Napetost, nervoza, strah, strepnja, briga… to su samo neki od načina ispoljavanje anksioznosti - emocije sa hiljadu lica.

Psihijatar i psihoterapeut dr Nataša Šikanić objašnjava za portal N1 da je anksioznost normalna reakcija na stres i normalna emocija u nekim situacijama.

„Upozorava nas na opasnost i ukazuje da treba da obratimo pažnju. Kroz istoriju i evoluciju strah je emocija koja nas štiti od opasnosti i mobiliše neka zaštitna ponašanja“, navodi ona.

Prema njenim rečima, ne postoji osoba koja nije bila anksiozna. U nekim životnim situacijama anksioznost se smatra normalnom emocijom.

„Kada imamo ispit, intervju za posao, nađemo se u nekoj opasnoj situaciji, brinemo o zdravlju normalno je da osećamo strah i anksioznost. Povremena briga, strepnja, strah, anksioznost su potpuno normalne. Kada se ove emocije javljaju češće, kada ne postoji razlog, kada su prisutne svakodnevno, traju dugo, utiču na svakodnevno funkcionisanje, imamo preterane reakcije, previše strepimo, osećamo strah u situacijama u kojima se strah ne očekuje… možemo govoriti o anksioznim poremećajima“, kaže ona.

Anksiozni poremećaji su najčešći oblik poremećaja emocija i najčešći psihijatrijski poremećaj, kaže dr Šikanić. Može se javiti kod svakoga, ali više je rasprostranjen kod žena nego kod muškaraca. Smatra se da je 30 odsto ljudi imalo neki oblik anksioznog poremećaja tokom života.

„Anksiozni poremećaji predstavljaju psihijatrijski poremećaj koje karakteriše osećanje napetosti, nervoze, straha, strepnje, brige koji su preterani, neracionalni, mogu biti prisutni telesni simptomi kao što su preznojavanje, vrtoglavica, osećaj lupanja srca, osećaj nedostatka vazduha, mučnine, učestalog mokrenja…..Osoba stalno iščekuje neku opsnost, katastrofično razmišlja, brine o budućnosti, stalno se pita šta ću/kako ću? Šta ako? Desiće se nešto loše, ima potrebu za kontrolom i slično“, navodi dr Šikanić.

Postoji više vrsta anksioznih poremećaja:

a) Generalizovani anksiozni poremećaj (karakterističan po stalnoj strepnji, brizi, zabrinutosti za uobičajene aktivnosti, brizi za članove porodice i slično)

b) Panični poremećaj (odlikuju ga panični napadi – napadi kratkotrajne, intenzivne anksioznosti, praćeni telesnim simptomima, strahom od smrti, srčanog ili moždanog infarkta, uz strah od sledećeg napada)

c) Specifične fobije (razne vrste strahove od specifičnih situacija i objekata koji se zbog straha izbegavaju npr. klaustrofobija, agorafobija…)

d) Socijalna fobija (strah u socijalnih situacijama koje se zbog straha izbegavaju)

e) Separaciona anksioznost (strah od separacije od osoba za koje je osoba emocionalno vezana)

f) Posttraumatski stresni poremećaj (poremećaj uzrokovan stresnom/traumatskom situacijom)

g) Opsesivno kompulsivni poremećaj (poremećaj kod kog postoje prisilne misli i/ili radnje koje se ponavljaju)

Dr Šikanić ističe da je kod svih anksioznih poremećaja, anksioznost prisutna skoro svakodnevno, ponekad veći deo dana, i smanjuje funkcionalnost i efikasnost osobe, ponekad je u potpunosti onesposobljava za obavljanje osnovnih životnih funkcija.

„Anksioznost se veoma često sreće kod nekih telesnih oboljenja: oboljenja štitne žlezde, respiratornih oboljenja, hroničnih bolnih sindroma, srčanih oboljenja, stomačnih oboljenja…“, dodaje ona.

Ona naglašava da se ponekad anksioznost ispoljava samo kroz somatizaciju i somatske simptome, pa je pacijenti veoma teško razlikuju od telesnih oboljenja i pomoć traže u Urgentnom centru, Hitnoj pomoći i slično.

„Kada se i desi da ih neko uputi psihijatru, odbijaju da odu i gube dragoceno vreme za dobijanje adekvatne pomoći, a i u ovim situacijama važi pravilo da se poremećaj lakše leči ukoliko kraće traje. Zbog toga ukoliko vas neko uputi psihijatru, nemojte oklevati, potražite pomoć, neka psihijatar proceni da li se radi o anksioznom poremećaju“, savetuje dr Šikanić.

Uzrok anksioznosti, za sada, ostaje nepoznat. Smatra se da je izaziva kombinacija različitih faktora koji uključuju genetske, razvojne, psihološke i faktore sredine. Često se javlja u jednoj porodici, što nam sugeriše da kombinacija genetskih faktora, kao i stresora iz spoljašnje sredine može imati vodeću ulogu u nastanku anksioznosti.

Faktori rizika za pojavu anksioznosti su brojni, a proizilaze iz međusobnog odnosa genetskog materijala i faktora sredine. Među faktore rizika ubrajamo:

a) crte ličnosti (npr. stidljivost, osećaj nelagodnosti u novim situacijama, nesigurnost, nisko samopoštovanje….)

b) anksioznost ili neko drugo psihijatrijsko oboljenje kod bliskih rođaka

c) trauma-posebno trauma u detinjstvu

d) telesno oboljenje

e) zloupotreba psihoaktivnih supstanci

Simptomi anksioznosti

Simptomi anksioznosti su veoma brojni. Zbog tako brojnih simptoma skloni smo da kažemo da je anksioznost poremećaj sa hiljadu lica, ističe dr Šikanić.

„Često anksioznost ostaje neprepoznata i simptomi se pripisuju nekim drugim oboljenjima, a pacijenti prođu dug put do postavljanja dijagnoze“, kaže ona.

Simptome možemo grupisati u emocionalne, kognitivne, somatske i bihevioralne. U emocionalne simptome spada osećaj napetosti, nervoze, straha, brige ili strepnje, osećaj kao da smo na ivici, osećaj pretnje i slično.

Somatski simptomi su veoma brojni, javlja se osećaj vrtoglavice, nestabilnosti, podrhtavanja, preznojavanja, nesanica, suva usta, lupanja srca, ubrzano disanje (hiperventilacija), slabost, zamor, brojni stomačni simptomi, često mokrenje…

U kognitivne simptome spada stalna zabrinutost, i teškoće da se briga kontroliše, stalno iščekivanje lošeg, stalno postavljanje pitanja šta ako, šta ću, kako ću i slično, smetnje u koncentraciji, strah od gubitka kontrole, strah od smrti itd.

Na bihevioralnom planu postoji potreba da se izbegavaju situacije koje izazivaju anksioznost ili situacije u kojima su doživljena loša osećanja, napadi panike i slično.

„Ponašanje izbegavanja je veoma česta pojava. Ponekad osoba i nije svesna u kojoj meri izbegava situacije, one dugo traju i postaju uobičajeni obrasci, a da osoba nema svest da su ta ponašanja deo poremećaja. Potreba za kontrolom je veoma izražena, često anksiozne osobe zbog ove potrebe utiču na članove porodice“, navodi doktorka.

Dr Šikanić kaže da su simptomi anksioznosti rezultat kombinacije brojnih faktora koji posledično dovode do poremećaja transmiterske ravnoteže u mozgu.

„Ne razlikuju se od bilo kog telesnog oboljenja. Osobe se ne ponašaju na anksiozan način zato što to žele. Moramo shvatiti da je anksioznost poremećaj koji se leči, kao i sva druga telesna oboljenja“, dodaje.

Prema njenim rečima, osobe ne proizvode simptome namerno i svojevoljno, ali ih isto tako ne mogu kontrolisati svojom voljom.

„Oni najčešće čuju rečenice prevaziđi to, možeš ti to sam i sl. To je zabluda! Ukoliko bi mogli lako da prevaziđemo ovo stanje, da ga kontrolišemo sami anksiozne osobe se ne bi žalile“, naglašava ona.

Dodaje da je anksioznost veoma neprijatno osećanje. Napadi panike predstavljaju najintenzivniju emociju straha.

„U tim trenucima osoba veoma često misli da umire. Osećaji koje tada doživljavaju su za njih stvarni, izazvani promenama u mozgu i zato ne mogu da ih kontrolišu niti racionalna razuveravanja mogu da pomognu. Osoba zaista oseća telesne simptome koje tumači kao predinfarktno stanje i slično, navodi ona.

Kod Generalizovanog anksioznog poremećaja simptomi strepnje i brige, uz telesne simptome su veoma intenzivni i osoba misli da će se nešto loše dogoditi, kaže doktorka.

„Ovaj osećaj ne mogu pobediti racionalna razuveravanja. Oni stalno razmišljaju o događajima u budućnosti koji su katastrofični, u svojim mislima veoma malo vremena provode u sadašnjoj realnosti, razmišljaju o budućnosti. Budućnost je uvek neizvesna, nepredvidiva, pa time još više pojačavaju već postojeće simptome anksioznosti“, ukazuje ona.

Fobični simptomi obuhvataju strah od običnih situacija – strah od otvorenog i zatvorenog prostora, strah od aviona, prelaska mosta, lifta, parkova, tržnih centara, visine.… koje osoba izbegava.

„Imaju utisak da će im se u tim prostorima dogoditi nešto loše, osećaj je potkrepljen somatskim simptomima koji samo još više pojačavaju strah, osećaju se veoma neprijatno, i izbegavaju te situacije, jer je u našoj prirodi potreba da izbegnemo neprijatnost“, ističe ona.

Kod socijalne fobije osoba se plaši socijalnih kontakata, neprijatno joj je u društvu, ima utisak da se u društvu ne ponaša uobičajeno, postoji strah da se ne obruka zbog nečega, stalno razmišlja šta drugi misle o njoj, osećaju se neadekvatno i sl.

„Ovakvo stanje ih značajno ometa u socijalnoj komunikaciji, koju naposletku izbegavaju, osamljuju se, vreme uglavnom provode u svom domu, komunikaciju značajno smanjuju, sve više vremena provode za kompjuterom, sa mobilnim telefonom, ulaze u virtuelni svet u kom se osećaju sigurnije, neretko mogu postati zavisni od kompjutera i telefona, sa sve većim izbegavanjem komunikacije što ih čini nefunkcionalnim“, kaže dr Šikanić.

Kada anksiozni poremećaji dugo traju dovode do značajnih poremećaja u funkcionisanu osobe, a mogu se komplikovati zloupotrebom alkohola i psihoaktivnih supstanci, koje u početku donose olakšanje i smanjuju simptome, ali veoma brzo se ta funkcija gubi i imamo dodatni problem koji takođe zahteva lečenje, naglašava ona i dodaje da česta komplikacija dugotrajne anksioznosti može biti i depresivno stanje.

Osobe koje imaju anksioznost jako pate

Odgovarajući na pitanje da li postoje situacije koje podstiču anksioznost, dr Šikanić kaže da se anksiozne osobe neretko vezuju za mesta na kojima su se osećali anksiozno, gde su dobili panični napad pa takva mesta izbegavaju.

„Ako je osoba dobila prvi panični napad u autobusu, kasnije neretko izbegava autobus jer povezuje dobijanje napada i autobus, a ustvari tu ne leži uzrok napada, osoba je dobijala napad i na drugim mestima. Kod osoba koje pate od fobije sve fobične situacije podstiču anksioznost. Osoba ima strah od javnog nastupa, ukoliko se izloži toj situaciji anksioznost će se povećati. Osobe sa socijalnom fobijom će se osećati anksioznije u socijalnim situacijama. Primeri su brojni“, kaže ona.

Dodaje da se anksioznosti možemo osloboditi pravovremenim lečenjem kod psihijatra ili psihoterapeuta.

„Potrebno je obaviti pregled psihijatra i prepustiti mu procenu i dobiti savet o terapijskom planu koji će najbrže dati rezultate. Anksioznost se leči medikamentozno i psihoterapijom. Kada je anksioznost manje intenzivna može se lečiti samo psihoterapijom. Kombinacija ovih metoda daje najbolje rezultate“, tvrdi ona.

Osobe koje imaju anksioznost jako pate i narušen im je kvalitet života, ističe psihoterapeutkinja.

„Da bi se oslobodili anksioznosti potrebno je vratiti neuronima ravnotežu i osloboditi se simptoma uz pomoć medikamentozne terapije, a istovremeno ispraviti naučene i usvojene obrasce ponašanja koje je osoba primenjivala zbog straha uz pomoć psihoterapije“, kaže ona.

Dr Šikanić savetuje da osobu koja ima problem sa anksioznošću ohrabrimo i budemo joj podrška da se obrati stručnom licu za pomoć.

„Anksioznost je poremećaj koji se u današnje vreme veoma uspešno leči. Nema mesta stigmatizaciji. Narušen kvalitet života se može popraviti veoma uspešno adekvatnom terapijom koja podrazumeva psihofarmakološko i psihoterapijsko lečenje. Lečenje anksioznosti je proces, ne postoje instant rešenja“, ističe ona.

Kako se leči anksioznost

„Važno je da shvatimo da je anksioznost poremećaj koji se veoma uspešno leči, čak i u veoma ozbiljnim slučajevima. Potrebno je potražiti stručnu pomoć i uz pomoć profesionalca uspostaviti najbolji model lečenje za vas. Nažalost, mnogi ljudi sa anksioznim poremećajima ne potraže pomoć jer ne shvate da imaju problem za koji postoji efikasno lečenje. Anksioznost neće nestati sama od sebe“, kaže dr Šikanić.

Prema njenim rečima, možete naučiti kako da upravljate svojom anksioznošću i da živite kvalitetan, zdrav i srećan život.

„Ponekad je izlečenje prihvatanje simptoma i uspostavljanje novih obrazaca ponašanja uz koje će simptomi biti neprimetni i povući se. Anksioznost kao poremećaj koji ima osnovu u hemiji mozga najuspešnije se leči uz pomoć lekova, psihoterapije ili kombinacije ove dve metode. Po mom iskustvu najbolji rezultati se postižu integrativnim pristupom – terapija lekovima čime se uspostavlja hemijski balansa i uklanjanju simptomi, i psihoterapija koja vam pomaže da naučite da razmišljate na drugi način, da reagujete i ponašate se drugačije kako bi se osećali manje anksiozni“, navodi ona.

Dodaje da se, pored kognitivno bihevior psihoterapije, dosta koriste i tehnike za upravljanje stresom, kao i tehnike za prihvatanje i adaptaciju na simptome.

„Simptomi se često postepeno i neprimetno šire i zahvataju sve više oblasti našeg funkcionisanja. Da bi redukovali simptome i smanjili njihov uticaj možemo potražiti pomoć što ranije, jer se i anksioznost teže leči ukoliko duže traje. Potrebno je ostati aktivan, primenjivati aktivnosti u kojima se dobro osećamo, posebno aktivnosti u kojima imamo interreakciju sa bliskim ljudima što doprinosi smanjenju straha i brige“, ističe ona.

Veoma često se srećemo sa stigmom i stereotipima da klijenti odbijaju lekove zbog zablude i nepoznavanja važnih činjenica u vezi sa lečenjem. Lekovi koji se koriste za lečenje anksioznosti su veoma sigurni, nemaju značajne neželjene efekte. Kada se uzimaju pod vođstvom i u saradnji sa izabranim lekarom ne mogu izazvati zavisnost. Ponekad su pacijenti skloni da uzimaju lekove samoinicijativno i na svoju ruku, što nikako nije dobro i zabranjeno je. Stručnjaci su se školovali dugi niz godina da bi mogli da pruže adekvatnu pomoć i poseduju praktično iskustvo. Internet i saveti prijatelja nas ne mogu izlečiti.

Dr Šikanić naglašava da je odnos lekar pacijent veoma važan i da je potrebno razviti odnos saradnje i poverenja gde pacijent pomaže lekaru da mu što bolje i efikasnije pomogne da savlada poremećaj koji ga muči.

„Pored navedenog integrativnog lečenja lekovima i psihoterapijom, postoji niz oblika samopomoći koje pacijent može naučiti i primenjivati kod kuće. Ove metode samopomoći značajno doprinose i poboljšavaju efekte sveukupnog lečenja. Od velike pomoći su tehnike za upravljanje stresom, meditacija, razne vrste relaksacije (tehnike disanja, mišićna relaksacija, masaža…)“, navodi ona.

Savetuje da treba izbegavati kafu, cigarete i alkohol kod osoba kojima ove supstance pogoršavaju simptome.

„Radite stvari koje vam prijaju (šetnje, fizičko vežbanje, muzika, filmovi….). U slučaju uznemirenosti možete polako izbrojati do 10 ili 20. Uložite trud, dajte sve od sebe, ali nemojte težiti perfekcionizmu koji nije moguć. Budite ponosni na postignuto. Pokušajte da izbegnete kontrolu. Nemojte kontrolisati sve oko vas, i to nije moguće. Ostanite u sadašnjem trenutku, nemojte u svojim mislima biti samo u budućnosti koja je neizvesna, naravno zdravo planiranje je korisno. Smejte se, koristite humor. Problem rešavajte kada se pojavi, a ne da ga projektujete u mislima. Živite u sadašnjosti. Zamenite negativne misli pozitivnim. Budite aktivni, naučite prijatelje o vašem problemu, naučite ih kako da vam budu najbolja podrška, uz lečenje kod svog psihijatra i/ili psihoterapeuta“, zaključuje dr Nataša Šikanić.

Izvor: n1info.com

Ako se jednom zarazite virusom herpesa, on ostaje pritajen u vašem telu i samo čeka povoljnu priliku. Naučnici su otkrili način na koji se taj virus, nakon više godina, pa i decenija, ponovo aktivira.

Varičele su dobro poznat primer. Uzročnik tih mehurića na koži koji svrbe je jedan od devet poznatih virusa herpesa kojim se mogu zaraziti ljudi: varičela zoster virus (VZV). On je raširen po čitavom svetu, a varičele su pre svega poznate kao dečija bolest. Deca je većinom preleže bez većih posledica, eventualno im ostaju mali ožiljci na koži od grebanja. No – virus ostaje.

On ulazi u nervne ćelije, takozvane ganglije, i može ponovo da se aktivira i nakon više godina, pa čak i decenija, i da prouzrokuje zaraznu bolest herpes zoster.

Osim varičela zoster virusa, u porodici virusa herpesa spadaju i virusi herpes simpleks tipa 1 i 2. Oni su dobro poznati širom sveta, jer uzrokuju pojavu bolnih mehurića na usnama, kao i genitalni herpes. I citomegalovirus (CMV) je široko rasprostranjen, on može da bude uzrok teških komplikacija i oštećenja organa, pre svega kod ljudi sa suprimiranim imunitetom.

Epštajn-Bar virus (EBV) i herpes-virus povezan s Kaposijevim sarkomom mogu pak da prouzrokuju nastanak tumora.

"Najvažnije kod virusa herpesa jeste da oni nakon primarne zaraze čitav život latentno ostaju u telu", objašnjava Lars Delken, virusolog sa Univerziteta u Vircburgu. On zajedno sa svojim kolegama želi da otkrije koji mehanizam se krije iza ponovnog buđenja virusa, pa zato proučava humane herpes viruse tipa 6A (HHV-6A). On i njegov tim objavili su rezultate svoje studije u stručnom časopisu „Priroda“ (Nature) i otkrili su do sada nepoznati ćelijski mehanizam pomoću kojeg se virus ponovo budi.

Virus čeka povoljnu priliku

Kad se neko prvi put zarazi virusom herpesa on to često i ne primeti. Probleme većinom stvara ponovna reaktivacija virusa. On za to često koristi fazu u kojoj se imunitet neke osobe već bori protiv nekih drugih uzročnika bolesti. To može biti prehlada, ali i jak fizički ili psihički napor. Posebno su pogođeni ljudi s HIV-om ili transplantiranim organima.

HHV-6A ulazi u genom ljudske ćelije i tamo ostaje u latentnoj fazi sve dok mu se ne ukaže dobra prilika za ponovni napad i razmnožavanje. Tada jedan određeni mikro RNK reaktivira virus.

"Skoro svi virusi herpesa stvaraju sopstvene mikro RNK koji su za viruse posebno važni. No ne postoji primer virusa herpesa gde je mikro RNK tako fundamentalan“, kaže virolog Delken. „Ako isključimo te virusne mikro RNK, onda je virus – pomalo pojednostavljeno rečeno – mrtav."

Virusni mikro RNK kao pomagač

Mikro RNK, za razliku od recimo mRNK, nije zadužen za prenošenje plana za proizvodnju proteina. Ona se ubraja u nekoridajuće RNK. Umesto toga, virusni mikro RNK zadire u metabolizam određenih ljudskih mikro RNK i koči njihov razvoj.

Posledica toga je smetnja u proizvodnji tzv. interferona tipa I. To su prirodni proteini koji proizvode stanice imunološkog sistema kao odgovor na, recimo, pojavu virusa. "No to sigurno nije jedini mehanizam koji je ometen", kaže Delken i naglašava da su on i njegov tim u svojim istraživanjima tek na početku.

Virusni mikro RNK omogućava virusima herpesa izbegavanje imunološkog sistema, tačnije rečeno B i T-ćelija koje eliminišu zaražene ljudske ćelije. Te ćelije prepoznaju strane proteine, recimo neki virus.

"No virusi herpesa uspevaju da uz pomoć RNK reprogramiraju ćelije domaćina i upotrebe ih u sopstvenu korist, bez da naš imunološki sistem dobije šansu da prepozna te ćelije kao zaražene", objašnjava nemački virusolog.

Od kovida 19 do herpesa i produženog kovida?

Otkriće jednog odlučujućeg virusnog mikro RNK, naučnicima nije samo omogućilo sprečavanje reaktiviranja virusa herpesa. Ta saznanja i dalja istraživanja bi takođe mogla da pomognu i u reaktiviranju latentnih ćelija u telu koje bi imunološki sistem onda mogao da prepozna i učiniti neškodljivim. "Pre transplantacije organa bilo bi dobro kada bi mogle da se isključe ćelije zaražene virusima herpesa", kaže Delken.

On i njegove kolege mogli bi svojim istraživanjima da doprinesu i u rešavanju jednog drugog problema: takozvanog produženog ili post-kovid sindroma. S obzirom na to da virusi herpesa često napadaju ionako oslabljeni imunološki sistem, naučnici sumnjaju da oni učestvuju i u različitim slikama bolesti kod pacijenata s produženim kovidom.

Ipak, iako još uvek ima više pitanja nego odgovora, sada je bar poznato nekoliko glavnih "osumnjičenih", među kojima je i HHV-6.

Izvor: nova.rs

Simptome krvnog ugruška treba prepoznati na vreme, a rizik za nastajanje može umanjiti i određeno voće.

Krvni ugrušci mogu biti naročito opasni ako putuju do srca ili pluća izazivajući plućnu emboliju ili srčani udar.

To su ugrožavajuća stanja koja zahtevaju hitnu lekarsku pomoć.

Nakon što se reši akutno stanje, lekar će preporučiti lekove za razređivanje krvi ili otapanje ugrušaka (antikoagulansi) koje treba redovno piti.

Prirodni razbijači ugrušaka

U prevenciji nastanka krvnih ugrušaka životne navike imaju veliku ulogu.

U prvom redu treba izbegavati sedenje kao način života, prerađenu hranu i hroničnu neispavanost, važan faktor rizika u razvoju metaboličke i endokrine disfunkcije.

No, istraživanja sugerišu da bi određeni sastojci u nekom voću mogli prirodno da otope krvne ugruške.

Naime, određene materije koje se nalaze u biljkama mogu inhibirati stvaranje krvnih ugrušaka ili otopiti postojeće.

Iako bi to možda moglo smanjiti rizik od budućih ugrušaka, treba zapamtiti da se voće ne koristi umesto propisane terapije, odnosno ne zamenjuje lečenje.

Prema britanskom Institutu za vene i vaskularne bolesti, najmoćnija biljna hrana za prirodno otapanje krvnih ugrušaka sadrži bromelin i rutin.

Pokazalo se da unos rutine, koji se može naći u jabukama, limunima, luku, čajevima od pomorandži i dodacima, prevlada tromb nakon povrede u studijima iz 2012. objavljenoj u International Current Pharmaceutical Journal.

Iz sličnih razloga Institut za vene i vaskularne bolesti podstiče konzumiranje ananasa ili uzimanje dodatka prehrani s bromelainom.

I druga hrana i pića – poput belog luka, kivija, kelja, spanaća, crnog vina i soka od grožđa – mogu pomoći u otapnju krvnih ugrušaka.

Međutim, nikako se ne savetuje prestanaka propisane terapije, jer krvni ugrušci povećavaju rizik od, potencijalno po život opasnih, komplikacija.

Kurkuma i đumbir za prevenciju

Uprkos tome što dokazi sugerišu da bi određena biljna hrana mogla da spreči komplikacije zgrušavanja, najbolji način delovanja je prevencija. Kurkuma, koja je prepuna protivupalnih svojstava, naveliko se koristi u kulinarske i medicinske svrhe.

Istraživanja objavljena u časopisu EPMA 2019. su apostrofirala i kurkumu kao namirnicu koja može pomoći da spreči nastanak ugrušaka jer, prema jednom drugom ranijem istraživanju objavljenom u časopisu Journal of Cell Phisiologi, 2017. godine, kurkumin, aktivni sastojak kurkume, deluje i kao antikoagulantno, antikancerogeno i antioksidativno sredstvo.

Međutim, upotreba kurkume kao komplementarne terapije za lečenje krvnih ugrušaka treba dalja istraživanja.

Đumbir je još jedna namirnica povezana sa sprečavanjem krvnih ugrušaka zbog svojih antikoagulacijskih učinaka. Sadrži hemijski salicilat, biljna mešavina koja je i glavna hemikalija iz kojih se proizvodi aspirin.

Znakovi koji mogu upućivati na krvne ugruške

1. Iznenadno otežano disanje

Može biti znak da se stvorio ugrušak ili da putuje do pluća. Ugrušak u plućima može jako opteretiti kardiovaskularni sistem i čak rezultirati zatajenjem srca.

2. Grčevi i oticanje bedara nakon duge vožnje automobilom

Ako vam se jedno od bedara grči i otiče nakon duge vožnje automobilom, to može biti znak da se u nozi stvorio ugrušik, pogotovo ako se krv skupila i nije dobro cirkulirala.

3. Iskašljavanje krvi

Može biti znak da je povećanje pritiska u plućima iz putujućeg ugruška uzrokovalo pucanje krvnih sudova. Jedno od najčešćih mesta putovanja krvnih ugrušaka su pluća.

Bronhiole su mali disajni putevi koji pomažu u razmeni vazduha i mogu lako zarobiti krvne ugruške i dovesti do plućne embolije.

4. Bol u prsima ili promene u pulsu

Krvni ugrušak koji putuje do srca može se zaglaviti u osetljivim tkivima koja kontrolišu otkucaje srca.

Kada krvni ugrušak putuje do srca, obično ga prate jaki bolovi u prsima ili poteškoće s disanjem.

Ako primetite novi bol u prsima, bol u ramenima ili ruci, otežano disanje ili neočekivane promene u pulsu, odmah potražite pomoć lekara.

5. Bol ili crvenilo

„Zaštitni znak” krvnog ugruška ima simptome u jednom ekstremitetu, a ne u drugom.

Na primer, desna noga može imati crvenilo, bol ili oteklinu, a koje nije prisutno na levoj nozi. Ovaj znak treba shvatiti ozbiljno i potražiti hitno pomoć lekara.

Izvor: Živim.hr

Na srčani zastoj mogu da ukažu rani, suptilni simptomi, navodi se u izveštaju Američkog udruženja za srce.

U izveštaju, objavljenom u medicinskom časopisu „Circulation“, izložena su najnovija saznanja o simptomima srčanog zastoja, kao i o drugim kardiovaskularnim bolestima, uključujući moždani udar, piše Insider.

Do srčanog zastoja dolazi kada srce ne može da pumpa dovoljno krvi i snadbeva kiseonikom druge organe, što može da bude smrtonosno. Srčani zastoj se obično ne može izlečiti, ali rano lečenje može da pomogne ljudima da žive duže sa boljim kvalitetom života, poručuju iz američkih Centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC). Lečenje uključuje lekove, fizičku aktivnost i smanjeni unos soli.

Pušenje cigareta, prekomerneo konzumiranje alkohola, nedovoljna fizička aktivnost i loša ishrana povećavaju rizik od srčanog zastoja. Medicinska stanja, poput srčanih bolesti, prethodnog srčanog udara, visokog krvnog pritiska, gojaznosti i dijabetesa također povećavaju rizik od srčanog zastoja.

Srčani zastoj najčešće šrouzrokuje nedostatak daha

„Nedostatak daha je glavno obeležje srčanog zastoja“, navodi se u izveštaju. Teški problemi sa disanjem povezani su sa povećanim rizikom od smrti, saopštilo je Američko udruženje za srce.

U izveštaju se navodi da se druga zdravstvena stanja koja prouzrokuju probleme sa disanjem, poput hronične opstruktivne bolesti pluća, mogu pojaviti zajedno sa srčanim zastojem.

Ostali uobičajeni simptomi srčanog zastoja uključuju osećaj umora i oticanje stopala, noge ili zglobova.

U izveštaju Američkog udruženja za srce navodi se da je umor najneprijatnije obeležje srčanog zastoja.

Mučnine

Rani simptomi srčanog zastoja uključuju probleme sa želucem, mučninu, povraćanje i gubitak apetita, navodi se u izveštaju.

Propadanje mišića kao posledica srčanog zastoja može da ukaže na to da je bolest uznapredovala.

„Rani i suptilni simptomi takođe mogu da budu „vesnici“ pogoršanja bolesti i predstojeće hospitalizacije ili smrti!, dodaje se u izveštaju.

Ostali simptomi

Pregledima je utvrđeno da je 25 do 30 odsto odraslih osoba sa srčanim zastojem prijavilo poremećaje raspoloženja, uglavnom depresiju i anksioznost, ali i nesanicu.

Srčani zastoja prouzrokuje nesanicu iz više razloga. Ljudi sa srčanim zastojem često ostaju bez daha kada leže ravno.

Drugo, nuspojava lekova za srčani zastoj može da natera ljude da uriniraju više tokom noći jer lekovi ispuštaju tečnost koja se nakuplja u plućima, što prouzrokuje nedostatak daha, prenosi N1 Zagreb.

Smena godišnjih doba utiče na određene procese u našem organizmu, pa se nemojte zabrinuti ako primetite da vam kosa opada više nego inače ili vam je koža suvlja.

 Promena godišnjih doba, naročito iz leta u jesen, na neke osobe deluje intenzivnije.

Manjak dnevne svetlosti, početkom jeseni, može da utiče na ravnotežu našeg organizma, zato postajemo bezvoljni, a ponekad depresivni ili nervozni.

Spoljašnji razlozi utiču na naše zdravlje i više nego što to očekujemo. Smena godišnjih doba i te kako može da utiče na endokrini, nervni i probavni sistem, pa i na mentalnu i fizičku stabilnost.

Nemojte da se zabrinete ako primetite da vam kosa u ovom periodu pojačano opada – to je prirodan ciklus. U jednom trenutku, 90 odsto naše kose raste, a ostatak je u fazi mirovanja, u takozvanoj telogenskoj fazi, koje traje između dva i šest meseci, pre nego što vlas ispadne.

Pazite šta stavljate u tanjir

U jesen opada i nivo vitamina D, pošto ima sve manje sunčanih dana, a to može dovesti do pojačanog gubitka kose, ali i neuredne menstruacije. Kad na to dodate i da svaka četvrta žena ima manjak gvožđa, što povećava rizik od anemije – to opet dovodi do opadanja kose.

Zatim najmanje 10 odsto žena ne unosi dovoljno joda u organizam, što utiče na rad štitaste žlezde i takođe može da dovede do opadanja kose.

U toku jeseni se za zdravlje kože, savetuje unošenje više vitamina C iz zelenog povrća kao što su kelj, spanać i brokoli, plodovi visokih antioksidansa i beta karotena, kao što su agrumi i bobičasto voće, ali i ishrana bogata masnom ribom.

Da biste ostali zdravi i pripremili telo na sezonu gripa i prehlade, vrlo je važno da zadovoljite potrebu za spavanjem. Osobe koje spavaju manje od šest sati dnevno su četiri puta u većem riziku od gripa. Nije dobro ni previše spavati. Idealna količina sna je od sedam do devet sati.

Ostanite aktivni, pazite na kožu, pijte dovoljno vode

Fizička aktivnost je neophodna za jačanje imuniteta i pripremu tela za sezonu gripa i prehlade. Svaki dan vežbajte ili šetajte umerenim intenzitetom bar 20 minuta.

Šetnja od samo 20 minuta obezbediće vam dnevnu potrebu za sunčevom svetlošću, svežim vazduhom, poboljšaće biološki ritam sna, regulisaće ritam disanja, normalizovati pritisak, regulisati rad srca i poboljšati cirkulacij.

Tokom jeseni koža nam postaje suvlja

Probajte neku hranljiviju kremu za lice.

U jesen, umesto uobičajene noćne kreme možete da koristite serume sa hijaluronskom kiselinom, jer oni pomažu koži da zadrži vlažnost.

Iskoristite bogatstvo sezonskih namirnica
Neka se vaša ishrana zasniva na namirnicama koje su sezonske, kao što su jabuke, kruške, bundeva ili tikvice.

Na taj način ćete u telo unositi namirnice koje će pozitivno uticati na jačanje imuniteta.

Unosite adekvatnu količinu vode

Unos vode prilagodite nivou svoje fizičke aktivnosti. Adekvatan unos vode je ono što omogućava svakom organizmu pravilno funkcioniranje, bez obzira na godišnje doba.

Zbog toga, najbolji način da ostanete zdravi u toku ovog godišnjeg doba jeste da pratite prirodu i živite u harmoniji sa njom. Ukoliko to činite primetićete da u toku jeseni i zime priroda usporava i potrebno je da i vi sami učinite isto.

Umorni ste iako ste se naspavali?

Postoji opšta tendencija usporavanja i osećaja pospanosti tokom hladnih dana. Naučnici tvrde da je to deo „primitivnog stanja hibernacije“. A zatim, jesenja hrana je teža i toplija, sa više ugljenih hidrata i zato nam se obavezno prispava posle jela.

Uključite u ishranu zeleni čaj, suvo voće, žitarice, govedinu, jaja, pšenicu, kvasac, mlečne proizvode i integralni pirinač koji pune organizam vitaminom B, zaduženim za proizvodnju energije, pišu Vijesti.me.

Privatno. Ako imaju para. To bi bio najkraći odgovor. Moguće je međutim zdravstvenu uslugu platiti i u državnoj ustanovi, piše Danas.

Danasu se obratila čitateljka koja je imala zakazan specijalistički pregled u jednoj državnoj ustanovi.

Neposredno pre pregleda ispostavilo se da joj zdravstvena knjižica nije overena. Ona je ipak uspela da obavi pregled i tom prilikom je platila 2.000 dinara. Od specijaliste je dobila i mišljenje da je potrebno uraditi i dodatna snimanja i analize. Sada se nada da će problem sa neuplaćenim doprinosima biti rešen tako da ostale pretrage ne mora da plaća.

Iz Komore zdravstvenih ustanova Srbije objašnjavaju za Danas da kada se ne radi o hitnim medicinskim stanjima, zdravstvena ustanova ima pravo da naplati svoju uslugu ako građanin nema osiguranje. Kako kažu, cenovnik usluga svaka ustanova samostalno određuje. Taj cenovnik može obuhvatati usluge za pacijente bez osiguranja, zatim vanstandardne usluge, ili usluge koje se pružaju tokom dopunskog rada.

U određenim slučajevima građani mogu tražiti i refundaciju troškova.

„Svaki osiguranik ima pravo da podnese zahtev nadležnoj filijali RFZO-a za refundaciju troškova. Ako se ispostavi da je zahtev osnovan, građaninu se vraća pun iznos koji je platio“, navode iz Komore, dodajući da je rok za odlučivanje po ovim zahtevima 60 dana.

Prema trenutnim propisima zdravstvena usluga, bez obzira na to da li građanin ima ili ne osiguranje, ne plaća se ako se radi o hitnim zdravstvenim stanjima, ili ako se radi o uslugama za trudnice. Takođe, kada je proglašena pandemija, doneta je odluka i da oboleli od kovida mogu da se leče u državnim ustanovama bez obzira na to da li imaju ili ne zdravstvenu knjižicu, odnosno da li su osigurani.

A koliko osoba u Srbiji zapravo nema osiguranje, podatak je koji novinari Danas nisu uspeli da dobiju iz RFZO-a .

Prema poslednjim informacijama koje stoje na sajtu ove ustanove, a koje su iz 2017. godine, broj osiguranika je oko 6,9 miliona. Pet godina kasnije ovaj podatak svakako nije isti pošto je broj stanovnika Srbije manji od 6,9 miliona.

Teške respiratorne infekcije, stomačni virusi, upale, prehlade, ali i australijski soj koronavirusa kentaur B4 i B5, u poslednje dve nedelje pune čekaonice domova zdravlja širom Srbije. Zdravstvene ustanove spremaju se i za novi “udar” gripa, koji će, kako predviđaju lekari, ove sezone biti jači nego u protekle dve godine, pa sezonsku vakcinu savetuju svima, a naročito onima sa slabijim imunitetom.

Septembar su obeležili stomačni virusi, koji “zažive” po povratku građana sa mora, a lako se i brzo šire.

“Bilo je mnogo zaraženih stomačnim virusom, svi sa dijarejama, povraćanjem, dehidratacijom. Deca su tu u najvećoj opasnosti, pa neretko završe u bolnici na infuziji, jer gubitak apetita dovodi do kolapsa organizma. Neprestano izbacuju vodu, a ništa u telo ne unose”, kaže za “Novu” dr Dragan Miljković, specijalista Opšte medicine.

Međutim, ističe doktor, od početka oktobra sve je manje stomačnih problema, a sve više respiratornih, među kojima je i novi soj kovida-19, koji ponovo puni bolnice.

“Korone je sve više, a sada su aktuelne i respiratorne infekcije, N1, HN2, HN3. Zasad su uglavnom u blažoj formi, ali u poslednjih 10 dana korona je u porastu. Virus je vrlo surov i selektivan, bira nevakcinisane, moji pacijenti sa koronom, sa novim australijskim kentaur B5 sojem, su svi bez izuzetka nevakcinisani. Ovaj soj oštro napada pluća, a za njega, ne bez razloga, kažemo da je ‘pola virus pola zver’”, objašnjava dr Miljković.

On naglašava da su i upale grla česte i da se teško pravi razlika između respiratorne infekcije i kovida.

“Ako je temperatura povišena, obavezno je proveravanje krvne slike, d-dimera, CRP-a. Kod respiratornih infekcija povišeni su monociti i limfociti. Razlikuju se od kovida, jer kod ovih infekcija nije povišen CRP, a glavni simptom je snažno grebanje u grlu i povišena temperatura. Kod dece, ako se ne leči na vreme, uglavnom pređe u gnojnu anginu ili dođe do upale uha”, kaže doktor.

Slučajeva sličnih gripu već ima u ordinacijama.

“Prema simptomima pojedinih pacijenata, rekao bih da je grip već krenuo, iako to još nije potvrđeno. Vrlo je važno da svi sa oslabljenim imunitetom što pre prime Pasterovu četvorovalentnu vakcinu, a nju mogu primiti i deca i stariji od 65 godina. Bilo bi dobro da se vakcinišu svi oni koji su nedavno preležali koronu, jer je tim ljudima oslabljen imunitet i njih će sezonska vakcina spasiti”, savetuje dr Miljković.

U zavodima za javno zdravlje širom Srbije, uveliko traje distribucija oko 400.000 doza sezonske vakcine.

“Očekuje se da ova sezona gripa bude mnogo jača i masovnija u odnosu na prethodne dve kada ovog virusa maltene nije ni bilo. Ove godine na Južnoj hemisferi je grip već krenuo i to vrlo žestoko. Napada decu, a uz njega se lepe i druge infekcije, pa su škole desetkovane. Lekari kažu da ni u najjačim talasima korone nije bilo tako malo dece u školama kao sa ovim talasom gripa. Iz tog razloga četvorovalentnu vakcinu treba da prime svi, od dečijeg uzrasta do onih najstarijih”, kaže za “Novu” prim. dr Slavica Plavšić, specijalista za plućne bolesti.

Plašimo se gripa, ali se i dalje borimo protiv korone. Naime, državni sekretar Ministarstva zdravlja Mirsad Đerlek, izjavio je pre dva dana da je broj novozaraženih od korone na dnevnom nivou zabrinjavajuć.

U kovid bolnici u Batajnici broj obolelih je u porastu u odnosu na prošlu nedelju, kada je bilo oko 130 pacijenata, a sada je na lečenju 170 ljudi, od toga je njih 15 na intenzivnoj nezi.
„U bolnici su uglavnom pacijenti starije životne dobi, koji imaju jednu ili više hroničnih bolesti. Veoma je retko da imamo pacijenta kome je osnovni problem upala pluća zbog kovida. Uglavnom je reč o pacijentima koji iz drugog medicinskog razloga zahtevaju bolničko lečenje“, kaže dr Aleksandra Spurnić, infektolog u ovoj ustanovi.

Statistički podaci pokazuju da je trenutno u kovid ambulantama više pacijenata koji dolaze na pregled, nego u junu. U Domu zdravlja Vračar je tri puta više pacijenata, u DZ Grocka 67 odsto više, na Zvezdari za 50 odsto, a u Obrenovcu je četiri puta više pacijenata potražilo pomoć lekara zbog simptoma koronavirusa. Od ukupnog broja testiranih, u pojedinim opštinama je samo pet odsto pozitivnih, a na Zvezdari čak 30 odsto. Ohrabruje činjenica da manje od tri odsto zaraženih bude hospitalizovano.

Među Beograđanima je najviše obolelih od respiratornih infekcija.

“U periodu od trećeg do devetog oktobra u Beogradu je registrovano 13.077 građana obolelih od akutnih respiratornih infekcija, a među njima su svi od novorođenčadi do starijih od 65 godina. Iz nedelje u nedelju sve je više obolelih, što je i uobičajeno za ovo doba godine”, kažu za

“Novu” u Gradskom zavodu za javno zdravlje.

Kako prevenirati jesenje viruse

“Preventiva podrazumeva normalnu i redovnu ishranu, kao i spavanje u trajanju od osam sati u kontinuitetu, pre svega. U narednom periodu treba izbegavati zatvorene prostorije, igraonice, teretane i tome slična mesta, a važno je voditi računa o kontaktima. Piti što češće vitamine C i D, unositi cink i antioksidanse”, savetuje dr Miljković.

Izvor: nova.rs

Koliko treba da se brinemo?

Novi heniparivus pronađen je nedavno u Kini. Ta vest uznemirila je mnoge, te se nameće pitanje koliko zapravo znamo o njemu.

U pitanju je virus životinjskog porekla koji može da zarazi ljude i do sada je zarazio određen broj osoba, doduše mali. Izaziva respiratorne tegobe, ali dobra vest je da se ne širi lako kod ljudi.

Naime, naučnici kažu da nisu previše zabrinuti jer se čini da se virus ne širi lako među ljudima, niti je fatalan. Virus nazvan Langya henipavirus (LayV) može izazvati respiratorne simptome kao što su groznica, kašalj i umor, i usko je povezan sa dva druga henipavirusa za koja se zna da inficiraju ljude — virusom Hendra i virusom Nipah.

Istraživači kažu da se LayV virusom zarazilo samo 35 ljudi od 2018. godine, a čini se da nijedan slučaj nije povezan.

„Nema posebne potrebe da brinete o ovome, ali stalni nadzor je bitan“, kaže Edvard Holms, evolucioni virusolog sa Univerziteta u Sidneju u Australiji.

Redovno testiranje ljudi i životinja na viruse u nastajanju važno je za razumevanje rizika od bolesti koje se mogu preneti sa životinja na ljude, kaže on.

Pritom, velike epidemije zaraznih bolesti obično se javljaju nakon mnogo lažnih uzbuna, kaže Emili Gurli, epidemiološkinja sa Univerziteta Džon Hopkins u Baltimoru.

„Ako aktivno tražimo te varnice, onda smo u mnogo boljoj poziciji da nešto zaustavimo na vreme ili da nešto ranije pronađemo.“

Simptomi od teške upale pluća do kašlja

Istraživački tim koji je identifikovao LayV je to uradio dok je nadgledao pacijente u tri bolnice u istočnim kineskim provincijama Šandong i Henan između aprila 2018. i avgusta 2021. Učesnici su postali deo studije ako su imali groznicu. Tim je sekvencirao LayV genom iz brisa grla uzetog od prvog pacijenta identifikovanog sa bolešću. U pitanju je bila 53-godišnja žena.

Tokom studije istraživači su pronašli ukupno 35 zaraženih osoba, uglavnom farmera. Oni su imali simptome od teške upale pluća do kašlja. Većina pacijenata je izjavila da je bila u dodiru sa životinjom u mesec dana od pojave simptoma.

LayV genom pokazuje da je virus najbliže povezan sa Mojiang henipavirusom, koji je prvi put izolovan kod pacova u napuštenom rudniku u južnoj kineskoj provinciji Junan 2012.

Henipavirusi pripadaju porodici virusa Paramyxoviridae, koja uključuje male boginje, zauške i mnoge respiratorne viruse kojima se inficiraju ljudi. Nekoliko drugih henipavirusa je otkriveno kod slepih miševa, pacova i rovki, od Australije do Južne Koreje i Kine, ali se zna da samo Hendra, Nipah i sada LayV mogu da zaraze ljude, piše magazin Nature.

Istraživači nisu pronašli jake dokaze da se LayV širi među ljudima — nije bilo klastera, slučajeva u istoj porodici, u kratkom vremenskom periodu ili u neposrednoj geografskoj blizini. Od 35 slučajeva nijedan nije povezan, kažu naučnici.

Gurli kaže da je ovo dobra vest, ali studija je retrospektivno pratila kontakte za samo 15 članova porodica devet zaraženih osoba, što otežava da se utvrdi koliko su tačno pojedinci bili izloženi. Ipak, ona napominje da u podacima nije videla ništa što bi „izazvalo uzbunu iz perspektive pretnje pandemijom“.

Životinjsko poreklo

Da bi utvrdili potencijalno životinjsko poreklo virusa, istraživači su testirali koze, pse, svinje i goveda i sitne životinje koje žive u selima zaraženih pacijenata. Pronašli su LayV antitela kod nekoliko koza i pasa i identifikovali LayV virusnu RNK u 27 odsto od 262 uzorkovane rovke.

To sugeriše da su rovke rezervoar za virus, da prenose LayV između sebe „i nekako slučajno, tu i tamo, zaraze ljude“, kaže Gurli.

Ali to kako su ljudi uopšte zaraženi, nije jasno – da li direktno od rovki ili preko posredne životinje.

Potrebno je uraditi još istraživanja da bi se utvrdilo kako se virus širi u rovkama i kako se ljudi zaraze, kaže ona.

Holms kaže da postoji hitna potreba za globalnim sistemom nadzora koji bi otkrio prelivanje virusa i kako bi se brzo saopštili ti rezultati da bi se izbegle nove pandemije, poput one koju je izazvao koronavirus.

Izvor: nova.rs

Klostridija (Clostridium difficile) je bakterija koja izaziva tešku infekciju debelog creva. Simptomi mogu varirati od dijareje do oštećenja debelog creva koje može biti opasno po život. Ova opasna bakterija često se naziva i bolnička bakterija.

Klostridija/ bolnička bakterija – šta je i kako je nastala?

Klostridija (Clostridium) je porodica štapićastih bakterija koja živi u zemljištu, ali i u crevima ljudi.

U ljudskom organizmu postoji nekoliko vrsta ove bakterija, ali većina nije opasna po zdravlje. Međutim, postoje i one koje jesu i koje mogu izazvati ozbiljna oboljenja poput gasne gangrene, tetanusa, botulizama i pseudomembranoznog kolitisa.

Jedna od najopasnijih je Clostridium difficile (C. difficile ili C. diff.) koja izaziva ozbiljnu bolest poznatu pod imenom pseudomembranozni kolitis, odnosno teško oboljenje debelog creva.

Najčešće se javlja nakon dugotrajne upotrebe jakih antibiotika ili kod osoba koje su nedavno boravile ili borave u bolnici. Tako je i dobila svoj drugi naziv pod kojim je poznata – bolnička bakterija.

Takođe, najčešće pogađa starije osobe koje su u bolnicama ili u ustanovama za dugotrajnu negu, kao i hronične bolesnike koji imaju oslabljen imuni sistem, ali mogu se zaraziti i mlađe osobe koje nisu u pomenutim ustanovama. Deca ređe oboljevaju od infekcije klostridijom.

Koliko traje lečenje klostridije

Lečenje infekcije klostridijom zavisi od težine infekcije i simptoma koje izaziva, opšteg zdravstvenog stanja i prethodne istorije bolesti (uključujući i ranije infekcije klostridijom), kao i da li je potrebno bolničko lečenje ili je pacijent na terapiji kod kuće.

Zašto je bakterija klostridija toliko otporna

Prema navodima američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), bakterija klostridija proizvodi spore koje mogu da žive na otvorenom ili u prljavštini do dve godine. Obična sredstva za dezinfekciju nisu efikasna protiv spora. To znači da čak i ako ubijete bakteriju klostridije, spore i dalje mogu biti prisutne, zbog čega se bolest može vratiti.

Bolnička bakterija simptomi

Do pojave infekcije klostridijom dolazi nakon što se poremeti crevna flora. Bakteriju koja inače živi u našim crevima u određenoj, maloj količini, pod kontrolom drže “dobre” bakterije. Kada se ravnoteža u crevima poremeti, bakterije klostridije se namnože i tada stvaraju problem.

Najčešće do toga dolazi nakon upotrebe antibiotika koji mogu uništiti i štetne, ali i dobre bakterije u crevima što omogućava klostridiji umnožavanje. U zavisnosti koliko se brzo to dešava, zavisi i kada će se pojaviti prvi simptomi.

Najčešće, simptomi infekcije klostridijom pojavljuju se u roku od 5 do 10 dana nakon početka uzimanja antibiotika, ali mogu se pojaviti već prvog dana, kao i tri meseca kasnije.

Blaga do umerena infekcija

Najčešći simptomi blage do umerene infekcije su vodena dijareja tri ili više puta dnevno koja traje duže od jednog dana i blagi grčevi i osetljivost u stomaku.

Teška infekcija

Ljudi koji imaju tešku infekciju mogu postati dehidrirani i možda će morati da budu hospitalizovani. Klostridija može izazvati upalu debelog creva koja ponekad može izazvati krvarenje ili gnoj.

Simptomi teške infekcije uključuju: vodenu dijareju 10 do 15 puta dnevno, grčeve i bol u stomaku koji mogu biti jaki, brze otkucaje srca, dehidraciju, groznicu, mučninu, povećan broj belih krvnih zrnaca, insuficijenciju bubrega, gubitak apetita, otečen stomak, gubitak težine, krv ili gnoj u stolici.

Teška infekcija može izazvati upalu creva koja dovodi do proširenja debelog creva (koji se takođe naziva toksični megakolon) i sepse. Ljudi koji imaju ova stanja primaju se na odeljenje intenzivne nege.

Ko je u opasnosti od infekcije klostristrdijom?

Prema navodima američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) sledeće grupe ljudi su u najvećem riziku od infekcije bakterijom klostridije:

Osobe koje sada uzimaju ili su nedavno uzimali antibiotike. Rizik se povećava ako uzimate lekove širokog spektra koji ciljaju širok spektar bakterija, koristite više antibiotika ili uzimate antibiotike tokom dužeg vremenskog perioda

Odrasli koji imaju 65 godina ili više. Rizik od inficiranja je 10 puta veći kod osoba starijih od 65 godina nego kod mlađih osoba

Osobe koje su trenutno ili su nedavno bile hospitalizovani, posebno na duži period

Osobe koji žive u staračkom domu ili ustanovi za dugotrajnu negu

Osobe koje imaju ozbiljnu osnovnu bolest ili oslabljen imuni sistem kao rezultat zdravstvenog stanja ili lečenja (kao što je hemoterapija)

Osobe koje su imale operaciju abdomena ili gastrointestinalnu proceduru

Osobe koji imaju bolest debelog creva kao što je inflamatorna bolest creva ili kolorektalni rak

Osobe koji su ranije imali infekciju klostridijom

Klostridija ishrana

Ishrana bi trebalo da se sastoji od namirnica koje pomažu u ublažavanju ili smanjenju dijareje. U početku, lekar vam može preporučiti ishranu koja se sastoji od dosta tečnosti, ali ova dijeta se može bezbedno primeniti samo nekoliko dana.

Važno je jesti hranu koja sadrži probiotike kako bi se creva napunila dobrim bakterijama, posebno ako su antibiotici uzimani dugotrajno. Studija iz 2018. godine pokazala je da je upotreba probiotika pomogla da se smanji dijareja kod onih sa klostridijom, bez ikakvih neželjenih efekata.

Probiotici se mogu naći i u određenim namirnicama, poput fermentisanih proizvoda, uključujući jogurt i kefir. Važno je obratiti pažnju da li fermentisani prehrambeni proizvodi sadrže žive kulture. Hrana bogata probioticima kao što su jogurt i kefir ne bi trebalo da sadrže šećer, jer šećer podstiče rast loših bakterija u crevima.

Probiotički dodatak koji se izdaje bez recepta ili na recept može biti od koristi, ali obavezno se
konsultujte sa svojim lekarom pre nego što uzmete bilo koju vrstu suplemenata.

Rastvorljiva vlakna

Studije su pokazale da ishrana bogata rastvorljivim vlaknima može pomoći da se eliminiše klostridija (i druge vrste bakterijskih infekcija u crevima). Namirnice koje sadrže rastvorljiva vlakna uključuju zob, ovsene mekinje, zobene pahuljice, pasulj, jagode, jabuke i citrusno voće.

Neki stručnjaci preporučuju uzimanje pahuljica od banane kako bi se sprečila dijareja. Banane imaju pektin (rastvorljivo vlakno), koji može pomoći da se uspori pražnjenje creva i smanji učestalost dijareje.

Takođe, preporučuje se više manjih obroka u toku dana. Veliki obroci ili grickalice mogu pojačati dijareju.

Hrana koju treba izbegavati

Namirnice koje sadrže nerastvorljiva vlakna uključuju orašaste plodove, semenke, kožicu jabuke, pšenicu, pšenične mekinje, ječam, cveklu, šargarepu, kupus i povrće krstaša.
Klostridija prenošenje

Bakterija klostridije prisutna je u stolici, kako ljudskoj, tako i životinjskoj. Prenosi se kontaktom rukama. U bolničkim uslovima, klostridija se može preneti na pacijente preko ruku zdravstvenog osoblja koje je imalo kontakt sa kontaminiranim pacijentima ili njihovom stolicom.

Ljudi se mogu zaraziti ako dodirnu predmete ili površine koje su kontaminirane fekalijama, a potom dodirnu usta.

Da li je klostridija zarazna

Da, jeste. Bakterije mogu preneti osobu na osobu, najčešće kontaktom rukama. Takođe, dugo žive na površinama, kao što su toaletne daske, telefoni i kvake. Dobra higijena može vam pomoći da izbegnete zarazu ovom bakterijom.

Klostridija lečenje i terapija

Najčešće, lečenje klostridije podrazumeva ukidanje antibiotika koje je pacijent uzimao pre pojave infekcije i zamenu nekim drugim antibioticima. Takođe, često se zbog dehidriranosti organizma uvodi i infuzija.

Deo terapije su i probiotici čiji je cilj da sačuvaju dobre bakterije u crevnoj flori koje drže niko bakterija klostridije pod kontrolom, tako da ne bude opasna po zdravlje. Najčešće se preporučuje se upotreba probiotika koji sadrže probiotsku kulturu Saccharomyces boullardii.

Klostridija u stolici

Da bi se potvrdila dijagnoza klostridije, najčešće je neophodno uraditi analizu uzoraka stolice pacijenata. Ovom analizom utvrđuje se prisustvo toksina koje bakterija proizvodi, ali ne i samo prisustvo bakterije.

Analiza uzorak stolice u pojedinim slučajevima nike dovoljna, već se pacijenti upućuju na rendgenski snimak stomaka i/ili na test krvi.
Boja stolice kod klostridije
Boja stolice može žuta, smeđa, zelena. Uglavnom je svetlije boje.

Klostridija dezinfekcija

Smatra se da se ova baterija prenosi preko ruku ili preko kontaminiranog okruženja. Zbog toga je obavezna pojačana dezinfekcija prostorija u kojima se nalaze pacijenti zaraženi klostridijom. Preporučuje se dekontaminacija prostorija u kojima borave zaraženi pacijenati upotrebom hipohlorita (razblaženog 1/10) ili sporicidnog proizvoda.

Nedavno su uvedene i nove metode „bez dodira“ za dezinfekciju prostorija. Najviše se koriste sistemi ultraljubičastog (UV) svetla ili vodonik peroksida. Ipak, iako nove metode za dezinfekciju prostorija dopunjuju, ne mogu zameniti svakodnevno čišćenje.

Izvor: nova.rs

Uobičajenim simptomima kovida, kao što su umor, bol u grlu i glavobolja, posebno se kod ranije vakcinisanih pacijenata učestalo javlja još jedan.

Prema podacima koje je prikupila aplikacija ZOE Health Study, dijareja je uobičajen simptom kovida kod vakcinisanih pacijenata. Do porasta broja ljudi koji su prijavili ovaj simptom došlo u januaru 2022. i to prvenstveno kod onih koji su ranije primili dve ili tri doze vakcine, a ipak se zarazili novim sojem.

Dijareja može biti rani simptom virusa, koji počinje od prvog dana infekcije i pogoršava se tokom cele nedelje, prenosi Independent.

„Obično traje u proseku dva do tri dana, ali kod odraslih može trajati i do sedam dana“, navodi je tim ZOE, ali podseća da postoji i „talas drugih stomačnih virusa koji nisu kovid“.

Podaci pokazuju da je ovaj simptom postajao manje rasprostranjen sa svakom varijantom, jer je skoro trećina odraslih starijih od 35 godina prijavila da ima dijareju tokom Alfa talasa, dok je tek svaki peti rekao da je to iskusio tokom Omicron i Delta talasa.

Ukoliko se susretnete s ovim problemom nakon pozitivnog testa na koroni, savet je da vodite računa da budete hidrirani, dosta odmarate i jedete kada osećate da možete.

Izvor: nova.rs

Ako mislite da vam je nešto što ste pojeli izazvalo probavne smetnje, moglo bi da bude u pitanju trovanje hranom.

Šta bi trebalo da znate o tome koliko brzo može da dođe do trovanja hranom i koliko dugo ono može da traje?

Trovanje hranom može da bude prilično neprijatno u retkim slučajevima i fatalno. U većini slučajeva će vam trebati nekoliko dana da se oporavite, a NHS preporučuje odmaranje kod kuće i pijenje puno vode.

Kada osetite da ste dovoljno dobro da možete ponovo da počnete da jedete, najbolje je da se držite namirnica koje ne opterećuju želudac, koje se lako vare, dok se potpuno ne oporavite.

Uz to, osetljivijim osobama, onima koji su stariji ili imaju druge zdravstvene probleme, savetuje se uzimanje rastvora za rehidrataciju.

Ako su vaši simptomi naročito izraženi i nikako ne uspevate da zadržite tečnost, opšte stanje vam se ne poboljša nakon nekoliko dana ili ako imate simptome ozbiljne dehidratacije (zbunjenost, ubrzani rad srca ili nemogućnost izlučivanja urina), obratite se lekaru.

Trudnice, osobe starije od 60 godina, deca ili osobe sa bolestima poput bolesti srčanih zalistaka, dijabetesa, bolesti bubrega ili HIV-a, ili osobe koje se leče od karcinoma takođe bi trebalo da potraže stručnu pomoć.

Simptomi trovanja hranom

Prvi simptomi trovanja hranom obično se javljaju otprilike jedan ili dva sata nakon što pojedete kontaminiranu hranu. Ipak, u nekim slučajevima može proći nekoliko sati, pa čak i do nekoliko nedelje, da se razviju prvi simptomi.

Glavni simptomi uključuju:

Grčeve u trbuhu
Gubitak apetita
Mučninu
Povraćanje
Dijareju (može da sadrži krv ili sluz)
Nedostatak energije
Slabost
Visoku temperaturu
Bolove u mišićima
Groznicu

Ako se pitate da li ste se otrovali hranom, dobro je razmisliti šta ste pojeli. Hrana može da postane kontaminirana ako se ne pripremi na odgovarajući način, ako se po potrebi ne čuva u frižideru, istekne joj rok upotrebe, dodirne je neko ko je bolestan ili usled unakrsnog zagađenja drugom hranom.

Osim toga, budite posebno oprezni sa korišćenjem dasaka za rezanje, noževa i drugih kuhinjskih pomagala koji su došli u dodir sa sirovim mesom, prenosi Index.hr.

Hrana koja najčešće izaziva trovanje:
Sirovo meso poput govedine, svinjetine i živinskog mesa
Školjke poput dagnji
Pečurke
Jaja
Nepasterizovano mleko
Gotova hrana kao što su paštete, mekani sirevi i unapred pripremljeni sendviči

Borba sa par kilograma gore-dole je neprestana i do sada pojavilo se mnoštvo dijeta koje su u određenoj meri pokazale rezultate. Ipak, nauka je rekla svoje - ako hoćeš da smršaš - moraš da jedeš.

Hrana nam je neophodna, ona telu daje energiju, gradi mišiće, pomaže rast kose, reguliše rad hormona i pravilno funkcionisanje imunog sistema. Iako smo često mišljenja da jedemo previše, naše telo je najbolji pokzatelj da li smo u pravu, zato smo porazgovarali sa Tanjom Olajdžijom, masterom javnog zdravlja, spec nutricionistom-dijetetičarem i kliničkim hipnoterapeutom, ona nam je objasnila zašto je neophodno da jedemo dovoljno i u čemu je ključ adekvatnog mršavljenja.

- Siguran znak da ne jedemo dovoljno jeste osećaj gladi, no taj osećaj posle nekog vremena možemo i da "potisnemo", pa nam nije toliko evidentan. Ipak, u ovim slučajevima uglavnom već govorimo o bolestima poremećaja u ishrani. Drugi znak da ne jedemo dovoljno jeste ukoliko često mislimo na hranu, planiramo šta ćemo jesti, volimo da gledamo recepte, menije, da pričamo o hrani, da gledamo šta drugi ljudi jedu... drugim rečima stalno nam je hrana u glavi.

Zanimljivo je i to da znak u vidu gubitka težine može da se javi, ali i ne mora, ukoliko se periodi izgladnjivanja smenjuju sa periodima prejedanja kada sebi konačno damo oduška i ne želimo više da trpimo glad.

- Rešenje je u svakom slučaju preispitivanje svoje ishrane, motiva za istu, traženje uzroka sa stručnim licima koji se bave ishranom i problemima ishrane, te rad na ishrani, ali i temama koje su dovele do takve ishrane.

Neki od sigurnih pokazatelja da ne unosimo dovoljno hrane su: slab imunitet, pad energije, neredovan ciklus, česte promene raspoloženja, problemi sa spavanjem...

U čemu je ključ adekvatnog mršavljenja?

Za mršavljenje je, najprostije rečeno, potrebno da potrošimo više energije nego što je unesemo.

- To možemo da ostvarimo smanjenjem unosa hrane, većom potrošnjom - fizičkom aktivnošću, ili njihovom kombinacijom. Ako smanjimo ugljene hidrate, a ne smanjimo ukupan unos energije, što znači da u većini slučajeva neće da dođe do održivog i značajnijeg gubitka težine, pa kada ponovo uvedemo ugljene hidrate sve kilograme vraćamo.

Tanja ističe da se ne savetuje izbacivanje ni jednog makronutrijenta iz ishrane, pa tako ni ugljenih hidrata, jer je naročito važno da se unose vlakna koja naše telo ne može da stvori, a koja su takođe ugljeni hidrati.

- Na drugoj strani, moramo imati u vidu i čestu pojavu insulinske rezistencije gde se istina preporučuje ograničenje unosa jedne grupe ugljenih hidrata, a to su prosti šećeri, kako bismo držali stabilan nivo šećera u krvi, a time i insulina. I to je i dobra preporuka za sve nas, i sa insulinskom rezistencijom i bez - održavanje stabilnog nivoa šećera u krvi - te smanjenje prostih šećera (najviše ih ima u industrijskim proizvodima), ali nikako izbacivanje svih ugljenih hidrata.

izvor:zena.blic.rs

Promene na koži se dešavaju usled delovanja različitih faktora. Genetske predispozicije, česte promene vremena, kao i način života, mogu da uzrokuju promene koje ne treba zanemarivati. Ove promene mogu da predstavljaju pokazatelje trenutnog stanja organizma kojih ni mi sami nismo svesni. Stoga, neophodno je kontrolisati i pratiti svako stanje kože koje nije uobičajeno, odnosno sve promene u boji, obliku, veličini i sastavu. Čak i oni koji su svesni nepohodnosti higijene i kontrole kože, ne mogu sprečiti neke promene koje se javljaju kao posledica uticaja spoljašnjih i unurešnjih faktora. Najveći problem su stvari koje izgledaju slično jedna drugoj, kao što su belezi, fleke i mladeži. Sve ove pigmentne mrlje su vrlo različite i predstavljaju različite stvari.

Fleke

Pege ili fleke su male smeđe pigmentne mrlje koje se pojavljuju na rukama, licu, ramenima i drugim delovima tela, a najčešće su kod ljudi svetle puti. Mogu se javiti i kao posledica pigmentacije na licu starijih osoba, i tada se nazivaju staračkim flekama. U oba slučaja, fleke na koži nastaju pod uticajem UV zraka koji oštećuju našu kožu. Zbog ovih povreda, koža proizvodi više melanina kako bi se zaštitila. Kod nekih se manifestuje kao promena na koži celog tela u vidu potamnjenja, dok se kod drugih manifestuje kao potamnjenje samo pojedinih delova kože, odnosno dolazi do stvaranja pega. One vremenom nestaju, i smatra se da će smanjeno izlaganje suncu smanjiti i broj pega.

Bradavice

Ove izrasline na koži uzrokovane su humanim papiloma virusom (HPV) i mogu se pojaviti kao pojedinačne ili višestruke bradavice. Najčešće se pojavljuju na koži vrata, lica i prepona, te na dlanovima. Postoji nekoliko desetina vrsta bradavica koje se osim na koži pojavljuju i na sluzokoži. Ne predstavljaju pretnju ljudskom zdravlju, ali kvare estetski momenat i stvaraju nesigurnost u pogledu izgleda. Stoga, veliki broj ljudi se odlučuje za bezbolno skidanje bradavica metodom radiotalasa, zato što je ova intervencija gotovo 100% sigurna, a pritom je bezbedna i pristupačna. Stres i oslabljen imunitet su glavni pokretači virusa, a sa dolaskom hladnijeg vremena, obe ove pojave su učestalije, pa je dobro znati da rešenje postoji.

Mladeži

Madeži su obično bezopasne okrugle izrasline nastale grupisanjem i rastom melanocita na koži. Mogu biti urođeni ili nastali pod uticajem UV svetla. Melanociti proizvode pigment koji se zove melanin. On štiti našu kožu od štetnog sunčevog UV zračenja i daje joj boju. Mladeži su ponekad skloni malignom melanomu, pa ova opasnost zahteva praćenje njihovog rasta. Važno je da sve atipične promene odmah prijavite svom lekaru, jer pravovremeno delovanje može značiti puno u daljem toku lečenja. Postoji veoma raširena zabluda da je potencijalno štetno odstranjivati mladeže. Ova vrsta nesporazuma je opasna jer omogućava da se promene na mladežima prijave prekasno, tek kada postanu maligne. Uklanjanje mladeža je jedina sigurna mera predostrožnosti.

Belezi

Belezi su često urođeni i još uvek se ne zna zašto se pojavljuju. Dele se na vaskularne i pigmentne. Vaskularni belezi su uzrokovani nepravilno formiranim krvnim sudovima. Mogu se pojaviti kao maskularne mrlje koje se najčešće pojavljuju na licu, čelu, potiljku i kapcima, i obično su crvene boje. Hemangiomi su jarko crvene mrlje na površini kože beba koje obično nestaju do desete godine. Međutim, povremeno ostavljaju ožiljke koji se mogu ukloniti hirurškim putem. Najtrajniji oblik belega su mrlje boje crnog vina koje ostaju na koži gotovo ceo život i moramo ih na neki način tretirati ako želimo da nestanu. Belezi obično ne predstavljaju zdravstveni rizik, ali ih mnogi smatraju estetskom smetnjom.

Vitiligo

Vitiligo je bolest koja izaziva gubitak boje kože u mrljama. Promenjena područja obično postaju vremenom sve veća i ovo stanje može uticati na kožu na bilo kom delu tela. Takođe može uticati na izgled kose i unutrašnjost usta. U normalnim okolnostima, boju kose i kože određuje melanin. Vitiligo se javlja kada ćelije koje proizvode melanin umiru ili prestanu da funkcionišu. Vitiligo pogađa ljude svih tipova kože, ali može biti uočljiviji kod ljudi sa smeđom ili crnom kožom. Ovo stanje nije zarazno i nije opasno po život. Lečenje vitiliga može vratiti boju zahvaćenoj koži, ali ne sprečava nastavak gubitka boje kože.

Prisutnost različitih promena na koži ne znači uvek opasnost po zdravlje, ali samopregledi i kontrola mogu biti od velikog značaja.

Variranje krvnog pritiska najčešći je problem u kardiologiji. Uvreženo mišljenje je da visoke temperature obaraju vrednost krvnog pritiska, ali praksa to demantuje jer ovih dana se ljudi sve češće javljaju sa oscilacijama krvnog pritiska. Neki od onih imaju izuzetno visok pritisak – 180 ili 200 gornji, a većina ima pad pritiska, što pokazuje da je ovaj problem veoma individualan.

Tokom letnjih vrućina pritisak češće pada, ali kad se vreme naglo promeni, zna i da značajno skoči Foto: Profimedia

– Usled velikih vremenskih promena dolazi i do velikih oscilacija krvnog pritiska. To se dešava jer organizam želi da se oslobodi viška toplote kada je visoka temperatura, a to čini širenjem krvnih sudova i preznojavanjem – objašnjava prim. dr Biserka Obradović, specijalista opšte medicine.

Na taj način, kaže naša sagovornica, gubi se dosta tečnosti, elektrolita i – krvni pritisak pada.

– Mozak je organ koji je najosetljiviji na nedostatak kiseonika. Padom pritiska smanjuje se i dotok kiseonika ka mozgu. To uslovljava glavobolju, vrtoglavicu, mučninu i na kraju – kolaps. Pri kolapsu može doći i do većih povređivanja.

Kad temperatura pada, pritisak skače
S druge strane, kada spoljna temperatura pada, organizam želi da sačuva toplotu, i u tom slučaju se sužavaju krvni sudovi, što dovodi do skoka krvnog pritiska.

– Skok krvnog pritiska može izazvati i nepravilna ishrana, posebno dosta soli. U slučajevima kada krvni pritisak naglo poraste, a posebno kada postoje pridružene bolesti – ishod može biti fatalan. Zato je jako važno redovno kontrolisati krvni pritisak, stanje srca i krvnih sudova, i ako je to lekar odredio, uzimati terapiju.

Glavobolja, najčešći simptom promene pritiska
Dr Obradović ističe da je problematično što očigledni simptomi hipertenzije ne postoje, i zato ukazuje na znakove koji su indirektno povezani s visokim krvnim pritiskom.

– To su jaka glavobolja, pritisak u glavi, krvarenje iz nosa, ubrzano i kratko disanje, uznemirenost, crvenilo lica, krvave tačkice u očima, zujanje u ušima, probadanje u grudima, umor, mučnina, povraćanje, a ponekad i grčevi ekstremiteta.

SAVETI

Ako padne pritisak
Prva pomoć u slučaju niskog krvnog pritiska jeste da se legne ili sedne da bi se sprečila mogućnost pada, da se pije obična ili mineralna voda zajedno s nečim slanim.

Ako skoči pritisak

Kada je u pitanju visok pritisak, najbolje je imati neke od lekova koji brzo deluju, što bi trebalo uraditi samo u akutnim slučajevima.

Kako se ponašati tokom letnjih meseci
* Izbegavajte da budete napolju tokom najtoplijih perioda dana, jer tada dolazi do dehidratacije i pada pritiska. Tahikardija, jedan od najčešćih problema, prati dehidrataciju i visoke temperature.

* Konzumirajte dosta tečnosti.

* Hranite se pravilno, unosite dosta svežeg voća i povrća.

* Oblačite se slojevito, nosite odeću od prirodnih materijala.

* Fizički treninzi su uvek dobrodošli, ali dok prijaju telu. Čim počnete da se zamarate, ne treba dalje forsirati.

* Prestanite da pušite.

* Naspavajte se, zdrav i okrepljujući san je jako važan.

Zubni implanti su savremeno rešenje za nadoknadu izgubljenih zuba. Idealni su ukoliko posle traume (saobraćajne nezgode, pada, udarca…) ili teškog kvara ostanete bez jednog ili više zuba, ili je u pitanju potpuno bezubost. Kako su „žabice“ i totalne proteze klimave, retko stabilno stoje, pacijente često žuljaju, ali se i lome, sve je više ljudi koji biraju implante kao rešenje svog stomatološkog problema.

Novosadska Specijalistička stomatološka ordinacija „Dr Lolin“ jedna je od najpoznatijih u zemlji, koja se već godinama bavi ugradnjom zubnih implantata. Dr Srđan Lolin, kaže da su implanti s razlogom popularni, pošto omogućavaju da za svega nekoliko dana, pacijent u potpunosti transformiše svoj osmeh.

„Ukoliko nedostaje jedan zub, implant nam omogućava da ga nadoknadimo bez brušenja susednih zuba. Takođe, odličan su izbor kada pacijent nema nijedan svoj zub, ne želi da nosi totalne proteze, a želi brzo i sigurno rešenje svog problema. Tada primenjujemo All on 4 ili All on 6 tehnike ugradnje implantata“, objašnjava dr Lolin.

All on 4 i All on 6

All on 4 je tehnika kojom se u vilicu ugrađuju 4 implantata koji će nositi sve zube - prvo privremene, a potom i stalne. Preko 4 implantata se najčešće postavlja most od 12 stalnih zuba. To je, prema mišljenju stomatologa, sasvim dovoljno da zadovolji estetiku i funkcionalnost zuba.

All on 6 je ista procedura, samo što se umesto 4 u vilicu ugrađuje 6 implantata koji će nositi most sa zubima.

Dr Srđan Lolin kaže da se sam postupak vađenja zuba i ugradnje implantata odvija za jedan dan i to pod lokalnom anestezijom.

„Pacijent oseti blagi bol kad mu dajem anesteziju. Posle toga nema više bolova. Veoma je važno da pacijent bude dobro anesteziran, jer tada je miran u stolici i procedura teče brzo. Vrlo često pacijentima se može dati sedativ pre intervencije da bi se dodatno opustili. Nakon intervencije, kada anestezija popusti, pacijenti piju tablete protiv bolova još jedan, najviše dva dana, koji čine da bolova nema uopšte“, kaže Lolin prenoseći iskustvo svojih pacijenata.

Zubni implanti i zubi na njima

Danas je trend da pacijent brzo nakon ugradnje implantata dobije zube, prvo privremene, a potom, kada se nakon 4-6 meseci implantati integrišu sa kostima i stalne zube.

Savremeni implanti mogu odmah da se opterete, pa se odmah nakon ugradnje uzima otisak za privremene, fiksne zube. Obično budu gotovi za nekoliko dana. Te zube pacijent ne vadi iz usta. Oni su od akrilata, fiksirani su, lepo izgledaju i funkcionalni su. Nemaju nepce kao totalne proteze i njima pacijent slobodno može da žvaće skoro svu hranu (osim izrazito tvrde).

Stalni zubi se kasnije izrađuju najčešće od cirkonijuma ili metalokeramike. Tanji su i agilniji od privremenih zuba.

Ko sme, a ko ne može da ugradi zubne implante?

Većina pacijenata, ukoliko su solidnog opšteg zdravlja, mogu da ugrade implantate. Tanka ili otopljena kost u ustima su stanja koja se danas lako prevazilaze i ne predstavljaju prepreku za implante.

Opšte kontraindikacije za zubne implante predstavljaju sistemske bolesti kao što je izražena osteoporoza, reumatske bolesti i druga stanja koja otežavaju zarastanje rana u organizmu.

Simptomi i komplikacije nakon ugradnje zubnih implantata

Nakon ugradnje zubnih implantata, kao i nakon bilo koje druge operacije, mogu se očekivati određeni simptomi i promene na licu ili u usnoj duplji. Oni su normalni i ne zabrinjavaju stomatologe. Ipak, postoje i stanja koja treba ispratiti i pravovremeno reagovati.

Normalni simptomi koji se mogu očekivati su:

• Bol – nakon popuštanja anestezije od intervencije, može se javiti bol koji traje 1-2 dana i prolazi nakon analgetika. Ukoliko se analgetik popije preventivno, ne mora se ni osetiti.
• Otok na licu – uvek je prisutan nakon ugradnje implantata. Najizraženiji je drugi dan, a spontano se povlači u roku od nekoliko dana.
• Hematom na licu - retko se javlja, uglavnom ispod oka ili na obrazu. Nije zabrinjavajuća pojava i nestaje za oko pet dana

Posle ugradnje zubnih implantata mogu se javiti i komplikacije koje nisu poželje, mogu biti zabrinjavajuće, ali su veoma retke i rešive. To su uglavnom:

• Otok iz kojeg se cedi gnojni sadržaj – predstavlja znak infekcije. Rešava se drenažom i antibioticima
• Utnulost ugla usne – neće se desiti ukoliko se ispoštuje plan ugradnje implantata i njegova tačna pozicija. Ako se ipak desi, spontano prolazi za nekoliko sedmica ili meseci
• Zubni implanti koji se mrdaju – znak da se implant nije integrisao u kost. Vadi se i postavlja novi na isto mesto ili odmah pored.
• Lomljenje privremenih zuba – ovi zubi su od akrilata i mogu se polomiti ukoliko pacijent jede izuzetno tvrdu hranu ili u snu škripi zubima
• Odšrafljivanje protetskog rada

Sve ove komplikacije su veoma retke i svakako ne treba da budu razlog da implanti ne budu vaš prvi izbor. Uz njih možete dovesti svoj osmeh do savršenstva i imati zube o kakvim ste oduvek sanjali. Čak i oni pacijenti koji u ustima nemaju nijedan svoj zub, uz pomoć implantata za veoma kratko vreme mogu dobiti holivudski osmeh.

Plućna hipertenzija je ozbiljno stanje koje uzrokuje visok pritisak u krvnim sudovima koji povezuju srce i pluća. Smatra se retkom bolešću, može da se javi u svakom uzrastu, a dva do četiri puta je češće kod žena nego kod muškaraca.

Simptomi poput konstantnog umora, kratkog daha, otečenih zglobova nogu, bolova u grudima, vrtoglavice i malaksalosti mogu biti simptomi plućne hipertenzije, veoma teške bolesti Foto: Profimedia

– Plućna hipertenzija predstavlja širok pojam koji karakteriše povišen krvni pritisak u plućnoj cirkulaciji, a može se javiti u sklopu brojnih hroničnih bolesti. Poseban oblik predstavlja plućna arterijska hipertenzija, ili skraćeno PAH, za koju je indikovana primena vazodilatatorne terapije i kojom se bavimo na Odeljenju za plućnu hipertenziju Instituta za plućne bolesti Vojvodine. Ova bolest dovodi do povećanog rada desne komore, što uzrokuje srčanu slabost – objašnjava dr Slađana Radosavljević, koja vodi Dnevnu bolnicu za plućnu hipertenziju u Institutu za plućne bolesti Vojvodine.

Simptomi poput konstantnog umora, kratkog daha, otečenih zglobova nogu, bolova u grudima, vrtoglavice i malaksalosti mogu biti simptomi plućne hipertenzije, veoma teške bolesti, kaže doktorka Slađana Radosavljević
Simptomi i klinički znaci plućne hipertenzije su vrlo nespecifični, a najčešće su to slabost, malaksalost, umor i kratak dah.

– Kako bolest napreduje, tako se tegobe intenziviraju, sa pojavom otoka potkolenica, stomaka, cijanozom (plavičasta prebojenost) usana, lupanjem i preskakanjem srca, bolovima u grudima i gubitkom svesti.

Prema uzroku i patofiziološkim mehanizmima, plućna hipertenzija se klasifikuje u pet grupa.

– Najčešće nastaje kao posledica levostrane srčane slabosti, npr. posle preležanog infarkta miokarda, ili oboljenja srčanih zalistaka, ili u skopu hroničnih plućnih bolesti kao što je hronična opstruktivna bolest pluća ili fibroza pluća.

Plućna arteijska hipertenzija može da nastane iz nepoznatih razloga (idiopatska), zbog naslednih genetskih mutacija, usled upotrebe lekova za suzbijanje apetita ili zloupotrebe narkotika (poput metamfetamina), usled urođenih srčanih mana, poremećaja vezivnog tkiva (skleroderma, lupus), HIV infekcije ili ciroze jetre.

– Takođe, plućna hipertenzija može da nastane kao posledica tromboembolije pluća ili da bude nepoznatog ili multifaktorijalnog mehanizma nastanka, kao što su hematološka ili sistemska oboljenja poput sarkoidoze, neurofibromatoze ili vaskulitisa.

Kateterizacija, zlatni standard u dijagnostici
Rizične grupe predstavljaju upravo pripadnici prve grupe plućne hipertenzije (PAH grupa).

– To su oboleli od sistemskih bolesti vezivnog tkiva, od čega je najznačajnija sistemska skleroderma, oboleli od HIV-a ili ciroze jetre. Kod ovih pacijenata preporučen je ultrazvuk srca.

Nakon ultrazvuka srca procenjuje se mogućnost za kateterizaciju desnog srca, koja predstavlja zlatni standard u postavljanju dijagnoze.

– Na redovnim kontrolama prate se vitalni parametri, krvni pritisak, puls, saturacija kiseonikom, gasna analiza krvi, laboratorijski parametri (krvna slika, parametri jetrene i bubrežne funkcije, NT-proBNP), šestominutni test hoda, ehokardiografski pregled i, nešto ređe, kateterizacija desnog srca.

Ako se ne leči, ugrožava život

Lečenje plućne arterijske hipertenzije podrazumeva primenu vazodilatatora, koju indikuje Komisija za plućnu hipertenziju, kao i suportivne, a u određenim grupama i antikoagulantne terapije.

– Od vazodilatatorne terapije primenjuju se inhibitori fosfodiesteraze pet (sildenafil i tadalafil), antagonisti endotelinskih receptora (bosentan, ambrisentan i macitentan) i prostaciklininski preparati. Od suportivne terapije se primenjuju diuretici, preparati gvožđa i gastroprotektivi. Kada dođe do razvoja respiratorne insuficijencije, primenjuje se koncentrator kiseonika. Za bolesnike kod kojih bolest napreduje uprkos maksimalnoj medikamentoznoj terapiji, razmatra se transplatacija pluća.

Ukoliko se ostavi nelečena, plućna arterijska hipertenzija dovodi do razvoja desnostrane srčane insuficijencije i smrti.

– Pravovremena dijagnoza i redovne kontrole su stoga značajni za poboljšanje kvaliteta života i prognozu.

Saveti za obolele
– Obolelima se savetuje higijensko-dijetetski režim (redukovan unos soli), primena kontracepcije s obzirom na visokorizični tok trudnoće, redovne kontrole i primena preporučene terapije, umerena fizička aktivnost i određena ograničenja prilikom putovanja avionom i na veće nadmorske visine.

izvor:zena.blic.rs

Mnogo toga možete da vidite i pročitate, ali kako stručnjaci kažu, to su samo bapske priče.

Urin i opekotine od meduze

Mokrenje na opekotinu od meduze jedan je od mitova u koje ljudi vole da veruju, a nedavno istraživanje je utvrdilo da bi trećina Britanaca to isprobalo, dok bi svaki peti od njih zamolio prijatelja ili partnera da to uradi.

Međutim, stručnjaci upozoravaju da se ovaj pokušaj ublažavanja bola ne isplati i smatraju ga ultimativnom zabludom. Londonski „Sea Life“ saopštio je da jednom zauvek razbija mit da se opekotine od meduze najbolje leče urinom, nakon što je novo istraživanje pokazalo da skoro trećina Britanaca još uvek veruje da je to istina.

Džek Vilijams, vodeći stručnjak za meduze, koji je naručio anketu, rekao je da istina kada kažu da ne bi trebalo verovati svemu što vidite na TV-u, a mokrenje na opekotine od meduze je najveća zabluda.

S obzirom na to da su milioni ljudi prvi put čuli za ovu metodu pogledavši jednu od najsmješnijih epizoda četvrte sezone kultne serije „Prijatelji“, za očekivati je da će je deo ljudi prigrliti, a neki i isprobati. Ali to nije jedina bapska priča koju je nauka razotkrila.

Sedenje blizu televizora oštetiće vam vid

Sedenje blizu TV-a oštetiće vaš vid, kaže popularni mit. Ali optometristi su to odbacili, rekavši da nema dokaza da sedenje ispred ekrana šteti vidu dece ili odraslih.

Stručnjaci sa Američke akademije za oftalmologiju objašnjavaju da je mlađa populacija sklonija sjedenju bliže televizoru ili čitanju knjige bliže licu jer njihove oči mogu da vide na blizinu bolje od odraslih.

Međutim, blizina ekrana može da prouzrokuje naprezanje očiju, upozoravaju, što može da dovrde do privremenog bola u očima, zamagljenog vida i glavobolje.

Onima koji pate od naprezanja očiju savetuje se da isključe TV i odmore se kako bi se rešili simptoma u roku od nekoliko sati.

Pravilo pet sekundi

Hrana koja je bila na podu pet sekundi ili manje bezbedna je za jelo, tvrde zagovornici ovog pravila.

Prema ovom urbanom mitu, trajanje kontakta hrane sa zemljom, prljavštinom i klicama ima ulogu u kontaminaciji. Ali baučnici su odbacili tu tvrdnju.

Konzumiranje šargarepe pomaže vam da bolje vidite u mraku

Konzumiranje povrća donosi niz zdravstvenih prednosti. Ali poboljšanje noćnog vida zahvaljujući šargarepii nije jedno od njih, kažu naučnici.

Niz studija pokazao je da povrće bogato vitaminom A može da bude dobro za zdravlje očiju zbog visoke doze antioksidansa. Ipak, to ne znači da ćete imati vid superjunaka.

Ako izađete napolje sa mokrom kosom, razbolećete se

Bake i dede su nas uvek upozoravali da ne bi trebalo izlaziti napolje sa mokrom kosom da se ne bismo razboleli. Ali naučnici kažu da to samo po sebi ne može da dovede do bolesti. Ljudi moraju da dođu u kontakt sa virusom ili štetnom bakterijom da bi se razboleli.

Glasina je možda proizašla iz činjenice da je veća verovatnoća da će se ljudi prehladiti na nižim temperaturama. Zimski vlažni vremenski uslovi dovode do većeg okupljanja ljudi u zatvorenim prostorima, što omogućava lakše širenje virusa.

Imunski sistem je takođe zimi slabiji zbog nedostatka vitamina D, zbog čega su ljudi osetljiviji na bolesti, piše Index.hr, a prenosi bitizdrav.com

Da rizik za pojavu glavobolje raste s porastom temperature, pokazale su brojne neurološke studije. Velika vrućina, naime, uzrokuje proširenje krvnih sudova u glavi koji pritiskaju nervne završetke, pa dolazi do vrlo osetljive situacije kada i normalan protok krvi osećamo kao probadajući bol kroz lobanju.

Glava leti može da zaboli i zbog stalnog naprezanja mišića lica i očiju od škiljenja na jakom suncu, a ako ste dugo na suncu, možete dobiti sunčanicu, koja takođe izaziva glavobolju i mučninu. Upravo je sunčanica koja se javlja usled dužeg izlaganja glave suncu, posebno kada su potiljak i teme direktno izloženi, glavni okidač za napade migrene tokom leta.

Nosite kačket, kapu ili šešir

– Hronična izloženost visokim temperaturama može izazvati značajan poremećaj moždane funkcije, koji će se kod pacijenata sa migrenom ispoljiti u vidu snažne migrenske glavobolje (ponekad i posle 48 sati). Smatra se da takva migrena prvenstveno nastaje zbog naglog lučenja serotonina usled poremećaja termoregulacionog sistema. Iz tog razloga se pacijentima sa migrenom preporučuje konstantna zaštita glave tokom letnjih vrućina – objašnjava prim. dr Ivan Mihaljev, specijalista neurologije i klinički neurofiziolog.

Izbegavajte hranu sa tiraminom

Osim jakog sunca, osobe sa migrenom treba da izbegavaju konzumiranje određenih namirnica za koje se zna da mogu biti značajni okidači napada migrenske glavobolje. U takve namirnice prvenstveno se ubrajaju crno i crveno vino, crna čokolada, crno grožđe, stariji (fermentisani) sirevi i prezrelo voće. U svim nabrojanim namirnicama nalazi se supstanca tiramin, na koju su osobe sa migrenom netolerantne.

izvor:zena.blic.rs

Adekvatna ishrana može da pomogne u izgradnji mišića, jačanju kostiju i zaštiti srca, a važnu ulogu hrana ima i u mentalnom zdravlju.

„Ako hranu za zdravlje mozga uvrstite u ishranu, izoštrićete pamćenje i sprečićete kognitivno propadanje, ali i depresiju ćete držati dalje od sebe“, kaže dr Dru Ramzi, osnivač klinike „Brain Food“.

Najbolja hrana za to je, kaže, povrće, a naročito lisnato, kao i voće, naročito bobičasto, zatim plodovi mora, fermentisana hrana, orašasti plodovi, začinsko bilje i crna čokolada.

„Ne morate da izbacite omiljeni čips ni sladoled, ali ako sebi zdrave grickalice učinite dostupnima, verovatno ćete ih više konzumirati.

Imajte pri ruci orašaste plodove
„Oni su idealna kombinacija proteina, hranjivih supstanci poput vitamina E i masti koje prijaju mozgu“, kaže Ramzi, a u jednoj su studiji nedavno povezani i sa boljim rezultatima na kognitivnim testovima.

Isto je, dodaje doktor, i sa crnom čokoladom koja je moćan alat za očuvanje mentalnog zdravlja.

„U jednoj maloj studiji redovni konzumenti crne čokolade imali su 70 odsto manju verovatnoću za razvoj depresije“, objasnio je on.

Koristite puno maslinovog ulja
Prema rečima doktora Remzija, ekstra devičansko maslinovo ulje obezbeđuje dva hranljiva sastojka koja su vašem mozgu potrebna svaki dan: zdrave masnoće i polifenole koji obuzdavaju upalu mozga.

„Otprilike tri kašike visokokvalitetnog maslinovog ulja dnevno mogu kod ljudi sa blagim kognitivnim oštećenjem da poboljšaju probleme sa pamćenjem“, ističe doktor.

Uzgajajte začinsko bilje
Sveže začinsko bilje poput ruzmarina, majčine dušice, kadulje i bosiljka takođe pomaže zdravlju mozga jer sadrže jedinjenja koja mogu da spreče oštećenje ćelija i podstaknu zdravo starenje.

„Ono takođe može da učini privlačnijim namirnice koje podstiču rad mozga poput povrća i plodova mora“, kaže dr Kerolajn Vilijams.

Uzgajanje sopstvenog bilja znači da ga možete ubrati koliko vam je potrebno, a i lep je i mirisan dodatak kuhinji. Ako uzgajate samo jednu biljku, dr Ramzi predlaže ruzmarin koji može da pomogne u poboljšanju pamćenja, piše Real Simple, prenosi Večernji.hr.

Postoji li neka caka, trik, super krema ili bilo šta, što će učiniti da tvoje lice uvek bude kao u dvadesetim godinama?

Kako godine prolaze, koža se menja, stari i to je primetno naravno i na dekolteu i na nogama, ali na svakodnevnom udaru je svakako lice. Noge, ramena, dekolte sve se to  može donekle prikriti odećom, ali lice i taj svež, mladalački izgled teško je očuvati i čini se da nijedna šminka nije dovoljno dobra da bi nas vratila deceniju ili više unazad. Jednostavno, starenje je neizbežno.

Ali, ako već moramo da starimo, zašto da ne učinimo sve što je u našoj mogućnosti da starenje odložimo, a da mladalački  izgled lica bude naš prioritet? Postoje brojni načini da se lice podmladi, od korišćenja odgovarajuće kozmetike do raznih efikasnih anti age metoda poput mezoterapije. Međutim, ne treba zaboraviti da je genetika veoma važan faktor. Osobe koje genetski imaju zategnutiju, lepšu i jednostavno izdržljiviju kožu automatski su u prednosti i biće im lakše da tonus i lepotu svog lica sačuvaju.

Kako god, svi treba da znamo na koji način i kako. Evo nekih praktičnih saveta i preporuka koje treba da uvrstite u svoje navike i da pokušate da što duže zadržite mladalački izgled lica.

Saveti i preporuke

Kako bi lice što duže zadržalo mladalački izgled, potrebno je da se u ranoj fazi dakle već u dvadesetim godinama počne sa primenom nekih  saveta.

Klonite se sunca bez zaštitnog faktora

Svi volimo da se sunčamo i jedva dočekamo te vrele letnje dane kako bismo “nabacili boju” i dobili željeni ten. Jako je važno da prilikom svakog izlaganja suncu imate zaštitnu kremu i to posebno kod predela oko očiju. Predeo oko očiju je deo gde je koža veoma tanka i gde jako brzo dolazi do pojave bora. Te sitne bore oko očiju brže  nastaju ako se nekontrolisano izlažete suncu.

Kad se nasmejete eto “bora smejalica” i lice više nema taj mladalački izgled. Dermatolozi smatraju da 90% vidljivih znakova starenja na koži lica nastaje upravo zbog oštećenja za koje je odgovorno UV zračenje. Koža lica dobija opušten izgled, nastaju bore, a nekada i prevremene staračke fleke.

Ovo je jedna od dugoročnih preventivnih metoda koja je jako bitna kada je zadržavanje tog mladalačkog izgleda lica u pitanju.

Pijte puno vode

Jedan od osnovnih ključeva za što duži mladolik izgled kože je i hidratacija. Preko dva llitra vode je neophodno popiti svakoga dana kako bi koža na pravilan način bila hidririrana i kako bi samim tim izgledala zdravo, blistavo i sveže.

Dehidrirana koža ne izgleda lepo i privlačno, a pored toga takva koža pravo je i pogodno tlo za nastanak bora. Ako svakodnevno unosite dovoljnu količinu tečnosti, tkivo će se obnavljati, a koža će imati zdrav i mladalački izgled lica.

San

Još jedan od saveta kako da održite što duže mladalački izgled je san. Potrebno je da se jednostavno dobro i kvalitetno odmorite. Prilikom spavanja telo se oslobađa hormona stresa, jer nije svesno ni stresa, ni svakodnevnice ni nervoze. Odmarate se, ćelije se regenerišu i obnavljaju i sve je odlično.

Manje ste nervozni i napeti ako se dobro naspavate. Pored toga neki dermatolozi navode da je najbolje za kožu lica ako spavate na satenskoj jastučnici. Pamuk po njima predstavlja grubu tkaninu koja može da doprinese razgradnji kolagena, a to dovodi do nastanka bora.

Hidratantne kreme

Hidratacija je veoma važna. To smo videli i kod saveta da je neophodno unositi određenu količinu vode na svakodnevnom nivou. Voda pomaže da koža bude hidrirana iznutra.

Možete i morate na svakodnevnm nivou da koristite dobre hidratantne kreme. Takva krema u sebi ima dva sastojka koji pomažu koži da bude meka i gipka. Prvi sastojak su ovlaživači, koji uvlače vodu iz vazduha u kožu. A drugi sastojak je tzv. emolijens, koji pomaže u jačanju lipidne barijere i koji doprinosi zadržavanju vode unutar organizma. Mnogo je takvih krema i potrebno je pronaći onu koja vam najviše odgovara.

Kada pronađete najbolju kremu za svoje lice potrebno je da je svakodnevno koristite. Kreme za lice za dan su nešto što morate imati u svom neseseru svakog momenta. Redovna upotreba hidrantnih krema je veoma bitna kako bi koža zadržala mladalački izgled.

Ishrana bogata voćem i povrćem

Ako želiš da vaša koža bude zategnuta, mlada i lepa potrebno je da jedete što više hrane bogate vitaminima i mineralima tj. voćem i povrćem. Voće i povrće povećavaju  unos fitonutritijenata.

Fitonutritijenti  pomažu telu da se oslobodi od svih negativnih uticaja koji se nalaze u spoljašnjoj okolini. Dakle na tanjiru se kako bi koža bila mlada i zdrava mora naći puno voća, povrća, nemasnih proteina i celih žitarica.

Recite ”NE” alkoholu i kofeinu

Kafa i alkohol dehidriraju kožu, a samim tim postizanje i zadržavanje mladalačkog izgleda kože je praktično nemoguće. Alkohol doslovno isušuje kožu, a to isto u velikoj meri radi i nikotin.

Idealno je da apsolutno ne konzumirate ni alkohol ni kofein. Ipak ako ih već u nekoj meri unosite, onda ih barem smanjite, ako želiš da postignete i zadržite mladalački izgled lica.

Ovo su sve dugoročni saveti i preporuke. Potrebno je da ih se pridržavate dug vremenski period i potrebno je da postanu deo vaše svakodnevne rutine kako bi rezultati bili vidljivi.

Još par caka za mladalačko lice

Postoje neke cake koje možete da primenjujete svakodnevno i za koje nije potreban nikakav specijalan pribor i alat.

Masaža lica kockicama leda

Masaža lica kockicama leda dovodi do ubrzavanja cirkulacije. U posudu za kockice leda sipajte vodu, možete ukapati i par kapi nekog eteričnog ulja ako imate. Kada se  voda zamrzne uzmite neku tanju tkaninu, umotajte 4-5 kockica leda i kada počnu da se blago otapaju počnite sa masažom. Kružnim pokretima, oko očiju, po čelu, bradi, obrazima, vratu utrljavajte sam led. Led se otapa, blago hladi kožu i pokreće mikrocirkulaciju. Budite pažljivi, masaža ne treba da traje duže od 15 minuta.

Ako budete dugo masirali lice ledom, doći će  do pucanja kapilara na licu. Ova masaža osvežava lice, pokreće cirkulaciju i samim tim čini da lice izgleda mlađe.

Štipkanje lica

Svakoga jutra nakon umivanja, a gledajte da se umivaš par puta toplom pa hladnom vodom, jagodicama prstiju ištipkajte lice. Efekat je sličan kao kod masaže ledom. Pokreće se cirkulacija, ubrzava se krvotok i održava tonus mišića lica.

Šminkanje

Kada je šminkanje u pitanju tu je veoma važno da znate da vesele i vedre boje daju živost i mladalački izgled licu. Uvek birajte tečni puder ili korektor ako želite mladalački izgled lica. Kameni puder ne podržava taj mladalački izgled.

Rumenilo mora biti roze boje, maskara je neophodna kao i svetle senke oko očiju. Ruž takođe mora biti svetle boje i nijanse, a dobar izbor za mladalački izgled je i sjaj za usta.

Odlazak kod kozmetičara

Ako imate mogućnosti da sebi priuštite redovan odlazak kod  kozmetičara onda to treba da postane vaša rutina i obaveza. Kozmetičar će na pravilan način očistiti i izmasirati lice, a samim tim će koža lica biti čista, zdrava i naravno da će izgledati mlađe.

Nega lica je neophodna, godine nikome ne ostaju dužne, zato je potrebno da se na pravilan i redovan način bavite sobom i svojim licem kako bi ono što duže zadržalo mladalački izgled.