Kada nastupi zima, dolazi do alarmantnog porasta nivoa zagađenja koji, zajedno sa padom temperature, može dovesti do mnogih zdravstvenih problema, uključujući i bolesti respiratornog sistema. Stoga je veoma važno da u ovo doba godine budemo oprezni.

Kako bismo sačuvali svoja pluća kada je hladno, potrebno je da preduzmemo izvesne mere. Neke od navika koje treba izgraditi podrazumevaju jednostavno nošenje šala ili disanje na nos. Naravno, uvek moramo biti spremni i na situacije kada se obična prehlada iskomplikuje, pa dođe do ozbiljnijih respiratornih tegoba.

Kašalj koji ne prolazi, teško disanje, bolovi u grudima i kratkoća daha samo su neki od simptoma koji ukazuju na to da nam je potrebna stručna medicinska pomoć. U ovim slučajevima bitno je da se na vreme javimo lekaru, odnosno odemo na pregled kod pulmologa.

Podrazumeva se da zima može proći i bez bolesti i prehlada, a da bismo to postigli, potrebno je da u svakodnevicu uvedemo neke korisne i zdrave navike. Pročitajte.

Kako hladan vazduh utiče na naša pluća?

Udisanje hladnog, suvog vazduha često iritira disajne puteve. Ovo se može dogoditi kod osoba sa zdravim plućima, posebno kada je vazduh posebno hladan i suv, i kada je količina vazduha koji se udiše i izdiše povećana tokom vežbanja na otvorenom.

Za neke ljude sa astmom ili hroničnom opstruktivnom plućnom bolešću, biti aktivan ili vežbati na otvorenom je više od izazova. Disajni putevi kod ovih ljudi već su u upaljenom stanju. Iritacija hladnim suvim vazduhom izaziva reakciju pluća, što dovodi do veće upale, mišića oko disajnih puteva koji se sužavaju, a više sluzi začepljuje respiratorne puteve. Rezultat je osećaj nedostatka vazduha ili stezanja i peckanja u grudima.

Nosite šal ili masku za lice

Hladno vreme može biti poprilično izazovno za nas i naše disajne organe. Jedan od lakših načina da zaštitimo pluća jeste da pokrijemo lice šalom ili da nosimo masku za lice. Na ovaj način se vazduh zagreva pre nego što stigne do pluća. Poprilično jednostavna taktika kojom se smanjuju štetni efekti koje  hladan vazduh može imati na naš respiratorni sistem.

Dišite kroz nos

Da biste ograničili direktan kontakt hladnog vazduha sa plućima, dišite na nos, a ne na usta. Disanje kroz nos daje vazduhu dodatno vreme da se zagreje, tako da nije tako hladan kada stigne do pluća. Ovo je mali trik koji zaista može napraviti razliku u borbi sa niskim temperaturama u zimskim mesecima.

Čuvajte se prehlada

Hladan vazduh opterećuje naš imunitet i povećava šanse da dobijemo neku respiratornu bolest poput gripa, bronhitisa ili upale pluća. Zbog toga je izuzetno važno da damo sve od sebe da ostanemo zdravi, bilo da je reč o vakcinaciji protiv gripa ili slojevitom oblačenju kada izlazimo van. Poželjno je da izbegavamo susrete za bolesnim ljudima i da naučimo kako da se nosimo sa respiratornim tegobama. Upravo ovi mali preventivni koraci mogu da budu ključni u vreme kada su naša pluća ranjiva.

Izbegavajte vežbanje napolju

Vežbanje na velikoj hladnoći može zapravo učiniti više štete našem telu nego koristi. Hladan vazduh bukvalno “opeče” naša pluća i povećava rizik od respiratorne infekcije. Hladnoća uzrokuje da telo internalizuje svoju toplotu, povećavajući rizik od hipotermije i promrzlina. Pored toga, hladnoća povećava krvni pritisak i tako nas dovodi u veći rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Umesto trčanja na otvorenom, u zimskim mesecima je mnogo pametnije da se učlanimo u neku teretanu ili uložimo u traku za trčanje i tako vežbamo u toplom, bez brige da ćemo se razboleti.

Držite se dalje od pasivnog pušenja

Pušenje, bilo da je reč o aktivnom ili pasivnom pušenju, jedna je od onih stvari koje najviše štete zdravlju naših pluća. Dakle, bez obzira na godišnje doba i vremenske prilike, poželjno je da se držite dalje od cigareta, zadimljenih prostorija, pa čak i pušačkim zonama na otorenom. Ukoliko ste pušač, pokušajte ove zime da se oslobodite nezdrave navike.

Dim od zapaljenog drveta takođe može biti faktor u smanjenju zdravlja pluća. Prema tome, ako u kući imate kamin ili peć na drva, savetuje se naročit oprez. Naravno, uvek je bolje da koristite peći koje imaju  zatvoren gorionik, tako da dim izlazi pravo kroz dimnjak iz sobe u kojoj boravite.

Pratite kvalitet vazduha

Zagađenje vazduha je rizik koji se često zanemaruje tokom zime. Zagađenje vazduha se povećava tokom grejne sezone, kada se prilikom loženja koriste ugalj i drva (naročito ako je reč o energentima lošijeg kvaliteta). Štetan uticaj na pluća je naročito izražen kod osoba koje su sklone alergijama. Budite u toku, pratite kvalitet vazduha u svom gradu i držite lekove pri ruci ako patite od astme i teških alergija.

Smog ima tendenciju da utiče na čitavo ljudsko telo, od glave do pete. Može da izazove brojne infekcije, bol u grudima, moždani udar, astmu, bronhitis, upalu pluća, bronhiolitis, iritacije oka, nosa i grla, fibrozu pluća, hroničnu opstruktivnu bolest pluća (HOBP), te rak pluća i emfizem.

Kako onda da se od smoga zaštitite? Ukoliko je to moguće, izlazite što manje napolje onim  danima kada u vašem gradu naročito ima smoga. Vežbajte u teretani i nosite zaštitne maske. Pametno je i da isključite klimu u automobilu, jer dok klima radi dodatno rasprašuje štetne čestice u skučenom i zatvorenom prostoru. Obratite pažnju na svoja čula, ako Vam oči suze, nos je nadražen i kijate, vreme je da smanjite aktivnost na otvorenom ili da stavite masku. Ne izbegavajte kišu, kad god možete, boravite napolju kada je kišovito, jer kiša “spira” zagađivače iz vazduha i čini vazduh čistijim.

Ne zaboravite na hidrataciju

Popijte čašu tople vode kada se vratite u kuću. Premda ova taktika nije apsolutno dokazana, iskustva ljudi pokazuju da pomaže da se smanji osećaj “pečenja” pluća nakon izlaganja hladnoći. Voda ne bi trebalo da bude vruća, već mlaka ili sobne temperature. Polako ispijte čašu kao da oblažete pluća, ne biste li na ovaj način smanjili peckanje u grudima nakon boravka napolju. Na sličan način možete se zagrejati i šoljicom toplog čaja.

Na kraju, svaki od ovih saveta možda nije garancija da se nećete razboleti. Međutim, sigurno je da će zima proći mnogo prijatnije ako uvedete pomenute navike u svoju svakodnevicu. U slučaju da zimski uslovi naročito smetaju vašim plućima, zakažite posetu svom lekaru i pulmologu.

U privatnoj klinici u Beogradu uradili su mi ultrazvuk abdomena, jer sam u državnoj ustanovi bila zakazana tek za dva meseca. Pokušala sam da refundiram troškove preko Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), ali nisam uspela, jer je to naučna fantastika, priča za Nova.rs Nevena S. (45), koja je dobila hitan uput lekara za snimanje, a termin tek u februaru naredne godine. Zbog sve težeg zakazivanja termina za specijalističke preglede, ali i sve druge zdravstvene usluge, građani najčešće odustaju od državnih i odlaze u privatne klinike, a ono što malo njih zna, je da Pravilnik RFZO podrazumeva refundaciju troškova, ali samo određenih.

Neznatan broj ljudi uspeo je da refundira troškove usluga kod lekara u privatnoj praksi, jer Fond pokrije uglavnom samo ono što naplate klinike sa kojima imaju ugovor, kažu doktori.

“Pacijenti sada moraju da dobiju potpis od tri lekara koji potvrđuju da na klinici ili u domu zdravlja nema slobodnih termina za pregled, laboratoriju, snimanje ili operaciju, ili da je prvi termin za više od mesec dana, da bi mogli da dobiju refundaciju. Pravilo Fonda nalaže da određene medicinske usluge u privatnim ambulantama pokrije osiguranje, ali samo ako pacijent na njih mora da čeka duže od mesec dana. Ljudima je na kraju skuplja ta šetnja od lekara do lekara i prikupljenje papirologije, nego plaćanje privatnoj klinici. Nikome nije jasno koja prava pacijenti imaju kada je u pitanju privatno zdravstvo. Šta to sve mogu da urade, a da ne moraju da plate, ni da se muče da dokumentacijom. Ako bi RFZO refundirao svaku zdravstvenu uslugu koju građani Srbije obave u privatnim ustanovama, preko noći bi bankrotirao, pa ne čude brojne obaveze koje pacijent mora da ispuni kako bi mu uslugu pokrilo osiguranje“, objašnjava za Nova.rs dr Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije.

Prema Pravilniku RFZO, još od septembra 2016., osigurana lica mogu da ostvare pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, kako u državnim, tako i u privatnim zdravstvenim ustanovama.
Međutim, RFZO je sa privatnim zdravstvenim ustanovama zaključio ugovore samo za određene medicinske usluge, a tu spadaju: hiperbarična oksigenacija, biomedicinski potpomognuta oplodnja (BMPO – postupci vantelesne oplodnje), usluge operacije senilne i presenilne katarakte i usluge hemodijalize, i to je sve!

Pacijenti kojima su neophodne ove usluge, odlaze u privatne ustanove sa kojima je Fond sklopio ugovore i njihovo lečenje pokriva osiguranje. Međutim, ako je u pitanju bilo koja zdravstvena usluga izvan „zaključenih ugovora“, refundaciju je gotovo nemoguće dobiti.

„Fond u poslednjih 15 godina funkcioniše tako, da kada pacijenti donesu potvrdu lekara da ne mogu da ostvare zdravstvenu uslugu u državnoj ustanovi u roku od 30 dana i da su je ostvarili u privatnoj, njihova kompletna papirologija ide pred Komisiju. Tamo se utvrđuje da li je zdravstvena usluga koju su dobili privatno bila ‘hitna’, tačnije da li im je život bio u opasnosti ili su ‘mogli još da čekaju’. Ukoliko nije bilo hitno, odgovore sa ne, odbijaju refundaciju i to se redovno ponavlja. Osim kriterijuma ‘hitna medicinska pomoć’ , treba međutim uvesti i kriterijum ‘neophodna’ za zdravlje, jer se samo tako mogu ostvariti refundacije. Jedini pacijenti kojima se odobravaju refundacije su – trudnice. Lično se sećam samo jednog slučaja kada je refundacija bila odobrena, a da osoba nije bila trudna“, priča za Nova.rs zaposlena u RFZO, koja je zamolila da ostane anonimna zbog bezbednosti na poslu.

Samo, ukoliko filijala utvrdi da je zahtev za refundaciju osnovan, novac će osiguranom licu biti vraćen u visini stvarnih troškova, za Nova.rs kažu u RFZO.

„Osigurano lice nema pravo na refundaciju troškova pruženih zdravstvenih usluga koje nisu hitne, koje nisu pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, za usluge koje su pružene suprotno načinu i postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstenog osiguranja. Hitna medicinska pomoć je neposredna-trenutna medicinska pomoć koja se pruža da bi se izbeglo dovođenje osiguranog lica u životnu opasnost. Pod tim se podrazumeva i medicinska pomoć koja se pruži u roku od 12 sati od momenta prijema osiguranog lica u zdravstvenu ustanovu, odnosno privatnu praksu da bi se izbeglo dovođenje osiguranog lica u životnu opasnost, odnosno nepopravljivo oštećenje njegovog zdravlja ili smrt”, objašnjavaju u Fondu.

Osigurano lice ima pravo i na refundaciju troškova za zdravstvene usluge za koje nije propisano utvrđivanje liste čekanja.

“To su dijagnostički pregledi (laboratorijske analize, rentgen, ultrazvučni i drugi pregledi), medicinska rehabilitacija koja se obavlja na primarnom nivou zdravstvene zaštite i specijalističko-konsultativni pregledi radi uspostavljanja dijagnoze, ukoliko nisu pružene u roku od 30 dana od dana javljanja zdravstvenoj ustanovi u koju je upućeno, a čije troškove je osigurano lice platilo zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi”, naglašavaju u RFZO.

Na teritoriji Republike Srbije je u 2021. godini podneto ukupno 3.726 zahteva za refundaciju, a od toga je usvojeno 1.432. U periodu od 1. januara do 30. juna 2022. podneto je ukupno 1.469 zahteva, a od toga je 528 usvojeno.

U Pravilniku RFZO, naime stoji da „zdravstvene usluge koje zdravstvena ustanova ne može da pruži u roku od 30 dana, osiguranici mogu da obave u drugoj ustanovi, a da troškove refundiraju u filijali zdravstvenog osiguranja”, ali ovo pravilo u praksi najčešće izostaje. Takođe, Pravilnik nalaže mogućnost refundacije za zdravstvene usluge kao što su: laboratorijske analize, rentgen, ultrazvučni i drugi pregledi, medicinska rehabilitacija i drugi specijalistički i dijagnostički pregledi, ali je do sada neznatan broj ljudi ovu uslugu iskoristio, a na listama čekanja u Srbiji trenutno je više od 60.000 građana.

Naime, svaka zdravstvena ustanova u obavezi je da osiguranicima pruži sve neophodne preglede, intervencije, lekove, medicinska sredstva, implantate i medicinsko-tehnička pomagala, koja su utvrđena kao pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i prema proceduri koju je propisao RFZO. Međutim, građani Srbije na neke od zahvata čekaju na „listama“ i duže od pet ili čak sedam godina, a nisu u mogućnosti da odu na intervenciju privatno, jer je Fond neće refundirati.

Izuzetak u Pravilniku su one medicinke usluge na koje se i najviše čeka, a koje Fond ne refundira, jer je za njih „propisano utvrđivanje lista čekanja”, a to su magntena rezonanca i CT dijagnostika, koronarografija srca, revaskularizacija miokarda Bypass hirurgijom, čak i na ugradnju endoproteza kuka ili kolena za koju je poslednji upisani termin na Institutu za ortopediju „Banjica“ – decembar 2032. godina.

Kako do refundacije troškova u RFZO?

Po Pravilniku Fonda, da bi osiguranik ostvario pravo na refundaciju, neophodno je da mu zdravstvena ustanova, koja nije u mogućnosti da u roku od 30 dana pruži potrebnu zdravstvenu uslugu, izda potvrdu o nemogućnosti pružanja te usluge. Nakon što od zdravstvene ustanove dobiju potvrdu, osiguranici imaju mogućnost da o svom trošku, zdravstvenu uslugu koja nije pružena u zdravstvenoj ustanovi u koju su upućeni, dobiju u nekoj drugoj ustanovi, odnosno u privatnoj praksi, a da novac refundiraju od svog zdravstvenog osiguranja. Zahtev za refundaciju podnosi se u matičnoj filijali RFZO, na “pdf obrascu REF1” (slika) koji se dobija u filijali. Uz zahtev se prilaže potvrda o nemogućnosti pružanja usluge “obrazac PZ” (slika) kompletna medicinska i računska dokumentacija (originalni fiskalni račun i račun na ime i prezime). Rok za donošenje rešenja je 30, odnosno 60 dana od dana podnetog zahteva za refundaciju. Ukoliko filijala utvrdi da je zahtev za refundaciju osnovan, novac će osiguraniku biti vraćen u visini stvarnih troškova.

Liste čekanja za usluge za koje nije propisana refundacija:

Usluga Poslednji upisani termin

Ugradnja endoproteze kolena Decembar, 2032.

Ugradnja endoproteze kuka Decembar, 2031

Ugradja veštačkih valvula Decembar, 2023.

Koronarografija srca Mart, 2023

Revaskularizacija miokarda Februar, 2023.

Izvor: nova.rs

Donosimo savete o očuvanju zdravlja od ljudi kod kojih ne želite ići na pregled, a to su onkolozi.

- Jako sam oprezna i uvek idem na preventivne preglede - izjavila je dr. Ejmi Tirsten Amy Tiersten, onkološkinja. Kasna dijagnoza može dovesti do rane smrti zbog karcinoma, a preglede koje ona savetuje su:

Kolonoskopija
Papa test
Mamografija

CEPITE SE PROTIV HPV-A

Deset godina nakon što je napravljeno cepivo protiv HPV-a, stvari se menjaju i sve više ljudi pristupa cepljenju. Preporuka stručnjaka je da se vakcinišu dečaci i devojčice stari od 11-12 godina.

NE PRESKAČITE VEŽBANJE

Vežbajte svaki dan, napominje doktor Ketrin Šmit.

- Mi onkolozi svaki dan trčimo ili hodamo kako bi prevenirali rak. Pokušavam da vežbam svaki dan 30 minuta kako bi ostala u formi. Svi znamo da će redovno vežbanje pomoći u mnogim situacijama, a ako izgubite i samo nekoliko kilograma, činite veliku stvar za zdravlje - dodala je.

ČOVEK JE DRUŠTVENO BIĆE

- Prepoznajte ko vas voli i pustite ga u svoj život - naglašava dr. Don Dizon, šef onkologije sa univerziteta "Brown". Bilo da se radi o partneru, deci, prijatelju ili crkvi, te su veze vrlo važne za dobro zdravlje, a socijalna izolacija je povezana s većim šansama za razvoj teških bolesti.

IZBEGAVAJTE CRVENO MESO

Onkološkinja Alison Beksli neke stvari nikada ne bi napravila kako bi zaštitila zdravlje.

- S obzirom na moj svakodnevni rad, jako sam svesna veze između raka creva i konzumacije crvenog mesa. Jedem ga vrlo malo, a još ređe ću pojesti procesuirano crveno meso - istakla je ona.

Bolovi u zglobovima, povišen pritisak, oštećenje bubrega, srčanog mišića i zalistaka, neke su od najozbiljnijih komplikacija koje prouzrokuje bakterija streptokoka grupe A, koja najčešće napada decu, a na sreću još nije izolovana u Srbiji, dok je u Velikoj Britaniji od posledica ove infekcije preminulo osmoro mališana. Pedijatri u našoj zemlji kažu da su čekaonice domova zdravlja u poslednjih mesec dana pune dece sa respiratornim infekcijama, od kojih većina ima streptokoku, ali grupe B, koja nije ni približno ozbiljna kao njena mnogo opasnija “rođaka” grupe A.

“Sezona je respiratornih infekcija i svake godine u ovo vreme imamo velike gužve u domovima zdravlja. Deca masovno imaju streptokoku koja se izoluje brisom iz grla, ali je ona iz grupe B, još nismo imali nijedan slučaj grupe A. Ova bakterija prepoznaje se najčešće po jakim bolovima u grlu, otežanom gutanju, visokoj temperaturi i neprijatnom zadahu. Prenosi se kapljično i praktično je nemoguće zaštititi se”, objašnjava za Nova.rs pedijatar dr Jelena Mitrović, načelnik Službe pedijatrije Doma zdravlja „Dr Simo Milošević” na Čukarici.

Za razliku od streptokoke grupe B, koja je na našim prostorima uobičajena pojava kod dece, ova bakterija grupe A, može biti opasna po život, ako se ne leči na vreme.

“U pitanju je beta-hemolitički streptokok grupe A, koji napada gornje respiratorne puteve, a cilj su mu krajnici. Ovaj streptokok luči endotoksin, koji ulazi u krvotok i napada srce, srčani mišić, bubrege, zaliske i zglobove. Ova bakterija može biti vrlo opasna. Kad streptokoka napadne organizam, uglavnom klinička slika pokazuje gnojnu anginu. Kod nas u zemlji zastupljena je bakterija streptokoka iz grupe B, a bakterije iz obe grupe izoluju se pomoću brisa iz grla. Tako se identifikuje infekcija, a dodatno je obavezno da pacijent uradi CRP i krvnu sliku”, objašnjava za Nova.rs dr Dragan Miljković, specijalista Opšte medicine.

On takođe naglašava da ne postoji način zaštite, osim izolacije.

“Ova infekcija se kapljično prenosi, kijanjem, kašljanjem, ali i govorom, kad pričate blizu druge osobe, pljujete i tome slično, pa je zato najčešća među decom u vrtićima. Usled zaraze dolazi do pojave visoke temperature, bolova u grlu, toliko snažnih da kada zaraženi guta tečnost ili hranu oseća kao da mu kroz grlo prolaze žileti. Leči se čistim penicilinom, a uglavnom za sedam do 10 dana dođe do poboljšanja stanja. Takođe, potrebna je i lokalna toaleta usne duplje, uzimanje septoleta, povidon joda, troprocentnog hidrogena, propolisa i polivitaminska potpora, znači vitamini, redovna ishrana, spavanje i odmor. Ako kod deteta ili odrasle osobe, dođe do većeg zamaranja, jačih bolova u zglobovima i mišićima, visokog pritiska, obavezan je ultrazvuk srca, kako bi se sprečile komplikacije na srčanom mišiću”, savetuje dr Miljković.

Podsetimo, u Velikoj Britaniji osmoro dece umrlo je nakon što im je dijagnostikovana zaraza streptokokom A.

Poslednja žrtva je učenik osnovne škole Morelands u Hempširu, a invazivni oblik bakterijske infekcije streptokokom A proširio se širom Ujedinjenog Kraljevstva tokom poslednjih meseci. Infekcija obično uzrokuje upalu grla, šarlah ili osip na koži i prenosi se fizičkim kontaktom ili kapljicama kijanja ili kašljanja.

Britanski ministar zdravlja Nadim Zahavi rekao je da roditelji treba da vode računa o simptomima, iako je većina slučajeva zaraze tom bakterijom veoma blaga.

“Najčešće je oblik zaraze veoma blag, ali je bakterija veoma zarazna i zato je važno podstaći roditelje da paze na simptome, kao što su temperatura, glavobolja ili osip na koži“, rekao je Zahavi.
Lekarka opšte prakse u gradu Oksfordu Helen Solzberi je naglasila da roditelji moraju da budu na oprezu kako bi što ranije kod dece uočili simptome poput konstantno povišene temperature, letargije, klonulosti, nedostatka apetita i mokrenja…

Simptomi infekcije bakterijom streptokoka:

Bolovi u grlu
Otežano gutanje
Visoka temperatura
Neprijatan zadah
Osip na koži
Bolovi u mišićima i zglobovima
Učestalo mokrenje
Smanjen apetit
Letargija

Terapija (i saveti lekara):

Antibiotik

Lokalna toaleta usne duplje

Septolete za grlo

Povidon jod

Troprocentni hidrogen

Propolis

Polivitaminska potpora (uzimanje vitamina)

Redovna ishrana

Spavanje,i odmor

Moguće posledice streptokoke grupe A:

Oštećenje bubrega, zglobova, srčanog mišića i zalistaka

Izvor: nova.rs

Šta se krije iza popularnih estetskih procedura?

Oko sebe sve češće viđamo srednjoškolke koje izgledaju kao da imaju 25 godina ili više. Trend „popravke“ lica sve više obuhvata generacije u ranim dvadesetim i zato se već ustalio termin year zero – lice kome se ne mogu odrediti godine.

Dr Dalibor Kovačević, anesteziolog i sertifikovani estetski lekar iz Novog Sada, kaže da se ispostavlja da u Srbiji svaka druga mlada devojka želi da ima prćast nos, zategnuto lice bez bora, mačkaste oči, da poveća usne i jagodice. Nažalost, sve je više slučajeva da se i tinejdžerke podvrgavaju esteskim korekcijama, a neretko se dešava da roditelji za to čak podužu kredite.

On za Zadovoljnu govori kako je estestka medicina krenula ovim putem i šta je uzrok svemu.

„Svedoci smo estetike koja ide u pravcu gde se pomeraju granice što se tiče godina, izraza lica ili, pre bih rekao, kloniranja istih oblika lica. Tempo života, novi stilovi, upotreba filtera i nerealno prikazivanje kroz filtere ljudi koji diktiraju današnji trend mode, stila, umetnosti, pa i svakodnevice su nametnuli želju kod sve više mladih devojaka za različitim estetskim neinvazivnim i invazivnim procedurama. Čini se da devojke i pre završetka srednje škole žele promenu na svom telu i licu jer njihove influenserke izgledaju tako.“

Primer kako ne bi trebalo da izgleda rezultat estetske procedure; Foto: Privatna arhiva
Iskustvo pokazuje i da, recimo, devojke od 19 godina ubrizgavaju botoks u lice „preventivno“, da bi „na vreme“ sprečile pojavu bora. Otuda pitanje koje su godine prave za estetske korekcije.

„Moje mišljenje je da je osobi sa 19 godina prerano za botoks, pa i bilo kakvu antiejdž proceduru. Amerikanci su prvi krenuli sa preventivnim tretmanima botoksa još pre 20. godine starosti, ali ja se ne slažem sa tom činjenicom jer šta će ta devojka raditi kada bude imala 35-40 godina? A tačna definicija koje su godine prave ne postoji jer neko neće imati potrebu ni sa 35 da radi neke procedure, dok će neko zbog genetske promene na licu to uraditi značajno ranije. Stil i tempo života, noćni rad, loše spavanje, genetika nam svakako ubrzavaju proces starenja i iz tog razloga možemo osetiti potrebu da radimo estetske procedure i mnogo ranije.“

Naš sagovornik otkriva i kako mlada osoba zapravo može da koriguje svoj izgled, a da to nisu invazivne hiruške intervencije.

Primer kako bi trebalo da izgleda rezultat estetske procedure; Foto: Privatna arhiva
„Osoba koja ima 20 godina eventualno može da uradi usnice i da radi na održavanju kvaliteta kože, poput redovnog čišćenja lica, mezoterapije, skin bustera, bez bilo kakve potrebe za hirurgijom. Osobama mlađim od 20 godina nisu potrebne estetske procedure, pogotovo invazivne. To je doba u kom je lice mlado, zategnuto, bez pada gornje, srednje ili donje trećine lica. S druge strane, pristalica sam estetskih korekcija za sve osobe kojima će interevencija pomoći da izgledaju lepše i da podignu njihovo samopouzdanje, što je jako bitno u tom uzrastu, poput, recimo, operacija nosa, uha, urođene anomalije lica…“

Doktor Kovačević priča i šta zapravo traže mlade pacijentikinje, ali i koliko to sve može da bude opasno po njihovo zdravlje.

„Imao sam nekoliko mladih pacijentkinja koje su došle isključivo zbog usana, ali kada se urade usne, onda one traže sledeći detalj koji bi mogle da promene na svom licu. Tad lekar ne treba da preteruje i neopavdano radi neku regiju. Smatram da moramo uzeti u obzir godine, anatomiju i oblik lica, kvalitet kože, te šta će pristajati toj osobi. Cilj je da sve bude prirodno i da neko ko je najbliži tom pacijentu ne može da primeti šta je rađeno, već da kaže – nešto si svežija ili odmornija. Pritom, fileri i botoks mogu ostaviti ozbiljne posledice na licu kada su komplikacije u pitanju. Neinvazivne estetske korekcije u koju spadaju fileri, botoks, laseri i drugi tretmani su vrlo zahtevna i ozbiljna stvar i potrebno je jako dobro poznavanje anatomije i svih opasnih zona na licu i velikog broja aplikacija. Zato je vrlo važno birati stručnjaka.“

A taj stručnjak ponekad mora da kaže „ne“.

„Zaista sam mišljenja da lekar u određenim situacijama mora da kaže – vi niste kandidat za tu proceduru, vama to ne treba ili ne treba vam ta količina, to ne ide uz vaše lice, bolje je da uradimo nešto drugo što će popraviti vaše stanje lic… Nikada nisam uradio proceduru za koji smatram da nije opravdana, a svakodnevno ima različitih zahteva.“

Naš sagovornik otkriva i koje su okvirne cene estetskih procedura, ali i šta se neretko krije iza raznih zahteva.

„Cene su različite za različite materijale i procedure, a kreću se od 130 evra, pa naviše. Ali dobar deo žena traži psihičko rasterećenje u estetskoj korekciji. Često su to problemi sa partnerom ili supružnikom. Kada uradi estetsku korekciju, ona bude srećna, zadovoljna – do nekog sledećeg puta.“

Doktor Kovačević zbog svega toga za kraj daje savet mladim devojkama koje razmišljaju o estetskim procedurama.

„Moj savet je da devojke ne gledaju lažne oblike lica i savršenosti linija, kože bez bora, ispeglanog čela, kosih obrva, malog nosa, velikih jagodica, velikih usana, uske brade i savršeno iscrtanih linija donje vilice. To ne postoji u meri koja je plasirana. U estetici je dosta toga moguće, ali zapamtite, u estetici sve što je veliko ne znači automatski i da je lepo.“

Izvor: nova.rs

Nedostatak vitamina B12 uobičajen je zdravstveni problem koji pogađa oko 13 odsto ljudi. B12 je oskudan u ishrani, a nalazi se samo u hrani životinjskog porekla. Na sreću, ljudima je potrebno samo 2,4 mikrograma vitamina B12 dnevno.

Bez adekvatne količine vitamina B12 u telu, može doći do pogoršanja zdravlja, a samim tim i kvaliteta života.

Znaci i simptomi

Glavni simptom nedostatka B12 je umor, i to nivo umora ili iscrpljenosti koji je toliko visok da nam značajno otežava obavljanje svakodnevnih aktivnosti, piše Eat This, Not That, a prenosi City Magazine.

Ostali simptomi su neurološki i mogu uključivati peckanje u ekstremitetima, konfuziju, gubitak pamćenja, depresiju i poteškoće u održavanju ravnoteže. Neki od njih mogu biti trajni ako se nedostatak vitamina ne reši.

Međutim, pošto može postojati toliko mnogo uzroka za ove simptome, zdravstvenim radnicima se dešava da previde mogućnost nedostatka B12 i ne urade odgovarajuće testove. Još jedan problem je što i osobe koje se hrane zdravo, mogu ne unositi dovoljnu količinu vitamina B12, a da toga nisu ni svesni.

Kako se B12 apsorbuje

Nauka je pokazala da ljudi koji konzumiraju biljnu ishranu moraju uzimati suplemente B12 u količinama koje obično obezbeđuju standardni multivitamini. Međutim, čak i ljudi koji konzumiraju B12 preko ishrane takođe mogu biti u opasnosti zbog poteškoća u apsorpciji ovog vitamina.

Apsorpcija B12 je složen proces u više koraka koji počinje u ustima i završava se na drugom kraju tankog creva. Kada žvačemo, hrana se meša sa pljuvačkom. Kada se hrana proguta, supstanca u pljuvački koja se zove R-protein – protein koji štiti B12 od uništenja želudačnom kiselinom – putuje u stomak zajedno sa hranom.

Specifične ćelije u sluznici želuca, koje se nazivaju parijetalne ćelije, luče dve supstance koje su važne za apsorpciju B12. Jedna je želudačna kiselina – ona razdvaja hranu i B12, omogućavajući vitaminu da se veže za R-protein pljuvačke. Druga supstanca, nazvana unutrašnji faktor, meša se sa sadržajem želuca i putuje sa njim u prvi deo tankog creva – dvanaestopalačno crevo. Jednom u duodenumu, sokovi pankreasa oslobađaju B12 iz R-proteina i predaju ga unutrašnjem faktoru. Ovo uparivanje omogućava da se B12 apsorbuje u ćelije, gde onda može pomoći u održavanju nervnih ćelija i formiranju zdravih crvenih krvnih zrnaca.

Nedostatak B12 obično uključuje “kvar” na jednoj ili više ovih tačaka na putu do apsorpcije.

Faktori rizika za nedostatak B12

Kao što smo napomenuli, bez pljuvačke, B12 se neće vezati za R-protein, pa je sposobnost tela da ga apsorbuje inhibirana. Postoje stotine različitih lekova koji mogu izazvati suva usta, što rezultira premalom proizvodnjom pljuvačke. Oni uključuju opioide, inhalatore, dekongestive, antidepresive, lekove za krvni pritisak i benzodiazepine, kao što je Ksanaks, koji se koriste za lečenje anksioznosti.

Još jedan potencijalni faktor koji doprinosi nedostatku B12 je nizak nivo želudačne kiseline. Stotine miliona ljudi uzima lekove protiv čira koji smanjuju želudačne kiseline koje izazivaju čir. Istraživači su čvrsto povezivali upotrebu ovih lekova sa nedostatkom B12 – iako ta mogućnost možda neće nadmašiti potrebu za lekovima.

Proizvodnja želudačne kiseline takođe može da se smanji sa starenjem. Deo populacije stariji od 60 godina se suočava sa većim rizikom od nedostatka B12 – koji se može dodatno povećati upotrebom lekova za smanjenje kiseline.

Proizvodnja želudačne kiseline i unutrašnjeg faktora od strane specijalizovanih parijetalnih ćelija u želucu je kritična za apsorpciju B12. Ali oštećenje sluznice želuca može sprečiti proizvodnju oba.

Kod ljudi, oštećenje sluznice želuca proizilazi iz operacije želuca, hronične upale ili perniciozne anemije – medicinskog stanja koje karakteriše umor i duga lista drugih simptoma.

Još jedan uobičajeni krivac za nedostatak B12 je neadekvatno funkcionisanje pankreasa. Otprilike jedna trećina pacijenata sa lošim funkcionisanjem pankreasa razvije nedostatak B12.

I na kraju, metformin, lek koji se koristi za lečenje dijabetesa tipa 2, decenijama je povezan sa nedostatkom B12.

Lečenje nedostatka B12

Dok neki zdravstveni radnici rutinski mere nivoe B12 i drugih vitamina, tipičan pregled uključuje samo kompletnu krvnu sliku i metabolički panel, od kojih ni jedno ne meri nivo vitamina B12. Ako osetite potencijalne simptome nedostatka B12 i takođe imate jedan od gore navedenih faktora rizika, trebalo bi da posetite lekara da se testirate. Neophodni su odgovarajući laboratorijski pregled i razgovor sa lekarom da bi se otkrilo da li imate neadekvatan nivo B12.

Kod ljudi, tip lečenja i dužina oporavka zavise od uzroka i težine nedostatka B12. Potpuni oporavak može trajati do godinu dana.

Lečenje nedostatka B12 može biti oralno ili može zahtevati različite vrste injekcija. Dodatak B12 ili izbalansirani multivitamin može biti dovoljan da ispravi nedostatak, ali je najbolje konsultovati se s lekarom kako bi se napravila prava dijagnoza i izabralo adekvatno lečenje.

Izvor: n1info.com

U trenutku kada je ceo svet skoro potpuno zaboravio na pandemiju koronavirusa, stručnjaci upozoravaju da možda ipak nije kraj. Najveća opasnost, kao i prvi puta vreba iz Kine, u kojoj bi prema procenama moglo da bude i do milion umrlih do kraja sledeće godine.

Naime, nekoliko vodećih naučnika i savetnika Svetske zdravstvene organizacije je navelo da smatra da je prerano da se proglasi globalni kraj vanredne situacije pandemije koronavisrua zbog potencijalno razornog talasa koji će doći u Kinu.

Projekcije sugerišu da bi se druga po veličini svetska ekonomija mogla suočiti sa više od milion smrtnih slučajeva 2023. nakon nagle promene kursa, tačnije ublažavanja mera do kojih je došlo nakon što su se građani pobunuli protiv represije vlasti i strogih anti kovid pravila koja su na snazi sada već godinama unazad, piše Gardijan.

Kako kažu, do sada je kineski pristup nultom kovidu održao relativno nizak broj infekcija i smrtnih slučajeva među populacijom od 1,4 milijarde ljudi, ali je relaksacija pravila promenila globalnu sliku.

„Pitanje je da li to možete nazvati postpandemijom kada tako značajan deo sveta zapravo tek ulazi u svoj drugi talas“, rekla je holandski virusloškinja Marion Koopmans.

Još u septembru, šef SZO, Tedros Gebrejesus, rekao je da se pandemiji „nazire kraj“. Prošle nedelje je promenio mišljenje i da se „nada“ okončanju vanrednog stanja negde 2023. godine.

Takođe, postoji strah i od toga da virs ponovo mutira i počne da se širi planetom.

Trenutno, podaci iz Kine koji su podeljeni i SZO i bazi podataka virusa GISAID pokazuju da varijante koje tamo kruže su globalno dominantni omikron i njegove podvarijante, iako je slika nepotpuna zbog nedostatka potpunih podataka.

SAD žele da pomognu Kini

Sjedinjene Države su u utorak nagovestile da su spremne da pomognu Kini u njenom rastućem izbijanju, upozoravajući da bi nekontrolisano širenje tamo moglo imati implikacije na globalnu ekonomiju.

„Spremni smo da nastavimo da podržavamo zemlje širom sveta, uključujući Kinu, u ovoj i drugoj zdravstvenoj podršci u vezi sa kovidom“, rekao je portparol Stejt departmenta Ned Prajs.

Na pitanje da li su SAD ponudile Kini da obezbede vakcine, Prajs je rekao da su mnogo puta javno istakli da smo najveći donator vakcina protiv Covid-19 širom sveta. svet.

„Takođe primećujemo da ono što se dešava u Kini ima implikacije na globalnu ekonomiju. Znamo da kad god se virus na nekontrolisan način širi svuda, ima potencijal da se pojave varijante“, rekao je Prajs.

Šta se dešava u Kini?

Podsetimo, skoro tri godine kineska vlada je koristila stroga ograničenja, centralizovane karantine, masovno testiranje i rigorozno praćenje kontakata kako bi obuzdala širenje virusa. Ta skupa strategija je napuštena nakon eksplozije protesta širom zemlje protiv strogih ograničenja koja su uzdrmala poslovanje i svakodnevni život građana Kine.

Međutim, stručnjaci su upozorili da je zemlja slabo pripremljena za tako drastičan izlazak, jer nije uspela da poveća stopu vakcinacije starijih, da poveća kapacitete intenzivne nege u bolnicama i da gomila zalihe antivirusnih lekova.

U sadašnjim uslovima, ponovno otvaranje širom zemlje moglo bi da dovede do 684 smrtna slučaja na milion ljudi, prema projekcijama tri profesora sa Univerziteta u Hong Kongu, preneo je CNN.

S obzirom na populaciju Kine od 1,4 milijarde ljudi, to bi iznosilo 964.400 smrtnih slučajeva.

Nalet infekcija bi „verovatno preopteretio mnoge lokalne zdravstvene sisteme širom zemlje“, navodi se u istraživačkom radu, objavljenom prošle nedelje na serveru za preprint Medrkiv i koji tek treba da prođe recenziju.

Ukidanje ograničenja u provincijama dovelo bi do 1,5 do 2,5 puta veće potrebe za povećanjem kapaciteta bolnica, navodi se u studiji.

Ipak, ovaj najgori scenario bi se mogao izbeći ako Kina brzo uvede pojačane inekcije i antivirusne lekove.

Sa pokrivenošću četvrtom dozom vakcinacije od 85 odsto i antivirusnom pokrivenošću od 60 odsoto, broj smrtnih slučajeva može se smanjiti od 26 dsoto do 35 odsto prema studiji.

Izvor: nova.rs

ZA ODRŽAVANJE normalnog nivoa šećera u krvi od velikog značaja može da bude lovor.

Ovaj aromatični list poboljšava varenje, sprečava nadimanje, ublažava dijareju i sprečava infekcije urinarnog trakta.

Pomaže takođe protiv temperature, prehlade, astme i hroničnog bronhitisa, kao i pri lečenju rana i čireva.

Ulje lista lovora je nezaobilazan sastojak masti protiv modrica i uganuća, a kora lovora pomaže protiv zubobolje.

Izvor: novosti.rs

Ove prirodne preparate za uklanjanje vlage i plesni možete napraviti sami.

Vlaga i plesan u vašem stanu ne samo da izgledaju ružno, nego što je još gore – mogu biti uzrok mnogih bolesti od kojih su najčešća respiratorna oboljenja i razne vrste infekcija. Osim toga, mogu uticati i na razvoj alergija. Ako imate vlagu ili plesan u kući, rešite ih se prirodnim putem.

Evo kako:

Ulje čajevca

U boci s raspršivačem pomešajte 450 mililitara vode i dve kašičice ulja čajevca. Dobro promućkajte i poprskajte po površinama. Ostavite da tako odstoji i nemojte to mesto naknadno brisati krpom. Treba naglasiti da je miris prilično intenzivan i da će se zadržati u vašem domu nekoliko dana.

Alkoholno sirće

Ono eliminiše oko 90 posto plesni i vlage. Sirće sipajte u bocu s raspršivačem i poprskajte na ugrožena mesta. Ostavite neko vreme da odradi posao. S obzirom na to da sirće ima prilično jak miris, možete mu dodati nekoliko kapi eteričnog ulja, najbolje limuna, jer je ono dovoljno snažno da zamaskira neprijatan miris sirćeta. S druge strane, nije toliko jako da ima nepovoljan uticaj na osobe osetljive na mirise.

Soda bikarbona

Ona je sama po sebi odlično sredstvo za čišćenje, a u ovom konkretnom slučaju možete je pomešati sa sirćetom ili vodom.

Semenke grejpa

U bocu s raspršivačem ulijte 450 mililitara vode i 20 kapi ekstrakta semenki grejpa. Potom bocu dobro protresite kako bi se sastojci sjedinili. Tečnost poprskajte po problematičnim područjima i ostavite da odstoji. Nema potrebe kasnije brisati sredstvo.

Izvor: n1info.rs

Jačanje imuniteta, antistres, balans hormona, samo su neki od efekata kvantne medicine (KM), ističu lekari koji se bave ovom metodom, koja je kao vodeća u zdravstvu, već pola veka zastupljena u Rusiji i Nemačkoj, dok je u Srbiji odobrena samo kao “pomoćna metoda”. Naši lekari koji je kao takvu i koriste, ili je u potpunosti odbacuju, smatraju da ne može da leči pacijente, naročito ne od teških oboljenja, ali da može biti korisna u domenu dijagnostike.

Kvantna medicina potiče sa prostora Rusije i Nemačke, još od sedamdesetih godina prošlog veka, gde je najvažnija grana alternativne medicine koja se nezavisno ili uporedo primenjuje sa zvaničnom medicinom. Danas se KM smatra medicinom budućnosti, a u našoj zemlji je odobrena od strane Srpskog lekarskog društva.

“Kvantna medicina nam pokazuje da osim što smo svi bića koja imaju telo, imamo i svoje energetske zapise, koji vibriraju na određeni način, i svi smo posebni i povezani. Kvantna medicina dala je doprinos nauci tako što je našla način kako da energetski budemo povezani sa svemirom i dala nam uvid u to da je naše telo materijalno i energetsko. Tesla je govorio da ćemo doživeti ogroman pomak kada budemo shvatili koliko je bitna energija tela za njegovo zdravlje”, priča za Nova.rs mr.sci med dr Jelena Jovanović, specijalista pedijatrije u ordinaciji “Bebologije”.

Sa najmlađim pacijentima, u pedijatriji, ova doktorka u dijagnostici i lečenju koristi medicinu koja obuhvata energetiku.

“Posle završenog Medicinskog fakulteta otišla sam na tečajeve koje su držali Kinezi, na akupunkturu. Tamo sam razumela šta znači kada telo nije samo gomila organa, već savršeno ponovljena celina koja zna sve što piše u svemiru. Svaki delić tela zna sve o celom telu. Svako od nas ima neko znanje, sećanje, ali svako ima i svoju frekvenciju. Kada o telu razmišljate kao o celini koja je sastavljena iz delova, proširujete svoje mogućnosti za lečenje. Kada se spomene kvantna medicina, misli se na kvantne aparate, a oni imaju sposobnosti da nam pomognu u dijagnostici. Ako dete recimo ima probleme sa određenim namirnicama, kvantni aparat pomaže i reaguje na vibraciju određene namirnice, a kada je izbacimo, onda dete više nema simptoma. Kvantni aparati mogu da deluju i terapijski”, objašnjava dr Jovanović.

Suština je da svako od nas poseduje elektromagnetno polje, naglašava ona.

“Za dete je, osim uobičajenih zdravstvenih saveta, važno da se mama dobro oseća, da je bezbedna, da pruža osećaj ljubavi, poverenja, sigurnosti. Mama je za dete polje mira, a dete je mami neko ko je iz njenog tela ušao ili ušla, u potpuno drugačiju sredinu. Ta dva tela i na daljinu znaju šta se onom drugom dešava u organizmu i jedno drugo isceljuju, što nam pokazuje koliko je važna energija tela”, kaže doktorka Jovanović.

Lekari u Srbiji, međutim, nemaju puno poverenje u kvantnu medicinu, ali je odobravaju kao pomoćnu vrstu dijagnostike.

“U Srbiji su u toku poslednjih nekoliko godina otvorene brojne ordinacije različitih vidova alternativne medicine. Neke od njih su, poput kvantne medicine, priznate kao pomoćne od strane Srpskog lekarskog društva, koje je priznalo 10 metoda lečenja, ali samo kao pomoćne uz zvaničnu medicinu, među njima je i KM. Moje mišljenje je da KM nije adekvatna za terapiju i da ne može da leči, ali da je vrlo korisna u domenu dijagnostike. Kao alergolog i imunolog imala sam iskustva sa ajurvedom, koristili smo je upravo kao pomoćnu metodu u dijagnostici. Naime, Rusi imaju aparat koji se zove ‘veda puls’. Taj aparat je dijagnostički i terapeutski i kao takav može biti značajan za poboljšanje kvaliteta života”, kaže za Nova.rs dr Gorana Isailović, alergolog i specijalista dermatovenerologije iz Beograda.

Ona smatra da se kvantnom medicinom ne leči nijedna bolest.

“Radili smo sa aparatom za ajurvedu u okviru ‘šumske medicine’. Testirali smo ga na pacijentima, koji su pre nego što krenu u šetnju šumom od nekoliko sati, radili skrining. Merili smo nivo energije u energetskim poljma, čvorovima i auru, energetski omotač koji svaka osoba proizvodi oko sebe, a kad su se vratili iz šetnje ponovo smo radili merenje. Pokazali smo, tim aparatom kvantne medicine, koliko se i kako njihova aura popravlja posle samo tri sata boravka u šumi. Moj stav je na kraju da se kvantnom medicinom ništa ne leči, ali pomoću aparata koji se koristi u ovom vidu KM dijagnostikujemo bolest, što je veoma važno. Takođe, nalazimo način da se osoba oseća bolje”, priča dr Isailović.

Rizično je, ističe ona, lečiti pacijente samo kvantnom medicinom, homeopatijom, kineskom tradicionalnom medicinom ili bilo kojom od ovih varijanti bez zvanične medicine, smatra doktorka.

“To je jedan od razloga zašto su priznate samo kao pomoćne, jer prosto nije preporučljivo da se pacijenti od teških oboljenja leče na ove načine, a bez zvanične medicine. Neke od ovih metoda mogu čak prouzrokovati veću štetu. To sve zavisi od organizma i stepena oboljenja, ali svakako se mogu koristiti kao pomoćne u konslutaciji sa lekarom, zvanične medicine, naravno”, objašnjava dr Isailović.

Suština delovanja kvantne medicine je pre svega u preventivi, ali i lečenju mnogih oboljenja čiji je uzrok nepoznat. Terapijske metode su bez neželjenih efekata, sa produženim dejstvom što čini da se i nakon završene serije tretmana, u telu odvijaju procesi jačanja imuniteta i samoizlečenja.

KM terapija

Kvantna medicina se bavi energetskim disbalansom organizma, a terapija je bazirana na finim podešavanjima, odgovarajućim frekvencijama kojima se organizam putem biorezonance dovodi u balans, a smatra se da čak dve godine pre nego što dođe do ispoljavanja simptoma karakterističnih za određeno oboljenje, postoji energetski disbalans na nivou ćelija.

Po kom principu funkcioniše kvantna medicina?

Glavni postulat kvantne medicine je da je svaka ćelija u našem organizmu, organ, tkivo i ceo sistem energetske prirode. Naše telo emituje elektromagnetne talase koji su definisani frekvencom, talasnom dužinom, amplitudom. Na osnovu ovih parametara procenjujemo stanje naših organa, sistema i celog organizma. U slučaju hroničnih bolesti, energija organa je izmenjena, što sistem detektuje kao talase izmenjenih parametara.

Šta sve možemo da pregledamo metodom kvantne medicine?

kardiovaskularni sistem
respiratorni sistem
gastrointestinalni sistem

endokrini
mozak i autoimuni sistem
genito – urinarni sistem
koštano zglobni sistem
procena rizika od infarkta, moždanog udara, maligniteta, autoimunih bolesti

Izvor: nova.rs

Više od 700.000 građana Srbije nema nijedan svoj zub u vilici, pokazuje istraživanje Instituta "Batut".

Ono što je najgore jeste da krezubost u Srbiji nije više povezana sa životnom dobi, jer sve više mladih ljudi u našoj zemlji, zbog loše oralne higijene i neodlaska kod zubara, ostaje bez svih svojih zuba.

Kao glavni uzrok takvih rezultata, kaže se u saopštenju, koje se poziva na podatak iz istraživanja Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", izdvajaju se loše navike, a posebno nezdrava ishrana, konzumacija alkohola i duvana.

Stomatolozi preporučuju da briga o zubima kreće i još pre njihovih nicanja, a stomatolog Stefan Knežević ističe da je oralno zdravlje veoma važno za opšte zdravlje.

Da bismo vodili pravilnu oralnu higijenu treba da prvenstveno znamo korektnu primenu osnovnih sredstava za održavanje oralne higijene: četkice, interdentalne četkice i konca. Pomoćna sredstva (paste, rastvori, gelovi..) su tu, kao što im i samo ime kaže, pomoć osnovnim sredstvima u borbi protiv karijesa i parodontopatije.

- Primena konca veoma je bitna u održavanju oralne higijene jer se on koristi za uklanjanje hrane i plaka koji se gomila na zubima i to na onim mestima gde četkice za zube ne mogu da priđu. S obzirom na to da je gomilanje plaka među zubima jedan od osnovnih i primarnih uzroka bolesti poput gingivitisa, zubnog karijesa, pa čak i paradontopatije preporuka je da se konac koristi svakodnevno. Istraživanja kažu da se i do 80% plaka može ukloniti ukoliko koristite upravo ovu metodu čišćenja zuba - rekao je doktor Stefan Knežević.

Kako se manifestuje paradontopatija?

Manifestuje se otokom, crvenilom i krvaranjem desni, a kasnije se pojavljuje i loš zadah. Ukoliko se gingivitis ne leči zapaljenje se širi na kost i vlakna koja vezuju zub za kost, a onda se formiraju parodontalni džepovi - prostori između zuba, kosti i desni. Vremenom dolazi do povlačenja desni, pojavljuje se razmak između zuba, a žvakanje postaje otežano i bolno.

Ne samo da u daljem toku zubi počinju da se klate i ispadaju, već parodontalni džepovi predstavljaju i žarišta koja mogu da ugroze i udaljena tkiva i organe, pre svega srčane zaliske, zglobove i mozak.

Glavni uzrok upale desni su bakterije u mekim naslagama koje se lepe na zube i desni. U jednom kubnom milimetru tih naslaga može se naseliti čak 10.000.000 različitih mikroorganizama. Što su zubne naslage deblje, bakterije su opasnije za desni.

Preporučljivo je da se sa higijenom usne duplje krene i pre nicanja prvog mlečnog zubića. Vlažnom sterilnom gazom, neophodno je bebi minimum jednom dnevno ukloniti naslage sa desni i jezika. Sa nicanjem zuba, oko šestog meseca počinje i njihovo “pravo” pranje.

Ishrana treba da bude uravnotežena, sa što manje prostih šećera, raspoređena u 3 glavna obroka i 2 užine. Učestalo unošenje hrane je mnogo štetnije od količine. Treba piti dosta tečnosti tokom dana, a nakon večernjeg pranja zuba i tokom noći se unosi samo voda. Zdravlje usne duplje je bitno i za zdravlje celog organizma.

Bez adekvatne higijene, zdravih navika i redovnih pregleda, bolesti zuba mogu da utiču na zdravlje uopšte.

Bolesti desni mogu zakomplikovati dijabetes i dovesti do gangrenoznog stomatitisa. Upaljene desni znače i povećan rizik od kardiovaskularnih bolesti;

Oralne bakterije lako mogu uzrokovati infektivni artritis;
Zubne infekcije povećavaju rizik od upale pluća.
Helycobacter pylori koja se taloži u zubnom plaku je povezana sa nastankom kancera pankreasa.

Izvor: sd.rs

Intolerancija na laktozu je poremećaj varenja izazvan nemogućnošću varenja laktoze, tj. šećera koji se nalazi u mleku i mlečnim proizvodima.

Laktoza je disaharid i sastoji od molekula 2 šećera – glukoze i galaktoze.

Da bi se složeni šećer razgradio na osnovne elemente potreban je enzim laktaza. Jedino se tako razložena laktoza može apsorbovati u krvotok i iskoristiti za energiju.

Ukoliko tanko crevo ne proizvodi dovoljno enzima laktaze, nerazgrađena laktoza se slobodno kreće kroz debelo crevo gde bakterije pokušavaju da je razgrade kroz proces fermentacije, piše nutricionista Ivana Mišić.

To dovodi do probavnih smetnji.

Veoma je moguće da ste intolerantni na laktozu ako u periodu od 30 minuta do dva sata nakon konzumiranja mlečnih proizvoda imate simptome kakvi su:

• grčevi u stomaku
• nadimanje
• gasovi
• dijareja
• mučnina

Mnoge namirnice za koje ne biste očekivali da sadrže mleko, sadrže laktozu.

Zato, budite oprezni kada, ako ste intolerantni na laktozu.

Autorka je diplomirana nutricionistkinja i Bahova praktičarka. Više detalja na linku njenog instagram naloga.

Neprijatan zadah iz usta ima svako bar jednom u životu. Može biti prolazan (najčešće nestaje nakon jela, pranja zuba, upotrebe zubnog konca ili vodica za ispiranje) ili trajan (najčešće izazvan metaboličkim poremećajima i određenom vrstom bakterija) kada predstavlja značajan problem koji se javlja kod 20 odsto stanovništva u različitom stepenu izraženosti.

U ovom slučaju, on negativno utiče na psihološko stanje osobe, socijalne i poslovne međuljudske odnose, a vodi povlačenju osobe u sebe i pojavi stresa.

Gotovo svaki četvrti stanovnik Rusije ima neku vrstu lošeg zadaha iz usta – halitozu. Ruski gastroenterolog Fedor Černousov govorio je na Kanalu Rusija 1 koje vrste neprijatnog zadaha postoje i koju bolest može da signalizira loš zadah.

„Kiseli dah može ukazivati na probleme sa želucem. Može biti gastritis, može biti čir na želucu, a može biti i nepotpuno zatvaranje zalistaka između želuca i jednjaka, kada se sadržaj želuca izbacuje u jednjak“, rekao je doktor Černousov, a prenosi ruski portal vesti.ru.

Dah koji miriše na trulu ribu može biti znak problema sa zubima.

„Ako retko posećujete stomatologa i imate uznapredoval karijes, onda može doći do jakog mirisa i neprijatnog ukusa truleži u ustima“, naveo je ovaj stručnjak, dodajući da probleme sa desnima, takođe, ne treba zanemariti.

Miris pokvarenih jaja, kako kaže ovaj gastroenterolog, najčešće ukazuje na bolesti kada hrana stagnira u jednjaku, dok miris amonijaka može ukazivati na cirozu jetre, bolesti bubrega i dijabetes.

„Ako se oseća neki neprijatan miris, onda prvo treba ići kod stomatologa. Ako je sa zubima sve u redu, idite kod otorinolaringologa jer može da bude upala grla, upala sinusa. Ako je i to sve u redu, idite kod gastroenterologa“, poručio je doktor Fedor Černousov.

Ianče, neprijatan zadah iz usta ili kako se stručno zove halitoza je stanje koje uzrokuju brojni faktori: hrana, pušenje, karijes zuba, oboljenja desni, suvoća usta, oboljenja sinusa i disajnih puteva, dijabetes, leukoze, neodgovarajuća oralna higijena, upotreba pojedinih lekova i dr.

Kako sami da prepoznate da li imate loš zadah

Znakovi halitoze mogu biti bele naslage na jeziku, okrugle naslage na nepčanim krajnicima, suva usta, gusta pljuvačka, pečenje jezika, kiseo, gorak ili metalan ukus u ustima, a pre svega osećaj neprijatnog zadaha koji uglavnom registruju drugi ljudi.

Naučnici smatraju da osoba teško može samostalno proceniti postojanje sopstvenog lošeg zadaha zbog adaptacije čula mirisa. Ipak, i osobe sa lošim zadahom mogu lako utvrditi postojanje istog kod druge osobe.

Takođe, mišljenje o tome kada je sopstveni zadah „loš“ je različit od osobe do osobe. Iz ovog razloga najbolje je pitati za mišljenje bliskog člana porodice ili „poverljivog prijatelja“.

Postoji nekoliko popularnih kućnih metoda koje se mogu iskoristiti:

1. liznuti zglob ručja i sačekati da se pljuvačka osuši i pomirisati,
2. plastičnom kašičicom ukloniti naslage sa dorzalne površine jezika, sačekati da se osuše i pomirisati), ali ipak najčešće korišteno i najpouzdanije je mišljenje „poverljivog prijatelja“.
Pojedine materije iz hrane (poput belog luka) se nakon apsorpcije iz digestivnog trakta, putem krvi prenose do pluća i zatim se kroz usta i nos izbacuju u spoljašnju sredinu. Tek kada se uneta materija u potpunosti izgubi iz krvi, nestaje i zadah iz usta.

Kao posledica neadekvatnog održavanja oralne higijene delići hrane ostaju na zubima, desnima i jeziku, pa se stvaraju velike količine bakterija koje svojim truljenjem i vrenjem mogu prouzrokovati veoma neprijatan zadah. Jedan od znakova oboljenja desni je konstantna halitoza ili neprijatan ukus u ustima, a uzročnik je uglavnom plak (lepljiva bezbojna materija prepuna bakterija koja se konstantno stvara na zubima).

Bakterije produkuju otrove koji iritiraju i oštećuju desni, a u poodmakloj fazi bolesti oštećenje se sa desni prenosi i na kost vilice pa zubi gube svoju potporu i započinje njihov gubitak.

Neprijatan zadah može nastati i zbog suvih usta (kserostomije), koja se javlja zbog nedovoljne količine pljuvačke. Suva usta mogu biti posledica upotrebe različitih lekova, oboljenja pljuvačnih žlezda ili stalnog disanja na usta. Halitoza nastaje i zbog infekcije disajnih puteva (nosa, dušnika i pluća), hronične upale sinusa, hroničnog bronhitisa, šećerne bolesti, stomačnih poremećaja, oboljenja jetre ili bubrega.

Saveti za prevenciju
Ostavite pušenje i smanjite konzumiranje kafe i alkoholnih pića
Izbegavajte hranu sa jakim začinima i mirisima
Održavajte vlažnost usne šupljine
Posećujte stomatologa najmanje dva puta godišnje
Kod pranja zuba nemojte se zaustaviti na zubima. Ne zaboravite da pređete četkicom po jeziku, unutrašnjoj strani obraza i po celom zubnom nizu, sa svih strana. Često je dovoljno da očistite jezik, pa da neprijatan zadah sasvim nestane. Na jezik se naseljavaju bakterije i formiraju naslage; isto se dešava s desnima, piše Stetoskop.
Kupite zubni konac. Čišćenje zuba zubnim koncem veoma je značajna i jednostavna navika. Ako koristite samo četkicu, oko 40 % površine zuba ostaje neočišćeno. Stomatolozi preporučuju da se zubni konac koristi jednom dnevno.

Veći broj slučajeva respiratornog sincicijskog virusa (RSV) zabeležen je u Hrvatskoj i Sloveniji.

Epidemija RSV virusa uobičajena za jesen, a najčešći je kod dece predškolskog uzrasta, mada se mogu zaraziti i stariji.

Ove godine je ranije nego uobičajeno registrovan u Sjedinjenim Američkim Državama, a zdravstvene službe Hrvatske i Slovenije prve su ga registrovale u regionu, pišu N1 Slovenija i Dnevnik.hr.

– Može se dobiti u rasponu od novorođenčeta do predškolskog uzrasta, ali nisu imuni ni oni starijeg doba. Kod mladih izaziva najtežu kliničku sliku, ali viđali smo i stariju decu sa simptomima. Pažnju treba obratiti kada je dete napadno mirno i bledo ili bledo i uznemireno, tahipnoično, kada neprestano kašlje. Postoji i takva klinička slika gde napadi kašlja traju dugo – tvrdi Goran Tešović iz Klinike za infektivne bolesti u Zagrebu.

On dodaje da je dobra vest što grip još uvek nije uzeo maha, pa postoji izvesnost da se neće poklopiti sa RSV virusom.

U Sloveniji je tokom prošle nedelje zabeležno 90 slučajeva RSV virusa od čega je 15 imalo težu kliničku sliku.

Treba znati da RSV virus izaziva akutnu infekciju disajnih puteva. Prenosi se kašljem dodirom, poljupcima i kontaminiranim predmetima.

Ljudi se suočavaju s problemom visokog krvnog pritiska najčešće oko četrdesete godine, ali stručnjaci upozoravaju da bi i mnogo mlađi morali da obrate pažnju na taj potencijalni zdravstveni problem. Naime, ukoliko je krvni pritisak povišen u određenim položajima tela to može biti signal da se bliži srčani udar, na šta je ukazalo i istraživanje koje je vođeno u Italiji čak 17 godina. Njime je obuhvaćeno 1.207 pacijenata starosti između 18 i 45 godina i u obzir su uzeti samo oni ispitanici koji su proučavani najmanje 6 meseci. Takođe, ispitanici nisu bili pod terapijom medikamentima tokom istraživanja.

Mnogi ne obraćaju pažnju na razliku u merenju pritiska u ležećem, sedećem i stojećem položaju. Međutim, stvar je u tome što se njegove vrednosti bitno menjaju ukoliko iz ležećeg ili sedećeg položaja ustanemo. Kod većine ljudi prilikom ustajanja dolazi do pada gornjeg pritiska, ali se kod određenih osoba dešava da dolazi do njegovog rasta. To može da predstavlja crvenu lampicu upozorenja da bi se trebalo javiti kardiologu, posebno ako su u pitanju pacijenti mlađe životne dobi.

Studijom je utvrđeno da su osobe kojima je gornji pritisak bio viši kada ustanu, bile u dvostruko većem riziku od ozbiljnog srčanog problema.

- Značajan porast vrednosti krvnog pritiska neposredno nakon pridizanja iz ležećeg položaja može biti znak da ste u većem riziku od ozbiljnijih kardiovaskularnih poremećaja, poput srčanog udara - navodi se u istraživanju i dodaje da osim kardiovaskularnih mogu da prete i bubrežna oboljenja i dijabetes.

Dr Paolo Palatini sa Univerziteta u Padovi smatra da se visokim krvnim pritiskom smatra onaj kod kog je gornji (sistolni) vrednosti između 140 do 159, dok je donji (dijastolni) između 90 i 99. Međutim, najveći problem nastaje ukoliko se primeti da je on još viši kada se izmeri u stojećem stavu direktno posle ustajanja.

- To otkriće potvrđuje našu inicijalnu sumnju da je povišeni pritisak pri ustajanju kod mladih važan za postavljanje dijagnoze. Bili smo iznenađeni kako čak i sasvim mali skok pritiska može da bude indikator opasnosti. Nadamo se da će to otkriće pokrenuti temu terapije za pacijente visokog pritiska, čak i ako su mladi - objašnjava dr Paolo.

Većina ljudi koja ima probleme sa visokim pritiskom meri ga svakodnevno, ali mahom uvek u ležećem ili sedećem položaju. Prema rečima doktora Paola, trebalo bi ustati iz ležećeg i sedećeg položaja u stojeći, sačekate oko minut pre nego što izmerite pritisak. Potom bi trebalo ponovo sačekati koji minut pa ponoviti proceduru kako biste bili sigurni da je prikazana vrednost tačna.

- Ljudi kojima gornji pritisak skoči kada se isprave ili ustanu u većem su riziku od srčanog udara. To se naročito odnosi na mlađe i sredovečne pacijente - zaključuje dr Palatini, a prenosi portal "Žurnal".

Jedan od najčešće konzumiranih lekova u SAD, ali i svetu, mogao bi da ostavi mnogo više posledica na ljudski organizam od tek ublažavanja glavobolje.

Acetaminofen, takođe poznat i kao paracetamol, a koji se prodaje pod brendovima Tylenol i Panadol, takođe povećava i sklonost rizicima, kaže studija iz 2020. koja je pratila promene u ljudskom ponašanju pod uticajem ovog leka.

“Čini se da pod uticajem acetaminofena ljudi osećaju manje negativnih emocija kada razmišljaju o riskantnim potezima – jednostavno ne osećaju jednaki nivo straha”, kaže neurolog Boldvin Vej sa univerziteta u Ohaju, prenosi Science Alert.

“Gotovo četvrtina populacije u SAD uzima ove lekove svake sedmice. Smanjene percepcije o riziku i češće riskantno ponašanje mogli bi da ostave rizik na društvo u celini”, dodaje.

Rezultati studije dodatno potvrđuju prethodna istraživanja koja sugerišu da su efekti acetaminofena na ublažavanje bola takođe primetni u raznim psihološkim procesima: umanjuju percepciju povređenih osećaja, umanjuju sposobnost za empatiju, a moguće da čak i zatupljuju kognitivne funkcije.

Iz istraživanja se takođe da naslutiti da bi se pod uticajem acetaminofena mogla umanjiti sposobnost percepcije i evaluiranja rizika. Efekat leka možda je mali, ali ne treba ga ignorisati, budući da je upravo acetaminofen najčešći sastojak lekova u SAD – može se pronaći u čak 600 različitih lekova koji se dobijaju na recept, ali i bez njega.

Eksperiment

U seriji eksperimenata u kojima je učestvovalo 500 studenata, Vej i njegov tim merili su koliko bi jedna doza od 1.000 miligrama acetaminofena (maksimalna dopuštena dnevna doza za odrasle) uticala na rizično ponašanje učesnika u poređenju s placebo lekovima koji su nasumice davani učesnicima u kontrolnoj grupi.

U svakom od eksperimenata, učesnici su morali da naduvaju izduvani balon na kompjuterskom monitoru, a svakim pojedinim klikom za naduvavanje zarađuju izmišljeni novac. Date su im instrukcije da zarade što je više izmišljenog novca moguće naduvavajući balon što je više moguće, ali da budu oprezni da balon ne pukne, jer bi u tom slučaju izgubili sav novac.

Rezultati su pokazali da su oni učesnici koji su uzeli acetaminofen znatno više rizikovali tokom ove vežbe, u poređenju s opreznijom placebo grupom. Oni koji su bili pod uticajem acetaminofena češće su od kontrolne grupe gubili novac jer im je pukao balon.

“Ako niste skloni riziku, naduvaćete balon malo i onda odlučiti da uzmete novac jer ne želite da balon pukne i da izgubite sve što ste zaradili”, kaže Vej. “Ali oni koji su na acetaminofenu pokazuju manje anksioznosti i negativnih emocija o tome koliko balon raste i koji su izgledi da će pući.”

Uz simulaciju s balonom, učesnici su takođe ispunjavali i upitnike tokom još dva eksperimenta, gde su ocenjivali nivo rizika koji percipiraju u različitim hipotetičkim scenarijima, kao na primer ulaganje celodnevne zarade u sportsku opkladu, skakanje s mosta ili vožnja automobilom bez zaštitnog pojasa.

U jednom od upitnika primećeno je da uzimanje acetaminofena smanjuje percepciju rizika u poređenju s kontrolnom grupom, no u drugom, sličnom upitniku nije primećen takav efekat.

Ipak, uopšteni zaključak zasnovan na prosečnim rezultatima različitih testova jeste da postoji značajna povezanost između uzimanja acetaminofena i riskantnog ponašanja, čak i ako je primećeni efekat mali.

Tim je rekao da su prepoznali da se uticaji leka na riskantno ponašanje mogu objasniti i drugim vrstama psiholoških procesa, kao što je možda smanjenje anksioznosti.

“Moguće je da, kako balon raste, oni u placebo grupi osećaju jaču anksioznost pri pomisli da bi mogao da pukne,” objasnili su naučnici. “Kada osećaj anksioznosti postane prevelik, oni završe s eksperimentom. Moguće je da acetaminofen smanjuje tu anksioznost, što dovodi do riskantnijeg ponašanja.”

Istraživanje alternativnih psiholoških objašnjenja za ovaj fenomen, kao i istraživanje bioloških mehanizama odgovornih za učinke acetaminofena na izbore u ovakvim situacijama, trebalo bi detaljnije da bude istraženo u daljim studijama, rekao je tim.

Naučnici će takođe imati još prilike da prouče ulogu acetaminofena u ublažavanju bola, budući da su studije u poslednjih nekoliko godina pokazale da u mnogim slučajevima ovaj lek nije efikasan, a ponekad nije ništa bolji od placeba, uz to što otvara rizike za razvoj drugih zdravstvenih problema.

Bez obzira na ozbiljnost tih rezultata, acetaminofen je još uvek jedan od najkorišćenijih lekova u svetu, a Svetska zdravstvena organizacija smatra ga esencijalnim lekom. Američki centar za kontrolu i prevenciju bolesti preporučuje ga kao lek koji valja uzeti ako osoba smatra da ima simptome koronavirusa.

Možda ćemo morati još jednom da razmislimo o takvim savetima, kaže Vej.

“Moguće je da će osoba koja ima koronavirus, a uzme acetaminofen, misliti da nije toliko rizično izaći napolje i družiti se s prijateljima”, dodaje. “Potrebno nam je još istraživanja o uticaju acetaminofena i drugih lekova koji se izdaju bez recepta na naše izbore i rizike koje preduzimamo.”

Izvor: n1info.com

Evropska agencija za lekove (EMA) preporučila je da se povuku lekovi sa aktivnom supstancom folkodin, koji se primenjuju u lečenju neproduktivnog (suvog) kašlja kod odraslih i dece. U Srbiji je u prometu lek Folkodin Alkaloid u tabletama.

Evropska agencija za lekove je saopštila da je posle ispitivanja pokazano da su dostupni podaci pokazali da je primena folkodina u periodu do 12 meseci pre opšte anestezije sprovedene uz neuromuskularne blokatore rizični faktor za razvoj anafilaktičke reakcije, što je nagla, teška i po život opasna alergijska reakcija na neuromuskularne blokatore.

Neuromuskularni blokatori odgovorni su za 60-70 odsto epizoda anafilaktičkih reakcija tokom opšte anestezije, prenosi N1.

Pošto nije bilo moguće identifikovati efikasne mere za minimizaciju navedenog rizika, niti identifikovati grupu pacijenata za koju prednosti primene folkodina nadmašuju njegove rizike, EMA je preporučila da se lekovi koji sadrže folkodin povuku iz prometa u Evropskoj uniji.

Zdravstvenim radnicima je preporučeno da provere da li su bolesnici kojima je planirana opšta anestezija uz neuromuskularne blokatore koristili folkodin tokom prethodnih 12 meseci i budu svesni rizika od anafilaktičkih reakcija.
Šta je folkodin?

Folkodin je opioidni lek koji se primjenjuje kod lečenja neproduktivnog (suvog) kašlja kod odraslih i dece. Deluje direktno na mozak, potiskujući refleks kašlja na način da smanjuje nervne signale koji se šalju mišićima koji su uključeni u kašljanje.

Folkodin se primenjuje od 1950-ih godina kao lek koji suzbija kašalj i odobren je u sedam država članica EU.

Prema podacima sa sajta registarlekova.rs u Srbiji se koristi Folkodin Alkaloid u tabletama.

Ocena lekova koji sadrže folkodin pokrenuta je na zahtev Francuske, prema članku 107i Direktive 2001/83/EC.

Izvor: Danas.rs

Imuni sistem je vojska sastavljena od odbrambenih ćelija, čiji je zadatak da odbrani telo od osvajača. Svuda oko nas su potencijalni napadači na zdravlje našeg organizma koji se mogu naći u kući, na našim rukama, u vrtićima, školama, poslovnim objektima…

Kako ojačati imuni sistem?

Reč je o jednom velikom sistemu, a ne o jednom organu koji treba jačati, iz tog razloga odgovor nije jednostavan. Za sada nema studija koje direktno povezuju način života i snagu imuniteta, ali to ne znači da ta veza ne postoji. Naučnici pokušavaju da otkriju uticaj ishrane, vežbanja, stresa i sličnih faktora na imunitet, a u međuvremenu, evo smernica koje nude kako bi vaš imuni sistem ojačao.

Imuni sistem i starost

Kako starimo, sposobnost imunog sistema se smanjuje, što doprinosi nastanku nekih ozbiljnih bolesti, poput teških infekcija i raka. Dok će neki ljudi u starosti ostati potpuno zdravi, to je ipak grupa koja će se lakše zaraziti, ali nažalost mogu i umrijeti od posledica. Bolesti respiratornog sistema poput gripa, COVID-19 ili upale pluća i dalje su jedan od vodećih uzroka smrti kod osoba starijih od 65 godina, piše Ordinacija.

Smanjen odgovor imunog sistema na infekcije pokazuje se i u reakcijama starijih na vakcine, a to je dokazano studijama. Međutim, smrtnost od gripa je smanjena kod starijih osoba koje su primile vakcinu, u poređenju sa onima koji nisu.

U ovoj situaciji izgleda da postoji veza između loše ishrane i slabog imuniteta. Nedostatak mikronutrijenata je ono što se primećuje kod starijih, a čini se da i oni manje jedu i ne vode računa da ishrana bude raznovrsna.

Ishrana i imuni sistem

Imunitet će uvek uložiti mnogo energije u zdravlje digestivnog sistema, koji je izuzetno jaka sila u zaštiti zdravlja celog organizma. Zato je ishrana veoma važna u očuvanju snage imunog sistema. Naučnici su odavno prepoznali činjenicu da su ljudi koji žive u siromaštvu mnogo podložniji zaraznim bolestima. Trenutno postoje dokazi da nedostatak mikronutrijenata, kao što su cink, selen i gvožđe, kao i vitamini A, C i E kod životinja menja imuni odgovor. Da li je to slučaj sa ljudima, ostaje da se vidi. Šta možete da uradite? Ako sumnjate da vaša ishrana ne obezbeđuje vašem telu ono što mu je potrebno, razmislite o uzimanju multivitamina, jer uzimanje samo jednog vitamina neće doneti mnogo koristi.

Mogu li suplementi i biljke podići imunitet?

Uđite u samo jednu prodavnicu zdrave hrane i videćete mnogo bočica i pilula na kojima piše da jačaju imuni sistem. Iako neki preparati sadrže komponente koje su korisne za zdravlje, do danas nema dokaza da zaista pomažu imunološkom sistemu. U stvari, naučnici ne znaju da li biljka za koju se smatra da podiže nivo antitela u krvi može zaista učiniti nešto korisno za imuni sistem.

Da li je stres zaista opasan?

Međutim, savremena medicina je prihvatila da su telo i duh povezani. Različiti problemi, kao što su loše varenje, nesanica, pa čak i srčana oboljenja, povezani su sa uticajem stresa na telo. I pored svih prepreka, naučnici ne odustaju od daljeg dokazivanja uticaja stresa na imuni sistem. Baš kao i jačanje imunog sistema, stres je pojam koji je teško definisati, a to što je za jednu osobu veoma stresan događaj ne mora da znači da će imati isti efekat na sve. Kada je osoba izložena neprijatnoj situaciji, naučnicima je teško da izmere subjektivni osećaj stresa osobe, pa se fokusiraju na stvari koje to mogu da pokažu, poput otkucaja srca, ubrzanog govora… Koncentrisanje na hronični stres koji ostaje u nečijem životu već duže vreme pokušavaju da otkriju da li je ta vrsta stresa odgovorna za slabljenje imunog sistema, i uprkos teškoćama, krajnji rezultati će uskoro biti pred nama.

Vežbanje: dobro ili loše za imunitet?

Redovna fizička aktivnost je stub zdravlja, poboljšava kardiovaskularno zdravlje, snižava krvni pritisak, pomaže u održavanju telesne težine i štiti od raznih bolesti. Ali da li pomaže imunološkom sistemu da funkcioniše? Baš kao i pravilna ishrana, fizička aktivnost može doprineti opštem zdravlju i stoga je dobra za održavanje pravilnog funkcionisanja imunog sistema. Direktno će pomoći stimulisanjem cirkulacije, što omogućava ćelijama i materijama sistema da se slobodno kreću kroz telo i nesmetano obavljaju svoj posao.

Zlatna pravila zdravog imuniteta

Ne pušite
Jedite puno voća i povrća
Vežbajte redovno
Održavajte zdravu telesnu težinu
Ako pijete alkohol, nemojte preterivati
Naspavati se
Vodite računa o ličnoj higijeni
Izbegavajte stres

Izvor: Vijesti.me

Povećana otpornost bakterija, koje uzrokuju infekcije krvi, na lekove, uključujući rezistenciju na antibiotike poslednje linije odbrane, uočena je u prvoj godini pandemije koronavirusa, pokazao je izveštaj Svetske zdravstvene organizacije temeljeno na podacima iz 87 zemalja u 2020. godini.

Prekomerna upotreba antibiotika pomogla je mikrobima da postanu otporni na mnoga lečenja, a u laboratorijama se razvija alarmantno malo novih antibiotika.

Visoki nivoi (iznad 50 posto) otpornosti uočeni su kod bakterija koje obično uzrokuju po život opasne bolničke infekcije krvi, kao što su Klebsiella pneumoniae i Acinetobacter spp, istakli su autori izveštaja.

Te infekcije često zahtevaju lečenje antibioticima „poslednje linije odbrane“, lekovima koji se koriste kada svi drugi antibiotici zakažu.

Otprilike osam posto infekcija krvotoka uzrokovanih Klebsiellom pneumoniae postalo je otporno na ključnu grupu lekova poslednjeg izbora zvanu karbapenemi, navodi se u izveštaju.

Stope antimikrobne rezistencije (AMR) i dalje su vrlo visoke, a antibiotici iz grupe poslednje linije odbrane počinju da gube snagu, rekla je dr Karmen Pesoa-Silva, voditeljka Globalnog sistema praćenja antimikrobne rezistencije Svetske zdravstvene organizacije, na konferenciji za novinare.

Rekla je: „Imamo vrlo male mogućnosti… da odgovorimo na pretnju“.

Dok postoji usklađeni napor da se ograniči neobuzdana upotreba antibiotika, tempo novih istraživanja ostaje otužan.

Trud, troškovi i vreme potrebni za stvaranje antibiotika i dobijanje odobrenja za njegovu prodaju, i ograničeni povrat ulaganja, odvratili su proizvođače lekova od istraživanja, jer takvi lekovi moraju biti jeftini i koristiti se što je moguće manje kako bi se ograničilo razvijanja rezistencije na njih.

Kao rezultat toga, lavovski deo razvoja antibiotika odvija se u nekolicini laboratorija malih biofarmaceutskih kompanija dok se većina njihovih većih partnera usredsređuje na ono što je unosnije.

Samo je nekoliko velikih farmaceutskih kompanija ostalo u tom području – uključujući GSK i Merck – u odnosu na više od 20 u 1980-ima.

Značajna globalna analiza objavljena ranije ove godine otkrila je da je 1,2 miliona ljudi umrlo u 2019. zbog bakterijskih infekcija otpornih na antibiotike, što AMR čini vodećim uzrokom smrti u svetu u toj grupi, više nego HIV/AIDS ili malarija.

„Politika (u vezi s AMR-om) mora hitno preći s težnji na delovanje“, rekao je Tomas Kueni, glavni direktor Međunarodnog udruženja farmaceutskih proizvođača i udruženja.

Autori izveštaja SZO-a kažu da su potrebna dodatna istraživanja kako bi se utvrdili razlozi koji stoje iza skoka u AMR-u u posmatranom razdoblju, te u kojoj je meri povezan s češćom upotrebom antibiotika tokom pandemije.

Stope AMR-a takođe je teško analizirati zbog nedovoljno testiranja i slabih laboratorijskih kapaciteta, posebno u zemljama s niskim i srednjim dohotkom, napisali su autori.

Izvor: N1

Da je sve više ljudi koji su zavisnici od korišćenja društvenih mreža i nije neka novost, ali ono što sve treba da nas zabrine, jeste da je i pravljenje selfija i te kako povezano sa mentalnim zdravstvenim stanjem osoba koje su opsednute svojim izgledom.

Ovo je otkrio doktor Dejvid Vil, psihijatar, čije iskustvo govori da je čak dve od tri osobe sa kojima je on radio, a koje pate od telesne dismorfije, osećaju jaku konstantnu potrebu da prave selfije, odnosno da fotografišu sami sebe i da te fotografije postavljaju na društvene mreže.

Telesna dismorfija je poremećaj koji se kod ljudi manifestuje tako što, pri pogledu na svoj odraz u ogledalu, oni vide potpuno iskrivljenu i lošu sliku sebe, što rezultira u provođenju mnogo vremena u popravljanju svog izgleda, a često dovodi i do depresije. Da ovo, i mnoga slična otkrića, treba da shvatimo ozbiljno govori i jedna istinita priča o Denu Baumenu. On je prva osoba u Velikoj Britaniji koga su doktori okarakterisali kao zavisnika od selfija. Ovaj slučaj je bio toliko ekstreman, da je Deni postao depresivan jer nije uspevao da napravi savršen "selfi” ni posle 10 sati koliko je pokušavao to da uradi. U to vreme, Deni je imao 19 godina.

Napustio je školu, i nije želeo da izađe iz kuće pola godine. Svaki njegov dan je počinjao tako što je 10 puta uslikao sebe, pre nego što je uopšte izašao iz kreveta. Nije uspevao da postigne cilj, odnosno da napravi savršenu fotografiju sebe, iako je svakodnevno to pokušavao nekoliko stotina puta, posle čega je odlučio da sebi oduzme život. Srećom, njegova majka ga je pronašla na vreme i sprečila da to uradi.

Od tada je u bolnici u Londonu, na lečenju od kompulsivnog ponašanja, kao i opsesivno - kompulsivnog poremećaja i poremećaja telesne dismorfije. Sa jačanjem uticaja društvenih mreža na ljudske živote, svakodnevno se povećava broj ljudi koji traže
stručnu pomoć kako bi se izlečili od zavisnosti o Facebook-a, Twitter-a, Instagram-a.

Naučnici tvrde i da je demonstracija narcisizma na internetu podsvestan način da osoba popravi svoje samopouzdanje. Ovo postaje još veći problem time što ljudi jedni druge podržavaju na društvenim mrežama, stvarajući jedni drugima osećaj da rade pravu stvar, kako piše K1info.rs.

I domaći stručnjaci kažu da slikanje i objavljivanje selfija loše utiče na psihu.

Marko Braković, psihoterapeut i pisac objašnjava da jsvaka upotreba "pametnog" telefona izaziva dopaminsku inekciju koja čini da se osećamo srećnim i zadovoljnim i zato je telefon adiktivan.

- Front kamera je revolucionarna društvena promena, jer svakome na planeti omogućava da testira svoju bitnost i značaj i nudi ogromne mogućuosti za mnoge stvari. Naravno, onaj čija bitnost je nepotvrđena i invalidirana, kandidat je za depresiju i zato je ona u ogromnom porastu, između ostalih mentalnih problema današnjice - kaže Braković.

On dodaje da je korišćenje mobilnih telefona najviše problematičan za decu.

- Telefon treba zabraniti dok se formativni period ne završi. Barem do 10 godine. Izgleda da je šteta od toga mnogo veća od benefita. Doduše, ova pojava je veoma mlada za istorijsku distancu, ali za sada deluje kao da će se tek videti posledice na mlađim generacijama - dodaje Braković.

Psiholog Biljana Lajović kaže da živimo u vremenu i svetu gde se ljudi vode izrekom: "Ako nije bilo na društvenim mrežama, kao da se nije ni desilo" i da je to veliki problem. Ona objašnjava da je u današnje vreme važno samo ono što je spolja i da više niko ne mari ni kako, ni sa kim provodi svoje vreme, te jedino što je ljudima bitno jeste kakav će da bude njihov selfi.

- Većina se trudi da napravi i objavi što lepše fotografije, ali često ne ispune ni svoja, ni tuđa očekivanja. Zbog razočarenja tim rezultatom koji im se pokaže na ekranu nakon pravljenja selfija, u njihovim glavama se stvori veliki problem i njihovo samopouzdanje se "sroza". Koliko je popularno fotografisanje, vidi se i po tome, što se roditelji ponose kada njihova deca već sa četiri godine umeju da uključe prednju kameru i da se nameštaju ispred ekrana. Pitanje je, šta oni zapravo žele da zabeleže i šta je poenta svega toga. Ono što ljudi moraju da znaju jeste da upotreba telefona dovodi do nesigurnosti, egoizma i samokritičnosti, a kada se razviju ovakvi problemi, lako se može zapasti i u depresiju. Zbog toga previše korišćenje mobilnih uređaja, ali i vreme provedeno na društvenim mrežama mora biti umereno, kako bi sačuvali svoje mentalno zdravlje - objašnjava Lajović.

Izvor: direktno.rs