Hipohondri su ljudi kojima se često govori da će ih preterana briga za zdravlje „oterati u grob“.

Međutim, longitudinalna studija objavljena u časopisu Psichological Science pokazuje drugačiji epilog – hipohondriji žive duže.

Neurotici koji svoje zdravlje ocenjuju kao loše bez neophodnih fizičkih razloga za to (hipohondriji) imaju manji rizik od smrti, prema novom istraživanju. Čini se da ti „zdravi neurotičari” više vode računa o svom zdravlju i češće traže savet.

„Naše otkriće je važno, jer pokazuje da neuroticizam može dovesti do zaštitnih efekata, možda zato što takvi ljudi više vode računa o svom zdravlju“, objasnio je vođa studije prof. Catherine Gale.

Neuroticizam karakteriše emocionalna nestabilnost, nisko samopoštovanje, tuga, bes, frustracija, krivica i anksioznost. Takođe je u prethodnim studijama povezivan sa depresijom, fobijama, napadima panike i sklonošću da se prekomerno pije i puši. Međutim, u studiji koja je objavljena 2012. godine otkriveno je da neurotični ljudi i dalje imaju niži nivo biomarkera hroničnih bolesti i upala, upravo zato što više vode računa o svom zdravlju.

Naučnici sa Univerziteta u Edinburgu istražili su podatke nešto više od 500 hiljada ljudi starosti od 37 do 73 godine i istražili vezu između neuroticizma i rizika od smrti prema tome kako ispitanici karakterišu svoje zdravlje. Učesnici istraživanja su popunili privatne upitnike i odgovorili da li se osećaju odlično, dobro, prosečno ili loše kada je u pitanju njihovo zdravlje.

Dobijeni su i podaci o njihovom fizičkom zdravlju, evidenciji medicinskih dijagnoza i njihovom zdravstvenom ponašanju (da li su pušači ili koliko su fizički aktivni). Nakon svega toga, ponovili su studiju nakon 6 godina. Podaci su pokazali da ljudi sa višim neuroticizmom imaju manji rizik od smrti od bilo kog uzroka, uključujući rak, piše portal Geek.hr.

Istraživanje će se nastaviti. Nije poznato koliko objašnjenje rezultata ovog istraživanja ima veze sa ranijim studijama u kojima se neuroticizam povezuje sa boljom maštom i većom kreativnošću.

Kako je mеsеc јun prоglаšеn Nаciоnаlnim mеsеcоm mеntаlnоg zdrаvljа u Srbiјi, odlučili smo da u okviru naše kampanje „Nisam okej, hajde da pričamo o tome" na portalu Žena u saradnji sa Grand kafom do kraja juna objavljujemo seriju tekstova iz ove oblasti. Sa dr Goranom Đinđićem, psihijatrom i pomoćnikom direktora za medicinske poslove Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ pričali smo o depresiji i anksioznosti, problemima koje ima najveći broj građana Srbije, kako da ih prepoznamo i blagovremeno lečimo.

Depresija i anksioznost su problemi koje ima najveći broj građana Srbije, a naš stručnjak otkriva kako da ih prepoznamo i blagovremeno lečimo 

Depresivni poremećaji smatraju se jednim od najvećih zdravstvenih problema od javnog značaja. Depresija se može ispoljiti kao simptom ili kao sindrom u okviru raznih psihijatrijskih poremećaja, ili kao samostalan entitet. Radost i tuga predstavljaju normalna ljudska osećanja. Kada tuga i tužno raspoloženje, po svom intenzitetu i simptomima, prevaziđu uzrok koji ih je izazvao, onda ona postaju bolesna stanja koja zahtevaju lečenje. Depresija predstavlja patološko raspoloženje, koje se po intenzitetu simptoma, u kvalitativnom i kvantitativnom smislu bitno razlikuje od tuge i tužnog raspoloženja – objašnjava dr Đinđić.

Svi simptomi depresije

Simptomi depresije su depresivno raspoloženje, gubitak interesovanja i zadovoljstva u aktivnostima koje su ranije pričinjavale zadovoljstvo, osećaj smanjenja energije, pojačano zamaranje, promene apetita, poremećaji spavanja. Takođe, simptomi depresije su i osećaj bespomoćnosti i beznadežnosti kao i sniženo samopoštovanje.

- Osećanje krivice je stalni simptom u depresiji koji se dovodi u vezu sa suicidalnim razmišljanjima. Kod osoba koje boluju od depresije vrlo često dolazi do poremećaja koncentracije i pamćenja što uzrokuje poteškoće u svakodnevnom funkcionisanju depresivnih osoba u socijalnom i profesionalnom okruženju. Tipično za depresivni poremećaj je da su sumptomi najizraženiji u jutarnjim časovima, a kako dan odmiče simptomi mogu biti manje izraženi. Životna prevalenca depresije je prema različitim studijama od dva do četiri odsto u opštoj populaciji. Žene češće obolevaju od muškaraca, a taj odnos je 2:1.

Pravilno lečenje, potpun oporavak

Prema rečima dr Đinđića pravovremeno prepoznavanje simptoma depresije i pravilno lečenje omogućavaju u većini slučajeva potpun oporavak.

Pravilno postavljanje dijagnoze predstavlja prvi korak u lečenju depresije

- Pravilno postavljanje dijagnoze predstavlja prvi korak u lečenju depresije koje je kompleksno i uključuje bioleške metode lečenja(psihofarmaci) i psihoterapijske metode. Lečenje akutne faze podrazumeva primenu psihofarmaka. Najbolji rezultati u lečenju depresivnog poremećaja postižu se kombinacijom psihofarmaka i psihoterapije.

Ukoliko želite da o svojim problemima porazgovarate sa psihologom, u okviru naše akcije "Nisam okej, hajde da pričamo o tome" sad to možete učiniti besplatno, a više informacija pronađite na ovom linku.

Anksioznost je patološki strah

Anksiozni poremećaji predstavljaju jednu od najučestalijih poremećaja u svakodnevnoj psihijatrijskoj praksi.

- To su nepsihotični mentalni poremećaji kod kojih je anksioznost jedini ili vodeći simptom, s tim da anksioznost nije uzrokovana organskim oboljenjima mozga ili drugim psihijatrijskim poremećajima. Kako bi razumeli anksiozne poremećaje potrebno je napraviti razliku između normalnog i patološkog straha – ističe dr Đinđić.

Strah je, navodi, jedna od osnovnih emocija i ima evolutivno zaštitnu ulogu u našoj psihi, javlja se u situacijama kada postoji objektivna opasnost po osobu i najčešće je praćen telesnim simptomima kao što su osećaj lupanja srca, pojačano znojenje, osećaj gušenja, pritisak u grudima…

- Možemo reći da je strah poput alarma za organizam, predstavlja signal koji upozorava na neku objektivnu opasnost. U tom smislu strah je normalan i prilagođen odgovor sa svrhom očuvanja života. Anksioznost je patološki strah, emocija koja ima slične manifestacije kao i normalan strah, ali se javlja kada objektivna opasnost ne postoji ili je njen intenzitet značajno slabiji u odnosu na intenzitet straha koji osećamo. Anksioznost zapravo predstavlja predviđanje nečega što tek treba da se dogodi i odnosi se na razne oblasti života.

I anksioznost se češće javlja kod žena

Gotovo svaki čovek je iskusio anksioznost, a svaki treći, četvrti čovek je nekad imao iskustvo sa anksioznim poremećajem. Ovaj poremećaj se češće javlja kod žena.

- U poremećaje anksioznosti spadaju, agorafobija ( bez paničnog poremećaja ili sa paničnim poremećajem, socijalna fobija, specifična fobija, panični poremećaj, generalizovani anksiozni poremećaj i mešoviti anksiozno-depresivni poremećaj.

Znaci koji ukazuju da smo anksiozni

Najčešći simptomi anksioznosti su doživljaj nadolazeće opasnosti, osećaj slabosti i umora, napeto isčekivanje, izražena briga, razdražljivost, nesanica, teškoće u koncetraciji, izbegavanje određenih mesta i situacija, doživljaj neadekvatnosti…

- Kada anksioznost postane toliko učestala i intenzivna da narušava kvalitet života i remeti svakodnevno funkcionisanje tada govorimo o mentalnom poremećaju tj. anksioznom poremećaju koji zahteva lečenje. U lečenju anksioznog poremećaja koriste se medikamenti, psihoterapija i nemedikamentozne metode lečenja. Najbolji rezultati u lečenju postižu se kombinacijom medikamenata i psihoterapije.

"Nisam okej, hajde da pričam o tome" je kampanja koju je pokrenuo portal Žena uz podršku Grand kafe

„Nisam okej, hajde da pričamo o tome“ je kampanja kojom portal Žena i Grand kafa obeležavaju nacionalni mesec mentalnog zdravlja i pridružuju se Ministarstvu zdravlja, Klinici „Laza Lazarević“ i Institutu za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, institucijama koje tokom juna sprovode važne aktivnosti na ovom polju. Hajde da imamo vremena za brigu o sebi, hajde da imamo vremena da pričamo o mentalnom zdravlju, jer je važno! Važno je reći prijateljici, važno je reći suprugu, važno je reći – „nisam okej, pomozi mi“. Važno je da ne zaobilazimo ovu temu i da ne patimo u tišini, već da naučimo da čitamo svoje emocije, da govorimo jasno o njima i da se obratimo ljudima koji nam mogu pomoći. Zato što je važno da razgovaramo o onome što nas tišti "Grand kafa" će za 100 osoba omogućiti po jednu besplatnu konsultaciju sa psihologom.

izvor:zena.blic.rs

Iz godine u godinu sve češće pričamo o zdravoj hrani, internet je pun saveta nutricionista kako se zdavo hraniti, a “bakini recepti” ponovo su u modi. Da li je zdrava hrana postala fiksacija ili potreba i da li zdravo može da preraste u bolesno?

U jednom nenaučnom članku Bretmana i Najta 1997. godine pojavio se pojam Ortoreksija nervoza (Orthorexia nervosa), koji je definisan kao kao „fiksacija na unos zdrave hrane sa ciljem da se izbegne bolest“.

Kako navodi načelnica Sektora za preventivnu medicinu VMA profesor dr Sonja Radaković, ortoreksija najčešće započinje bezazleno, kao želja da se unapredi ishrana, navike u ishrani ili opšte zdravstveno stanje. Prema njenim rečima, ortoreksija još uvek nije uvrštena u registar bolesti, odnosno još uvek se razmatra da li je treba klasifikovati kao mentalnu bolest, zavisnost ili ekstremni stil ishrane.

„Danas se smatra da ortoreksija obuhvata fanatične navike u ishrani, ali takođe i ekscesivnu fizičku aktivnost koja je sa time povezana. Prvi naučni članak koji je razmatrao ortoreksiju pojavio se 2004. godine, tako da je ta tema i dalje nova. U skladu sa ranim Bretmanovim opisom, u naučnim istraživanjima se kao glavno obeležje ortoreksije navodi opsednutost hranom i ishranom. Po nekim autorima, uobičajena klinička slika liči na ostale poremećaje ishrane, naročito na anoreksiju, a po drugima je bliža opsesivno-kompulzivnim poremećajima“, objašnjava dr Radaković na sajtu VMA.

Interesovanje za zdravu hranu povezano sa helitizmom

Pojačano interesovanje za zdravu ishranu, ističe ona, povezano je sa porastom svesti ljudi o zdravim stilovima života, odnosno pojavom takozvanog „heltizma“

„Heltizam polako postaje dominantna ideologija u savremenom razvijenom zapadnom društvu, a obuhvata promociju zdravlja i zdravog života, naročito u javnim medijima. Ova ideologija kao elemente i obeležja dobrog zdravlja nameće privlačno i mladoliko telo, zdrave navike u ishrani i redovno vežbanje. „Heltizam“ se takođe povezuje i sa diskursom savremene konzumentske kulture, gde vitko telo odražava zdravlje, ali takođe predstavlja i simbol uspešnog života, dok se gojazne osobe doživljavaju kao lenje, emotivno nestabilne i neprivlačne“, naglašava ona.

Šta je ortoreksija: Da li je zdrava hrana fiksacija ili potreba 

S obziron na to da ortoreksija nije još uvek klasifikovana kao bolest, nisu ni utvrđeni dijagnostički kriterijumi, što uveliko otežava procenu učestalosti.

„Razlike nisu primećene u pogledu pola, uzrasta i nivoa obrazovanja. Međutim, neke studije pokazuju da je ortoreksija češća među poklonicima takozvanih „kultova ishrane“ odnosno među veganima, frutarijancima, poklonicima ishrane sirovim namirnicama, a takođe i među pripadnicima pokreta za zaštitu životinja, kao i među pobornicima organske i genetski nemodifikovane hrane”, navodi dr Sonja Radaković.

Koliko je ortoreksija učestala

Do sada je, kako tvrdi dr Radaković, objavljeno svega nekoliko studija koje su se bavile učestalošću ortoreksije i one su utvrdile prisustvo ovog poremećaja u 6,9 odsto Italijana različitog zanimanja (opšta populacija), pa sve do 86 odsto u grupi osoba koje vežbaju jogu u Španiji.

„Ova neravnomerna učestalost upravo je odraz nedefinisanih kriterijuma, kao i veoma različite zastupljenosti u različitim društvenim grupama“, ocenjuje ona.

U Srbiji do sada nije sprovedeno nijedno istraživanje učestalosti ortoreksije kao posebnog entiteta. Rezultati jedinog istraživanja zdravih navika u ishrani (A.Đ. Jovičić iz 2017. godine) daju podatke o procentu osoba koje vode računa o ishrani, ali među njima nisu izdvojeni oni sa crtama ortoreksije. Za ovakva istraživanja koriste se upitnici (na primer ORTO-15), ali nisu još uvek validovani za našu populaciju. Ove osobe se retko viđaju u praksi dijetoterapeuta, pošto smatraju da se hrane pravilno i ne posećuju savetovališta za ishranu.

Crte ortoreksije

Osobe koje pokazuju crte ortoreksije najčešće se strogo pridržavaju programa ishrane, jedu češće i manje obroke, troše enormno mnogo vremena na izračunavanje energetske vrednosti, sadržaja vitamina i minerala u hrani, pažljivo čitaju deklaracije, procenjuju sadržaj „trans“ masti, pripremaju hranu na poseban način (često konzumiraju sirove namirnice) i po nekoliko sati dnevno analiziraju sopstvenu ishranu. Odbijanje hrane prilikom izlaska u restorane, prilikom porodičnih i drugih društvenih okupljanja, nošenje sopstvenog obroka za tu svrhu i slično, dovodi ove osobe u situaciju da budu socijalno izolovane i odbačene od okoline.

Takođe, osobe koje pokazuju crte ortoreksije često su fizički veoma aktivne i veoma se trude da postignu ili održe vitku figuru.

„Prema dostupnim literaturnim podacima, u faktore rizika za nastanak i razvoj ortoreksije takođe spadaju neodgovarajući odnos prema ishrani, već postojeći opsesivno-kompulzivni poremećaj ili drugi poremećaj ishrane (anoreksija, bulimija) i početno prekomerna telesna masa, odnosno gojaznost“, naglašava dr Radaković.

izvor:danas.rs

Da li vam se dešava da budete potpuno mokri nakon samo petominutnog brzog hoda? Da li brišete ruke nakon svakog rukovanja? Osim što prekomerno znojenje može da vas nervira, ponekad je znak mnogo ozbiljnijeg zdravstvenog stanja. Šta je hiperhidroza, te koja hrana usporava preterano znojenje, objašnjava Tatjana Popović, prvi sertifikovani health coach u Srbiji.

Većina slučajeva preteranog znojenja jeste bezopasna, međutim hiperhidroza može biti i znak problema sa štitnom žlezdom, dijabetesa ili infekcija. Ako je u pitanju prvi slučaj, izbor prave hrane vam i te kako može pomoći 

– Dobra vest je da je većina slučajeva preteranog znojenja bezopasna, međutim hiperhidroza može biti znak problema sa štitnom žlezdom, dijabetesa ili raznih infekcija. Ljudi koji imaju višak kilograma ili nisu u formi takođe su skloniji prekomernom znojenju.

Postoje prirodne varijacije u načinu na koji se ljudi znoje, baš kao što postoje varijacije u drugim telesnim funkcijama. Ako imate hiperhidrozu, možete se jako znojiti bez razloga – kada nemate povišenu telesnu temperaturu, kada je spoljašnja temperatura blaga ili niska, kada niste uznemireni i slično.

Dakle, hiperhidroza je prekomerno znojenje koje nije nužno povezano sa spoljašnjom, unutrašnjom temperaturom ili vežbanjem. Osim što ometa normalne dnevne aktivnosti, ova vrsta jakog znojenja može izazvati anksioznost.

Postoje dve osnovne vrste prekomernog znojenja – lokalizovana i generalizovana hiperhidroza.

– Lokalizovano znojenje je najčešći uzrok prekomernog znojenja. Ovaj oblik hiperhidroze pogađa tek 1–3% populacije i obično počinje u detinjstvu ili adolescenciji. Stručnjaci smatraju da se njen uzrok krije u manjim poremećajima nervnog sistema. Sam naziv ukazuje na to da je u pitanju lokalizovano znojenje, na određenim delovima tela, kao što su pazuh, prepone, glava, lice, ruke ili stopala. Ova vrsta prekomernog znojenja ne izaziva bolest i za suzbijanje njenih simptoma nije potrebno uzimati lekove.

Generalizovano znojenje je manje uobičajen oblik hiperhidroze koji izaziva znojenje po celom telu. Uzrokovano je nekim drugim, osnovnim zdravstvenim problemom poput menopauze, problemom sa štitnom žlezdom, dijabetesom, Parkinsonovom bolešću, reumatoidnim artritisom, anksioznošću...

– Budući da prekomerno znojenje može biti znak ozbiljnog osnovnog zdravstvenog stanja, važno je da se na vreme obratite lekaru, a postoje i određene namirnice koje vam mogu pomoći da ga ublažite.

Voda

Voda može pomoći u hlađenju tela, pa samim tim i u ublažavanju znojenja. Osim toga, budući da prekomerno znojenje može izazvati dehidraciju, jer se znojenjem gubi velika količina vode, konzumiranjem vode održavate telo hidriranim.

Voće i povrće s visokim udelom vode

I voće i povrće s visokim udelom vode može vam pomoći u smanjenju znojenja. Tu spadaju jabuke, grožđe, lubenica, jagode, narandže, celer, spanać, krastavci, zelena salata i brojna druga hrana.

Namirnice bogate kalcijumom

Kalcijum reguliše telesnu temperaturu i pomaže u suzbijanju znojenja. Osim mlečnih proizvoda, jedite tamnozeleno lisnato povrće, mahunarke, bademe i brojne druge namirnice koje sadrže ovaj mineral.

Namirnice bogate vlaknima

Budući da telo teže razgrađuje prerađene namirnice, prilikom njihovog varenja povećava se telesna temperatura, pa samim tim i znojenje. S druge strane, namirnice bogate vlaknima i niskim sadržajem masti se brzo vare, zato nek vaš izbor budu integralne žitarice, poput integralnog pirinča, kinoe i dr.

Namirnice bogate kalijumom

Brojne namirnice koje sadrže kalijum mogu da ublaže prekomerno znojenje. U njih spada i banana.

Saveti

Izbegavajte pića sa alkoholom i kofeinom, koji stimulišu nervni sistem i privremeno podižu broj otkucaja srca i krvni pritisak, te dižu telesnu temperaturu i pojačavaju znojenje
Birajte mlečne proizvode s nižim sadržajem masti, jer se masti duže vare, što dovodi do zagrevanja tela, a zatim i znojenja

izvor:zena.blic.rs

Sardele su veoma zdrava namirnica, a reč je o ribi iz porodice haringi (Clupeidae).

Ova nutritivno bogata riba prepuna je belančevina, a tu su i omega 3-kiseline koje uravnotežuju holesterol u krvi i deluju protivupalno kao i vitamini B grupe, koji se takođe u sardelama nalaze u velikim količinama, naročito vitamin B12, navodi Tportal.

Sardela je odličan izvor vitamina D i kalcijuma, a u značajnoj količini sadrži i fosfor, gvožđe, selen, magnezijum i jod.

Budući da se sardela hrani planktonom i nalazi se na dnu prehrambenog lanca u moru, stručnjaci ističu kako se zbog toga u sardelama, za razliku od nekih drugih vrsta ribe, ne nakupljaju teški metali poput žive.

Zbog toga je preporuka da se ova riba što češće konzumira, a njezina je prednost je i u tome što se brzo i jednostavno priprema, a cenovno je prihvatljiva.

Pečene ili konzervirane sardele i slani fileti odlično se slažu s npr. povrćem u salatama, ali i s krompirom i testeninom, piše tportal.

U Srbiji će danas biti pretežno sunčano i veoma toplo, samo na istoku i u planinskim predelima tek ponegde je moguć kratkotrajni pljusak sa grmljavinom.

Kako se rashladiti i sačuvati od sunca tokom vrelih dana? Foto: Vladimir Živojinović / Ringier

Duvaće slab, promenljiv vetar. Najniža temperatura iznosiće od 15 do 20, najviša dnevna od 31 do 34 stepena. I u Beogradu će danas biti sunčano i veoma toplo. Prema izgledima vremena za narednih sedam dana, do ponedeljka, četvrtog jula, biće prava tropska atmosfera sa jakim suncem i velikom vrućinom, naročito od srede, 29. juna, kada će maksimalne temperature preći 35 stepeni Celzijusa, a ponegde se očekuju i tropske noći. To povlači sa sobom jedno jako važno pitanje - kako se sačuvati od vrućine i rashladiti?

Prvo i osnovno - iz kuće ne izlazite bez vode i šešira, a ovo su simtomi koje ne smete da zanemarujete.

DEHIDRACIJA -Predstavlja smanjenje telesne količine vode.

SIMPTOMI: Žeđ, suva usta, umor, nesvestica, opšta slabost.

PRVA POMOĆ: Potrebno je nadoknaditi izgubljenu tečnost i minerale, dehidriranu osobu je potrebno umiriti, staviti u sedeći ili ležeći položaj, dati joj da pije vode ili rastvore za nadoknadu tečnosti i elektrolita, potrebno je vršiti stalni nadzor dehidrirane osobe, ako joj se stanje ne popravlja pozovite hitnu pomoć ili potražite savet lekara.

SUNČANICA – Oblik toplotnog udara koji nastaje izlaganjem glave direktnom uticaju sunčevih zraka.

SIMPTOMI: Slabost, mučnina i povraćanje, glavobolja, vrtoglavica, nemir, smušenost, crvenilo u licu, zujanje u ušima. U težim slučajevima dolazi do omamljenosti, proširenja zenica i nesvestice uz ubrzane otkucaje srca i plitko ubrzano disanje, a u najtežim slučajevima može doći i do opasnosti po život.

PRVA POMOĆ: Preneti osobu u hladovinu ili rashlađenu prostoriju, osloboditi je suvišne odeće, stavljati hladne obloge na glavu, ako je pri svesti davati hladne napitke.

TOPLOTNI OSIP – Nadražaj kože izazvan prekomernim znojenjem zbog toplog vremena. Izgleda kao skup plikova ili prištića koji se najčešće javljaju na vratu, gornjem delu grudnog koša, u preponama, ispod grudi ili na unutrašnjem delu lakta.

SIMPTOMI: Crveni osip sa jakim svrabom

PRVA POMOĆ: Osigurati boravak u hladovini ili rashlađenoj prostoriji i obući suvu odeću. Nanositi hladne obloge na osip. Kod ovakvih osoba obično se ne preporučuje nanošenje krema, već upotreba dečjih pudera za kožu.

TOPLOTNI GRČEVI – Bolni grčevi u mišićima koji se javljaju nakon velikih fizičkih opterećenja kod osoba koje se mnogo znoje. Osobe koje se obilno znoje su osetljivije na mogućnost pojave toplotnih grčeva jer se znojenjem gubi so, a smanjen nivo soli u mišićima izaziva bolne grčeve u rukama, nogama ili stomaku.

SIMPTOMI: Koža je bleda i znojava, temperatura normalna, a na zgrčenom mišiću možemo opipati zadebljanje.

PRVA POMOĆ: Potrebno je da osoba prestane sa svim aktivnostima, skloniti je sa sunca u hlad ili rashlađenu prostoriju, dati joj da pije vodu ili prirodne voćne sokove. Ne nastavljati s napornim fizičkim radom ni nekoliko sati posle grčeva, jer se može javiti iscrpljenost ili toplotni udar. Ukoliko grčevi potraju duže od sat vremena, potražiti medicinsku pomoć.

TOPLOTNA ISCRPLJENOST – Zdravstveni problem koji se može razviti i nekoliko dana posle izlaganja visokim temperaturama, usled fizičkih aktivnosti, ako je unos tečnosti bio nedovoljan.

SIMPTOMI: Umor, slabost, vrtoglavica, glavobolja, nesvestica, mučnina i povraćanje, mišićni grčevi, otežano znojenje, bleda, hladna i vlažna koža, ubrzano i površno disanje.

PRVA POMOĆ: Skloniti osobu sa sunca u hladniji prostor, postaviti je u ležeći položaj sa blago podignutim nogama i davati joj puno tečnosti (voda, bezalkoholni napici), prskati vodom i hladiti ventilatorom. Iz toplotne iscrpljenosti može se razviti toplotni udar, pa ako se navedeni znaci pogoršavaju ili traju duže od jednog sata, potrebna je hitna medicinska pomoć.

TOPLOTNI UDAR - Najteži zdravstveni problem koji može biti izazvan visokim temperaturama, usled gubitka kontrole nad temperaturom tela i nesposobnosti hlađenja, temperatura tela poraste za samo 10-15 minuta (40,5 °C ili više), a puls ubrzan (čak i preko 160 otkucaja u minuti). Ukoliko se ne prepozna na vreme, toplotni udar može dovesti do težih oštećenja zdravlja, pa čak i do opasnosti po život.

SIMPTOMI: Crvena, topla i suva koža (bez znojenja), jaka glavobolja, mučnina, vrtoglavica, ubrzani puls, izuzetno visoka temperatura, gubitak svesti.

PRVA POMOĆ: Prenesite osobu u hladovinu ili rashlađeni prostor, postaviti je u ležeći položaj na leđa ako je pri svesti, ako nije, postaviti na bok, podići noge iznad nivoa glave, polivati osobu hladnom vodom. Kontrolišite telesnu temperaturu i pokušajte da je spustite ispod 38°C. Odmah pozovite hitnu pomoć.

Pijte što više tečnosti, ako se preterano znojite, unosite što više mineralne vode. Izbegavajte sunce u periodu od 11 do 16 časova i birajte laganu odeću od prirodnih materijala.

Kako se rashladiti?
Ako smo preduzeli sve neophodne mere i poslušali savete za zaštitu od prejakog sunca, a želite da se rashladite i u "toplini" svog doma ili bašte kafića uživate u letnjoj atmosferi, ovo je sve što vam treba, odnosno ne treba.

Za početak, izbegavajte ledenu vodu. Zbog nje, odnosno reakcije organizma, može vam postati još toplije. Ne treba piti ni gazirana pića jer dodatno podstiču gubitak tečnosti.

Ali vam tuširanje može pomoći, ali samo ako se tuširate mlakom vodom. Ukoliko se kupate hladnom, trenutno ćete se rashladiti, a onda će vaše telo početi da se ubzano znoji.

Bazeni su odlično mesto da se rashladite tokom vrelih dana, ali izbegavajte predugo izlaganje jakom suncu
Bazeni su odlično mesto da se rashladite tokom vrelih dana, ali izbegavajte predugo izlaganje jakom suncuFoto:Profimedia
Postoji i hrana koja vas može rashladiti, odnosno ugrejati. Tako treba sa jelovnika izbaciti usoljenju i začinjenu hranu, industrijske namirnice, brzu hranu, sir, jaja, i "tešku" hranu u koju spada roštilj.

Sa druge strane, tokom ovih pakleno toplih dana znojenjem kada gubimo veliku količinu tečnosti, određena hrana (kao i napici smiksani od sledećih namirnica) imaju hidrirajući efekat na organizam.

Krastavac
Krastavac sadrži 96 odsto vode, bogat je vitaminima A, C, K i magnezijumom. Ovo povrće pomaže u regulisanju unutrašnje temperature organizma i podstiče izbacivanje toksina.

Ananas
Osim što hidrira, ananas sadrži enzim bromelain, koji pomaže u razgradnji proteina, olakšava varenje i sprečava nadutost.

Jabuka
Jabuka srednje veličine ima oko 191 ml vode. Ona je odličan izvor antioksidanata, vlakana i kvercetina, biljnog pigmenta koji je poznat po protivupalnim svojstvima, zbog čega ima snažan uticaj na zdravlje.

Spanać
Spanać, pored velike količine vode, bogat je i luteinom, kalijumom, vlaknima i folatom, koji je dobar za mozak. Takođe, jedna šolja spanaća sadrži 15% dnevne potrebe za vitaminom E.

Lubenica
Lubenica ima 92 odsto vode, a dobar je izvor kalijuma, vitamina A, B6 i C. Ovaj omiljeni letnji plod obiluje velikom količinom antioksidanta likopena, koji štiti od stresa.

Kako da rashladite kuću ili stan, a nemate klimu
Potrudite se da rashladite i prostoriju u kojoj boravite (ako nemate klima uređaj): držite spuštene roletne, neka što manje električnih aparata bude uključeno, povremeno na zglobove, čelo ili vrat stavite vrećice sa ledom, ispred ventilatora stavite posudu sa vodom što će dodatno smanjiti temperaturu.

Ako koristite klimu, imajte na umu da temperaturna razlika između unutrašnje i spoljašne sredine ne sme da bude velika.

izvor:zena.blic.rs

Koja žena ne sanja o lepoj, zdravoj, sjajnoj i privlačnoj kosi? Ipak često zaboravimo da obratimo pažnju na to da izgled kose može da bude upozorenje na neke zdravstvene probleme.

Jureći dobru frizuru ili privlačnu boju kose ne obraćamo pažnju na neke propratne signale koje kosa može da nam pošalje i koji svakako mogu da budu alarm da nešto nije u redu sa našim zdravljem.

Nije naravno uvek slučaj da kosa bude slika i prilika našeg zdravstvenog stanja. Naravno da će kosa ako se često izlaže toploti ili farbanju nužno postati suva, tanka i lomljiva. Tako da previše tretiranja kose raznim preparatima može da dovede do mehaničkog oštećenja same vlasi i da to naravno ne bude nikakav signal da nešto nije u redu sa našim zdravljem.

Šta pati u samoj vlasi kose?

Struktura kose nije ujednačena. Kosa je sastavni deo našeg organizma. Ona svojim korenom ulazi duboko u sam sloj dermisa a tu se nalazi i folikul dlake(praznina odnosno čašica u kojoj se dlaka rađa). U samom folikulu dlake nalaze se ćelije koje se dele i formiraju strukturu od posebnog proteina koji se zove keratin i on čini 78% kose.

Sam keratin je tvorevina organizma, kao što je naravno i kosa slika i prilika stanja čovekovog tela. Prema tome, ako nešto nije u redu sa zdravljem – kosa će dati znak. Potrebno je samo da znate da prepoznate.

Tri sloja kose-slika tela iznutra

Vlas kose ima tri sloja, ta tri sloja su svakako mogući pokazatelji nekih zdravstvenih problema u ljudskom telu.

Unutrašnji sloj dlake je tzv. medulla

Ovde ulaze hranljivi sastojci iz organizma, pa samim tim ako je kosa suva, brzo puca i deluje nezdravo bez obzira na sav trud koji se oko kose napravi. Postoji mogućnost da ishrana nije adekvatna i da vam nedostaju kako vitamini tako i minerali u ishrani.

Srednji sloj tzv. korteks

Ovaj sloj zauzima 90% ukupne debljine dlake, bogat je proteinima i tu se nalazi i melanin tj. pigment koji je odgovoran za boju same kose. Ako kosa nema sjaj i punoću onda je to slika i prilika nedostatka vitamina u ishrani.

Treći sloj je spoljna školjka odnosno kutikula

Kutikula pokriva kosu poput ploče. Ako je kosa elastična, glatka i sjajna onda je količina vode u kutikuli a samim tim i u organizmu dovoljna. Ako kosa nije takva onda je to jasan znak da postoji nedostatak vode u organizmu tj. dehidratacija.

Pored ova tri sloja kose koji nagoveštavaju i ukazuju na probleme sa organizmom veoma je važan i sebum. Sebum je bukvalno rečeno masnoća koju izlučuje naše telo.

Naravno da je jako važno da se sebum pravilno luči u organizmu. Ako je kosa zdrava onda je i količina sebuma u njoj na normalnom nivou. Ako je kosa sa druge strane jako masna i teško je održavate onda vaš organizam izbacuje previše masti,  pa se i sebum u samoj kosi gomila, a reflektuje se kroz masnu kosu koju je teško održati čistom i urednom.

Mnogo je bolesti i same kose kao što je, na primer, saboreja odnosno hronično zapaljenje kože glave. Ipak jako dobra i važna vest je da saboreju rešava šampon. Kozmetologija i dermatologija su napredovale i napreduju svakoga dana tako da je bogat i šarenolik izbor koji nam se nudi kroz razne šampone, pakovanja… Kosa se može uspešno izlečiti ako se nadje prava formula i ako se tome posvetite.

Naravno, nas sada više intresuju konkretne organske bolesti na koje može da nas upozori zdravstveno stanje kose.

Koje to organske bolesti i stanja kvare strukturu kose?

Šta to može da se dešava u telu, da vam ne stvara tegobe i probleme, a da opet “tinja” u vama? Postoje stanja i bolesti koje možete u prvoj fazi prepoznati po kvalitetu i stanju kose.

Anemija – nedostatak gvožđa

Anemija, malaksalost i pospanost su slika i prilika nedostatka gvožđa. Ipak, nije u svakom slučaju takva klinička slika. Nekada se neostatak gvožđa u organizmu pokaže tek nakon vađenja krvi. Ovde kosa može da bude jedan od jasnih pokazatelja da nešto nije u redu.

Ako je kosa suva, krta i lomljiva onda ne bi bilo loše da prekontrolišete  svoju krvnu sliku, i to posebno količinu gvožđa. Razne dijete, ekstremno i naglo mršavljenje može dovesti do kompletnog narušavanja dobre krvne slike, a samim tim i do loše kose kojoj takođe nedostaje gvožđe. Uz to telesnu anemiju prati i pojačano opadanje kose.

Dijabetes

Dijabetes je današnja savremena bolest i praktično je svaki treći čovek ima. Kosa može dati jasan znak da možda nije baš sve u najboljem redu kada je u pitanju regulacija nivoa šećera u krvi. Kod dijabetesa i insulinske rezistencije se javlja problem sa cirkulacijom i dotokom krvi u koren dlake. Tako da opadanje kose, a često i veoma slab ili nikakav rast kose može biti slika i prilika dijabetesa.

Hronični stres

Svi smo mi pod stresom i nije to nikakav nov podatak. Koliko god se mi sami trudili da budemo smireni i pribrani, uvek se nađe neko ili nešto da nam pomeri tlo pod nogama. Stres je prisutan i ne može se pobeći od toga.

Ali ako ste konstantno pod stresom i ako ne znate kako sa njim da se izborite onda ćeš definitivno imati problem sa opadanjem kose. Kod hroničnog stresa javlja se opadanje kose na pečate (alopecija) ili dolazi do proređivanja kose.

Loša i neuredna ishrana

Kosa se hrani mineralima i vitaminima iz tela. Upravo zato ako dođe do poremećaja u ishrani i ako ne unosite dovoljno hranljivih materija, kosa će patiti i neće izgledati ni zdravo ni lepo ni negovano. Ako  telo pati za nekim vitaminom iz hrane onda će kosa biti tanka, delovaće iskrzano, a nije isključeno ni da pojačano opada.

Upravo zato ekstremne dijete i naglo mršavljenje pogađaju kosu i biće potrebno jako puno vremena da vrati stari sjaj.

Infekcije

Razne infekcije koje nastaju u telu, kao što su bakterijske ili gljivične, koje daju spore simptome mogu se prvo primetiti na kosi. Usled infekcija dolazi do opadanja kose, kosa je krta i izgleda istrošeno.

Autoimune bolesti

Autoimune bolesti koje su poznate kao veoma podmukle i koje se jako kasno ispoljavaju kroz svoje jasne simptome mogu da se pokažu u prvom talasu na primeru kose. Jedna takva bolest koja dovodi do oštećenja kose i opadanja kose je i lupus. Pored lupusa mnogo drugih bolesti iz spektra autoimunih bolesti mogu da svoje prve znake pokažu kroz opadanje kose.

Odgovor na pitanje koje je u naslovu je jasan, kosa svakako može da ukaže na mnoge zdravstvene probleme. Zato vodite računa o svom zdravlju, naravno i o svojoj kosi. Obratite pažnju na promene i na signale koje vam kosa šalje, mogu vam biti od velike koristi.

Verovatno ste bar jednom sebi obećali da ćete otići ranije u krevet, a onda ste pola sata skrolovali po društvenim mrežama ili surfovali internetom.

Teško je ostaviti telefon u drugoj prostoriji i odjaviti se, čak i na nekoliko sati. Ali korišćenje telefona neposredno pre spavanja može uticati na vaše zdravlje više nego što mislite.

Sajt "Bright Side" uradio je istraživanje kako bi otkrili kako telefon u krevetu može uticati na vaše opšte blagostanje.

1. Može dovesti do povrede očiju
Ako ste ikada osetili da vam se vid iznenada zamaglio nakon što ste proveli sate listajući svoj "feed", definitivno niste sami. Kada se naprežete dok koristite pametni telefon, to može dovesti do naprezanja očiju, stanje poznato i kao "umorne oči". Da biste zaštitili svoje oči, pokušajte da smanjite osvetljenost ekrana i izbegavajte predugo korišćenje telefona.

2. Može vam poremetiti san
Kada konačno legnete u krevet na kraju dugog dana, možda će vam biti primamljivo da provedete još malo vremena proveravajući svoje poruke ili čitajući vesti. Ali ova navika nije tako bezopasna kao što se čini, a korišćenje telefona blizu vremena za spavanje može vas sprečiti da se dobro naspavate.

Plavo svetlo sa vašeg pametnog telefona ne utiče samo na vaš vid, već može i da poremeti ciklus spavanja i buđenja, što zauzvrat može izazvati više zdravstvenih komplikacija.

3. Može dovesti do bolova u vratu
Ako ste upoznati sa dosadnim osećajem bola u vratu, onda korišćenje telefona u krevetu može pogoršati postojeće stanje. Kada nagnete glavu napred da biste pogledali u ekran, na mestima se naprežu mišići na vratu, što izaziva bol. Ako ne možete da zamislite da idete u krevet a da ne proverite telefon, pokušajte da ga držite u visini očiju kako biste izbegli naprezanje mišića.

4. Može dovesti do bržeg starenja vaše kože
Možda trošite mnogo novca na skupu negu kože, ali nešto tako jednostavno kao što je korišćenje telefona u krevetu može da sabotira sve vaše napore.

Kada pogledate dole u ​​svoj telefon, to uzrokuje pojavu linija i nabora na vratu, što zauzvrat može učiniti da izgledate prerano ostareli.

Da li koristite telefon pre spavanja? Da li ste ikada pokušali da prekinete ovu naviku?

izvor:zena.blic.rs

Lujza Hej:
“Poremećaj: vitiligo.
Uzrok: nepripadanje. Osoba ima osećaj da se nalazi izvan svih i svega.”

To bi, ukratko, mogla biti jedna od definicija vitiliga.

Sa vitiligom niste sigurni ni u šta.

Niste sigurni zašto je došao, ne znate da li će se proširiti, ne znate kako da ga se rešite.

Ono što zasigurno znate je da okolina ne razume vitiligo. Primećujete poglede, primećujete neznanje… A iz neznanja se rađaju teorije.

Da li je vitiligo prenosiv? Da li je opasan? Da nije šuga? Zašto imaju fleke, kakva je to bolest?

Lakše je stvoriti teoriju, nego se informisati.

Lakše je povrediti čoveka, nego ga lepo pitati. Zašto bismo pitali, kada možemo sami smisliti odgovor?

Vitiligo je poremećaj prilikom koga dolazi do pojave belih fleka po telu. Razlikuje se po tipovima, a uzrok je još uvek nepoznat. Nije prenosiv, nije zarazna bolest, samo gubitak pigmenta. Ne boli. Po MKB (međunarodna klasifikacija bolesti) šifra dijagnoze vitiliga je L80. Često se naziva stanjem, a ne bolešću.

Dešava se da je povezan sa drugim autoimunim poremećajima. Svetski dan osoba sa vitiligom obeležava se svakog 25, juna, u čast uspomene na Michael Jacksona, jednog od najpoznatijih ljudi sa vitiligom.

Nauka napreduje, ali nedovoljno u slučaju vitiliga, jednostavno nije interesantan. Nije isplativ za farmaceutske kuće, jer sa njim živi jednocifren procenat ljudi. Posebnih ljudi.

Ljudi koji su emotivniji od drugih, zato su ga i dobili.

Ljudi koji su u vašem okruženju i svakodnevno se nadaju da, kada izađu iz kuće, neće sresti poglede i komentare.

To im ne treba! Treba im razumevanje i podrška. Treba im da ih prihvatite takvima kakvi jesu, da ih ne zagledate.

Najviše od svega im treba da im nikada ne kažete :”Ma, to ti nije ništa strašno, ali je neizlečivo.”

To ionako slušaju svaki dan, što je najgore, često i od najstručnijih ljudi. A ništa nije neizlečivo. Neizlečivo ne postoji!

Sama sam svedok tome i poznajem mnogo ljudi koji su pobedili to “neizlečivo”. Do tog momenta borite se sa njima, pružite im ruku, ne gurajte ih. Roditeljima dece sa vitiligom nemojte govoriti da se ne nerviraju što će im dete biti šareno, jer postoje mnogo teže bolesti.

Verujte, njima je vitiligo već dovoljno težak. Pogledi bole. Bolelo je i mene dok sam bila jedan od tih roditelja.

Moj sin danas nema vitiligo, mi smo se izborili. Za sve one koji se još uvek bore… Olakšajte im tako što ćete svoju okolinu naučiti da razume.

I da prihvati. Da voli, kao što se mogu voleti i ljudi bez fleka. Jedna flekica manje ili više, srce je isto.

Mеsеc јun prоglаšеn је Nаciоnаlnim mеsеcоm mеntаlnоg zdrаvljа u Srbiјi. Kako bismo i mi doprineli podizanju svesti o značaju mentalnog zdravlja, odlučili smo da na portalu Žena.rs do kraja juna objavljujemo seriju tekstova iz ove oblasti. U okviru naše kampanje „Nisam okej, hajde da pričamo o tome“, koju smo pokrenuli u saradnji sa Grand kafom, predstavljamo vam servise koji pružaju psihijatrijsko-psihološku pomoć, a besplatni su i anonimni.

Predstavljamo vam servise koji pružaju psihijatrijsko-psihološku pomoć, besplatni su i anonimni 

- Pošto je bolje sprečiti, nego lečiti, treba se javiti stručnjacima, jer se tehnike suočavanja sa stresom mogu naučiti. Zdravstveni sistem Srbije, koji počiva na tri osnovna principa – jednakost, solidarnost i dostupnost, može da odgovori i na ove izazove kroz široku mrežu službi za zaštitu mentalnog zdravlja od domova zdravlja, specijalnih i opštih bolnica, kliničko bolničkih i kliničkih centara, klinika i instituta garantuje ljudske i druge resurse koji mogu kvalitetno zaštiti mentalno zdravlje stanovništva – kaže prof. dr Ivana Stašević Karličić, psihijatar i v.d. direktor Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“.

0800-309 - 309
Nacionalni servis za zaštitu mentalnog zdravlja Ministarstva zdravlja i Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ (opcija 1 - Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva, opcija 2 - Nacionalna linija za psihosocijalnu podršku u uslovima epidemije Kovid 19, opcija 3 – Nacionalna linija za pomoć adolescentima i opcija 4 – Nacionalna linija za psihološku podršku ženama pre, u toku i nakon trudnoće) je anoniman i besplatan.

011/36-12-467 i 064/86- 52-520

Centar za mentalno zdravlje u Beogradu, Terazije broj 3, treći sprat, predstavlja savetovalište koje promoviše mentalno zdravlje i bavi se prevencijom. Kroz njega je do sada prošlo više od 13.000 ljudi od kojih više od polovine nisu bili bolesni već su imali probleme koje su prevenirali. U Centru za mentalno zdravlje rade profesionalci iz Klinike “Dr Laza Lazarević” - psihijatri, psiholozi, socijalni radnici, defektolozi, medicinske sestre. Radno vreme Centra za mentalno zdravlje je svakog radnog dana od 09 do 19 sati.

Aplikacija „Uvek uz tebe“
Klinika „Laza Lazarević“ lansirala je jedinstvenu mobilnu aplikaciju pod nazivom „Uvek uz tebe“. Aplikacija je razvijena je da bi učinila dostupnom potrebnu psihološku pomoć i podršku u svakom trenutku i na svakom mestu.

Uz ovu aplikaciju možete saznati razne zanimljivosti vezane za mentalno zdravlje, kao i načine i savete kako da ga unapredite. Dostupan je i niz edukativnih materijala koji se bave problemima anksioznosti, depresije, stresa kao i one koji se odnose na psihičko zdravlje tokom pandemije i trudnoće.

Jedna od važnijih funkcija aplikacije je i brzi test za samoprocenu depresivnosti koji možete rešiti i potom se obratiti stručnjacima za savet, a aplikaciju možete preuzeti na sajtu Klinike www.lazalazarevic.rs

0800-300-303
Centar za pružanje emotivne podrške osobama u krizi i prevenciju samoubistva „Srce“ iz Novog Sada. Svakog radnog dana, od 17 do 23 časa, petkom i subotom od 14 do 04, volonteri ovog Centra razgovaraju s ljudima koji su usamljeni, uznemireni, povređeni, tužni, očajni, nesigurni i - slušaju ih.

116 111
Nacionalna dečja linija Srbije (NADEL) je prvi stalno dostupan telefonski savetodavni servis za decu, mlade i odrasle zabrinute za decu, pod nazivom SOS dečija linija. Ovu uslugu realizuje Centar za zaštitu odojčadi dece i omladine iz Beograda.

024 553 000
Društvo SOS telefon iz Subotice je humanitarna organizacija za psihosocijalnu pomoć i podršku putem telefona. Dostupan je od 17 do 22 sata, radnim danima, vikendom i praznicima.

Portal Žena i Grand kafa pokrenuli su kampanju Nisam okej, hajde da pričamo o tome
„Nisam okej, hajde da pričamo o tome“ je kampanja kojom portal Žena i Grand kafa obeležavaju nacionalni mesec mentalnog zdravlja i pridružuju se Ministarstvu zdravlja, Klinici „Laza Lazarević“ i Institutu za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, institucijama koje tokom juna sprovode važne aktivnosti na ovom polju. Hajde da imamo vremena za brigu o sebi, hajde da imamo vremena da pričamo o mentalnom zdravlju, jer je važno! Važno je reći prijateljici, važno je reći suprugu, važno je reći – „nisam okej, pomozi mi“. Važno je da ne zaobilazimo ovu temu i da ne patimo u tišini, već da naučimo da čitamo svoje emocije, da govorimo jasno o njima i da se obratimo ljudima koji nam mogu pomoći. Zato što je važno da razgovaramo o onome što nas tišti "Grand kafa" će za 100 osoba omogućiti po jednu besplatnu konsultaciju sa psihologom.

izvor:zena.blic.rs

Svi to već dobro znamo, ali uvek je dobro podsetiti se na važnost unosa dovoljno tečnosti tokom velikih vrućina. To se pre svega odnosi na konzumaciju većih količina vode i lakših napitaka poput nezaslađenih sokova, dok kofein i alkohol treba izbegavati.

Pored vode, pri visokim temperaturama, kada se obilno znojimo, važno je obratiti pažnju i na povećan unos elektrolita, na primer konzumiranjem sportskih, odnosno izotoničnih i energetskih napitaka. Pojačano znojenje dovodi do toga da telo gubi vodu, ugljene hidrate i elektrolite (posebno natrijum), koje treba nadoknaditi, piše Zadovoljna.hr.

Elektroliti su supstance neophodne za funkcionisanje nervnog sistema i regulaciju nivoa telesnih tečnosti. Neophodni su za pravilno funkcionisanje svih ćelija u telu i igraju ključnu ulogu u regulisanju pH vrednosti u telu, pravilnom funkcionisanju mišića i prenosu nervnih signala. Elektroliti mogu nositi pozitivna ili negativna električna naelektrisanja, a najvažniji elektroliti za ljudsko telo su kalcijum, magnezijum, kalijum, natrijum i hloridi.

Unos elektrolita će smanjiti osećaj umora i iscrpljenosti koji često dolazi sa visokim temperaturama, a simptomi nedostatka elektrolita u telu su grčevi u nogama, glavobolja i nesanica.

Pored određenih napitaka, elektroliti se mogu nadoknaditi konzumiranjem određenih namirnica, koje uključuju:

sveže voće kao što su limuni, pomorandže, jagode, bobice, ananas, lubenice, breskve, grožđe
sveže povrće kao što su spanać, kelj, kupus, paradajz, blitva, kelj, paprika i krompir
mleko, sir i drugi mlečni proizvodi orasi, semenke i žitarice.

izvor:danas.rs

Nova istraživanja, koja je predvodio Tim Spektor, profesor genetske epidemiologije iz Londona, pokazuju da bi prvi obrok u danu trebalo da imamo tek u 11 sati, ukoliko pokušavamo da smršamo.

Profesor ističe kako većina ljudi sada večera mnogo kasnije, oko 21 sat. Spektor navodi da je doručak u 11 sati jedini način za postizanje 14 sati posta. Post od 14 (ili više) sati između večere i doručka dokazano je jedna od najzdravijih metoda za metabolizam i gubitak težine. Ovom strategijom možete vrlo brzo izgubiti 2–5 kilograma.

"Moramo ponovo da razmislimo o svemu što su nam rekli da je nezdravo, jer izlazi toliko novih istraživanja", rekao je Spektor za "Dejli mejl" (Daily Mail).

Dodaje kako većina ljudi i dalje jede rano, iako večera sve kasnije. Čak i oni koji ne večeraju u to vreme sigurno će jesti neke grickalice do 21 sat, što otežava postizanje 14-satnog razdoblja posta. Stoga je najjednostavnije premestiti doručak na 11 sati.

Kako je profesor došao do tih saznanja?

Naime, Spektor je proučavao pleme Hadza, moderne lovce-sakupljače koji žive u Tanzaniji i ne pate od gojaznosti ili dijabetesa tipa 2. Pleme nema reči za doručak, a obično počinju da jedu u 10.30 ili 11.00 svaki dan.

Među naučnicima, ograničeno vreme za obrok sve se više doživljava kao način da budete zdraviji i smršate. Zapravo, profesor podržava intervalni post, samo s kraćim razdobljem.

Šta je intervalni post?

To je oblik ishrane koji dopušta da jedete sve namirnice, ali samo u određeno vreme. Svrha intervalnog posta je pre svega više zdravlja, aktivnije starenje i kvalitetniji život.

Intervalni post ima nekoliko varijacija: 16/8 u kojem jedete tokom osam sati, a 16 postite. Na primer, jedete normalne obroke od 11 do 19 sati, a preostalo vreme ne jedete ništa.

Zatim oblik 6/1 koji se sprovodi tako da se šest dana u nedelji normalno jede, a jednog dana, obično je to petak, potpuno se posti, odnosno ne unose se kalorije uopšte, a piju se voda i nezaslađeni čajevi.

Postoji i varijanta povremenog posta 5/2. Dva dana nedeljno broj kalorija se smanji na minimum (500–600), a ostalih pet dana jede se uobičajeno.

Autofagija

Dok je telo u razdoblju gladovanja (posta) pokreće se autofagija. To je mehanizam samoočuvanja putem kojeg telo može da ukloni oštećene i bolesne ćelije te se tako očisti od toksina. Svrha autofagije je uklanjanje ostataka i samoregulacija metabolizma na nivou ćelija, koje će uticati na celo telo i dovesti do optimalnog zdravlja. Time se postiže bolje zdravlje, ali i mršavljenje.

Tokom letnjeg perioda i visokih temperatura, lagana i osvežavajuća hrana je naš prvi izbor. Tada jedemo više voća i povrća i osećamo se bolje, energičnije i zdravije.

Svi znamo da je voće važan deo ishrane. Odličan je izvor vitamina, minerala, antioksidanata i vlakana, koji su sa nutritivne tačke gledišta neophodni za normalno funkcionisanje organizma i mogu pomoći u smanjenju rizika od raka, srčanih oboljenja i dijabetesa.

Međutim, postoji debata o tome kada i kako treba da konzumiramo voće da bismo dobili najviše koristi.

Vodiči o zdravoj ishrani obiluju savetima da voće treba jesti samo na prazan stomak kako bismo uneli što više hranljivih materija i pokrenuli naš sistem za varenje. Takođe, jedenje voća posle obroka izaziva fermentaciju, a voće posle obroka je izuzetno teško svarljivo.

Kada treba da jedemo voće?

Međutim, istraživanja su pokazala da to nije tačno. Kako Healthline objašnjava, sistem za varenje je dizajniran da apsorbuje što više hranljivih materija iz hrane i uvek je spreman za rad.

Doba dana ne može uticati na ishranu određene namirnice. Međutim, trebalo bi da obratimo više pažnje na to kako se hranimo. Ako hranu pojedemo prebrzo, naše telo će imati problema da probavi ono što smo pojeli, bez obzira da li je u pitanju kajsija ili parče pice.

 Iako ne postoji utvrđen raspored kada treba da jedemo voće, trebalo bi da jedemo četiri porcije dnevno. Dobra vest je da ovo uključuje voćne deserte koje obožavamo tokom letnjih meseci, prema Američkom udruženju za srce.

„Jedite dugu“

Za one koji žele da smršaju, najbolje bi bilo da konzumiraju voće pre svakog obroka. Vlakna koja se nalaze u voću deluju kao posebna vrsta ugljenih hidrata iz kojih ne upijamo kalorije, već nas održavaju sitima. Drugim rečima, voće će nas zasititi, pa ćemo jesti manje nezdrave hrane.

Malina, kupina, marakuja i šipak najbolje će vam pomoći da smršate, kažu nutricionisti.

 Verovatno ste bar jednom videli izraz „pojedi dugu” na društvenim mrežama. Ovaj Instagram savet hvale mnogi stručnjaci jer su hranljiva jedinjenja koja voću daju boju zapravo antioksidansi, a poznato je da se bore protiv slobodnih radikala i smanjuju upale u telu.

Ako osećate da vaše telo teško razgrađuje voće, najbolje bi bilo da ga prokuvate kako biste ‘omekšali’ vlakna u njemu i kako bi varenje bolje funkcionisalo, kaže nutricionista Keri Gabrijel.

izvor:danas.rs

Leto je oduvek bilo izazov za vektorske bolesti, a poslednje dve sezone, njima se pridružio i korona virus. Ovog leta, između ostalih oboljenja pretnja su i majmunske boginje i hepatitis nepoznatog porekla. Većina bolesti koje prete u letnjim mesecima potiču od insekata, u Srbiju se obično uvezu, odnosno, naši građani se njima zaraze tokom boravka u drugoj zemlji, ali opet one popunjavaju našu statistiku.

To međutim nije slučaj ako govorimo o groznici Zapadnog Nila, koju prenosi komarac, a od koje godinama unazad obolevaju i građani u Srbiji, ili o lajmskoj bolesi - koju prenosi krpelj.

Evropa i svet se, međutim, suočavaju sa majmunskim boginjama za koje je i naš zdravstveni sistem pripremljen upustvom koje je izdao Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut". Pre toga smo izučavai hepatitis nepoznatog porekla, a ono što je najnovije u svetu jeste da je denga groznica, koju prenosi tigrasti komarac, buknula u Singapuru.

Međutim, kako struka kaže za Telegraf.rs, mi bismo jedino u našoj zemlji trebalo da obratimo pažnju na groznicu Zapadnog Nila i boreliju, a za sve ostale bi trebalo da znamo i informišemo se gde postoje i koliko su blizu naše granice.

Postavlja se pitanje može li denga groznica i do našeg podneblja.

- Postoje podaci da je ranijih godina bilo u Severnoj Makedoniji, a zabeležen je i jedan slučaj kod inostrane turistkinje u Hrvatskoj na moru - kaže za Telegraf.rs profesor dr Branislav Tiodorović, epidemiolog.

Denga je akutna zarazna bolest iz grupe hemoragijskih groznica, koju karakterišu povišena telesna temperatura, praćena artralgičnim i hemoragijskim sindromom. Prenosi je vrsta tigrastih komaraca koji žive u tropskim krajevima, pa nije česta pojava na našim prostorima.

Procenjuje se da je dve petine svetske populacije u riziku od oboljevanja. Prema podacima Instituta "Batut", godišnje se inficira između 35 i 60 miliona ljudi, a umre dve do pet hiljada dece.

Izazivač groznice je virus denge, RNA virus iz roda Flavivirusa, familija Flavivirade. Rezervoar virusa je čovek, dok su u džunglama to majmuni. Put prenošenja je vektorski, ujedom ženke komarca Aedes aegypti. Ovi insekti isključivo žive u toplim krajevima, pa se groznica tako najčešće javlja u tropskim i suptropskim krajevima Amerike, Azije i Australije.

Bolest u većini slučajeva prolazi bez simptoma, ili je klinička slika blaga, a samo 5 odsto zaraženih razvije ozbiljnu kliničku sliku koja se može završiti smrtnim ishodom. Od inficiranja do prvih simptoma obično prođe oko nedelju dana, kada bolest naglo počinje da se manifestuje. Simptomi su skok temperature, glavobolja, bolovi u kostima, bolovi u slabinama i zglobovima, osip, uvećane limfne žlezde, upala konjuktiva i otok oko očiju...

Stiče se utisak da dok će se uveliko u Ugandi, Kongu, Tanzaniji, Keniji izučavati neke nove vrste, mi ćemo se tek upoznati sa egzotičnim boljkama - cikungunjom, lajšmanijazom, groznicom Doline Riht, krimskom-kongo groznicom, malarijom, japanskim i krpeljskim encefalitisom, bolestima koje prenose insekti, uglavnom komarci. Istine radi, imali smo i malariju u Vojvodini.

Svim ovim egzotičnim bolestima, koje prenose uglavnom insekti, doprinose klimatske promene, koje su ih već donele u našem okruženju. Parazitska bolest lajšmanijoza, redovna je u Makedoniji, a rimska-kongo hemoragična groznica u karantin redovno šalje Bugare, kao i krpeljski, odnosno tik-born encefalitis, kog ima u Hrvatskoj, Sloveniji i Austriji...

Profesor dr Branislav Tiodorović, epidemiolog, podseća da je u našoj blizini bila krimska- kongo groznica, a reč je o karantinskoj bolesti.

- Krimska-kongo hemoragična groznica (CCHF) je zoonoza koja se pre svega javlja sporadično. CCHF virus može zaraziti širok spektar domaćih i divljih životinja od ujeda zaraženih krpelja. Ljudi se inficiraju direktnim kontaktom sa krvlju ili drugim zaraženim tkivima životinja, ili ih zarazi krpelj. Može se preneti sa čoveka na čoveka. Simptomi, koji su iznenadni, se, ako vas je zarazio krpelj pojavljuju za jedan do tri, a maksimalno devet dana, a ako je do inficiranosti došlo zaraženom krvlju ili tkivima životinja ili čoveka, za pet do do 13 dana - objašnjava prof. dr Tiodorovic.

Ova bolest je endemska (odomaćena) u mnogim zemljama u Africi, Evropi i Aziji, ali su tokom 2001. epidemije zabeležene i na Kosovu, u Albaniji, Iranu, Pakistanu i Južnoj Africi. Profesor Tiodorović kaže da je ova bolest bila zabeležena u Hrvatskoj, Sloveniji i Austriji pre 4 godine.

- Bugarska svake godine beleži ovu bolest. Potrebna je opreznost, a nema opravdanja za podizanje tenzija - napominje prof. dr Tiodorović:

- Bolest je prvi put opisana na Krimu 1944. godine i dobila je ime Krimska hemoragična groznica, ali je 1956. identifikovana i u Kongu, te je zato navedeni naziv.

Isto važi i za lajšmanijazu, oboljenje koje se svake godine dijagnostikuje u Makedoniji, nekad i kod nas po jedan do dva slučaja obolevanja od nje, a ona se prenosi ubodom peščanih mušica, koje su slične komarcima.

- Čikungunja groznica i denga groznica nisu do sada registrovane na teritoriji Republike Srbije. Poslednji slučaj Krimske-kongo groznice u Srbiji registrovan je 1999. godine. U Republici Srbiji registruju se jedino importovani slučajevi malarije. U 2020. godini u našoj zemlji registrovana su 2 slučaja importovane malarije sa incidencijom od 0,02 odsto na 100.000 stanovnika, što predstavlja pad prijavljivanja u odnosu na prethodnu godinu - kažu za Telegraf.rs u Institutu za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".

Za sve ove bolesti ne postoji preventiva u vidu vakcine, već da je jedina mera sprečiti ubod ili ujed tih krvopija. Ono što je najgore, neke su već možda među nama, ali nisu otkrivene. Verovatnoća je visoka, s obzirom na to da ih ima u okruženju.

U Srbiji je skoro pa deceniju unazad prisutan virus Zapadnog Nila, koji prenosi naš domaći komarac kuleks pipiens. Jedino nije bilo registrovanih slučajeva 2020. godine u jeku epidemije korona virusa.

Pored njega, u ovim mesecim treba da obratimo pažnju na lajmsku bolest.

- Zbog zaraženih krpelja, mi bismo pre mogli da obratimo pažnju na lajmsku bolest (borelioze). U okolini Beograda mnogi od naših stručnjaka su otkrivali područja gde bi se lajmska bolest mogla dobiti preko zaraženih krpelja. U toplim letnjim danima svakako treba misliti i na bolest Zapadnog Nila, koju prenose komarci, a koja je poslednjih godina u Srbiji bila stalno dijagnostikovana - podseća za Telegraf.rs prof. dr Tiodorović.

Inače, insekti, koji su uglavnom karakteristika toplijih krajeva, šire životni prostor za čak 150 do 200 kilometara severno i južno od ekvatora kada se temperatura poveća za samo 0,1 stepen Celzijusovih, a osim komaraca i krpelja, kao što rekosmo, ima i mušica koji su nosioci arbo virusa, poput velikog broja virusnih encefalitisa, hemoragicnih groznica...

MERE PREVENCIJE:

- Sprečiti ubod komarca, krpelja ili drugog insekta

- Izbegavati područja sa velikim brojem insekata, kao što su šume i močvare

- Smanjiti broj komaraca na otvorenom gde se radi, igra ili boravi

- Isušivati izvore stajace vode

- Boravite u klimatizovanim prostorima, jer je broj insekata u takvim uslovima znacajno smanjen

- Prilikom boravka na otvorenom mažite se sredstvima koji odbijaju insekte

- Nosite odeću koja pokriva noge i ruke

- Nosite komotnu odeću, komarci mogu da ubodu kroz pripijenu

- Izbegavanje boravka na otvorenom u sumrak i u zoru

- Stavite zaštitne mreže na prozorima

- Osobe koje rade sa stokom ili drugim životinjama treba da nose rukavice ili drugu zaštitnu odeću

izvor:zena.blic.rs

U Srbiji je u pеriоdu оd 17. јunа dо 7. јulа 2022. gоdinе rеgistrоvаnо pеt impоrtоvаnih pоtvrđеnih slučајеvа оbоlеvаnjа оd mајmunskih bоginjа mеđu оsоbаmа muškоg pоlа.

Slučajevi su registrovani na teritoriji Beograda i Vojvodine, rečeno je u Institutu za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".

Majmunske boginje uznemirile domaću javnost: Naš epidemiolog otkriva o kakvoj bolesti je ZAPRAVO REČ
- Svi pacijenti imaju lakšu tipičnu kliničku sliku majmunskih boginja sa razvojem ospe. Јеdnа оsоbа је u izоlаciјi u bоlničkim uslоvimа, а оstаlе оsоbе su u kućnој izоlаciјi – kažu u Batutu.

Pојаvа slučајеvа оbоlеvаnjа оd mајmunskih bоginjа u višе zеmаljа, bеz pоznаtе еpidеmiоlоškе pоvеzаnоsti sа еndеmskim pоdručјimа (zаpаdnа i cеntrаlnа Аfrikа) prеdstаvljа nеоčеkivаni dоgаđај i zаhtеvа dоdаtnu оbаzrivоst zbоg rizikа оd pојаvе i širеnjа tе bоlеsti i u nаšој zеmlji.

Prеmа pоslеdnjim pоdаcimа Еvrоpskоg cеntrа zа prеvеnciјu i kоntrоlu bоlеsti i Svеtskе zdrаvstvеnе оrgаnizаciје u 31 zеmlji Еvrоpskоg rеgiоnа rеgistrоvаnо је 4.177 slučајеvа mајmunskih bоginjа.

izvor:zena.blic.rs

Bez obzira na doba dana, imate problem s padom koncentracije i zaboravnošću? Otežano obavljate dnevne aktivnosti? Ne možete da razumete i rešite iole složenije probleme? Zaspite čim se dočepate prvog kreveta ili fotelje, a kada se probudite, i dalje ste umorni? Ne brinite, niste jedini, sve više ljudi ima ovaj problem, a dr Ivan Đurić, lekar opšte prakse, navodi najčešće razloge stalne pospanosti i umora.

Prvo otiđite kod izabranog kako bi se utvrdilo da li postoji neki medicinski razlog što ste stalno umorni i pospani Foto: Profimedia

– Stalna pospanost i umor nešto je s čime se sve češće srećemo. Najčešći razlog njenog nastajanja je hroničan nedostatak sna, ali postoji i niz medicinskih razloga koje ne smemo zaboraviti – kaže dr Đurić.

Hroničan nedostatak sna
Odrasloj osobi potrebno je sedam do devet sati sna, a deci i adolescentima i više. Osim toga, naš organizam voli rutinu i kada navikne da u krevet odemo oko ponoći i spavamo do osam ujutru, taj obrazac smatra kao najpovoljniji. Ako dođe do odskakanja od tog mehanizma, javiće se pospanost i umor.

Zavisnost od društvenih mreža

Stalni priliv informacija ne ostavlja našem mozgu vremena za odmor, pa se posle nekoliko dana prekomernog bavljenja sredstvima informisanja javlja hronični umor.

Anemija
Anemija podrazumeva da naš organizam zbog slabosti u krvnoj slici ne dobija dovoljno kiseonika, pa nema dovoljno energije za funkcionisanje.

Problemi sa štitnom žlezdom
Štitnjača proizvodi hormone koji su bitni za normalno funkcionisanje. Kada ih nema dovoljno, nastaje pospanost i umor, kada ih je previše, razdražljivost i ubrzanost.

Depresija
Depresiju karakterišu crne misli, bezvoljnost, stalan umor… Pa ako se tako osećate, treba pomisliti na ovu bolest.

Previše kafe i energetskih pića
Iako kofein i energetska pića daju ubrzanost organizma i dobro raspoloženje, po prestanku njihovog dejstva, često se javlja pospanost i umor.

Hrana bogata šećerima i ugljenim hidratima

Ovaj tip hrane trenutno podiže organizam, ali preveliki unos šećera podstiče naš organizam da stvara insulin, koji učestvuje u njegovom preuzimanju. Kada šećera nestane, dolazi do pospanosti i umora.

Nedovoljan unos vode
Voda je osnova našeg životnog ciklusa i ako ne unesemo dnevni minimum od dva litra, može da se javi pospanost i umor.

Nizak pritisak
Naš organizam zahteva određeni pritisak u svojoj cirkulaciji da bi normalno funkcionisao. Ako je niži od 120 sa 80, javlja se pospanost i umor.

Nagle vremenske promene
Kada je napolju toplo i vlažno, naš organizam na to odgovara širenjem krvnih sudova i znojenjem kako bi se rashladio. To dovodi do pada pritiska, tečnosti i minerala, a posledično i do osećaja pospanost i i umora.

Saveti
* Obratite pažnju na spavanje, kada ležete, da li se budite noću

* Jedite češće, a manje obroke bez mnogo šećera

* Smanjite nadražaje koji vas okružuju (ugasite mobilni telefon ili kompjuter oko 20 sati)

* Vežbajte i krećite se

* Odremajte u toku dana, ali ne predugo (20 do 30 minuta)

* Izbegavajte kasne, a pogotovo noćne obroke

* Neka vam krevet i spavaća soba služe samo za spavanje

izvor:zena.blic.rs

Činjenice i saveti za zdravo leto.

Činjenica broj 1: Povećana anksioznost može biti izazvana toplim vremenom.

Fizički simptomi kao što su znojenje, navala toplote, bol ili nelagodnost u grudima, vrtoglavica, mučnina, mogu se pojaviti tokom leta.

Savet: U slučaju velike vrućine i visoke vlažnosti vazduha ostanite u zatvorenom uz adekvatnu hidrataciju. Ukoliko imate probleme sa anksioznošću, razgovarajte sa zdravstvenim radnicima.

Činjenica broj 2: Boravak na otvorenom ima mnoge zdravstvene prednosti – odličan je način za druženje, smanjuje izolaciju i poboljšava mentalno zdravlje.

Pravilno izlaganje sunčevoj svetlosti obezbeđuje dovoljnu količinu vitamina D, umanjuje anksioznost, poboljšava pažnju i doprinosi boljem spavanju.

Savet: Odličan cilj za zdravo leto je najmanje 150 minuta aerobne fizičke aktivnosti svake nedelje.

Ovo u proseku iznosi 30 minuta dnevno, 5 dana u nedelji. Redovno vežbanje smanjuje nivo anksioznosti i popravlja raspoloženje.

Organizujte događaje i okupljanja sa prijateljima, porodicom, rođacima, koji uključuju i fizičku aktivnost (šetnja obližnjom stazom, timske igre, plivanje itd.). Takođe, i radne aktivnosti i pomoć u obavljanju fizičkih poslova mogu biti ispunjavajuće i blagotvorno uticati na mentalno zdravlje.

Iskoristite ovo leto da se okušate u nečem novom – planinarenju, baštovanstvu, vežbama ili plesu na otvorenom, fotografiji. Ne samo da će vas zaokupiti, već ćete možda pronaći i novu strast.

Činjenica broj 3: Iako društveno poređenje može biti korisno za motivisanje pozitivnih promena, u nekim slučajevima može postati štetno za mentalno zdravlje.

Leto može biti posebno izazovno kada je u pitanju društveno poređenje npr. sa onima koji imaju „savršeno“ telo na plaži, aktivan društveni život, sjajne avanture i luksuzne odmore. Poređenje sa drugima može doprineti nezdravim obrascima ili poremećajima ishrane, lošem samopoštovanju i depresivnim osećanjima.

Savet: Pokušajte da postavite realne ciljeve i izbegnete poređenja sa drugima.

Odmor ne mora da bude dugačak a putovanja daleka – i kratak odmor može da vam pomogne da se oslobodite stresa, popravite raspoloženje, smanjite anksioznost i poboljšate opšte blagostanje.

Činjenica broj 4: Zdrava ishrana utiče na fizičko i na mentalno zdravlje.

Neke od prednosti zdrave ishrane su snažniji mišići, čvršće kosti, bolji imunitet, bolje varenje i postizanje i održavanje odgovarajuće telesne težine. Pored toga, hrana utiče i na raspoloženje.

Savet: Iskoristite sveže sezonske namirnice – bogat je izbor voća i povrća.

Hrana bogata omega-3 masnim kiselinama je dobar izbor za raspoloženje (losos, lanene i čia semenke, soja). Izbegavajte visokokalorične, slatke i masne poslastice.

Činjenica broj 5: Toplota i alkohol mogu biti opasna kombinacija!

U ovim situacijama ne samo da postoji veći gubitak tečnosti usled obilnijeg znojenja, već se javlja i dodatni gubitak tečnosti sa češćim mokrenjem i dehidratacijom usled konzumiranja alkoholnih pića. Ova kombinacija može dovesti do dehidratacije ili toplotnog udara.

Savet: Izbegavajte upotrebu alkohola (posebno u vrućim danima) i uzimajte dovoljno vode. Koristite sveže isceđene napitke od voća i povrća.

izvor:danas.rs

Niske cene mesa na rasprodajama privuku kupce, ali stručnjaci upozoravaju da se tada posebno obrati pažnja u kupovini jer ušteda novca na kraju može skupo da nas košta jer se neretko na rafovima nađu proizvodi kojima se istekao rok trajanja.

"Rasprodaje odnosno snižene cene hrane su veoma primamljive, ali može se desiti da, kada stignete kući, shvatite da ste bacili novac i da veći deo morate da bacite", rekla je nutricionista Branka Mirković za Informer.

Samo domaće meso može da bude 100% sveže
Na šta treba obratiti pažnju- kada je meso pravilno zaleđeno, onda i komadi izgledaju tako, odvojeni su i tek onda stavljeni u kesu. Ambalaža ne sme da ima prostor za vazduh ili zaleđenu vodu sa strane.

Meso koje je odleđeno i koje se tako prodaje po nižoj ceni, a nije naglašen rok upotrebe, nikako ne kupujte.

Obratite pažnju i na riblje proizvode. Kada je ova hrana u pitanju, kese su obično u nekoj boji zbog čega ne možete da vidite sadržaj, pa vi uradite sledeće: uzmite kesu u ruke i ako primetite da se radi o kocki leda, ne kupujte ribu jer to znači da nije pravilno skladištena i da je delimično bila odleđena.

Isto važi i za povrće i voće. Delimičnim odleđivanjem i ponovnim zaleđivanjem uništavaju se nutritivna svojstva i struktura ovih namirnica.

izvor:zena.blic.rs

Virus Zapadnog Nila pojavio se među komarcima u Srbiji, glasi današnja vest. Evo šta sve treba znati o simptomima i prirodi same bolesti.

Komarci zaraženi virusom Zapadnog Nila stigli u Srbiju 

Zaraženi komarci pojavili su se u Beogradu, Pančevu i Požarevcu, piše "Telgarf rs".

Groznica Zapadnog Nila je sezonsko oboljenje, odnosno oboljenje koje je najviše zastupljeno u periodu najveće aktivnosti vektora – komaraca. Imajući u vidu iskustva kako okolnih tako i naše zemlje, prvi oboleli se registruju uglavnom u drugoj polovini jula meseca, a najveći broj obolelih osoba se prijavljuje tokom avgusta meseca. Na osnovu podataka dostavljenih Institutu i laboratorijskih kriterijuma.

Groznica Zapadnog Nila koju prenose komarci stigla je u Srbiju prvi put 2012. Smatralo se u početku da su je doneli azijski tigrasti komarci da bi se ispostavilo da su se njome zarazili domaći komarci.

Važno je reći da se ovaj virus ne prenosi kontaktom među ljudima, ali može da se širi transfuzijom krvi, transplantacijom organa i transplacentarno sa majke na dete kao i dojenjem.

Do zaraze može doći nakon uboda, a simptomi bolesti javljaju je od tri do 14 dana posle toga.

Ipak, oko 80 odsto inficiranih nema simptome, a ostatak ima blagu kliničku sliku, dok se teška klinička slika razvija kod jednog na 150 obolelih. Pojačanom riziku od težeg oblika izložene su osobe starije od 50 godina i one koje imaju neko hronično oboljenje poput kardiovaskularnih bolesti.

A teži oblik bolesti karakteriše upala mozga (encefalitis) i nema karakteristike po kojima se razlkuje od ostalih encefalitisa. Ono što karakteriše kliničku sliku jeste groznica i glavobolja, ukočenost vrata, dezorijentacija, koma, premor, konfulzija, mišićna slabosti i paraliza. Ozbiljne neurološke manifestacije su gubitak koordinacije mišićnih pokreta i zapaljenje kičmene moždine.

Virus je otkriven u oblasti Zapadnog Nila u Ugandi 1937. godine. Postao je najrasprostranjeniji arbovirus odnosno virus koji se prenosi insektima na na planeti. Rezervoar zaraze su ptice, najčešće gavrani i čavke. Evropom cirkuliše još od 60-ih godina prošlog veka.

izvor:zena.blic.rs

Bliži se sezona letovanja, a kako su brojne zemlje ukinule mere protiv širenja kovida, koje su dosada važile na granicama, putovanja su još lakša. Međutim, zdravstveni problemi, a među njima i problemi sa varenjem, mogu da pokvare odmor. Mogu, ali ne moraju, a naš čuveni prof. dr Vojislav perišić, gastroenterolog, savetuje kako da se spreči ova neprijatna pojava.

"Tri dana pre polaska na put uzeti probiotik, ja sam skoro razmišljao koji probiotik... Može da bude i onaj standardni, ali u mega dozi", rekao je profesor Vojislav Perišić danas gostujući u emisiji "Jutro" na TV PRVA.

"Ljudi se ZALUĐUJU pričama o MEDU, malo morgen deluje": Dr Perišić otkrio ČIME treba započinjati dan, a evo šta kaže za KAFU i RAKIJU u kombinaciji
Objasnio je zatim šta to znači mega doza: "Imate nekoliko mega doza: 20 milijardi po kapusli ili kesici, 35 milijardi i 55 milijardi. Svakako bih savetovao da se, ako se ide u zemlju visokog rizika, uzima ultrastrong doza od 55 milijardi".

Ovom ultrastrong količinom se ne ostavlja mesta u našem organizmu za patogenu bakteriju, dodao je dr Perišić, a zatim napomenuo da je pitanje "koliko probiotika dnevno" evolvirajući subjekt, pa se tako u preporukama išlo i od dva probiotika dnevno, preko tri doze do čak pet probiotika na dan (u zavisnosti od težine zdravstvenog problema).

Istakao je da se mega doze probiotika mogu uzimati i tokom letovanja kao i da taj savet važi i za decu i za odrasle.

"Nećemo pogrešiti i nemojte se plašiti", poručio je i dodao da se određenim količinama zapravo samo popunjavaju receptorna mesta za patogene.

"Enterofuril, jedno antibakterijsko i antivirusno hemijsko jedinjenje koje se ne apsorbuje, a koje ima vrlo visoku koncentraciju u našim crevnim sokovima, pa kad uđe bakterija, ona nema sposobnost da uđe u zid nego biva uništena. To treba uzimati pre odlaska u zemlje visokog rizika", naglasio je.

Njegov savet je i da se ruku obavezno peru pre jela, ali i da se pažljivo bira hrana: "posno mleko, posni sir, zeleniš, paradajz, rotkvice, zelena salata, mladi luk. Jedan paradajz ima više vitamina C od jednog limuna, a to je antiupalni vitamin".

Šta ukoliko ipak dođe do zdravstvenih smetnji?
"Ja ću reći, mnogi će sada da me stave u top, što bi rekli. Mene zovu prijatelji iz Hurgade: "Stigli smo tamo, imamo pet proliva danas i boli stomak, šta da radimo? Temperaturica je laka". Reko’ ponesite antibiotik (antibiotik druge generacije drugoj generaciji fluorohinolonskih antibiotika), to su tablete koje ubijaju sve enteralne patogene i popijte na 12 sati po dve. Posle treće doze, kunem vam se Bogom, sve je gotovo. To je terpaija za odrasle i za decu", istakao je.

Navalite na giros
Profesor je imao još nekoliko preporuka kada je u pitanju hrana pa je tako naglasio da se voće iz hotela dodatno pere, a da se giros slobodno jede.

"Giros se sprema na temperaturi od 900 stepeni, ubija svaku bakteriju. I naravno, voće prati, prati, prati... I da pripremaju sezonsku salatu na licu mesta kuvari koji imaju rukavice. Biti oprezan sa kuvanom hranom koja stoji", zaključio je.

izvor:zena.blic.rs