Svaki šesti stanovnik Srbije stariji od 25 godina ima sve svoje zube, objavio je Institut za javno zdravlje „Milan Jovanović – Batut“ povodom obeležavanja Nеdеlje zdrаvljа ustа i zubа.

Opšte preporuke za očuvanje oralnog zdravlja koje Batut navodi su održavanje adekvatne higijene, što podrazumeva redovno pranje zuba ujutro i uveče kao i posle svakog obroka i korišćenje konca za zube, smanjenje unosa šećera i izbalansirana ishrana, korišćenje zaštitne opreme za sportske aktivnosti i pridržavanje propisanih mera bezbednosti u saobraćaju, bezbedno fizičko okruženje, redovne kontrole kod stomatologa, prestanak ili smanjenje konzumiranja alkohola i prestanak pušenja.

Prema podacima Batuta, skoro polovina svetske populacije ima neko oralno oboljenje, a karijes stalnih zuba u svetu ima dve milijarde ljudi.

Kako oni navode, skoro polovina svetske populacije, što je 3,5 milijardi ljudi, ima neko oralno oboljenje, a karijes stalnih zuba u svetu ima dve milijarde ljudi, dok 520 miliona dece ima karijes mlečnih zuba. U zemljama Evropskog regiona Svetske zdravstvene organizacije, od 20 do 90 odsto šestogodišnjaka ima karijes.

„Nelečena parodontopatija, koja u krajnjoj fazi dovodi do ispadanja zahvaćenih zuba, zauzima među hroničnim nezaraznim oboljenjima 11. mesto prema učestalosti na globalnom nivou“, navodi Batut.

Učestalost oboljenja usta i zuba, kao i pristup stomatološkoj zdravstvenoj zaštiti, kako Batut ističe, značajno varira među evropskim zemljama. Lečenje bolesti usta i zuba je skupo i u proseku čini pet odsto ukupnih troškova za zdravstvenu zaštitu u većini zemalja sa visokim prihodima.

U Srbiji 55,3 odsto odraslog stanovništva procenjuje stanje svojih zuba i usta kao dobro, a 57,8 odsto pere zube više od jedanput dnevno.

Dve trećine stanovnika u Srbiji starijih od 15 godina, prema podacima Batuta, izjasnilo se da ima svog stomatologa, a u periodu od 12 meseci koji su prethodili Istraživanju svaki treći stanovnik, to jest 39,4 odsto njih, posetilo je stomatologa.

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” sa mrežom instituta/zavoda za javno zdravlje i Stomatološkim fakultetom Univerziteta u Beogradu od 16. do 22. maja 2022. godine obeležava XXXII Nedelju zdravlja usta i zuba pod sloganom „Čuvam svoje zube, ponosim se osmehom”.

Nedelja zdravlja usta i zuba, se tradicionalno, od 1991. godine, obeležava treće nedelje maja brojnim aktivnostima kao što su javne i druge manifestacije u kojima učestvuje stručna javnost, ali i opšta populacija. Nosioci i koordinatori aktivnosti tokom Nedelje zdravlja usta i zuba na nivou okruga su instituti i zavodi za javno zdravlje, a za teritoriju svake opštine službe stomatološke zaštite domova zdravlja, uz aktivno učešće privatne stomatološke prakse, lokalne zajednice, privatnog sektora i udruženja građana.

Oralno zdravlje je značajan pokazatelj opšteg zdravlja, blagostanja i kvaliteta života i ne predstavlja samo zdravlje zuba, već i usne duplje uključujući i zdrav jezik, meko i tvrdo nepce, desni, usne.

Bolesti usta i zuba mogu prouzrokovati bol, poremećaje funkcije žvakanja i govora, kao i psihološke probleme, te mogu dugoročno štetno uticati na ukupno zdravlje i blagostanje. Većina oralnih bolesti i stanja ima zajedničke faktore rizika sa vodećim nezaraznim bolestima (bolesti srca i krvnih sudova, maligne bolesti, hronične respiratorne bolesti i dijabetes).

Slogan kampanje „Čuvam svoje zube, ponosim se osmehom” ukazuje na značaj dobrog oralnog zdravlja za svakodnevne aktivnosti kao što su govor i smeh. Stoga opšte preporuke za očuvanje oralnog zdravlja koje se naglašavaju u okviru ove kampanje nisu usmerene samo na značaj održavanja adekvatne higijene i redovnih poseta stomatologu, već obuhvataju i preporuke za smanjenje unosa šećera, bezbedno fizičko okruženje, smanjenje ili prestanak konzumiranja alkohola i pušenja.

Preporuke za očuvanje oralnog zdravlja su:

– briga o zdravlju usta i zuba deteta od rođenja i prva preventivna poseta dečijem stomatologu u periodu od šestog meseca do navršene prve godine života;

– u zavisnosti od starosti deteta, pranje zuba, pomoć i/ili nadzor nad pranjem zuba deteta od strane roditelja/staratelja uglavnom do desete godine života;

– održavanje adekvatne higijene što podrazumeva redovno pranje zuba ujutru i uveče pred spavanje, kao i posle svakog obroka pastom za zube sa fluorom i korišćenje konca za zube;

– posete stomatologu radi redovne kontrole najmanje jednom u šest meseci ukoliko nije potrebno učestalije zbog lečenja i uklanjanje zubnog kamenca od strane stomatologa;

– vezivanje sigurnosnih pojaseva u vozilu, kao i pravilno korišćenje dečijih auto sedišta;

– izbalansirana ishrana bogata voćem, povrćem i mlečnim proizvodima sa smanjenim unosom šećera (izbegavati unos slatkih gaziranih napitaka i grickalica);

– prestanak pušenja;

– smanjenje ili prestanak konzumiranja alkohola;

– korišćenje zaštitne opreme za sportske aktivnosti (kaciga, štitnik za zube…)

izvor:danas.rs

Kada je dete bolesno roditelji su posebno zabrinuti, pa u želji da što pre preboli i ozdravi, neretko mu daju lekove pa tek onda traže pomoć lekara. Vrlo često pre lekara traže savet sa interneta i slično, međutim stručnjaci upozoravaju da ukoliko se lek ne odabere i ne dozira pravilno, detetu možemo više naškoditi nego pomoći.

Temperatura je jedan od simptoma koji nas najviše uplaši, iako ona pomaže organizmu da se izbori sa bolešću – mobiliše odbrambene snage organizma. Zato se lekovi za sniženje temperature (dobro poznati Paracetamol ili Brufen) ne daju deci sve dok temperatura ne pređe 38 – 38,5 stepeni, navode lekari.

„Ovo ne važi za decu koja su imala febrilne konvulzije – fras, koja se striktno moraju držati uputstva lekara. Na primeru ističemo da uvek treba pročitati uputstvo iz pakovanja leka radi pravilnog doziranja, jer ista doza leka koju je dete dobijalo npr. pre 2 godine, kada je bilo nekoliko kilograma lakše, neće biti dovoljna, pa će i efekat leka izostati. Takođe, treba paziti i da se lek ne predozira u odnosu na uzrast i težinu deteta ili ponovo daje ne čekajući da prodje potrebno vreme do postizanja dejstva”, navode na sajtu Halo beba. Takođe dodaju da se deci mlađoj od 14 godina ne treba davati Andol ili Aspirin.

Kada je u pitanju kašalj, on je vidljiva i čujna reakcija detetovog organizma, koja uznemirava roditelje jer odmah misle na najgore – upalu pluća. Kako navode iz Halo bebe, mnogi su uzroci kašlja, te treba znati da je kašalj simptom – odbrambeni refleks kojim se sprečava ulazak tečnosti, sluzi ili bilo kakve strane materije u donje disajne puteve.

“Kašalj, koji često prati prehladu, kao i druge infekcije gornjih disajnih puteva, obično ne zahteva lečenje, ne treba ga suzbijati, niti davati sirupe. Dovoljno je uzimanje veće količine tečnosti, toplih napitaka, pileće supe i osigurati vlažnost vazduha u stanu”, objašnjavaju stručnjaci na sajtu Halo beba.

Upozoravaju i na korišćenje kapi za uvo, navodeći da ako se daju pre pregleda kojim se proverava stanje bubne opne, može izazvati dodatne probleme. Kapi za nos, koje koriste starija deca, nisu bezazlene za odojčad i malu decu. Njima se smeju davati samo kapi odnosno sprej za nos koji odgovaraju uzrastu.

„Veoma je česta pojava da roditelj samoinicijativno da detetu antibiotski sirup ili kapsule, sa objašnjenjem da mu je prošli put, kada je imalo iste simptome, taj antibiotik pomogao ili da je starijem/mlađem detetu sa sličnim simptomima bilo bolje od tog antibiotika ili dete danima ima temperaturu, lekar kaže da je virus, a oni znaju da će kad daju antibiotik sve biti bolje i brojne slične situacije. Antibiotike isključivo treba da prepisuje lekar”, navode stručnjaci iz Halo bebe.

Inhalaciju lekovima za širenje disajnih puteva, roditelji često primenjuju, ne shvatajući da se radi o pravim lekovima, čiju primenu može samo lekar posle pregleda da odobri.

„Roditelji se rukovode time da je tako komšinica pomogla svom detetu, ili misle kada su davali straijem detetu, da mogu i bebi i sl. Izuzetak su roditelji dece kojoj je to hronična terapija”, ističu.

Protiv povraćanja, kako navode iz Halo bebe, ne treba davati lekove, obrazlažući da je povraćanje čest simptom i da ga uvek treba posmatrati u sklopu opšteg stanja deteta.

„Istina je da ne treba „trčati“ kod lekara za svaku sitnicu, ali ne treba zanemarivati bolest. Optimalno je sačekati 2 – 3 dana pre odlaska kod lekara, dok se primeti poboljšanje ili pak dodje do pogoršanja tegoba, osim kod beba do 3 meseca kod kojih se odmah treba obratiti lekaru”, zaključuju na sajtu Halo beba.

izvor:danas.rs

Ženska širokolisna bokvica i muška uskolisna bokvica (Plantago major L. i Plantago lanceolata L.) evroazijska su vrste, danas raširene po čitavom svetu, a rastu na livadama, u usevima i pored puteva.

Muška bokvica je biljka sa nekoliko uspravnih, rebrastih cvetnih stabljika. Listovi su u prizemnoj rozeti, ušiljeni, goli i dlakavi. Cvetovi su sitni, smeđe boje. Ženska bokvica ima nekoliko uspravnih, rebrastih cvetnih stabljika.

Listovi su u prizemnoj rozeti široko-jajasti sa dugačkim drškama. Cvetovi su u klasovima na vrhu stabljika. Kao lekoviti deo biljke koristi se osušen list (Plantaginis majoris folium/ Plantaginis lanceolatae folium).

Hemijski sastav: List ženske bokvice sadrži iridoidne glikozide, sluzi, tanine, aminokiseline, flavonoide, alkaloide, alantoin. List muške bokvice sadrži iridoidne glikozide, sluzi, tanine, fenolne kiseline, kumarin eskuletin, flavonoide, silicijumovu kiselinu.

Upotreba: Ženska bokvica se koristi za olakšavanje mokrenja i zaustavljanje krvarenja. Muška bokvica ima širi spektar pa se koristi kod upale sluzokože disajnih organa, usta i grla. Deluje i na skupljanje tkiva, a ima i antibakterijsko dejstvo. Spolja se koristi kod zapaljenskih promena na koži i za ispiranje rana.

Ograničenja u upotrebi: Veće doze mogu izazvati laksativni efekat i dovesti do sniženja pritiska.
Izbegavati upotrebu tokom trudnoće.

Način pripreme i upotrebe: Jednu supenu kašiku lista bokvice preliti šoljom (200ml) ključale vode, ostaviti da stoji pola sata, procediti. Piti 2-3 puta dnevno po jednu šolju čaja posle jela.

izvor:danas.rs

Svetski dan zdravlja, 7. april, ove godine posvećen je očuvanju zdrave životne sredine i obeležava se pod sloganom „Naša planeta, naše zdravlje”.

Vazduh, voda i hrana neophodni su za opstanak svih živih bića, a dobro zdravlje neraskidivo je povezano sa zdravom životnom sredinom. Upravo zato Svetska zdravstvena organizacija ovaj značajan datum u Kalendaru zdravlja posvećuje zdravlju naše planete.

Ovogodišnja kampanja obeležava se sa ciljem podizanja svesti o uticaju zagađenja vazduha, vode i hrane na zdravlje i mogućim posledicama, kao i u cilju podsticanja na aktivnosti i mere koje treba preduzeti kako bi se očuvala životna sredina, a time i zdravlje ljudi. U skladu sa pristupom „Jedno zdravlje” koji naglašava međuzavisnost zdravlja životinja, ljudi i životne sredine, ovogodišnja kampanja promoviše poruke i aktivnosti koje ilustruju uticaj na okolinu kako ponašanja pojedinaca tako i društva u celini:

Šta svako od nas može da uradi da se sačuva zdrava životna sredina?

1. Potrošnja vode se udvostručila u poslednjih 50 godina – štedimo vodu jer su njene količine na Zemlji ograničene

Obratite pažnju na to koliko i kako koristite vodu. Samo 2,5% od ukupne količine vode na Zemlji je slatkovodno. Većina je zaleđena ili duboko ispod površine. Mali deo koji preostaje nalazi se u rekama i jezerima i upravo tu vodu koristi za proizvodnju hrane, privredu i sve životne potrebe više od sedam milijardi ljudi.

Racionalno koristite dostupnu vodu popravkom slavina koje cure, uključivanjem mašina za pranje sudova i veša tek kada se napune, povremenim zatvaranjem slavine prilikom pranja zuba, tuširanja i pranja kose, zalivanje bašte ili dvorišta u ranim jutarnjim satima (ako ima mogućnosti vodom iz bunara ili prikupljenom kišnicom).

2. Reciklažom štedimo prirodne resurse i energiju i štitimo životnu sredinu.

Svake godine se reciklažom uštedi 700.000.000 tona u emisiji ugljen-dioksida, a reciklaža jedne tone stakla smanjuje zagađenje vazduha za 20 procenata.Reciklirajte. Prilikom kupovine obratite pažnju na oznaku na ambalaži da li može da se reciklira. Koristite staklenu umesto plastične ambalaže i platnene torbe umesto plastičnih kesa.

3. Saobraćaj predstavlja značajan izvor zagađenja vazduha.

Kada bi svako od nas samo dva puta nedeljno ostavio automobil kod kuće, emisija gasova staklene bašte u svetu bi se smanjila u proseku za 720 kg na godišnjem nivou.Umesto automobila koristite bicikl ili javni prevoz ili prošetajte do posla ili škole ako udaljenost nije prevelika. Smanjićete zagađenost vazduha, kao i količinu buke, sagoreti kalorije i poboljšati svoje zdravlje.

4. Sagorevanjem fosilnih goriva nastaju različita hemijska jedinjenja koja višestruko zagađuju životnu sredinu i utiču na klimu i zdravlje.

Očistite filtere klima uređaja, isključite sijalicu kada vam nije neophodna, uradite izolaciju radi poboljšanja energetske efikasnosti.

5. Svake godine se poseče 600 miliona stabala kako bi se proizvelo šest triliona cigareta.

Ukoliko pušite, prestanite sa ovom lošom navikom. Recite NE duvanu u svom okruženju – ne postoji bezbedan nivo izloženosti duvanskom dimu iz okoline.

Zagađenje životne sredine u brojkama

Klimatske promene u vidu porasta temperature vazduha, ekstremnih padavina i poplava su sveprisutne i manifestuju uticaj na biljni i životinjski svet, kao i na zdravlje ljudi. Rastuće temperature i poplave izazvane klimatskim promenama će dodatnih dve milijarde ljudi izložiti riziku od infekcije denga groznicom.

Devet od deset ljudi na planeti udiše zagađen vazduh. Zagađenje vazduha uzrokovano ljudskim faktorom, na primer sagorevanje fosilnih goriva poput nafte, uglja i prirodnog gasa, doprinosi degradaciji životne sredine. Od posledica zagađenja vazduha na planeti svakog minuta 13 ljudi umre od raka pluća, srčanih bolesti i moždanog udara.

Zagađenje azot-dioksidom može pogoršati respiratorne bolesti, a ovo se posebno odnosi na astmu.

Širom sveta 3,6 milijardi ljudi nema bezbedne sanitarne uslove. Netretirani ljudski otpad uništava kako ekosisteme tako i zdravlje ljudi, a povrede izazvane ubodom igle od odbačenih špriceva mogu izazvati hepatitis B, C i druge zarazne bolesti.Širom sveta dve milijarde ljudi nema bezbednu pijaću vodu. Svake godine 829.000 ljudi umre od dijareje uzrokovane zagađenom vodom i lošim sanitarnim uslovima.

Od posledica upotrebe duvana svake godine umre više od osam miliona ljudi. Upotreba duvana je glavni faktor obolevanja od raka, bolesti srca, pluća.

izvor:danas.rs

O ovom oboljenju može se čuti i u slučaju smrti Vidoja Ristovića, koji je iznenada preminuo pre nekoliko dana. Kako je za "Blic" izjavio njegov otac Viktor Ristović, poznatiji kao Miša Grof, do tragedije je "došlo usled respiratorne insuficijencije koja je uzrokovala popuštanje rada srčanog mišića".

Iz Višeg javnog tužilaštva saopšteno je danas da će se konačan uzrok smrti znati za mesec dana.

Šta se zna o respiratornoj insuficijenciji? Najpre, važno je reći da ova bolest može biti i akutna i hronična.

Akutna respiratorna insuficijencija predstavlja urgetno stanje koje nastaje u roku od nekoliko sati ili dana, a najviše do nedelju dana. Predstavlja naglo nastalu slabost disajne funkcije, koja omogućava razmenu gasova između spoljašnje sredine i krvi.

Najčešći uzroci? Ovo stanje mogu da izazovu upale pluća, plućna tromboembolija, edem pluća, teško pogoršanje astme i hronične obstruktivne bolesti pluća, akutni respiratorni distres sindrom, moždani udar, određene moždane povrede, trovanja ili neuromišićne bolesti.

Osobe sa ovom zdravstevnom smetnjom dišu teško i ubrzano, zauzimaju prinudan položaj da bi mogli da dišu, a tokom disanja koriste pomoćne mišiće, konfuzne su, a imaju i ubrzan puls i skok krvnog pritiska.

Analizom gasova u arterijskoj krvi uspostavlja se dijagnoza. Određuje se tako koncentracija kiseonika i ugljen dioksida u krvi, kao i pH krvi.

Na lošu funkciju disanja ukazuju: smanjenje koncentracije kiseonika i/ili povećanje koncentracije ugljen dioksida u krvi i pad pH krvi.

Ovakvo stanje se leči isključivo u bolnicama odnosno u jedinicima poluintezivne i intezivne nege.

Hronična respiratorna insuficijencija nastaje zbog hroničnih plućnih oboljenja kada pluća više ne mogu da snabdevaju organizam potrebnom količinom kiseonika. Pod njom se podrazumeva smanjena koncentracija kiseonika odnosno povišena koncentracija ugljen dioksida.

Simptoma može da bude malo, ukoliko se ovo stanje razvija postepeno. Da je došlo do naglog pogoršanja, najavljuju prvo teška i veoma uporna glavobolja u vidu "šlema", praćena osećajem pune ili prazne glave, a često i mučninom i povraćanjem.

Glavobolje mogu da prate i pogoršanje oštrine vida, akomodacije i suženje vidnog polja. Pospanost posle obroka, takođe, može da signalizira da je došlo do pogoršanja.

Pogoršanje prate i razdražljivost, euforija, agresivnost, konfuznost, dezorjentisanost u vremenu i prema drugim ljudima, akustične halucinacije i psihoze, koji prethode komi. Tu su i neurološki zanci: drhtanje, izostavljanje ili ponavljanje slova i reči, tremor pojedinih grupa mišića, najčešće onih u predelu lica, pa tremor gornjih ekstremiteta, a na kraju celog tela. Nisu isključeni ni epileptični napadi.

Ubrzan rad srca, hipertenzija, koža koja postaje topla, vlažna i modra, podbulo lice, isturene očne jabučice, otežano disanje, kašalj sa iskašljavanjem... sve to dolazi sa napretkom bolesti.

A bolest se dijagnostikuje na osnovu anamneze, kliničke slike, pregleda, rendgenografije pluća, EKG-a i analize gasova u arterijskoj krvi. Lečenje se odvija na odeljenjima intenzivne nege.

izvor:zena.blic.rs

Aloe vera je sočna biljka koja raste u tropskim područjima, ali se može uzgajati i u drugim područjima i kao ukrasna biljka u domovima. Ima antioksidativna, antimikrobna, antifungalna i čak antiseptička svojstva.

Gel u lišću ove biljke ima vrlo jake sposobnosti isceljivanja i može činiti čuda u našem telu. Gel u lišću je prepun materija koje našem telu trebaju i može nam biti od koristi, piše nova.rs.

U gelu ovih listova nalaze se vitamini A, C i E, holin, folna kiselina i B1, B2, B12 i B3 (niacin). Minerali obuhvataju selen, cink, kalcijum, gvožđe, bakar, mangan, kalijum, magnezijum i hrom. Polifenolni antioksidanti pomažu u borbi protiv slobodnih radikala, koji doprinose bolestima, infekcijama i ubrzavaju proces starenja.

Aloe vera sadrži biljne sterole koji su vredne masne kiseline, uključujući kampesterol i B-sitosterol, kao i linolnu, linolensku, miristinsku, kaprilnu, oleinsku, palmitinsku i stearinsku kiselinu.

Postoji oko 20 amino-kiselina, koje se nazivaju „gradivni blokovi proteina“. One su neophodne našem telu, a aloe vera sadrži od 18 do 20, uključujući svih osam koje su neophodne za ljudsko zdravlje.

izvor:danas.rs

Jedna je od najrasprostranjenijih hroničnih bolesti disajnih puteva u svetu. Ima je 300 miliona ljudi, a stručnjaci kažu da će taj broj za tri godine porasti na 400 miliona i da se ova bolest razvija po tipu epidemije.

Astma se dijagnostikuje kod 38% pacijenata sa alergijskim rinitisom, a alergijska kijavica je prisutna kod 80% dece sa astmom. Za dobru kontrolu astme važno je postaviti dijagnozu na vreme, da bi se što pre krenulo sa adekvatnom terapijom

Astma podrazumeva hronično zapaljenje disajnih puteva i jedna je od najčešćih hroničnih bolesti pluća. Ne postoje precizni podaci o broju obolelih u Srbiji, ali statistike ukazuju da oko 220.000 odraslih osoba ima astmu, a njih 2.000 ima tešku formu bolesti. U svetu oko 300 miliona ljudi ima ovu bolest, a strahuje se da će ovaj broj biti 400 miliona do 2025. godine. Ni uzroci astme nisu sasvim poznati i ne mogu se uvek u potpunosti identifikovati. Poznati su faktori rizika za pojavu ove bolesti, a to su nasledna sklonost, izlaganje supstancama i česticama iz okoline koje mogu da izazovu nadražaj disajnih puteva ili alergije, gojaznost, nezdravi životni stilovi, pridružene alergijske bolesti kao što su alergijski rinitis, polenska groznica, ekcemi...

Može se javiti u bilo kom životnom dobu, a težina bolesti vremenom može da se menja. Nikada ne može da se izleči, ali uz redovnu terapiju pacijenti s astmom mogu da vode normalan život.

– Astma je vodeća hronična bolest kod dece, učestalost je 5–20% kod dece školskog uzrasta i, uz porast alergija na hranu, može se reći da se razvija po tipu epidemije – kaže prof. dr Zorica Živković, pedijatar-pulmolog u KBC „Dr Dragiša Mišović – Dedinje“.

Suva, hrapava kože kod dece kao nagoveštaj

Sama po sebi astma nije nasledna, već je nasledna sklonost razvijanju alergije na spoljnje i unutrašnje faktore sredine, na sastojke hrane, lekove, veštačke supstance i sl.

– Prve naznake da dete ima genetsku sklonost alergiji jeste pojava suve, hrapave kože u najranijem uzrastu. Tada sumnjamo na ekcem kod deteta i na moguću genetsku predispoziciju ka alergijama, a to su nam sve faktori rizika za kasniju pojavu alergije gornjih i donjih disajnih puteva. To je tzv. alergijski marš, tj. kaskada u razvoju i pojavi alergijskih simptoma. A ako je alergijski rinitis neprepoznat na vreme, nedovoljno lečen ili zanemaren, nosi ogroman rizik za razvoj astme ili akutno pogoršanje bolesti. I loše kontrolisani alergijski rinitis utiče nepovoljno na kontrolu astme.

Kad počne da zviždi, guši i steže
Astma se najčešće ispoljava kao pojava epizoda kašlja, sviranja u grudima, otežanog disanja, povezano sa jasno utvrđenim alergijskim uzrocima ili ne.

– Epizode zviždanja u grudima, gušenja, osećaja stezanja u grudima i kašljanja, pojavljuju se često tokom noći i/ ili rano ujutru, često u toku fizičke aktivnosti. Početak dijagnostike je dobro uzeta anamneza, utvrđivanjem postojanja. karakterističnih simptoma i njihovog ponavljanja.

Spirometrija potvrđuje sumnju na astmu
U dijagnostičkom postupku, kod osoba kod kojih se kliničkim pregledom posumnja na opstrukciju disajnih puteva, izvodi se ispitivanje plućne funkcije, tzv. spirometrija.

– Ako nalazi spirometrije pokažu da pacijent ima bronhoopstrukciju, radi se i bronhodilatacijski test. Pacijent inhalira bronhodilatator i nakon 15–30 minuta ponavlja se spirometrija. Kada se postigne značajno poboljšanja protoka vazduha, dijagnoza astme je vrlo verovatna – navodi dr Vesna Veković, pedijatar-pulmolog u KBC „Dr Dragiša Mišović – Dedinje“.

Savremeni vodiči navode testove plućne funkcije kao osnovni metod za utvrđivanje ograničenosti protoka vazduha kroz disajne puteve.

– Astmu karakteriše promenljivost u ograničenosti protoka vazduha kroz disajne puteve. Vrednosti plućnih funkcija mogu varirati od normalnih do jako niskih vrednosti u teškoj bronhoopstrukciji kod pacijenta. Testovi plućne funkcije koriste se pri postavljanju dijagnoze, proceni težine bolesti i praćenja efekta terapije.

Važan je individualan pristup svakom pacijentu
Adekvatna i redovna terapija, prilagođena uzrastu i svakom pacijentu pojedinačno, najvažnija je stavka u borbi s ovom bolešću.

– Prema svakom pacijentu s astmom treba primeniti individualan, tzv. personalizovani pristup, pošto će efekat dati samo terapija koja se i sprovodi.

Dr Veković ističe da su, kako je digitalna tehnologija postala sve zastupljenija u zdravstvu, elektronski uređaji za praćenje različitih parametara dobar, inovativan pristup u postizanju kontrole bolesti.

– Razvijeni mobilni uređaji mogu da zabeleže da je došlo do uzimanja leka, da daju audio podsetnik za dete i roditelje i prenesu ove podatke lekaru, tako da se očitavanja mogu pregledati u realnom vremenu i naknadno analizirati. Može se koristiti sa aplikacijom za mobilni uređaj koja ima mogućnost da meri i druge okidače astme.

Mobilna aplikacija i merač vršnog ekspiratornog protoka ili kućni spirometar omogućavaju da pacijenti i roditelji reaguju na vreme, i promenom terapije spreče pojavu ili dalji razvoj simptoma, a time se smanjuje i broj hitnih odlazaka kod lekara.

– Rezultati pokazuju da korišćenje ovih novih tehnologija, uz lični astma plan, značajno utiču na poboljšanje u redovnosti uzimanja terapiji, a time i na bolju kontrolu bolesti.

izvor:zena.blic.rs

Evropska agencija za lekove (EMA) saopštila je danas da je preporučila stavljanje na tržište preventivnog tretmana Astrazeneka Evušeld, za starije od 12 godina, namenjenog osobama koje nemaju antitela i čiji organizam ne prihvata vakcinaciju.

Evropsko regulatorno telo preporučuje da se odobri prodaja Evušelda, koji proizvodi Astrazeneka, za prevenciju kovida-19 kod odraslih i adolescenata starijih od 12 godina težine najmanje 40 kilograma pre potencijalne izloženosti virusu, navela je EMA u saopštenju.
Lek treba da pomogne nekim osetljivim osobama da se ne razbole od korona virusa a konačno odobrenje daje Evropska komisija.

Američka agencija za lekove (FDA) je odobrila ovaj lek u decembru za osobe sa ozblijnim zdravstvenim problemima ili alergijama koje ne mogu da dobiju odgovarajuću zaštitu od vakcinacije. Britanija je odobrile upotrebu Evušelda prošle nedelje.

EMA je navela da je razmotrila podatke o leku za više od 5.000 ljudi i utvrdila da Evušeld smanjuje rizik od infekcije za 77 odsto, a procenjuje se da zaštita traje najmanje šest meseci.

Procena je napravljena pre pojave vrlo zaraznog omikron soja virusa i da procenjuje podatke da utvrdi da li je možda sada potrebna drugačija doza.

izvor:danas.rs

Iako smo usled raznih tužnih društveno-političkih okolnosti koje potresaju svet možda malo zaboravili na kovid koji je barem u Srbiji pre mesec dana proslavio drugi "rođendan", on je ipak tu najviše u svom omikron obliku. Iako ova varijanta izaziva blage simptome, umor je najprisutniji.

Pet načina da se rešite umora nakon kovida Foto: Profimedia

I ne napušta nas dugo i nakon što se izborimo sa prvobitnom infekcijom. Taj osećaj slabosti celog tela i želja da legnemo i napravimo pauzu od svega, ili što se žargodnski kaže - "od života". To može i psihički da nas iscrpi, otežavajući nam da ostanemo motivisani ili da radimo bilo šta drugo osim leškarenja na sofi. Dr Nataša Jejts, zamenik rukovodioca opšte prakse na Univerzitetu Bond u Australiji, kaže da umor može da nas "drži" neko vreme nakon infekcije kovidom, ali ističe i da postoje tehnike "borbe" sa njim.

Možda vas zanima
Pet simptoma mogu da ukažu da je kovid zahvatio PLUĆA: Lekari napravili listu i opisali umor koji izaziva korona
"Plaši me pojava nove pandemije. Da će doći neki novi virus, kovid 20": Pitali smo naše stručnjake da li treba da strahujemo MUTACIJE OMIKRONA koja stiže iz Britanije
Nizak nivo fizičke aktivnosti, poremećena dnevna rutina, loši obrasci spavanja, zahtevan posao, brižne obaveze, loše raspoloženje, anksioznost i stres mogu da pogoršaju umor navodi Nacionalna zdravstvena služba Velike Britanije, a doktorka Nataša Jejts navodi pet načina da se izborimo sa konstantnim osećajem nemoći i umora.

1. Upravljajte tempom oporavka
"Prilagodite oporavak normalnim aktivnostima i nivoima energije. Odaberite svoje prioritete i fokusirajte se na ono što možete da uradite, a ne na ono što ne možete", navodi dr Jejts.

2. Vratite se vežbanju postepeno
"Postepeni povratak vežbanju može pomoći vašem oporavku, ali će vam možda biti potrebna podrška u vezi sa tim kako da organizujete treninge ili izbegnete umor nakon toga", smatra doktorka i naglašava kome možemo da se obratimo za savete.

"Terapeuti, fizioterapeuti i obučeni treneri – specijalizovani su za ovo. Zato pitajte svog lekara opšte prakse za preporuku", navodi.

3. Dobro spavajte
Ako već niste, dajte prednost svom spavanju - jer se tu dešava magija isceljenja.

"Važno je da imate striktno vreme za spavanje, kao i da se odmarate kada se osećate umorno tokom dana", ističe.

4. Vodite računa o ishrani
"Pokušajte da na hranu gledate kao na način da svoje telo napunite energijom i mikronutrijentima koji su mu potrebni za lečenje", rekla je dr Jejts.

NHS savetuje da dnevno unosite izbalansiranu količinu proteina, mlečnih proizvoda, ali i voća i povrća.

Potrudite se da četvrtina glavnih obroka uključuje skrobnu hranu, kao što je pirinač, krompir ili testenina.

Jedite puno voća i povrća i održavajte hidrataciju.

5. Dnevnik umora
"Vodite dnevnik da pratite svoj umor i tražite postepeno poboljšanje. Imaćete dobre i loše dane, ali sve u svemu trebalo bi da postoji lagani put ka oporavku. Ako idete unazad, zatražite pomoć zdravstvenog radnika, kao što je vaš lekar opšte prakse", navodi doktorka Jejts na kraju.

izvor:zena.blic.rs

Šumska borovnica (Vaccinium myrtillus L.) je žbun sa golim uglastim granama visine do 30-40 cm. Listovi su okruglasto jajasti ili okruglasto eliptični, sitno nazubljeni po obodu i na vrhu zašiljeni.

Cvetovi su u pazuhu listova, pojedinačni, oboreni nadole, crvenkasti do zelenkasti. Plod je bobica, plavocrne boje. Raste u planinama srednje i južne Evrope, Skandinavije i Sibira, u četinarskim i četinarsko-lišćarskim šumama. Kao lekoviti deo biljke koriste se osušen list (Myrtili folium) i osušen plod (Myrtili fructus)

Čaj od lista borovnice (Myrtilli folium) deluje umirujuće u slučajevima lakših oblika proliva i upalnih procesa na debelom crevu. Preporučuje se i dijabetičarima. Čaj od lista borovnice pospešuje mokrenje i antiseptik je.

Upotreba ploda: Čaj od osušenih bobica ploda se koristi u terapiji nespecifičnih, akutnih, dečijih proliva. Koristi se i za ispiranje kod upala usta i grla. Prijatan je i osvežavajući čaj, koji se može piti tokom cele godine za jačanje imuniteta.

Način pripreme i upotrebe čaja: Jednu do dve kafene kašičice usitnjenog ploda preliti sa 250ml hladne vode i ostaviti da odstoji najmanje sat do dva (može i preko noći) Zagrejati do ključanja, sud poklopiti, ostaviti da stoji 3-5 min, procediti i piti. Čaj od lista se priprema slično kao i slični čajevi, prelivanjem ključale vode preko jedna kašike osušenog lista.

izvor:danas.rs

Jagorčevina (Primula veris L.) je biljka pokrivena žlezdastim dlakama sa crvenim glavicama. Listovi su jajasti, na naličju dlakavi, a cvetovi su na štitu na vrhu stabljike. Čašica je naduvena sa jajastim zupcima, cvetovi su tamnožuti sa skupljenim režnjevima krunice i pet crvenožutih pega u ždrelu. Raste u srednjoj i južnoj Evropi i na Kavkazu, na sunčanim livadama i ispod svetlih žbunova u brdskim i planinskim krajevima.

Kao lekoviti deo biljke koristi se osušen koren (Primulae radix) i cvet (Primulae flos).

Hemijski sastav: Koren jagorčevine sadrži 5-10 odsto triterpenskih saponina, fenolne glikozide i hinone. Cvet sadrži do 2% saponozida, flavonoide, i enzime. Sveže mlado lišće jagorčevine je bogato vitaminom C.

Upotreba: Za razređenje gustog bronhijalnog sekreta i olakšavanje iskašljavanja

Ograničenja u upotrebi: Kod osetljivih osoba može da izazove alergijske reakcije ili tegobe u organima za varenje.

Način pripreme i upotrebe čaja: Jednu kašičicu usitnjenog korena preliti sa 200 ml hladne vode, zagrejati da proključa, posle pet minuta procediti i piti 4-5 puta dnevno po šolju čaja zaslađenog medom. Jednu kafenu kašičicu cveta jagorčevine preliti sa 200ml ključale vode, ostaviti da odstoji 15 minuta, procediti i piti 2-3 puta po šolju čaja u toku dana.

izvor:danas.rs

Sa dolaskom proleća otvorena je i sezona alergija. Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije od polenske kijavice boluje između deset i 30 odsto svetske populacije pa nije čudo što se mnogi ovih dana pitaju da li je zapušen nos posledica sve veće koncentracije polena ili prehlade.

Alergija podrazumeva preteranu reakciju organizma na supstancu koja je bezopasna. Umesto da je kao neškodljivu i prihvati, naš imuni sistem kreće u odbranu kao da se susreo sa pravom opasnošću.

Kako razlikovati prehladu od alergije?

Alergijske reakcije na inhalatorne alergene su najčešće, bar prema rezultatima ankete među Amerikancima sprovedene 2010. godine. Alergije se najčeše potvrđuju testovima iz krvi, kojima se traži prisustvo specifičnih antitela koja bi ukazivala na alergijsku reakciju, ili kožnim prick testovima.

Nezavisno od testova određeni simptomi mogu govoriti u prilog alergijskom rinitisu.

Kako se dobar deo njih preklapa sa simptomima prehlade, često nije lako odrediti o čemu se radi – virusnoj infekciji ili alergijskoj reakciji.

Ono što jeste osnova razlika između ove dve stvari jesto to što prehladu može pratiti temperatura, a alergiju nikada. Ispod je tabela sa osnovnim sličnostima i razlikama između alergije i prehlade.

Kako razlikovati alergiju od prehlade? 2

U inhalatorne alergene između ostalih ubraja se polen koji počinje da zadaje probleme početkom aprila pa sve do kasne jeseni.

Kako razlikovati alergiju od prehlade? 3Kalendar cvetanja biljaka, koji se može naći na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine, pokazuje da među prvima cvetaju lešnik, jova, tisa, potom jasen i breza i na kraju platna i hrast. Cvetanje ovog drveća završava se negde do sredine aprile, a nakon toga počinje bujanje trava da bi u jesen najviše problema stvarala ambrozija. Obično se kaže da je maj najteži mesec za osobe koje su alergične na polen drveća i trave.

Agencija za zaštitu životne sredine prati koncentraciju alergena u vazduhu. Podaci nisu uvek najažurniji, ali mogu dati okvirnu predstavu koji alergeni su dominantni u određenom periodu.

 Kako lečiti alergije?

Prvi savet koji lekari daju jeste izbegavanje alergena. Kako je to nemoguće, pogotovu ako se radi o alergenima u vazduhu, za ublažavanje simptoma koriste se antihistaminici i intranazalni kortikosteroidi.

Osobama kojima alergije otežavaju svakodnevno funkcionisanje preporučuje se i upotreba imunoterapije. Ova terapija podrazumeva da se osoba izlaže tačno određenoj koncentraciji alergena u dužem vremenskom periodu kako bi se stvorila tolerancija. Da bi se videli efekti imunoterapije, potrebno je da prođe godinu dana.

Osim na prethodno navedene načine alergijske reakcije mogu se ublažiti i tako što se izbegava boravak napolju kada je velika koncentracija alergena u vazduhu, a to je kada je suvo, vetrovito vreme.

Najbolji period jeste posle kiše, jer tada voda spere polen. Takođe, preporučuje se da se nakon dolaska spolja odeća baci na pranje, i da se opere kosa kako bi se uklonile čestice alergena.

izvor:danas.rs

Post predstavlja način ishrane koji podrazumeva isključivanje određenih namirnica iz ishrane.

Tokom pravoslavnog posta iz ishrane se isključuju namirnice životinjskog porekla: meso i mesni proizvodi, mleko i mlečni proizvodi, jaja, što znači da tokom posta osnov ishrane čine žitarice, povrće i voće uz ribu.

Oni koji poste „na vodi” u svojoj ishrani ne koriste ni biljna ulja kao ni ribu pa je period prilagođavanja na ovakav način ishrane duži, kao i ponovno prilagođavanje na mrsnu ishranu.

Kako tokom posta, posebno višednevnog ili višenedeljnog, organizam kao energetsko gorivo koristi hranu koja je sa manjim sadržajem masti, manje začinjena i lakše se vari, važno je da nakon perioda posta postepeno uvodimo namirnice koje tokom posta nismo jeli.

Prvih dana po prestanku posta treba koristiti pre svega tzv. beli mrs (mlad sir, jogurt, kiselo mleko) i posnija mesa (piletina, ćuretina). Pohovana i pržena hrana nisu dobar izbor nikada, a naročito u ovom periodu. Meso treba pripremati kuvanjem, dinstanjem, pečenjem u rerni bez dodate masnoće.

Potrudite se da zadržite naviku korišćenja ribe u ishrani, najmanje jednom do dva puta tokom nedelje. I jaja u ishranu treba uvesti postepeno, a kada su u pitanju uskršnja jaja budite umereni – dovoljno je jedno jaje za početak.

Svakako ne treba zaboraviti da ishrana treba da bude raznovrsna sa zastupljenim dovoljnim količinama povrća, voća i žitarica.

Kako se veliki post završava velikim praznikom, budite umereni u jelu jer osim vrste hrane ne manje važne su i količine hrane koju jedemo, pa i u tom pogledu ne treba preterivati jer se inače često javljaju tegobe u vidu nadimanja, nadutosti, osećanja prepunjenosti trbuha, pojačani gasovi, čak i bolovi u trbuhu, ponekada muka i povraćanje, učestale stolice.

 Ne zaboravite:

Jedite redovno: ne preskačite doručak, a obroke organizujte u skladu sa vašim obavezama u toku dana.

Užinajte! Ne dozvolite da od doručka do ručka ne pojedete ništa, čak iako ne osećate veliku glad. Umesto peciva, grickalica ili slatkiša izaberite voće ili salatu!

Ručak počnite supom od povrća ili čorbom od žitarica koje ponekada mogu da budu i kompletan obrok! Trudite se da se u tanjiru nađu različite vrste povrća, posna mesa, dosta salate…

Uzimajte dovoljno tečnosti u toku dana – bar šest do osam čaša vode! Ne zaboravite da smo često žedni onda kada mislimo da smo gladni. Ne zalivajte svaki zalogaj hrane vodom, to usporava i otežava proces varenja.

izvor:danas.rs

Na koji način nutricionistički da se pripremimo za proleće – kakva ishrana je idealna u periodu mart – april?

Došlo je vreme da se odmorimo od teške zimske hrane, od praznične, obilne, začinjene hrane. Idealno je vreme da očistimo organizam i da ga ubrzamo.

Treba mu dati više sunce, sveže hrane, više tečnosti.

Unos svežeg voća i povrća će nam obezbediti potrebne vitamine.

Konzervirane namirnice menjamo za sveže salate, zelena, spanać, mladi luk, sremuš.

Više kuvanog povrća, razne čorbice, potaži, supe će nas hidrirati i olakšati varenje. Unositi dovoljno tečnosti kroz biljne čajeve, vodu, sveže ceđenih sokova.

Jedite manje porcije, prirodno nam je manji apetit u periodu proleća.

Koje kombinacije namirnica treba da izbegavamo u ovo doba godine?

Treba da izbegavamo, tešku, masnu i začinjenu hranu.

Smanjiti unos životinjskih proteina i zameniti ih biljnim izvorima poput mahunarki.

Smanjiti količinu pržene hrane, ljutih začina, masna crvena mesa.

izvor:danas.rs

Višе оd 250 pоznаtih bоlеsti prеnоsi sе hrаnоm. a nакоn kоnzumirаnjа kоntаminirаnе hrаnе dо pојаvе prvih simptоmа bоlеsti mоžе dа prоđе оd nеkоlikо čаsоvа dо nеkоlikо dаnа, prenosi Institut za javno zdravlje Batut.

Gоdišnjе sе u Rеpublici Srbiјi krоz zаkоnоm prоpisаn еpidеmiоlоšкi nаdzоr rеgistruје izmеđu 20.000 i 25.000 slučајеvа оbоlеvаnjа оd bоlеsti које sе prеnоsе hrаnоm.

Vеćinе bоlеsti које sе prеnоsе hrаnоm praćena je mučninom, pоvrаćаnjеm, stоmаčnim grčеvima i prоlivom. Iаkо svаkо mоžе dа sе rаzbоli, pоsеbnо оsеtljivе grupе su nоvоrоđеnčаd i оdојčаd, trudnicе, stаriје оsоbе i оsоbе sа оslаbljеnim imunitеtоm.

Које su nајčеšćе bоlеsti које sе prеnоsе hrаnоm?

U nаšој zеmlji nајčеšćе diјаgnоstiкоvаnе bоlеsti које sе prеnоsе hrаnоm su sаlmоnеlоzе, kаmpilоbакtеriоzе, stоmаčni grip i stаfilоkоknо trоvаnjе hrаnоm.

Sаlmоnеlоzе uzrокuјu bакtеriје iz rоdа Salmonella, које su prisutnе u crеvnоm trакtu pticа, gmizаvаcа i sisаrа. Оvе bакtеriје prеnоsе sе nа ljudе prеко hrаnе živоtinjsкоg pоrекlа. Sаlmоnеlоzа sе mаnifеstuје pоvišеnоm tеmpеrаturоm, prоlivоm i stоmаčnim grčеvimа. Коd оsоbа sа pоstојеćim hrоničnim оbоljеnjеm ili оslаbljеnim imunim sistеmоm, mоžе dоći dо pојаvе коmpliкаciја u vidu prеlаsка miкrооrgаnizаmа u кrv (sеptiкеmiја).

Каmpilоbаktеriоzu izаzivајu bакtеriје iz rоdа Campylobacter. Simptоmi bоlеsti su pоvišеnа tеmpеrаturа, prоliv i stоmаčni grčеvi. Каmpilоbакtеr је prirоdni stаnоvniк crеvа zdrаvih pticа, i sirоvо živinsко mеsо оbičnо sаdrži оvu bакtеriјu. Коnzumirаnjе nеdоvоljnо tеrmičкi оbrаđеnе pilеtinе, ili hrаnе коntаminirаnе prеко pilеtinе (prеко коntаminirаnih pоvršinа u кlаоnicаmа) је nајčеšći izvоr i put prеnоsа каmpilоbакtеriоzе.

Stоmаčni grip је uzrокоvаn nоrоvirusimа. Оvо оbоljеnjе sе јаvljа vrlо čеstо, аli sе tеšко diјаgnоstiкuје. U kliničкој slici dоminirа pоvrаćаnjе, а оbоljеnjе prоlаzi u rокu оd dvа dаnа. Rеzеrvаоr zаrаzе је čоvек.

Stаfilококnо trоvаnjе hrаnоm је intокsiкаciја, која nаstаје као pоslеdicа prisustvа stаfilокока i/ili njihоvоg tокsinа u hrаni. Simptоmi bоlеsti su mučninа, grčеvi i pоvrаćаnjе. Rеzеrvоаr zаrаzе је čоvек.

Bоtulizаm је tеšко trоvаnjе tокsinоm којi prоduкuје bакtеriја Cl. Botulinum u коntаminirаnој hrаni. Prvi simptоmi bоlеsti оbičnо su оštеćеnjе vidа (zаmućеn vid ili dvоsliке), оtеžаnо gutаnjе i sušеnjе ustа, а nекаdа i pоvrаćаnjе i оpstipаciја. Cl. Botulinum stvаrа spоrе које su prisutnе u zеmlji, а izvоr i put prеnоšеnjа su uglаvnоm коnzеrvirаnа hrаnа, коbаsicа, dimljеnо ili usоljеnо mеsо. Оpоrаvак mоžе dа trаје mеsеcimа.

Čak 250 bolesti se prenosi hranom: Kako dolazi do trovanja i koji su simptomi? 2
Foto: Manastir Hilandar
Како sе bоlеsti kоје sе prеnоsе hrаnоm leče?

Tеrаpiја zаvisi оd simptоmа bоlеsti i оd tеžinе кliničке sliке оbоlеlе оsоbе. Uglavnоm sе sprоvоdi simptоmаtsка tеrаpiја u vidu nаdокnаdе tеčnоsti i minеrаlnih mаtеriја, mirоvаnjа i upоtrеbе prоbiоtiка zа rеgulаciјu crеvnе miкrоflоrе (ако sе pојаvi visока tеlеsnа tеmpеrаturа i кrv u stоlici, trеbа izbеgаvаti upоtrеbu prоbiоtiка).

U slučајu tеžе кliničке sliке bоlеsti, lекаr mоžе dа prеpišе аntibiоtiке prеmа lаbоrаtоriјsкоm nаlаzu, i tаdа је nеоphоdnо аntibiоtsкu tеrаpiјu sprоvеsti dо кrаја.

Lекаru sе оbаvеznо trеbа оbrаtiti u slučајu pојаvе, visоке tеlеsnе tеmpеrаturе, krvi u stоlici. upоrnоg pоvrаćаnjа, које оnеmоgućаvа zаdržаvаnjе tеčnоsti. znакоvа dеhidrаtаciје, као štо su smаnjеnо izlučivаnjе urinа, suvа ustа i grlо i оsеćај slаbоsti priliкоm stајаnjа, prоlivа којi trаје dužе оd tri dаnа.

Како dоlаzi dо kоntаminаciје hrаnе?

Miкrооrgаnizmi sе nаlаzе svudа око nаs, tаkо dа оd pоljа dо stоlа hrаnа mоžе dа sе zаgаdi u svакоm trеnutкu – tокоm uzgоја, priprеmе, оbrаdе, čuvаnjа, distribuciје.

Mnоgi prоuzrокоvаči bоlеsti које sе prеnоsе hrаnоm prirоdni su stаnоvnici crеvnоg trакtа živоtinjа које sе uzgајајu zа ljudsкu upоtrеbu, i tаdа gоvоrimо о primаrnој коntаminаciјi. Vоćе i pоvrćе mоžе dа sе коntаminirа uкоliко sе zа zаlivаnjе upоtrеbljаvа zаgаđеnа vоdа ili sе коristi prirоdnо đubrivо.

Pоrеd tоgа, hrаnа mоžе dа budе i sекundаrnо, nакnаdnо коntаminirаnа nа višе nаčinа. Nа primеr, hrаnu mоžе dа коntаminirа оsоbа која njоm ruкuје, uкоliко nе vоdi rаčunа о ličnој higiјеni. Vоćе ili pоvrćе mоžе dа budе коntаminirаnо sокоvimа svеžеg, sirоvоg mеsа, ако sе zа оbrаdu оvih nаmirnicа коristе istе rаdnе pоvršinе ili pribоr, које sе nе pеru dеtеrdžеntоm i vоdоm priliкоm prеlаsка sа јеdnе nа drugu vrstu nаmirnicа. Tеrmičкi оbrаđеnа hrаnа smаtrа sе bеzbеdnоm. Mеđutim, кuvаnа hrаnа mоžе nакnаdnо dа sе коntаminirа, ако dоđе u коntакt sа sirоvim nаmirnicаmа, štо sе nаzivа unакrsnа коntаminаciја.

Uкоliко dоđе dо коntаminаciје hrаnе, vrlо је bitnо како sе njоm ruкuје u tоm slučајu. Bакtеriје које prоuzrокuјu bоlеsti које sе prеnоsе hrаnоm mоrајu dа sе umnоžе u dоvоljnоm brојu, како bi mоglе dа dоvеdu dо infекciје i pојаvе bоlеsti. Hrаnа, nаrоčitо živоtinjsкоg pоrекlа, vrlо је pоgоdnа srеdinа zа rаst i rаzmnоžаvаnjе bакеtriја u tеmpеrаturnоm rаspоnu оd 5 dо 60 ºC. Као rеzultаt tоgа, hrаnа која је bilа „blаgо” коntаminirаnа i оstаvljеnа nекоliко sаti nа sоbnој tеmpеrаturi, pоstаје izrаzitо zаgаđеnа i niје višе bеzbеdnа zа upоtrеbu.

Gеnеrаlnо gоvоrеći, nа tеmpеrаturi frižidеrа vеćinа bакtеriја prеstаје dа sе rаzmnоžаvа, а visоке tеmpеrаturе priliкоm кuvаnjа uništаvајu pаtоgеnе miкrооrgаnizmе. Каdа su u pitаnju tокsini којi pојеdinе bакtеriје prоizvоdе, njihоvа оsеtljivоst nа visокu tеmpеrаturu vаrirа. Stаfilококni tокsin sе nе uništаvа čак ni nа tеmpеrаturi кljučаnjа, аli srеćоm оpаsni bоtulinsкi tокsin sе pоtpunо inакtivirа кuvаnjеm.

Која vrstа hrаnе је pоsеbnо pоgоdnа zа prеnоšеnjе оvih bоlеsti?

Sirоvе nаmirnicе živоtinjsкоg pоrекlа, као štо su svеžе mеsо, svеžа pilеtinа, svеžа јаја, nеpаstеrizоvаnо mlеко i prоizvоdi оd nеpаstеrizоvаnоg mlека prеdstаvljајu izuzеtnо pоgоdnu srеdinu zа pаtоgеnе miкrооrgаnizmе. Pоsеbnо trеbа nаglаsiti dа vеliкi riziк pо ljudsко zdrаvljе prеdstаvljа hrаnа која pоtičе оd višе živоtinjа. Nа primеr, јеdnа pljеsкаvicа mоžе dа sаdrži mеsо dоbiјеnо оd prеко stоtinu živоtinjа. Јеdаn оmlеt u rеstоrаnu mоžе dа budе nаprаvljеn оd јаја dоbiјеnih оd nекоliко stоtinа кокоšака. Ili јеdnа čаšа sirоvоg mlека mоžе dа budе pоrекlоm оd nекоliко stоtinа кrаvа. Nа tај nаčin, uкоliко је sаmо јеdnа živоtinjа bilа inficirаnа, zаrаzа ćе sе prеnеti nа cеlu коličinu hrаnе.

Vоćе i pоvrćе prеdstаvljа pоsеbаn prоblеm, јеr sе uglаvnоm коnzumirа u sirоvоm stаnju. Prаnjеm оvih nаmirnicа mоžе dа sе smаnji brој prisutnih miкrооrgаnizаmа, аli оni nе mоgu u pоtpunоsti dа sе uкlоnе. Znаčајnu ulоgu u коntаminаciјi vоćа i pоvrćа imа кvаlitеt vоdе којi sе коristi zа njihоvо zаlivаnjе i prаnjе, vrstа đubrivа које sе коristi i nаčin čuvаnjа dо коnаčnе upоtrеbе.

Како mоžеmо dа sе zаštitimо оd bоlеsti које sе prеnоsе hrаnоm?

Batut daje nekoliko preporuka da se spreči zaražavanje hranom – prаnjеm ruкu prе, u tокu i pоslе priprеmе hrаnе, tеmеljnоm tеrmičкоm оbrаdоm mеsа, pilеtinе i јаја, upоtrеbоm pаstеrizоvаnоg mlека. sprеčаvаnjеm коntакtа sirоvih nаmirnicа i tеrmičкi оbrаđеnе hrаnе, čuvаnjеm hrаnе u frižidеru. bеsprекоrnоm čistоćоm svоg кuhinjsкоg pribоrа i rаdnih pоvršinа.

Svеtsка zdrаvstvеnа оrgаnizаciја dаlа је pеt кljučnih pаvilа zа zdrаvstvеnо bеzbеdnu hrаnu:

Оdržаvајtе čistоću – obаvеznо pеritе ruке nакоn upоtrеbе tоаlеtа, као i prе i višе putа tокоm priprеmе nаmirnicа; održаvајtе čistim rаdnе pоvršinе, pribоr i pоsuđе, zаštititе hrаnu оd insекаtа, glоdаrа i drugih živоtinjа.

Оdvојitе svеžе i kuvаnо – odvојеnо priprеmајtе sirоvо mеsо, ribu i mоrsке plоdоvе оd drugih nаmirnicа, odvојеnо priprеmајtе sirоvе оd tеrmičкi оbrаđеnih nаmirnicа, tеmеljnо pеritе pribоr (nоžеvе, dаsке) priliкоm prеlаsка sа јеdnе nа drugu vrstu nаmirnice, sirоvе i tеrmičко оbrаđеnе nаmirnicе čuvајtе u pоsеbnim, dоbrо zаtvоrеnim pоsudаmа.

Кuvајtе hrаnu tеmеljnо – Кuvајtе hrаnu tеmеljnо, pоsеbnо mеsо, živinu, јаја, ribu i mоrsке plоdоvе, pustitе dа čоrbа ili supа prокljučа (uvеritе sе dа su sокоvi iz tеrmičкi оbrаđеnоg mеsа ili živinе bistri, а niкако ružičаsti), tеmеljnо pоdgrејtе tеrmičкi оbrаđеnu hrаnu.

Čuvајtе hrаnu nа bеzbеdnim tеmpеrаturаmа – nе оstаvljајtе кuvаnu hrаnu nа sоbnој tеmpеrаturi dužе оd dvа sаtа, svе sirоvе i tеrmičкi оbrаđеnе nаmirnicе које sе brzо кvаrе čuvајtе u frižidеru (nа tеmpеrаturi dо 5 ºC), tеrmičкi оbrаđеnu hrаnu dо sеrvirаnjа držitе nа visокim tеmpеrаturаmа (iznаd 60 ºC), zаmrznutе nаmirnicе оtаpајtе nа tеmpеrаturi frižidеrа. nе čuvајtе nаmirnicе prеdugо, čак ni u frižidеru.

Upоtrеbljаvајtе higiјеnsкi isprаvnu vоdu i svеžе nаmirnicе – kоristitе higiјеnsкi isprаvnu vоdu zа pićе ili priprеmu hrаnе, birајtе svеžе i nеоštеćеnе nаmirnicе, upоtrеbljаvајtе dugоtrајnе nаmirnicе (pаstеrizоvаnо mlеко, dugоtrајnе mеsnе prеrаđеvinе), vоćе i pоvrćе dоbrо оpеritе pоd mlаzоm vоdе prе čišćеnjа ili коnzumirаnjа, obrаtitе pаžnju nа rок trајаnjа nаmirnicа

izvor:danas.rs

Novi dokazi pokazuju da konzumiranje dve do tri šoljice kafe u toku dana nudi zdravstvene prednosti. To je zaključak tri studije koje će biti predstavljene na godišnjoj naučnoj sednici Američkog udruženja kardiologa sledećeg meseca.

„Budući da kafa može da ubrza otkucaje srca, neki se ljudi brinu da bi njeno ispijanje moglo da izazove ili pogorša određene srčane probleme“, rekao je dr Peter Kistler, autor i voditelj istraživanja iz Instituta za srce „Alfred and Baker Heart“ u Melburnu.

On je dodao da njihovi podaci ukazuju na to da kafa može da bude deo zdrave ishrane osoba sa i bez srčanih bolesti.

„Utvrdili smo da ispijenje kafe ima neutralan efekat“, rekao je dr Kistler.

Dve do tri šoljice dnevno
Nalazi se zasnivaju na podacima oko pola miliona ljudi iz britanske medicinske baze podataka koji su grupisani prema tome koliko kafe piju svaki dan, a zatim su praćeni deset godina.

"Studija je bila opsežna. Oni koji su popili dvie do tri šoljice kafe u danu na kraju su imali manje srčanih problema, ali i manje šanse od smrti tokom tog desetogodišnjeg perioda", komentarisao je za Today dr Džon Tores.

Istraživače je zanimalo da li mogu zdravi ljudi koji piju kafu da razviju srčane bolesti ili moždani udar tokom deset godina, kao da li su oni kojima je već dijagnostikovana srčana bolest pod većim rizikom od smrti tokom 10 godina i da li ima uticaja ako neko pije instant ili mlevenu, odnosno kofeinsku kafu ili onu bez kofeina.

Najveća korist od ispijanja dve do tri šoljice kaf dnevno zabeležena je kod zdravih ljudi. Oni imaju 10 do 15 dosto manji rizik od razvoja bolesti srca, srčanog zastoja, problema sa srčanim ritmom ili prerane smrti.

Ali rizik od moždanog udara ili smrti prouzrokovane srčanim udarom bio je najmanji kod ljudima koji su pili jednu šoljicu kafe dnevno.

Za ljude koji su već imali problema sa srcem, ispijanje dve do tri šoljice dnevno bilo je povezano sa manjim izgledima za umiranje u poređenju sa onima koji ne piju kafu.

Osobe s fibrilacijom atrija koje su pile jednu šoljicu kafe dnevno imale su gotovo 20 odsto manje šanse da umru od onih koji ne piju kafu.

Sa kofeinom ili bez kofeina?
Kada je u pitanju mlevena ili instant kafa, kafa sa kofeinom ili bez kofeina, istraživači su otkrili niže stope smrtnosti za sve vrste kafe. I ovde su se dve do tri šoljice dnevno činile čarobnim brojem.

Međutim, kafa bez kofeina nije imala zaštitne efekte kada je u pitanju aritmija, ali je smanjila kardiovaskularne bolesti, osim srčanog zastoja.

Zrna kafe imaju više od 100 biološki aktivnih jedinjenja - flavonoida koji mogu da poboljšaju vaše zdravlje.

Oni mogu da pomognu u smanjenju upala, poboljšanju osetljivosti na insulin, mogu da podstaknu metabolizam, inhibiraju crevnu apsorpciju masti i blokiraju receptore za koje se zna da su uključeni u abnormalne srčane ritmove.

Prethodne studije već su otkrile da kafa može da bude deo zdravog načina života, kao što može da smanji rizik od bolesti jetre, moždanog udara i demencije.

"Ljudi koji sada ne piju kafu ne bi ni trebalo da počinju samo zbog ove studije", zaključio je dr Tores.

Izvor: N1

Specijalista opšte prakse Biserka Obradović u razgovoru za žena.rs prošle godine rekla je da postoje lekovi za razne bolesti, ali da je fizička aktivnost najbolji lek za sve. Tragom izjave doktorke i prvih lepih dana ove godine koji opominju da nam se toplije vreme bliži, a sa njim i leto, a sa letom i čuvena fraza "raketa do leta", odgovor na čuvene dileme sa viškom kilograma, fizičkom aktivnošću i ishranom potražili smo kod trenera Blaže Mićunovića.

Za razliku od onih koji redovno upražnjavaju fizičku aktivnost, "kampanjci" uglavnom se aktiviraju dva do tri mesec pre odlaska na letnji odmor, a kad se odmor završi, onda više ni ne pomišljaju na vežbanje i ishranu - do sledeće godine.

- Moguće je da se do leta srede kilogrami. Uz pravilan režim ishrane, prilagođen potrebama klijenta i obavezama, i adekvatan program ishrane moguće je postići solidne rezultate do leta. Svako od nečega mora da počne. Što pre to bolje. Međutim, razlog da se počne sa vežbanjem i zdravim životom ne treba da bude priprema za leto, već naše zdravlje! Ako smo nešto naučili u prethodne dve godine to je da je zdravlje najbtinije. Vežbanje je odličan vid antistres terapije, to je vreme koje ste odvojili za sebe, vaše telo i duh - kaže Blažo za žena.rs.

Kad se konačno "nakanimo" da se aktiviramo, mnogi se žale da kilogrami ne spadaju željenom brzinom ili u najgorem u slučaju - ne spadaju uopšte. Glavni razlog je uvek ishrana i greške u ishrani.

- Najčešće greške u ishrani koje ljudi prave su:

Neredovni obroci. Jako je bitno za nađe zdravlje i dobar izgled da jedemo redovno i ne preskačemo obroke. Idealno bi bilo da imamo pet obroka dnevno na svaka tri sata i da od tih pet obroka tri budu veća, i dve užine. Satnicu obroka (kad je prvi, a kad poslednji) podešavate prema svojim potrebama i dnevnim obavezama.
Prejedanje je nezdrav/patološki odnos prema hrani gde unosimo mnogo više hrane kroz jedan obrok nego što je to našem telu potrebno. Tako opterećujemo nas želudac a višak hrane skladištimo u masti koje se kasnije jako teško izbacuju iz organizma
Prezačinjena hrana-Hrana koja se servira u kantini i po restoranima je najcesce prezacinjena-sto dovodi do toga da nakon zavrsenog obroka imamo utisak kao da smo naduti i oteceni.
Brza hrana se uglavnom priprema / prži na dubokom ulju i prepuna je aditiva. Dugotrajno konzumiranje ovakve hrane može da bude pogubno za naše zdravlje!
Rigorozne dijete su jako lođe po naše zdravlje, tačnije, rigorozne dijete na duže staze dovode do drastičnog usporavanja metabolizma i može dovesti do hormonskog disbalansa. Tako da imamo slučajeve ljudi koji imaju po veći viđak kilograma, a ceo život su na nekoj vrsti dijete - objašnjava Mićunović.

Iako je sigurno da će se najveći broj ljudi javiti za treninge u ovom periodu godine, Blažo kaže da je "naše telo, naša kuća" i da "pospremanje jednom godišnje" nije dovoljno, već da moramo biti aktivni tokom cele godine.

Postoje tri vrste namirnica koja uvek ispada ukoliko planirate dobru liniju i kondiciju.

- Za početak slatkiši. Navešću jedan primer da bolje razumete o cemu se radi. 100g piletine sadrzi oko 100 kalorija, a 100g čokolade sadrži između 500-600 kalorija (što je 1/3 nečijeg dnevnog unosa). Složićemo se da je podjednako lako pojesti 100g cokolade koliko i 100g piletine. Međutim, u 100g piletine imamo dosta proteina i nutrijenata koji su dobri za naše telo, a putem 100g čokolade smo uneli veliki broj tzv prostih šecera (koji se najteže izbacuju iz našeg organizma tj poslednji dolaze na sagorevanje) što dovodi do naglog skoka insulina u krvi, a potom i naglog pada energije. Zaključite sami šta je bolje po vaše telo!

Alkohol. To su tzv. tečne tj prazne kalorije za koje nemamo utisak kao da unosimo kalorije niti ih računamo u dnevni / nedeljni kalorijski unos. Zapravo, istina je da alkohol ima dosta kalorija - npr. 0.5l piva ima 250 kalorija, a uz to i dosta hormona koji pospešuju lučenje mokraće pa od jednog piva možemo da odemo dva puta u wc. Takođe je prepuno zaslađivača ukusa pa od jednog piva imamo glavobolje. Redovno konzumiranje alkoholnih pića navlači podkožnu vodu što dovodi do osećaja nadutosti. Grickalice, beli hleb, sokovi i gazirana pića takođe treba izbaciti, objašnjava Blažo.

S obzirom na to da veliki broj zaposlenih ljudi ima jako malo slobodnog vremena, želeli smo da saznamo da li postoje vežbe koje mogu da se praktikuju "u sopstvenoj režiji" kako bi se održavala kondicija, pored pravilne ishrane.

- Postoje određene vežbe koje uvek možemo da odradimo kod kuće i za to nam nije potrebna nikakva vrsta rekvizita. Takođe, postoje vežbe koje možemo odraditi napolju dok je lepo vreme. Podeliću sa našim dragim čitaocima par predloga:

Vezbe zagrevanja i istezanja / Joga. Mnogi vežbači zanemaruju istezanje, pa čak i pojedini treneri ne pridaju dovoljno značaja istezanju. Istezanje je jako bitno i ima viseštruki značaj za naše telo jer povećava mišićnu fleksibilnost, dakle, elastičnost,-ublazava grčeve i smanjuje napetost, smanjuje rizik od povreda, sprečava upalu mišića, pripomaže oblikovanju mišića. Zagrevanje i istezanje ujutru pre doručka 10-15 minuta bar 2-3 puta nedeljno zavisno od obaveza.
Vežbe za stomak i donji deo leđa. Vežbe za trbušnjake su danas lako dostupne na internetu i jutjub kanalu. Ono što je bitno dok radite stomak da uvek imate jednu vežbu za svaki deo stomaka (gornji, srednji, donji i bočni), seriju na kraju možete da završite sa plankom, izdržajem i za početak nek to bude 30 sekundi pa svaki sledeći trening povećavajte za po 10 sekudni. Uradite bar 3 serije vežbi za stomak i donja leđa. Uradite to ujutru pa posle doručkujte i dan može lepo da počne!
Iskoristite lepo vreme koje dolazi da trčite ili brzo hodanje napolju uz kej. Takođe, dosta parkova po Beogradu je opremeljeno sa interesantnim spravama za vežbanje, kao i stazama za trčanje. U svakom od tih parkova imate tablu sa upustvom za pravilno izvođenje vežbi na spravama koje su tu nalaze.

Ipak, za najbolje rezultate i napredak je potrebna malo jača i redovnija fizička aktivnost. Npr. ondividualni ili vođeni treninzi u teretani fitnes studiju, pilates, plivanje, ili neka druga vrsta sporta, posavetovao nas je trener.

Brza hrana i dostupnost hrane na svakom koraku je vodeći problem današnjice. Pa, je zato broj gojaznih i sa prekomernom težinom sve veći u svetu. Fizička aktivnost je neophodna, a i naš sagovornik se slaže da ljudi imaju neadekvatan odnos prema hrani jer na nju gledaju kao na zadovoljstvo ili zamenu za manjak zadovoljstva, umesto da je njen primarni cilj - neophodna energija.

- Jedan od problema današnjice je to što ljudi imaju nezdrav - patološki odnos prema hrani. Naime, previše smo emotivno vezani za hranu. Jedemo kad smo srećni, jedemo kad smo nervozni, neraspoloženi, tužni, kad slavimo. Ljudi su, čak počeli i da se okupljaju oko hrane i povodom hrane. Hranu treba da posmatramo kao na gorivo za naše telo, da iz nje izvlačimo ono što napem telu treba i sto je za naše telo najbolje. Tek ćemo onda da se istinski bolje i zdravije osećamo u našem telu, a samim tim ćemo biti i bolje raspoloženi. Ipak, treba pronaći neki balans i biti umeren, a biti umeren u životu je najteže, zaključuje Blažo.

izvor:zena.blic.rs

Danas je u prodavnicama sve manje namirnica koje su potpuno zdrave sa količinom vitamina i minerala koje bi trebalo da imaju, jer današnja industrija i proizvodnja voća, povrća i drugih namirnica zasniva se na brzoj proizvodnji, vizualnom izgledu a zanemaruje se kvalitet.

Ako želite da budete zdravi, nećete to moći da postignete samo zdravijom ishranom, već je potrebno koristiti neki dodatak koji će pomoći organizmu da ukloni štetne materije koje se talože ishranom. U ovom članku bavimo se upravo jednim takvim dodatkom u vidu soka koji slobodno možemo nazvati “čarobni napitak” jer pruža višestruku korist vašem organizmu.

PROČISTITE ORGANIZAM UZ JEDNU ČAŠU SOKA DNEVNO

U današnje vreme, više nego ikada, trebalo bi povesti računa o svom zdravlju jer način života sve više ide u onom lošem smeru i potrebno je izboriti se sa svim negativnim uticajima sa kojima se susrećemo svakog dana.

Sve manje je vremena za pripremu zdravih obroka, često pribegavamo brzoj pripremi polugotovih jela, iako svi znamo da je to loše po zdravlje, ali neretko nemamo drugog izbora. Kada već nemamo vremena da uvek za trpezom imamo zdrav obrok, najmanje što možemo da učinimo našem organizmu je da ga pročistimo i oslobodimo tih štetnih materija unetih kroz nezdrave obroke.

U skladu sa brzim načinom života najbolje bi bilo da možemo popiti čarobni napitak koji će obaviti sve procese u nama i da budemo zdravi. To je ustvari moguće uz pomoć zelenog soka od ječma.

Izdvojite dnevno 2 minuta za svoje zdravlje, svakog jutra uzimanjem jedne čaše zelenog soka od ječma pomažete organizmu da se lakše izbori sa raznim vrstama toksina i jačate imunitet koji je u ovom ludom vremenu svakog dana na iskušenju.

ZELENI SOK OD JEČMA SA OMEGA-3 MASNIM KISELINAMA

Prednost zelenog soka od ječma u odnosu na druge dodatke je što pored detoksikacije organizma ima i druga delotvorna svojstva, što ga svrstava među najkompleksnije suplemente.

Bogat je vitaminima, mineralima, aminokiselinama, hlorofilom i drugim važnim sastojcima koji imaju veliki uticaj na varenje, regulisanje holesterola i krvnog pritiska, reguliše pH vrednost organizma, utiče na vitalnost i jačanje kompletnog imuniteta.

Nije slučajno da se ovaj sok pravi baš od ječma, svi naučnici koji se bave istraživanjem biljaka i njihovoj hranljivosti znaju da je ječam žitarica koja je najbogatija hranljivim materijama. U prilog tome ide i činjenica da su ječam konzumirali naši preci vekovima unazad.

Nakon određenog perioda kada sok bude u potpunosti delovao, kada se organizam pročisti i ojača, vaše raspoloženje biće drastično poboljšano, imaćete više elana i volje za životom i pružaćete bolje rezultate na svom poslu.

KAKO SE KONZUMIRA ZELENI SOK OD JEČMA?

Da ovo nije još jedan od preparata za koji govore da vraća mladost organizmu, a rezultata nigde, shvatićete već pri preuzimanju paketa. Zeleni sok od ječma pravi se u vidu zelenih zamrznutih kuglica koje se čuvaju na -18 stepeni, i samo tako mogu da zadrže sve zdrave sastojke.

Sada se sigurno pitate kako zeleni sok a dostavlja se u obliku kuglica? Od tih kuglica pravi se sok, a za ceo taj proces potrebno vam je svega 1-2 minuta.

Sok se priprema tako što u staklenu čašu prvo stavite nekoliko zelenih zamrzutih kockica (1-6 kuglica dnevno), prelijete mineralnom negaziranom vodom toliko da pokrije kockice i mešate dok se kockice rastope. Ukoliko vam je napitak mnogo hladan, možete ga ugrejati tako što ćete u neku posudu sipati toplu vodu do 40 stepeni i staviti čašu u nju dok se ne ugreje dovoljno da možete popiti.

I to je to, za par minuta imate čarobni napitak koji će već nakon nedelju dana pružiti prve pozitivne efekte. Važno je napomenuti da se ovaj sok pije ujutru odmah nakon što ustanete, pre konzumiranja vode ili hrane, znači na prazan želudac i nakon popijenog soka potrebno je da organizam miruje 30 minuta pa tek onda možete da jedete ili pijete.

KAKO NABAVITI I KOJA JE CENA ZELENOG SOKA OD JEČMA?

Zeleni sok od ječma možete poručiti online na sajtu Eliksir Vitalnosti, a tu ćete pronaći i detaljno uputstvo kako da pravilno pripremite sok i šta je još potrebno da bi imao potpuno dejstvo. Kao što smo već napomenuli, sok se dostavlja u vidu zaleđenih kuglica koje morate čuvati u zamrzivaču. Jednom odmrznute kockice se moraju popiti i ne mogu se ponovo zamrznuti, a moraju se popiti odmah jer posle pola sata gube svoje dejstvo.

U ovom članku smo pokušali da istaknemo sve najvažnije informacije o soku od ječma, ali ako imate dodatnih pitanja i nedoumica, posetite sajt “Eliksir vitalnosti” i kontaktirajte ih za sve što vas zanima.

Među popularnim dijetama današnjice su i takozvani "detoksi", režimi od svega nekoliko dana koji "obećavaju" da će se telo pročistiti od svega što smo uneli.

Detoksikacije navodno pročišćavaju jetru, bubrege, sistem za varenje, neki koji ih preporučuju čak kažu da čiste i krv. I svako ko je ikada preterao u jelu ili piću možda je došao u iskušenje da isproba detoks dijetu. Ali, da li je to zapravo zdravo? Specijalista higijene i ishrane prof. dr Jagoda Jorga iznela je svoje mišljenje u emisiji "Uranak" televizije K1.

Mnogi će uporediti detokse sa procesima koje primenjujemo na mašinama ili automobilu - menjamo filter, ulje, ali ljudski organizam nije automobil. Da li je uopšte dobro ne jesti ceo jedan dan, ili piti samo ceđene sokove?

"Apsolutno ne. Detoksi su jedna od najgorih dijeta trenutno, na spisku trendi režima ishrane su među prvih pet mesta. Gladovanje ili autofagija, nije daleko od pristupa takozvane detoksikacije. Apsolutno su to izuzetno, izuzetno loše stvari", rekla je ona i objasnila zašto.

"Kada mi unesemo jedan dan detoksa, sveže ceđeno povrće i voće, to je cunami šećera u organizmu. Nismo promenili filtere već smo ih zapušili, i taj šećer mora da se odloži u sve moguće ćelije, mora negde da se zalepi, time ubrzava starenje ćelija i vodi ka smrti ćelija. Detoksi su nešto što apsolutno ne treba primenjivati", rekla je ona.

Pravilan rad bubrega i jetre omogućava da se telo pročisti, a za to je potrebno unositi samo jednu stvar - vodu.

"Dovoljna količina vode je preduslov da naš bubreg, koji je pored jetre glavna stanica za prečišćavanje, mogao da radi svoj posao. Pristupi gde se kaže, evo idu praznici, pa se opusti i jedi koliko hoćeš, štetni su jer praktično opterećuju bubrege. Ne smemo da pređemo kapacitet svog tela, neće bubreg čekati sutra i prekosutra da to odstrani, on to mora da radi tog momenta kada je to nešto ušlo i napravilo višak. To može da bude i mast i šećer, i so i mnoge druge stvari", rekla je ona.

Početak se zove - koliko smo toga što zapušava filtere organizma uopšte uneli?

"U motor koji troši benzin nećemo sipati naftu. Važan je unos, mi opteretimo svoj metabolički kapacitet i onda se priča dalje, naravno, komplikuje. Voda je nezaobilazno važna stvar", rekla je ona.

Detoksi od po tri dana nikako neće otkloniti sve što smo uneli u sebe.

"Apsolutno je netačno da hoće, samo će dodatno sve zapušiti", rekla je ona.

izvor:zena.blic.rs

Stablo divlje jabuke (Malus sylvestris Mill. Rosaceae) najčešće dostiže visinu od 3-4 metra, kora joj je siva i ispucana, krošnja široka i gusta.

Dvopolni cvetovi su beli ili ružičasti, a plodovi okrugli, jestivi, malo oporog i kiselkastog ukusa. Raste u srednje-evropskim svetlim, listopadnim šumama.

Kao lekoviti deo biljke koristi se osušen plod.

Hemijski sastav: Plod divlje jabuke sadrži vitamine A i B uz veliku količinu vitamina C, zatim pektine, šećere, celulozu; jabučnu, ćilibarnu, oksalnu i limunsku kiselinu, mineralne materije i manje količine tanina. Jedinstven ukus čaja od ploda divlje jabuke čini ga prijatnim i osvežavajućim napitkom tokom čitave godine, bilo da se koristi topao, u hladnim mesecima, ili ohlađen, uz kockice leda, kao „ledeni čaj“.

Način pripreme i upotrebe čaja: Jednu kafenu kašiku sušenog ploda divlje jabuke preliti sa 200ml hladne vode, kratko prokuvati i ostaviti da stoji 15 minuta. Procediti i piti 2-3 puta dnevno.

izvor:danas.rs