uticajne ili odmerene
sposobnost upravljanja svojim i tuđim emocijama ublažavajući neugodne i pojačavajući ugodne emocije

Kako razvijati emocionalnu inteligenciju kod dece?
Imenujte osećanja
Naučite da prepoznate emocije koje osećate vi, ali i dete i imenujte ih, bez skrivanja određenih emocija koje su okarakterisanje kao negativne – ljutnja, bes, agresija

Pružite model ponašanja osobe koji preduzima odgovornost za svoje emocije
Prepoznajte ono što osećate i pokušajte da razumete zbog čega to osećate. Ponekad je veoma teško priznati da smo, na primer, besni jer su okolnosti takve da ta emocija “nije poželjna” ili nam je neprijatno što se tako osećamo. Ali, ako ignorišemo osećanja, ona neće nestati, samo će nas iznenaditi kada na to ne budemo pripremljeni.

Razgovarajte o emocijama
Pitajte dete kako se oseća i gde u telu oseća u emociju. Iskoristite crtež i bojanke kako biste bolje razumeli detetova osećanja i razloge koji su doveli do te emocije

Čitajte
Danas nam je dostupno dovoljan broj slikovnica koje pričaju o različitim emocionalnim stanjima, iskoristite priče koje su primerene detetovom uzrastu kako bi pokazali da ono nije jedino koje se tako oseća.

Probleme sagledajte u celosti
Važno je shvatiti da neke probleme ne posmatramo kao katastrofalne. Vrlo često, određena stvar deluje katastrofalno u određenom momentu, dok već sutra ili za neko vreme ona prestaje da ima jednaku važnost, a vrlo često se njena važnost i potpuno gubi. Dakle, pokušajte da umanjite ili čak iskorenite impulsivnost u svom ponašanju i naučite da ,,izbrojite do deset“ .

Sve emocije su dozvoljene na svim uzrastima. Ne zaboravite da i dete koliko god da je malo ima pravo da oseća isto što osećamo i mi, samo da oni ne mogu da se izbore sa svojim “velikim” osećanjima na način kao što mogu odrasli jer njihov mozak nije još dovoljno razvijen za tu funkciju.

Ukoliko već niste, preporučujem da pogledate crtani film “U mojoj glavi”, eng. “Inside out” koji na jako dobar način priča priču o osećanjima i do čega može doći kada se neka od njih ignorišu.

izvor:bitiroditelj.com

Slatko i ukuno, puno antioksidanasa i vitamina, grožđe je odličan izbor za bebe starije od osam meseci.

Prema savetima pedijatara, grožđe se u bebinu ishranu uvodi između osmog i desetog meseca.

Grožđe sadrži flavanoide koji su odgovorni za zdravlje srca i štiti od lošeg holesterola. Grožđe za bebe je, takođe, puno antioksidanasa. Smatra se da grožđe sadrži antibiotik, kao i sposobnost sprečavanja arterijskih zapaljenja i doprinosi zdravlju srca.

Na veliku žalost mališana, ova lekovita i zdrava svojstva su puštena najviše kada se grožđe pretvori u vino, a vino definitivno nije dobar izbor za vašu bebu.

Nutritivna vrednost grožđa (100g)

Vitamini

Vitamin A – 92 IU

Vitamin C – 3.7 mg

Vitamin B1 (tiamin) – .08 mg

Vitamin B2 (riboflavin) – .05 mg

Niacin – .27 mg

Folna kiselina –4 mcg

Takođe sadrži i druge vitamine u manjim količinama.

Minerali

Kalijum – 176 mg

Fosfor – 9 mg

Magnezijum – 5 g

Kalcijum – 13 mg

Natrijum – 2 mg

Gvožđe – .27 mg

Takođe sadrži manje količine mangana, bakra i cinka.

Kako da izaberete i čuvate grožđe?

Grožđe je jedna od namirnica koje je u najvećoj meri kontaminirano pesticidima. Tako da, kada god je to moguće, kupujte organsko grožđe. Kao i mnogo drugo voće, grožđe je veoma delikatno zbog tanke kože. Trebalo bi da ga iskoristite u roku od nekoliko dana od kupovine.

Prilikom odabira grožđa za vašu bebu, uvek birajte ono bez koštica. Izaberite grožđe koje nije mekano. Ako grožđe pada sa loze, znaćete da je loše i da će brzo istruliti. Pokušajte da izbegnete grožđe koje je uvezeno iz Latinske i Južne Amerike, jer je u tim zemljama dozvoljeno korišćenje pesticida koje su mnoge zemlje zabranile.

Kada beba sme da jede grožđe?
Kod grožđa ne postoji rizik od alergije, ali postoji opasnost od gušenja zbog njegovog okruglog oblika, sitnih semeki i tanke kore.

Neki pedijatri smatraju da grožđe može da se uvede u ishranu bebe već kada ona navrši šest meseci, ali isključivo dobro očišćeno i ispasirano. Međutim, ono tada gubi mnoge antioksidanse koji se nalaze u kožici.

Kako se daje i sa čime grožđe može da se kombinuje?

Grožđe se divno slaže uz piletinu, batat i jabuku.

Deci starijoj od 10 meseci, zrna grožđa možete da isečete na polovine ili četvrtine, jer je ono odlična, takozvana, hrana za prstiće. Takođe, ako ga prethodno ohladite u frižideru, ono može biti veoma umirujuće za bolne desni kod dece kojoj niču zubi.

Još bi trebalo da znate da, ako je beba dovoljno velika da jede grožđe sa koricom, verovatno ćete njene parčiće pronaći u bebinoj peleni.

Grožđe se odlično slaže i sa:

Avokadom

Borovnicama

Breskvama

Kruškama

Šargarepom

Tikvicama

Bundevom

Piletinom

Batatom

Jogurtom

izvor:bitiroditelj.com

Zašto nastaju ovi problemi u ishrani odojčeta, kako roditelji mogu da ih prepoznaju i šta bi trebalo da urade kako bi pomogli bebi? Pored bljuckanja i štucanja, grčeva (kolika), zelene stolice, konstipacije, dijareje, kao problemi u ishrani odojčeta mogu se javiti i neuhranjenost i prejedanje. Šta ih uzrokuje i kako pomoći bebi, savetuje dr Jasminka Komnenović, pedijatar-nutricionista.

Neuhranjena beba
Dobro ishranjena beba obično se smiri i zaspi neposredno posle hranjenja. Nedovoljno ishranjena nastavlja da bude nemirna i budi se sat-dva posle obroka, ostavljajući utisak gladnog deteta. Ovi znaci loše ishrane nisu uvek očigledni i roditelji ih ne razumeju. Neuhranjenost može biti rezultat nervoze ili neudobnog položaja pri hranjenju, ili usled teškoće u žvakanju i gutanju, takođe usled neadekvatne tehnike hranjenja ili grešaka u pripremi formule. Dobijanje u težini manje od 200g nedeljno kod odojčeta mlađeg od četiri meseca ukazuje na neadekvatnu ishranu. Dojena beba koja ne dobija dovoljno u težini može da se meri pre i posle podoja nekoliko puta da bi se izmerila količina unetog mleka. Ako ona nije dovoljna, može se dodati formula.

Prejedanje kod beba
Prejedanje nastaje kad se odojčetu daje više hrane nego što mu je potrebno. Javlja se kad se odojče automatski hrani čim zaplače, kad se bočica daje kao razonoda, takođe kad roditelji daju hranu kao nagradu ili kad očekuju da dete svakako pojede namenjenu količinu iako nije gladno. Prejedanje se prepoznaje po suviše brzom uvećanju telesne težine. Indirektni znaci prejedanja su plač, preterano bljuckanje posle obroka i dijareja. Dugoročno prejedanje može dovesti do gojaznosti. Pošto problem gojaznosti može početi preteranim “nalivanjem” tokom dojenja, pokušaj kontrole brzine povećanja težine bio bi od velike koristi, posebno kad su oba roditelja gojazna (tada postoji mnogo veći rizik da dete bud egojazno).

izvor:bitiroditelj.com

Kandida je kod dece kao i kod odraslih normalni stanovnik, koji dok je u fiziološkom opsegu ne pravi nikakve probleme. Kada nabuja, pravi niz simptoma koji zahvataju različite sisteme organa. Iako kod odraslih jako uporna i izazovna za lečenje, kod dece se srećom mnogo brže i efikasnije leči.
Pored standardne terapije, kao i jačanja imuniteta, jako važan aspekt u njenom lečenju predstavlja ishrana.

Kandida u crevima

Crevna kandidijaza je sve češći problem koji se javlja u modernom svetu, kako zbog prevelike upotrebe antibiotika, tako i zbog sve lošije ishrane, koja je uglavnom brza, prerađena, oskudna u hranljivim sastojcima a bogata šećerima, lošim mastima i aditivima. Upravo porast trenda brze, industrijske i prerađene hrane, dovodi i do sve većeg procenta dece koja pate od kandide u crevima, koja pored digestivnih tegova, može da izazove promene na koži, alergijske reakcije, pa čak i smetnje u procesu mišljenja i učenja.

Osnova borbe protiv kandide je izbalansirana ishrana

Osnova borbe protiv svakog patološkog stanja pa i kandide je svakako izbalansirana zdrava ishrana koja organizmu treba da obezbedi značajne nutritijente. Pored toga što ishrana bogata voćem, povrćem , ribom utiče na jačanje imunog sistema i na taj način doprinosi borbi protiv kandide, ona i organizmu daje korisne vitamine i minerale koji ga jačaju tako onemogućavajući dalji rast patogena. Kako kao vid preventive, tako i kao prva stepenica u lečenju zdrava ishrana je prvi korak za očuvanje i poboljšanje zdravlja Vašeg deteta.

Šećeri kao osnovna hrana za patogene

Kao što i mi volimo da pojedemo nešto slatko, virusi, bakterije i gljivice, svoju energiju crpe iz šećera. Upravo ono što se prvo iz ishrane deteta mora izbaciti su svi oblici šećera, posebno oni koji su industrijski, puni aditiva. Zabranjeno je konzumirati torte, kolače, razne forme biskvita, gazirana ili zaslađena pića, kao i dodavati bilo koju formu šećera u napitke. Kada je voće u pitanju, treba izbegavati sva jako slatka voća, tj dozvoljeno je konzumirati samo ono voće koje ima nizak procenat šećera. To su na primer zelene jabuke, citrusi, limun, limeta, bobičasto voće, i kod količine ovog voća treba biti obazriv, ne konzumirati više od jedne porcije dnevno.Sušeno voće je zabranjeno. Pored ovih već prepoznatih šećera posebnu pažnju treba obratiti na one skrivene šećere, koji se kriju u dresinzima salata, supama iz kese, voćnim jogurtima ili napravljenim ovsenim kašama.

Pekarski proizvodi pomažu razmnožavanje Kandide

Kada govorimo o zdravoj ishrani, pekarski proizvodi se retko kada nalaze na meniju. Upravo i kada pokušavamo da se izborimo sa kandidom oni nisu na spisku povoljnih namirnica. Iako određeni autori smatraju da je gluten zapravo zaslužan za razmnožavanje kandide, mnoga istraživanja su pokazala da zapravo tu važnu ulogu ima imuni sistem koji po sistemu reakcije preosetljivosti stvara reakciju organizma na njeno preterano prisustvo i tako pravi alergijsku manifestaciju kandide u organizmu. Jako važan sastojak pekarskih proizvoda je i kvasac koji nije povoljan kod nijedne gljivične infekcije. Upravo treba izbegavati sve proizvode koje se prave od pekarskog i pivskog kvasca.

Večito pitanje mleko da ili ne?

Večita dilema mleko i mlečni proizvodi da ili ne. Kao i u opštoj ishrani mišljenja stručnjaka na ovu temu su podeljena. Iako se svi podjednako slažu da punomasne sireve, treba izbegavati kada se borite sa kandidom, posebne debate se vode oko mleka ali i jogurta i kefira. Iako mnogi smatraju da domaće mleko, kefir i jogurt mogu čak biti blagodetni, svakako svi prerađeni oblici mogu poprilično da odmognu. Ne samo da zbog svog sastava mleko može da oteža varenje, laktoza može biti dodatna hrana kandidi, stoga treba izbegavati i mleko i mlečne proizvode osim domaćeg kefira, za vreme trajanja terapije.

Šta još treba izbegavati u borbi sa kandidom?

Mahunarke, povrće bogato skrobom kada se razgradi u organizmu, deluje slično kao i šećer, stoga u ovom periodu ih treba izbegavati. Razne mesne prerađevine, rafinisana biljna ulja, mešavine začina, krompir, pečurke, kao i korenasto povrće nisu pogodni u borbi protiv kandide.

Koje namirnice su pogodne?

Pored toga što u borbi sa kandidom, morate voditi računa o urednim obrocima, važno je znati i koje namirnice nam mogu pomoći u njenoj što efikasnijoj eliminaciji. Riba utiče povoljno na stanje celog organizma a omega 3 masne kiseline će nam biti dobar saveznik u borbi protiv kandide. Kada je meso u pitanju sve osim prerađevina dolazi u obzir, naravno da je i način pripreme jako važan. Zabranjeno je pohovanje i prženje u rafinisanim uljima. Domaći kefir ali i kiseli kupus mogu da svojim sastojcima značajno pomognu u ovoj borbi. Od začina možete koristiti beli i crni luk, kurkumu, đumbir i origano.
Iako često kada pričamo o specifičnoj ishrani za određena stanja to uvek deluje jako komplikovano, kada je kandida u pitanju neophodno je držati se osnovnih postulata zdrave ishrane, samo u ovom slučaju ne treba dozvoliti takozvane „cheat day“ opcije, jer je u borbi sa kandidom jako važno biti disciplinovan i revnostan. Treba voditi računa kada sami ne spremate namirnice, jer u restoranima se koristi dosta začina i sosova koji u sebi sadrže šećer i mlečne proizvode koji doprinose razvoju kandide. Iako na tržistu postoji niz suplemenata za decu koja se bore sa kandidom, treba pokušati je se rešiti samo istrajnom dobrom hranom. I kada prestanu simptomi i nema je više u stolici treba nastaviti sa rigoroznim pravilima još makar dve nedelje.
Ne zaboravite da uredna i zdrava ishrana deteta i kada nema kandidu je preduslov za zdraviji organizam koji je manje pogodan za napade različitih mikroorganizama.

izvor:bitiroditelj.com

Fiziologija novorođenčeta je potpuno drugačija u odnosu na starije dete i odraslu osobu. U ishrani beba ima mnogo normalnih pojava koje roditeljima stvaraju dilemu da li se radi o znacima neke bolesti.

Šta je to bljuckanje?

Na kraju jednjaka, pred ulazom u želudac, nalazi se kružni mišić (sfinkter) koji ne dozvoljava da se mleko iz želuca tokom varenja vraća unazad. Kod beba je normalno ovaj sfinkter labaviji, što dovodi do vraćanja manjih količina mleka iz želuca u usta i u spoljnu sredinu. Značajno je da se radi o manjim porcijama mleka, a ne o celom obroku. Bljuckanje je normalna pojava kod preko 90% novorođenčadi. Osim što posmatranjem zaključujemo da li je u pitanju bljuckanje ili povraćanje, jedan od dokaza da je bljuckanje u pitanju je i uredno napredovanje bebe (150-200 g nedeljno). Ako beba ne napreduje onda to znači da se izbacuju veće količine mleka, odnosno ukupna količina popijenog mleka je manja od potrebne za napredovanje. Ovo je, svakako, trenutak kada treba otići na pregled kod pedijatra.

Kakav režim se sprovodi kod bljuckanja?

Postoje standardna pravila vezana za ishranu bebe koja između ostalog doprinose da beba manje bljucka. Uobičajeno je držanje bebe preko ramena 15-ak minuta posle obroka. Tada beba podrigne, odnosno izbaci višak vazduha. Treba obratiti pažnju i na položaj bebe u krevecu. Glava treba da je u istoj ravni kao i stomak. Pelene (pogotovo ako se stavlja i švedska), mogu da uzdignu donji deo tela, tako da se glava nalazi niže od stomaka. Ovakav položaj ne odgovara ni jednoj bebi. U tom slučaju treba dušek na kome beba leži lako iskositi (podići), tako da su glava i stomak u istoj ravni. Kod beba koje mnogo bljuckaju, glava treba da bude lako iznad stomaka prilikom ležanja.

Kako prepoznati povraćanje i kako postupiti ?

Povraćanje se od bljuckanja razlikuje po tome što beba izbacuje ceo obrok mleka. Kod bljuckanja se manja količina mleka izaci neposredno pored usta, a kod povraćanja znatno dalje od bebinih usta. Jedno povraćanje dnevno ne mora biti znak bolesti, ali ako beba povraća dva ili više puta, odmah se treba obratiti pedijatru. Postoji mnogo uzroka povraćanja, a potreba za medicinskom intervencijom se može javiti vrlo brzo ako je povraćanje uporno. Nemojte primenjivati nikakve terapijkse postupke ! Najvažnije je da bebu odmah odnesete na pregled !

Štucanje – problem ili normalna pojava ?

Mnogi roditelji ne znaju da beba znatno češće štuca nego starije dete ili odrasli. Štucanje se može normalno javiti nekoliko puta na dan. Obično traje izvesno vreme (oko 10-ak minuta) i spontano prestane. Razlozi su poznati: prvo, beba ima česte obroke (osam puta na dan), a drugo, dijafragma koja je odgovorna za štucanje, znatno je više aktivna kod bebe prilikom disanja.

Halapljivo sisanje

Često postoji zabrinutost roditelja što njihova beba halapljivo sisa. Najčešće se plaše da se ne prejede ili zagrcne. Razloga za brigu, zapravo, nema. Svako ko je gladan, biće pomalo halapljiv. Važno je samo da se bebi obezbedi takav položaj prilikom sisanja, odnosno adekvatna cucla ako se hrani veštačkim mlekom, kako se ne bi nagutala više vazduha nego što je uobičajeno. Takođe, nema razloga za suzbijanjem halapljivosti bebe. Treba je pustiti da popije mleka koliko želi, pridržavajući se prethodnih saveta.

Stomačni grčevi

Jedno od najčešćih pitanja roditelja u ambulanti pedijatra je: „Naša beba mnogo plače zbog grčeva, šta da preduzmemo ?” Zvaničan stav svetskih stručnjaka je da se radi o fiziološkoj pojavi usled intenzivnog rada digestivnih organa. Za fiziološke pojave se ne primenjuje terapija. Preporučuje se samo kratkotrajno ljuljanje bebe i/ili blage tople obloge. Mogu se primeniti čajevi za grčeve. Svi drugi postupci (masiranje stomaka, različiti lekovi) se ne preporučuju. Suština je u tome da se pojave kao što su čest plač, uznemirenost, ritanje nogicama, ne zamene za simptome nekog drugog poremećaja. Savet: ako vaša beba ima pomenute simptome tokom više dana, odnesite je na pregled kod pedijatra.

Zagrcnjavanje

Beba može ponekad da se zagrcne prilikom sisanja, ali ako je ova pojava česta potreban je pregled. Zagrcnjavanje ustvari predstavlja poremećaj gutanja i disanja istovremeno. Ponekad, ako potraje duže, beba pomodri. Treba je uhvatiti za grudni koš i okrenuti stomakom i licem na dole kako bi se izbacio sadržaj iz disajnih puteva. Duži poremećaj (prekid) disanja zahteva pregled pedijatra, ali povremeno zagrcnjavanje sa brzim uspostavljanjem normalnog disanja je uobičajena pojava.

Proliv ili normalna tečnija stolica ?

Zdravo novorođenče može imati stolicu posle svakog obroka, ali i jednom na nekoliko dana (do 7 dana). Stolica bebe je nešto tečnija nego starijeg deteta i dešava se da roditelji pomisle da se radi o prolivu. Naravno, uvek kada nisu sigurni, pedijatar će im pomoći da razreše tu dilemu.

Kod pravog proliva stolica je jasno tečna, česta i obilna. Ako beba više gubi tečnosti nego što unosi (mleko), dolazi do dehidracije i tada je svakako potreban pregled, i odgovarajuće lečenje.

Normalna boja stolice novorođenčeta je žućkasta. Zelena boja stolice se javlja zbog sledećih razloga: takozvane stolice gladi su zelene boje, i u malim količinama. Javljaju se ukoliko beba unosi nedovoljno mleka. Normalizuju se kada se uspostavi normalan unos mleka. Ove bebe izgledaju zdravo, ali su gladne. Nakon dužeg perioda neprepoznavanja glavnog problema u prvi plan dolazi slabije napredovanje.

Drugi razlog je promena bakterijske flore u crevima. Bakterije koje su uzrokovale zelenu boju stolice obično ne izazivaju nikakav drugi štetan efekat. I ove bebe imaju potpuno zdrav izgled. Ređe se ponekad dešava da su u pitanju patogene bakterije, izazivači proliva, kada se ispolje i drugi simptomi (suva koža i sluznice, mlitavost, povišena temperatura, slabo mokrenje itd.) koji jasno ukazuju da je beba bolesna.

izvor:bitiroditelj.com