Moždani udar je medicinsko stanje opasno po život koje zahteva hitnu lekarsku intervenciju.

Moždani udar može biti posledica začepljenja arterije koja snabdeva mozak krvlju, što se naziva ishemijski moždani udar ili infarkt mozga, koji je i najčešći. Ali, može nastati i zbog prsnuća krvne žile u mozgu, kada dolazi do izliva krvi u mozak, odnosno do hemoragijskog moždanog udara, piše N1.hr.

U Srbiji svakog dana 72 osobe dožive moždani udar, a on je i vodeći uzrok smrtnosti žena u našoj zemlji.

Uobičajeni simptomi nisu jedini znakovi koji ukazuju na moždani udar

Mnogi ljudi su svesni uobičajenih znakova moždanog udara, a to su asimetrija lica, slabost ili potpuna oduzetost jedne ruke te otežan govor, prenosi Express. Međutim, doktori upozoravaju kako postoji jedan neočekivani simptom koji u nekim slučajevima takođe ukazuje na moždani udar. Reč je o povraćanju, prenosi Index.

Kako objašnjava dr Amanda Grifit, ljudi kod kojih se naglo pojavi povraćanje bez ikakvog drugog razloga ili objašnjenja, a eventualno je propraćeno glavoboljom i mučninom, trebalo bi odmah da pozovu hitnu pomoć jer bi mogla biti reč o moždanom udaru.

Izvor: danas.rs

Suzbijanje zagađenja prouzrokovanog farmaceutskim i poljoprivrednim sektorom ključ je u borbi protiv širenja superbakterija koje su otporne na lekove. Naime, prema predviđanjima stručnjaka, one bi do 2050. godine mogle da usmrte do 10 miliona ljudi godišnje.

„Sve je očiglednije da okolina igra ključnu ulogu u razvoju, prenošenju i širenju“ otpornosti antimikroba (AMR), ističe UN u svome izveštaju. Ta otpornost razvija se kada mikroorganizmi kao što su: bakterije, virusi, paraziti ili gljivice postaju otporni na antimikrobne terapije na koje su ranije bili osetljivi.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) smatra antibiootpornost pretnjom i strahuje da se svet kreće prema dobu u kojem će svakodnevne infekcije ponovno početi da ubijaju. UN procenjuje da je 1.27 miliona smrti u 2019. godini bilo povezano sa infekcijama otpornim na lekove. Očekuje da bi do 2050. godine ta brojka mogla da poraste na čak 10 miliona novih smrti, godišnje.

Ovakvu vrstu otpornosti podstiče i preterana primena antibiotika, ali UN ističe i druge faktore koji se ređe spominju. Tako napominje da je otpornost „usko povezana sa trostrukom krizom naše planete: klimatskom krizom, gubitkom bioraznolikosti i prirodnih staništa, te zagađenjem i otpadom“.

Zagađenje, posebno povezano sa farmaceutskom industrijom i poljoprivredom, omogućava zapravo antimikrobima da prodru u okolinu, najbrže u reke.

„To je istinski problem jer su reke često izvor naše pitke vode“, ističe mikrobiolog Džonaton Koks sa britanskog Univerziteta Aston, koji nije učestvovao u predmetnom izveštaju UN-a.

„Možemo već da govorimo o tihoj pandemiji“, kaže Koks. UN predlaže niz rešenja usmerena na sektore koji pogoršavaju taj problem.

Bolnice bi morale da ugrade specifične kolektore za pročišćavanje otpadnih voda i morale bi da garantuju trajno uništenje lekova, ističu stručnjaci.

U poljoprivredi se savetuje da „se ponovo procene granice antimikroba“ te da se „smanji otpad“ kako bi se zaštitile vode.

Izvor: danas.rs

Gde grešimo kad pijemo suplemente?

Umor, malaksalost, iscprljenost, rovit imunitet… Svi bismo da izbegnemo ove probleme i sačuvamo se od virusa koji haraju, da ojačamo telo kako bismo mogli normalno i da funkcionišemo. Onda se kao lako i brzo rešenje nametnu suplementi. Ali da li ovi dodaci ishrani donose isključivo dobro ili mogu da nam nanesu i veću štetu? O tome za portal Nova.rs govori doktorka Katarina Bajec.

Prvo treba podsetiti šta je zapravo naš imunitet i šta ga čini jakim.

„Naš imunitet je jedan kompleksan sistem u kome učestvuju imunske ćelije i čitav niz supstanci i signalnih molekula. Da bi imuni odgovor na neki strani agens, odnosno antigen, bio adekvatan, vrlo je važna balanskirana ishrana, kao i redovna fizička aktivnost, ali i redovan san“, kaže dr Bajec.

A upravo zanemarivanje ishrane, nedovoljna fizička aktivnost, neadekvatan san i pokušaj da se sve to nadomesti i zameni nekritičnim posezanjem za suplementima jesu najčešće greške koje ljudi prave kada žele sad i odmah da poboljšaju zdravlje svog imunosistema.

Nijedan suplement ne može da zameni zdravu ishranu, vežbe i san

„Bez adekvatne ishrane, redovne fizičke aktivnosti i dovoljno kvalitetnog sna nema ni zdravog imuniteta i nema tog suplementa koji ove faktore može da zameni.“

S druge strane, suplementi imaju svoje mesto primene, ali ono mora biti kontrolisano.

„Kao lekar uvek zastupam stav da je pre uvođenja bilo koje suplementacije neophodna konsultacija sa lekarom. Postoje određena stanja i oboljenja kada neke suplemente ne treba uopše uzimati, neke treba uzimati sa oprezom, a neki suplementi se mogu koristiti bez bojazni.“

Kalcijum može da poveća rizik od kamena u bubregu

Doktorka navodi koji su to konkretni primeri.

„Recimo, utvrđeno je da kod pušača, ali i bivših pušača, uzimanje beta karotena u vidu suplemenata može da poveća rizik za nastanak karcinoma pluća. Takođe, kalcijum iz hrane ne povećava rizik za nastanak kamenčića u bubregu, dok su studije pokazale da kalcijum u suplementima, kod onih koji već imaju predispoziciju za kalkulozu bubrega, može dodatno da doprinese formiranju kamenčića.“

Uz to, naša sagovornica kaže da postoje i primeri gde pojedini lekovi mogu da smanje nivo određenih vitamina i minerala, pa se i o tome mora voditi računa.

„Jedan takav primer je metformin, lek koji se koristi za regulaciju nivoa šećera u krvi, koji može da dovede do deficijencije vitamina B12 kod pacijenata koji ovaj lek koriste, te se u tim situacijama mora razmišljati o adekvatnoj nadoknadi i suplementacija vitamina koji je u manjku.“

Bajec kaže da su to samo neki od primera kompleksnosti uzimanja suplemenata, zbog čega ih ne treba uzimati nekritično i samoinicijativno, već uvek uz konsultaciju sa svojim lekarom, koji ima uvid u vaše celokupno zdravstveno stanje, kao i terapiju, koju eventualno uzimate.

Koje je pravo vreme za koji suplement

Jedno od čestih pitanja jeste i da li postoji pravo vreme za uzimanje određenih suplemenata.

„Možda ćete naići na savet da hidrosolubilne vitamine, tj. vitamine koji se rastvaraju u vodi, kao što su vitamin C i vitamini B grupe, treba uzimati u jutranjim satima, dok liposolubilne, odnosno vitamine rastvorljive u mastima, gde spadaju vitamini A, D, E i K, treba uzimati u večernjim satima. Međutim, neće biti greška ni uzeti hidrosolubilne vitamine u toku večeri, kao i liposolubilne u jutarnjim satima. Generalno, svi vitamini mogu da se uzimaju u bilo kom delu dana.“

Posebno mesto u priči o suplementima ima vitamin D.

„S obzirom na to da živimo u epidemiji deficita vitamina D i da dosta ljudi koristi suplementaciju ovog vitamina, nije naodmet istaći da se njegova bolja resorpcija postiže ukoliko se uzima uz obrok koji sadrži zdrave izvore masti.“

Pauzirati ili ne

Doktorka otkriva i postoji li neko ograničenje u uzimanju suplemenata – treba li praviti pauzu posle određenog vremena?

„Kada je dužina uzimanja suplemenata u kontinuitetu u pitanju, može se naići na podatak da na šest meseci treba praviti pauze od po mesec dana. Međutim, kao i uvek u medicini, jedno pravilo ne važi za sve i može se razlikovati od slučaja do slučaja. Ono što je sigurno – ukoliko su suplementi ispravno dozirani i adekvatno propisani od vašeg lekara, onda se mogu uzimati i u kontinuitetu bez pravljenja pauze, naravno, uvek po savetu vašeg lekara i uz redovne kontrole.“

Izvor: nova.rs

Umorni ste, nemate energije, ne osećate se dobro, a niko vam ne veruje. Sindrom hroničnog umora je ozbiljna bolest zbog koje trpi ceo organizam. Zbog ove bolesti se gubi posao, narašuva se kvalitet života u celosti, a krajnji stepen je invaliditet.

Postvirusni sindrom umora je neurološka bolest za koju od 1969. godine postoji šifra. Drugi naziv za ovu bolest, koji neurolozi često koriste je mijalgični encefalomijelitis , a treći naziv je sindrom Epštajn – Bar virusa.

„Smatra se da je Epštajn – Bar virus uzrok ove bolesti, ali to nije potvrđeno. Postoji više teorija. Smatra se da veći broj virusa ima ulogu u nastajanju ove bolesti i uglavnom je to herpes familija virusa, to je Epštajn -Bar virus na prvom mestu, i obično se kaže da su oni koji su imali infektivnu mononukleozu u većem riziku od sindroma hroničnog umora“, kaže za portal N1 prof. dr Branislav Milovanović, neurokardiolog sa Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“, koji se više od 20 godina bavi sindromom hroničnog umora.

Drugi virusi kao što su citomegalovirus, varičela zoster virus, i ostali herpes virusi, ali i određene bakterije, pominju se koksijela burneti bakterija, zatim hlamidija, mikoplazma i borelia, tako da etiologija još nije razjašnjena.

Prvi naziv bolesti postvirusni sindrom umora je promenjen, pa u naziv stoji sindrom hroničnog umora, kako bi se ukazalo na multidisciplinarnost vezanu za taj problem. Ova bolest priznata je od strane Svetske zdravstvene organizacije i ima šifru R-53,8.

Genetski faktor ima važnu ulogu

Kada je u pitanju sindrom hroničnog umora, prof. dr Milovanović kaže da genetski faktor ima važnu ulogu i da žene više obolevaju od ovog sindroma, nego muškarci.

„Ova bolest se javlja u dva perioda, u periodu puberteta, oko petnaeste, šesnaeste godine, i oko tridesete godine, što govori da je to bolest mladih ljudi i to izuzetno teška bolest“, kaže prof.dr Milovanović.

On ističe da nije u pitanju običan umor, koji se javlja posle nekog fizičkog ili psihičhog napora, posle kog se odmorite, naspavate i nastavite dalje život bez problema.

„Sindrom hroničnog umora je ozbiljno stanje u nivou onkološke bolesti i HIV-a, koje se javlja kod mladih ljudi i dovodi do invaliditeta“, ističe sagovornik portala N1.

On dalje objašnjava stepene ove bolesti, kojih ima četiri: prvi i drugi stepen su toliko teški da osoba ne može da funkcioniše na poslu, napušta ga i pritom je niko ne razume ni na poslu ni u kući. U trećem stepenu osoba ne može da izađe iz kuće, dok je kod četvrtog stepena osoba „vezana“ za krevet.

Za ovu bolest nije postojalo razumevanje

Nerazumevanje za ovu bolest nastaje i, kako navodi profesor, kada se jave prvi simptomi, osoba počinje da traži doktore, rade se ispitivanja i ništa se ne pronađe, a osobi nije dobro, nema energije.

„Kako je osoba po prvi put dobila anksiznost, fobije, depresiju, tada se to pripiše psihološkom faktoru i osoba završi kod psihijatra. Dalje se to tretira kao psihički problem, što se dugo i smatralo, ali nije tako. U pitanju je komplikacija osnovne, organske bolesti. To znači da su oštećene mitohondrije koje proizvode energiju“, kaže profesor Milovanović.

Dijagnostikovanje sindroma hroničnog umora

Profesor dalje objašnjava da to ne može da se dokaže običnom dijagnostikom, osim ako se radi biopsija mišića, što je veoma komplikovano i invazivno i ne može da se radi svakom pacijentu, u pitanju su na hiljade ljudi.

U svetu se otvaraju instituti za ispitivanje mitohondrija i pokušava se da se nađe određeni test koji može da dokaže prisustvo ove bolesti.

„Postoji jedno testiranje koje može da potvrdi oštećenje kod ove bolesti, a to je testiranje funkcije autonomnog nervnog sistema, odnosno neurokardiološko testiranje. Problem kod ovog testiranja je taj što je u pitanju visokosofisticirana medicina i ne postoji veliki broj centara u svetu koji se bave tom problematikom“, dodaje profesor.

Pored referentne laboratorije u Londonu gde se iz ove oblasti edukovao i sam profesor Milovanović kao stipendista „Wellcome Trust-a“ , postoje još četiri značajne laboratorije u Americi gde se testira funkcija autonomnog nervnog sistema, kao što su Hardvard, Univerzitet Džon Hopkins, Mejo klinika i NASA centar u Hjustonu.

Profesor navodi i centre u regionu koji su vezani za laboratoriju u Londonu i to su klinika “Rebro” u Zagrebu i Klinički centar u Ljubljani. Oni su, posle Srbije, počeli da primenjuju tu dijagnostiku, ali su vezani za neurološke bolesti i ne bave se hroničnim umorom.

Kriterijumi za postavljanje dijagnoze

„Postoje jasno definisani kriterijumi za postavljanje dijagnoze hroničnog umora od strane više organizacija u svetu još od 1969. godine, a to su kanadski kriterijumi, japanski (Fukuda) kriterijumi, internacionalni kriterijumi (obično su to američki) i engleski kriterijumi“, kaže profesor Milovanović.

Simptomi hroničnog umora
Profesor kaže da postoje osnovni, sporedni i dodatni simptomi hroničnog umora.

Glavni simptoma hroničnog umora:

– umor koji se prvi put javlja u životu, koji remeti vaš normalan život i koji traje duže od šest meseci, a po engleskim preporukama, duže od tri meseca.

– neosvežavajuće spavanje i poremećaj spavanja, primećujete da mnogo spavate ili se budite neodmorni iako ste se spavali.

– gubitak energije posle fizičkog napora, to je karakteristično.

Sporedni simptomi hroničnog umora:

– kognitivni poremećaji (problem sa pamćenjem, sa koncentracijom, “magla” u glavi, zaboravljanje reči)

– poremećaj ortostatske stabilnosti, dakle disautonomije, što je vezano za neurokardiologiju (krize svesti, nestabilnost prilikom ustajanja, lupanje srca prilikom ustajanja, vrtoglavice).

Dodatni simptomi:

– fibromijalgija (bolovi u mišićima)

– Iritabilni kolon (creva), kod 80 odsto ovih pacijenata

– psihološki problem (anksioznost, depresija, fobije)

– autoimmune bolesti (Hašimoto sindrom, policistični jajnici, insulinska rezistencija).

Lečenje

Profesor Milovanović ističe da kada se bolest ne dijagostikuje na vreme, kada traje dugo – pet, 10, 20, pa čak i 30 godina, pacijenti uđu u to stanje kada postanu invalidi.

„Njima niko ne veruje, leže kod kuće, a kako imaju i psihološke probleme, smatraju da je to depresija. A kod ovih pacijenata su u stvari oštećene mitohondrije, postoje multisistemski ispadi, što znači da su svi sistemi zahvaćeni i bukvalno uništeni. Kod njih dolazi do poremećaja autonomnog nervnog sistema, poremećaja imunog sistema, metaboličkog poremećaja. Tako da je i lečenje problematično“, objašnjava profesor.

Prema navedenim preporukama, može da se pomogne u pet do 10 odsto slučajeva, međutim profesor kaže da to nije tačno.

„Lečenje mora da bude multidisciplinarno, da to bude bazično lečenje, od mitohondrija, gde tačno znate koje lekove treba da dajete da produkujete više energije u organizmu, ali i koje lekove ne smete da dajete. Treba da se leči autonomna disfunkcija (krize svesti, ortostatske nestabilnosti). Takođe treba da se uključe i druge specijalnosti da bi se lečili ti ispadi”, navodi profesor.

Kako su u pitanju virusi i bakterije, odnosno hronična infekcija, profesor kaže da bi trebalo ustanoviti koja je infekcija u pitanju, pa da se eventualno uključe antibiotici i svaka vrsta antivirusne terapije. To bi bilo kauzalno lečenje, odnosno prema uzroku infekcije.

„Za lečenje ove bolesti morate da imate multidisciplinarni tim, da imate znanje i morate da restaurirate ceo organizam koji je potpuno uništen“, kaže profesor.

Zato je važno da se otkrije bolest na vreme i zaustaviti taj proces, jer ako bolest traje kratko mogu da se postignu rezultati u lečenju.

„Lečenje ove bolesti traje od sedam meseci do dve godine, ako bolest duže traje, da bi pacijent stao na noge“, dodaje prof. dr Milovanović.

izvor: n1info.rs

Od pogoršanja kože i raspoloženja pa sve do kvalitete sna, simptomi stresa mogu biti raznoliki, ali je važno da ih primetimo na vreme kako ne bi bismo narušili svoje zdravlje, upozoravaju lekari.

Doktorka Stefani Ui kaže da je važno da ljudi na vreme prepoznaju simptome stresa i dobiju pomoć, ne samo za emocionalno blagostanje nego i za fizičko zdravlje.

“Prvo, stres nije uvek negativan. To je zapravo vrlo korisna emocija za naš organizam. Tokom perioda stresa naše telo doživljava reakciju oslobađanja hormona, uključujući adrenalin, koji nam pomažu da se s neugodnim situacijama suočimo na najbolji mogući način. Ali stres je sada deo naše svakodnevice i problemi mogu početi kada simptome stresa osećamo duže vreme da toga često nismo ni svesni“, objašnjava ova lekarka opšte prakse, a prenosi Index.

Prema njenom mišljenju, postoji nekoliko fizičkih simptoma koji mogu ukazivati na to da su nivoi stresa u našem telu previsoke. To uključuje:

pogoršanje stanja kože (miteseri, akne, crvenilo);
umor;
debljanje;
probavne smetnje;
nesanicu;
slabiji imunitet.

Istraživanja su pokazala da velike količine stresa kod ljudi mogu biti usko povezane s brojnim zdravstvenim problemima poput bolesti srca, dijabetesa, bolesti štitne žlezde, gastritisa, bolova u kičmi, hroničnih glavobolja i vrtoglavica.

Izvor: danas.rs

Često čujete da kada neko ima problem sa želudcem kao glavni uzrok navodi Heliko bakteriju.

Nutricionista Ivana Mišić pokušala je da bliže pojasni kakava je to ustvari bakterija i na koji način možete prepoznati simptome.

– Heliko bakterija odnosno Helicobacter pylori je vrsta bakterije koja najčešće dovodi do infekcije u stomaku

– Heliko bakterija je sitna, gram negativna bakterija spiralnog oblika sa velikom sposobnošću preživljavanja.

– Ovo je ujedno i jedina bakterija koja može da opstane u izuzetno kiselom okruženju želuca i na temperaturi od 37 i više stepeni i vrlo je pokretljiva.

– Smatra se da gotovo polovina svetskog stanovništva u svom organizmu ima heliko bakteriju, ali mnogi to ni ne znaju zbog izostanka simptoma.

Koji su simptomi

• Bolovi u stomaku koji su jači kada je stomak prazan. Bol je uglavnom tup.
• Nadimanje
• Mučnina
• Gubitak apetita
• Često podrigivanje
• Nenamerni gubitak kilograma
• Bol u stomaku praćen osećajem peckanja

Na koji način se proverava da li imate Heliko bakteriju

– laboratorijski test krvi na antitela heliko bakterije – Antitela su proteini koje imuni sistem proizvodi da bi se oslobodio bacila. Obično ostaju u našem organizmu u slučaju da se ponovo borimo sa istom bakterijom. Pozitivan test može pokazati ranu izloženost Helicobacter pilori, ali ne i aktivnu infekciju.

– test daha kojim se može uočiti ugljenik koji stvara heliko bakterija nakon popijenog rastvora. Test daha zahteva mnogo vremena i može biti težak za dijagnostiku, naročito kod dece.

– test stolice na Heliko bakteriju takođe nije previše precizan jer pokazuje samo prisustvo bakterije, ali ne i težinu infekcije.

– Gastroskopija je najprecizniji način za utvrđivanje prisustva bakterije i težine infekcije istom.

Kako izbeći dobijanje ove bakterije?

Heliko bakterija se može izbeći ukoliko se redovno pridržavate sledećih pravila:

– Perite ruke redovno, naročito pre i posle jela.

– izbegavajte da pijete vodu sa nepouzdanih izvora, već samo bakteriološki proverenu.

– Izbegavajte konzumiranje hrane sa čijim načinom pripreme niste upoznati

– Dobro operite voće i povrće pre jela

Izvor: danas.rs

Dobro razmislite na čemu štedite.

Ko ne bi igrao igru uštede novca na nedeljnoj kupovini namirnica? Naročito kada je lako naići na sniženje u prodavnici. Postoji samo jedan problem – namirnice koje su snižene često mogu biti blizu datuma isteka roka trajanja, zbog čega vam može biti i muka, osim ako se ne radi o namirnicama koje nemaju rok trajanja. ​​I, budimo iskreni, čak ni mali rizik po vaše zdravlje nije vredan, piše Eatthis.

Dok je kupovina određenih namirnica na sniženju ili rasprodaji u prodavnici sasvim u redu, stručnjakinja za ishranu i kupovinu namirnica Marija Marlou tvrdi da ponekad to može biti veliki zdravstveni rizik.

Marlou je autorka Vodiča za pravu hranu, diplomac Instituta za prirodne gurmane i holistička trenerkinja zdravlja i ishrane. Ona kaže da je neke namirnice, poput smrznutih, obično dobro kupiti na rasprodaji, ali možda ćete želeti da razmislite o ostalim.

Zašto prodavnice prehrambenih proizvoda označavaju hranu na sniženju

Lia MekGrat, korporativna dijetetičarka za Ingles Markets, rekla je da ljudi često pogrešno shvataju zašto prodavnice prehrambenih proizvoda označavaju hranu na rasprodaji.

„S obzirom na to da mnogi potrošači ne razumeju razliku između ‘prodaje do’ i ‘najbolje do’, mislim da kada prodavnice prehrambenih proizvoda stave artikle u prodaju, potrošači mogu pogrešno pomisliti da su ti artikli ‘loši’ jer im je istekao rok trajanja. U stvari, to obično nije slučaj. Supermarketi doduše, mogu imati različite smernice o tome kako rukuju artiklima“, objasnila je MekGrat.

Prema MekGrat, neki razlozi zbog kojih bi supermarketi mogli da stave artikle na prodaju uključuju promocije za nove artikle, kako bi se smanjile zalihe ukinutih proizvoda i sezonskih artikala ubrzo nakon praznika.

„Kada su kvarljivi artikli blizu isteka/prodaje do/najboljeg datuma, supermarketi žele brže da premeste artikle i smanje rasipanje hrane.“

Bez obzira na nameru supermarketa, uvek treba da budete oprezni kada je sledećih 15 namirnica na sniženju u vašoj prodavnici.

Prethodno iseckano voće ili povrće

„Ako je prethodno iseckano voće i povrće na sniženju, verovatno je pri kraju i blizu mu je istek roka trajanja“, rekla je Marlou. Prethodno iseckano povrće izgleda čudno? Uzmite ceo proizvod i isecite ga sami tako da imate nešto za grickanje cele nedelje.

Avokado

Teško je reći ne jeftinom avokadu, ali kada je avokado na sniženju?

„Ako su na rasprodaji, verovatno su prezreli. Opet, ako planirate da ih upotrebite tog dana, verovatno je u redu, ali verovatno ne želite da ih kupujete za nedelju dana. Naravno, procenite najbolje“, dodaje Marlou.

Konvencionalno/neorgansko meso

„Koliko god da je cena dobra, kada su u pitanju životinjski proizvodi, kvalitet je ključan. Najbolje je potrošiti malo više na visokokvalitetno meso, to jest organsko, hranjeno travom, uzgajano na pašnjacima“, rekla je Marlou. Ali ako nađete visokokvalitetne mesne proizvode na rasprodaji, a oni još nisu dostigli datum isteka roka, možda ćete imati dobru priliku da uštedite.

„Često kupujem skupe komade mesa koji su sniženi za ‘brzu prodaju’ kako se približe datumu ‘roka trajanja do’“, primećuje MekGrat.

Prethodno oprana zelena salata u kesici
„Ako je zelena salata prethodno oprana upakovana u kesu, verovatno će joj uskoro isteći rok trajanja. Proverite datum isteka i pregledajte pakovanje da biste bili sigurni da je svežina prisutna pre kupovine“, savetuje Marlou.

Slatka peciva

Pekarski slatkiši i kolači mogu biti još primamljiviji kada se prodaju. Pored mogućnosti da ne budu sveži ili su skroz ustajali, Marlou preporučuje da ih izbegavate kada god možete.

„Slatkiši su previše primamljivi da bismo se uvek suzdržali! Možda koštaju manje, ali kalorije i količina šećera su isti“, dodala je Marlou.

Puter od orašastih plodova sa aditivima/konzervansima

„Puter od orašastih plodova je skup, ali umesto da birate skupi puter koji je pun aditiva kao što su biljno ulje i šećer, razmislite o kupovini jeftinije varijante koja je čista. Na primer, puter od suncokretovog semena, puter od indijskog oraha i tahini koštaju manje od putera od badema“, rekao je Marlou.

Puter bez aditiva

Budite oprezni ako se svež puter od orašastih plodova nalazi na sniženju u prodavnici (iz drugih razloga osim posebne promocije koju prodavnica ima). Te vrste putera ne sadrže konzervanse, pa je vrlo verovatno da su ako nisu sveži – užegli.

Jaja

„Uvek je najbolje platiti više za visokokvalitetne životinjske proizvode, kao što su organsko meso i jaja. Na taj način izbegavate hormone i antibiotike koji se mogu naći u konvencionalnom mesu i ograničavate svoju izloženost određenim hemikalijama, na primer iz morskih plodova“, rekla je Marlou.

Mleko

Ako koristite puno mleka, svakako ćete želeti da proverite rok trajanja na pakovanju pre kupovine na sniženju. Pitajte svakoga ko je ikada doneo kući novu kutiju mleka i onda otkrio da je zapravo pokvareno kada ga je otvorio. Nije zabavno (ili bezbedno) iskustvo.

Hleb

Proverite datum na pakovanju da biste bili sigurni da je relativno svež pre nego što ga odnesete kući. Što je još gore, možda ćete primetiti da se buđ pojavljuje malo ranije nego što biste želeli u slučaju da iskoristite zaista jeftinu ponudu u prodavnici.

Hrana bez konzervansa

Ovo može izgledati pomalo očigledno jer mnogi ljudi ionako izbegavaju konzervanse u hrani. Ali možda biste želeli da se posebno klonite hrane koja je u prodaji označena sa „bez konzervansa“, osim ako je ne nameravate da je pojedete odmah.

Jogurt

Slično mleku, grčki jogurt i običan jogurt se lako mogu pokvariti, tako da budite oprezni kada ga nađete na velikom sniženju na polici u vašoj omiljenoj prodavnici. Ovo je malo nezgodno jer je većina jogurta kultivisano mleko sa probioticima, tako da može prirodno da ima ukus ili miris malo kiselkastog – čak i ako nije nužno pokvaren.

Izvor: nova.rs

Fleksitarijansku ishranu kreirala je dijetetičarka Don Džekson Blatner kako bi pomogla ljudima da iskoriste prednosti vegetarijanskog načina ishrane, ali da i dalje uživaju u životinjskim proizvodima u umerenim količinama.

Naziv ove dijete je nastao kombinacijom reči „fleksibilan“ i „vegetarijanac“.

Vegetarijanci eliminišu meso, a ponekad i drugu životinjsku hranu, dok vegani izbegavaju meso, ribu, jaja, mliečne proizvode i sve druge prehrambene proizvode životinjskog porekla. Pošto fleksitarijanci jedu životinjske proizvode, ne smatraju se vegetarijancima ili veganima.

Fleksitarijanska dijeta nema jasna pravila ili preporučeni broj kalorija i makronutrijenata koje treba uneti na dnevnom nivou. U stvari, to je više način života nego dijeta.

Principi na kojima se zasniva fleksitarijanska ishrana:

– jedite uglavnom voće, povrće, mahunarke i integralne žitarice.

– fokusirajte se na proteine biljnog porekla.

– budite fleksibilni i s vremena na vreme uključite meso i proizvode životinjskog porekla u ishranu.

– konzumirajte najmanje obrađene, najprirodnije oblike hrane.

– ograničite unos šećera i slatkiša.

Kao rezultat svoje fleksibilne prirode i fokusiranosti na ono što treba uključiti u ishranu, a ne šta ograničiti, fleksitarijanska ishrana je popularan izbor za ljude koji žele da se hrane zdravije.

Kako birati životinjske proizvode?

Kada uključujete životinjske proizvode, izaberite sledeće kada je to moguće:

– jaja: iz slobodnog uzgoja ili uzgoja na pašnjacima

– živina: organska, iz slobodnog uzgoja

– riba: divlja ulovljena

– meso: od životinja koje su hranjene na travi ili na pašnjacima

– mlečni proizvodi: organski od životinja koje se hrane travom ili sa pašnjaka.

Prednosti fleksitarijanske ishrane

Ishrana bogata vlaknima i zdravim mastima dobra je za zdravlje srca.

Studija koja je obuhvatila više od 48.188 učesnika otkrila je da su oni koji jedu ribu i vegetarijanci imali nižu stopu pojave ishemijske bolesti srca od onih koji jedu meso.

Vegetarijanska ishrana je često bogata vlaknima i antioksidansima koji mogu da smanje krvni pritisak i povećaju dobar holesterol.

Pregledom 15 studija iz 2020. godine utvrđeno je da vegetarijanska ishrana značajno smanjuje sistolni i dijastolni krvni pritisak.

Dodatno, studija iz 2020. godine o vegetarijanskoj, peskatarijanskoj i fleksitarijanskoj ishrani koja je uključivala 10.797 učesnika otkrila je da su oni koji su se pridržavali bilo kog principa ishrane koji isključuje ili smanjuje unos mesa imali niži indeks telesne mase, nivo ukupnog holesterola i krvni pritisak od onih koji su jeli meso.

Fleksitarijanska ishrana vam takođe može pomoći u kontroli telesne mase.

Nekoliko studija je pokazalo da ljudi koji se pridržavaju biljne ishrane mogu da izgube više kilograma od onih koji to ne čine.

Pregled studija na više od 1.100 ljudi otkrio je da su oni koji su konzumirali vegetarijansku ishranu tokom 18 nedelja izgubili 2 kg više od onih koji nisu vegetarijanci. Ova, i druge studije, takođe pokazuju da oni koji se pridržavaju veganske dijete gube više kilograma od vegetarijanaca.

Kako je fleksitarijanska dijeta bliža vegetarijanskoj ishrani nego veganskoj, može da pomogne u gubitku telesne mase, ali verovatno ne toliko koliko bi veganska ishrana pomogla.

Studija sa više od 200.000 učesnika otkrila je da je ishrana koja naglašava značaj biljne hrane i sadrži malo životinjske hrane povezana sa oko 20 odsto smanjenim rizikom od razvoja dijabetesa.

Ishrana sa visokim sadržajem biljnih namirnica kao što su voće, povrće i mahunarke i malo ultraprerađene hrane povezana je sa manjim rizikom od razvoja određenih karcinoma.

Istraživanja ukazuju na to da je vegetarijanska ishrana povezana sa nižom ukupnom incidencom pojave svih maligniteta, ali posebno kolorektalnog karcinoma.

Nedostaci fleksitarijanske ishrane

Neki ljudi mogu da budu izloženi povećanom riziku od razvoja nedostatka hranljivih materija kada smanje unos mesa i drugih životinjskih proizvoda, a ovde se misli pre svega na nedostatak vitamina B12, cinka, gvožđa, kalcijuma i omega-3 masnih kiselina. Vitamin B12 se prirodno nalazi samo u životinjskim proizvodima, pa treba razmotriti primenu suplemenata ovog vitamina kod onih koji praktikuju ovaj princip ishrane, prenose Vijesti.me.

Kod fleksitarijanaca se može javiti nedostatak cinka i gvožđa jer se ovi minerali najbolje apsorbuju iz hrane životinjskog porekla.

Većina orašastih plodova, semenki, celih žitarica i mahunarki sadrže i gvožđe i cink. Dodavanje izvora vitamina C je dobar način da se poveća apsorpcija gvožđa iz biljne hrane. Neki fleksitarijanci ograničavaju unos mlečnih proizvoda i moraju da konzumiraju biljne izvore kalcijuma da bi dobili adekvatne količine kalcijuma. Ovde spadaju kelj, blitva i semenke susama.

Hrana koju bi trebalo da jedete redovno

– proteini: soja, tofu, tempeh, mahunarke, sočivo

– povrće bez skroba: zelje, paprike, prokelji, boranija, šargarepa, karfiol

– skrobno povrće: tikvica, grašak, kukuruz, slatki krompir

– voće: jabuke, pomorandže, bobičasto voće, grožđe, trešnje

– orašasti plodovi, semenke i druge zdrave masti: bademi, laneno seme, čia semenke, orasi, indijski orah, pistaći, maslac od kikirikija, avokado, masline, kokos

– sojino mleko

– alternative mleku na biljnoj bazi: nezaslađeno mleko od badema, kokosa i sojino mleko

– bilje: bosiljak, origano, nana, timijan, kumin, kurkuma, đumbir

– začini: soja sos sa smanjenim sadržajem natrijuma, jabukovo sirće, senf, nutritivni kvasac, kečap bez dodatka šećera

– pića: negazirana i gazirana voda, čaj, kafa.

Šta ne bi trebalo da jedete?

– prerađeno meso: slanina, kobasica, šunka

– rafinisani ugljeni hidrati: beli hleb, beli pirinač, đevreci, kroasani

– dodatni šećer i slatkiši: sokovi, krofne, kolači

– brza hrana: pomfrit, hamburgeri, milkšejkovi.

Izvor: vijesti.me

Kada pomislimo na zdravu ishranu, nju čine: voće, povrće, integralne žitarice, zdrava biljna ulja, semenke, orašasti plodovi… No, postavlja se pitanje šta je sa tradicionalnim namirnicama, koje su pređašnje generacije rado koristile? U nastavku otkrijte koja je uloga masti, slanine i luka, i koliko treba da budu zastupljeni na trpezi.

Svinjska mast

Mast jedna je od onih kontroverznih namirnica oko koje se i dan danas diže prašina u smislu da li je treba jesti ili zaobići. Iako se dugi iz godina smatrala lošom namirnicom, svinjska mast ima brojne benefiteako se koristi pravilno i umereno.

Iako se u kontekstu svinjske masti uvek spominju zasićene masti i holesterol, ona ima oko 40 posto zasićenih masti, oko 50 posto mononezasićene masti (najviše oleinske i palmitoleinske) i oko 10 posto polinezasićenih masti (linolna, linolenska, arahidonska i DHA).

Svinjska mast bogata je vitaminima A, D i E, no osim toga, kao i sva ostala ulja i manoće sadrži i dosta kalorija zbog čega treba biti umeren. Zapravo dnevni kalorijski unos iz masti ne bi trebalo da prelaza maksimalnih 30%.

Osim što masnoće iz masti generalno pomažu i u apsorpciji vitamina, svinjska mast sadrži holesterol koji se u telu pod uticajem UV zraka pretvara u vitamin D značajan za apsorpciju kalcijuma.

Svinjska mast idealna je za prženjei termičku obradu hrane, jer pokazuje najveću otpornost pri visokim temperaturama. Odnosno ima visoku tačku dimljenja, zbog čega je jedno od najstabilnijih ulja za termičku obradu pri povišenim temperaturama.

Slanina

Masti u slanini su oko 50% mononezasićene, a veliki deo njih je oleinska kiselina, ona ista koja se nalazi i u, hvaljenom, maslinovom ulju. Preostala masnoća u slanini je 40% zasićena i 10% višestruko nezasićena, uz pristojnu količinu holesterola. Holesterol u ishrani bio je problem u prošlosti, ali danas znamo da njegov unos može da ima manje učinke na nivo holesterola u krvi.

Iako se i dalje veruje da visok unos zasićenih masnoća može da poveća određene činioce rizika za bolesti srca, studije još uvek nisu nisu uspele da dokažu nikakve konkretne veze između unosa zasićenih masti i bolesti srca.

Meso je generalno izvor brojnih nutrijenata, pa tako i slanina. Osim proteina, u njoj možemo naći vitamine B grupe, selen, fosfor, gvožđe, cink itd. Još jedna stvar koju moramo da imamo na umu kod unosa slanine je činjenica da sarži dosta soli zbog čega ljudi koji pate od visokog krvnog pritiska treba da budu oprezni.

Ukoliko kupujete slaninu, pripazite na mogući dodatak nitrata i nitrita koji ako se podvrgnu visokoj temperaturi prelaze u kancerogeni nitrozamin. Zbog toga bi slaninu najbolje bilo jesti u prirodnom obliku, a izbegavati prženje na visokim temperaturama.

Na kraju, slanina je namirnica koja se ne jede u velikim količinama. Iako sadrži oko 400 kalorija na 100 g i oko 40% od toga je masnoća, vrlo je kvalitetna namirnica koja može i te kako da nađe mesto na tanjiru – ključ je naravno u umerenosti i pravilnom baratanju ovom namirnicom u kuhinji.

Luk

Luk je bogat hranjivim materijama, ima malo kalorija, ali ima puno vitamina i minerala. Jedna srednja glavica luka ima samo 44 kalorije, ali donosi znatnu dozu vitamina, minerala i vlakana.

Ovo povrće ima posebno visok sadržaj vitamina C, koji je uključen u regulaciju imuno sistema, proizvodnju kolagena, obnovu tkiva i apsorpciju gvožđa. Vitamin C takođe deluje kao snažan antioksidans u vašem telu, štiteći vaše ćelije od oštećenja uzrokovanih nestabilnim molekulama koje se nazivaju slobodni radikali.

Luk je takođe bogat vitaminima B, uključujući folnu kiselinu i vitamin B6 — koji igraju ključnu ulogu u metabolizmu, proizvodnji crvenih krvnih ćelija i funkciji nerava.

Kalijum je zaslužan za normalnu ćelijsku funkciju, ravnotežu tečnosti, pravilan rad nervnog sistema, rad bubrega i kontrakciji mišića. Luk sadrži antioksidanse i jedinjenja koja se bore protiv upala, smanjuju trigliceride i nivo holesterola – a sve to može da smanji rizik od srčanih bolesti.

Njihova snažna protivupalna svojstva takođe mogu da pomognu u smanjenju visokog krvnog pritiska i zaštiti od krvnih ugrušaka. Takođe, dokazano je da luk smanjuje nivo kolesterola. Zbog mnogih korisnih jedinjenja koja se nalaze u luku, njegova konzumacija može da pomogne u smanjenju visokog šećera u krvi. Luk ima antibakterijska svojstva i podstiče zdravlje sistema za varenje, što može da poboljša imuno funkciju.

Dodavanje luka u vašu ishranu jednostavan je način da poboljšate svoje celokupno zdravlje.

Izvor: ordinacija.vecernji.hr

Iako vam „pojas“ oko stomaka može smetati zbog vizuelnog efekta, najopasnije masne naslage su one koje ne možete „uštinuti“.

To su dubinske, visceralne masti u stomaku oko vaših organa, uključujući i glavnu venu koja dovodi krv iz digestivnog sistema u jetru.

Šta je to viscelarna masnoća?

Masnoća koja se sladišti oko organa u stomaku. I ona je veliki neprijatelj vašeg zdravlja.

Prevelika količina ove masnoće može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema.

Kako možete sami da proverite da li imate povećanu viscelarnu masnoću?

– Izmerite obim struka – za žene je 89 centimetara znak visceralne masnoće, a za muškarce oko 100 centimetara.

– Osobe koje imaju građu „jabuke“, tj. koje su sklonije taloženju sala u centralnoj regiji, obično imaju veći procenat masti u telu duboko u stomaku od „kruškastog’“ tipa, tj. onog koji se više goji u predelu zadnjice i butina.

Koje navike treba promeniti da biste krenuli u borbu sa viscelarnim mastima?

1. Rigorozne dijete -prva stvar koju morate izbegavati

Pomoći će vam samo zdrava ishrana na duže staze. Nikakve brzinske dijete ne mogu da skinu visceralnu mast. Naprotiv, ukoliko telo bude pod stresom zbog rigorozne dijete, braniće se upravo dodatnim pravljenjem rezervi visceralnih masti.

2. Ne izbacujte ugljene hidrate -kada se količina ugljenih hidrata drastično smanji, telo pravi strategiju za čuvanje energije – taloži visceralne masti. Ipak, pažljivo birajte ugljene hidrate

3. Hidrirajte svoje telo – telu je potrebna voda da prenosi i izbacuje višak, a mlaka voda dodatno ubrzava taj proces.

4. Pokrenite se – bilo da izaberete šetnju ili trening u teretani, bitno je da krenete sa vežbanjem.

Ne postoji magična formula koja će vam pomoći da se rešite viscelarnih masti, osim da krenete da menjate svoje navike.

Pre svega zbog vašeg zdravlja, a samim tim će i fizički izgled kojem težite doći na svoje.

Izvor: danas.rs

Ako ste ikada proučavali teme mršavljenja, zdrave ishrane i zdravog načina života generalno, sigurno je da ste naleteli na pojam bazalni metabolizam. Uostalom, za višak kilograma uglavnom krivimo metabolizam.

Uopšteno gledano, bazalni metabolizam (skraćeno BMR) je dnevna brzina potrošnje energije tela, bez uključivanja bilo kakve fizičke aktivnosti. To je je proces u kojem organizam koristi energiju da bi podržao svoje vitalne funkcije, kao što su disanje, cirkulacija krvi, kontrola telesne temperature i rad organa. Možemo reći i da je bazalni metabolizam minimum energije koji je potreban za funkcioniranje organizma, a generalno se izračunava na osnovu težine osobe. Kako se naše telo prilagođava dnevnim aktivnostima, tako se BMR povećava za izvršavanje dodatnih zahteva.

Evo još nekih zanimljivih činjenica koje bi trebalo da znate o svom bazalnom metabolizmu.

Osnove metabolizma

Postoje tri glavna načina na koja telo sagoreva energiju svakog dana:

• Bazalni metabolizam - energija koja se koristi za osnovno funkcionisanje tela dok smo u mirovanju,
• Energija koja se koristi za razlaganje hrane (poznato i kao termički efekat hrane),
• Energija koja se koristi kada smo fizički aktivni.

Ipak, termin metabolizam se odnosi na sve procese u telu koji koriste energiju, ali se ta reč najčešće koristi kada govorimo o težini. Kada neko kaže: „Imam brz metabolizam“ ili „Imam spor metabolizam“, obično misli na ličnu sposobnost da izgubi težinu ili održi normalan broj kilograma. Svako od nas može povećati ili smanjiti stopu sagorevanja kalorija tokom dana, ali mnogi ne znaju kako. Treba znati i to da naš biološki sastav, genetika, optimalan dnevni unos ugljenih hidrata, dnevne navike, pa čak i zdravstveno stanje utiču na metabolizam.

Metabolizam se može odnositi na bilo koji od hemijskih procesa koji se odvijaju u našem telu, ali ono što većinu ljudi zanima je njihov BMR (bazalni metabolizam) , odnosno koliko energije koriste svaki dan samo da bi živeli. Jer BMR je zaista to – potrošnja energije potrebne za rad vitalnih funkcija. BMR čini otprilike 65 do 70 posto naših ukupnih kalorijskih troškova.

Online kalkulatori mogu proceniti okvirni BMR, ali ne uzimaju u obzir odnos mišića i masti, što je najvažnije merenje pri ovoj proceni. Zašto?

Više mišićne mase znači bolji metabolizam

Više mišićne mase u telu znači više sagorelih kalorija, čak i u mirovanju. To je zato što, pri mirnom stanju tela, svaki kilogram mišića troši oko šest kalorija dnevno. Sa druge strane, masne naslage ne doprinose ovom procesu, jer kilogram masti troši oko dve kalorije. Za svaki dodatni kilogram čiste mišićne mase, telo sagoreva dodatnih 50 kalorija dnevno.

Što više mišića imate, vaše telo bolje pretvara hranu u gorivo za sve one ćelije kojima je potrebna energija da bi telo funkcionisalo. Jedan od razloga zašto mišićne ćelije sagorevaju više kalorija je taj što im je potrebna energija čak i da se skupe i opuste. To implicira da čak i kada se ne krećete, mišićne ćelije sagorevaju kalorije. Najefikasniji način za izgradnju mišića je trening snage. Ali i ishrana.

Metabolizam voli proteine

Kada smo naučili da mišićna masa podstiče rad metabolizma, logično nam je i da ishrana bogata proteinima podstiče zdrav nivo čiste mišićne mase koja pojačava bazalni metabolizam. Da li ste znali da varenje hrane sagoreva kalorije, a od tri makronutrijenta (ugljenih hidrata, proteina i masti), proteini sagorevaju najviše?

Istraživanja su pokazala da  povećanje unosa proteina privremeno ubrzava metabolizam za otprilike 15 do 30 procenata. Dobri izvori proteina se nalaze u nemasnom mesu poput piletine i ribe, zajedno sa mlečnim proizvodima, integralnim žitaricama, pasuljem, sočivom i orašastim plodovima. Za najbolje efekte, rasporedite kroz obroke unos proteina tokom dana.

Svako ima drugačiji metabolizam

Metabolizam varira od osobe do osobe, a čak ni istraživači ne razumeju do kraja zašto je to tako. Dešava se da dve osobe iste konstitucije mogu imati potpuno različite stope rada metabolizma. Dok jedna može da pojede mnogo visokokalorične hrane i da se ne ugoji, druga mora pažljivo da broji kalorije da ne bi dobila na težini.

Svakako da postoje određene predispozicije koliko će metabolizam biti brz. One uključuju količinu nemasnog mišićnog i masnog tkiva u telu, starost i genetiku. Pol je takođe bitan, budući da žene bilo koje telesne građe i uzrasta sagorevaju manje kalorija od većine muškaraca. Na žene utiče i efekat menstrualnog ciklusa, jer je dokazan brži metabolizam tokom poslednje polovine ciklusa čak i za 10 prcenata.

Brzina metabolizma u mirovanju se ne može lako izmeriti na precizan način, kao i šta ga usporava. Postoje određeni komercijalno dostupni testovi, ali najbolja merenja dolaze iz istraživačkih studija koje koriste skupu opremu kao što je metabolička komora. Grubu procenu bazalnog metabolizma u mirovanju možete dobiti kroz brojne online kalkulatore, koji će vas uputiti u to koliko kalorija bi trebalo da sagorevate svakog dana.

Konzumiranje određenih namirnica može ubrzati metabolizam

Ovo je tačno, ali samo donekle. Iako postoje određene namirnice, poput kafe, čilija i drugih začina koje mogu samo malo da ubrzaju bazalni metabolizam, promena je toliko zanemarljiva i kratkotrajna da ne može imati uticaja na mršavljenje. Hrana bogata proteinima zahteva više energije za varenje, pa takođe može imati kratkotrajni efekat. Đumbir i kakao su pokazali izuzetne metaboličke prednosti u ispitivanju na miševima. Ipak, uticaj ovih namirnica na metabolizam neće nadoknaditi loše izbore u ishrani, čak i ako trenutno ubrzaju metabolizam.

Vratićemo se na drugu stavku u tekstu, jer je jedna od retkih varijabli koja utiče na BMR - količina mišićne mase koju imate. Sa bilo kojom težinom, što je više mišića na telu i što je manje masti, to je brzina sagorevanja veća.

Najbrži metabolizam je zabeležen kod jedne životinje

Malo zanimljivosti nije naodmet, budući da Istraživači posmatraju različite životinjske modele kako bi više saznali o misterijama ljudskog metabolizma. Za priču o metabolizmu je posebno interesantan kolibri koji je, u celom životinjskom carstvu, onaj sa najvećom stopom ubrzanog rada BM-a. Ova ptica ima klepet krila od 60 do 80 udaraca u sekundi. Zanimljivo je i to što većina njihove ishrane dolazi iz izvora šećera kao što je nektar, a nivo šećera u krvi koji poseduju bi se kod ljudi smatrao dijabetesom. Ipak, uspevaju da ga brzo sagore kako bi im krila zalepršala pri najvećoj brzini.

Da zaključimo: Metabolizam igra ključnu ulogu u održavanju normalnog funkcionisanja tela. Određeni faktori poput starosti, mišićne mase i fizičke aktivnosti mogu uticati na to kako metabolizam koristi kalorije za energiju. Takođe, brz ili spor metabolizam nije faktor povećanja ili gubitka težine, već je to unos kalorija u odnosu na njihovo sagorevanje. Drastično smanjenje kalorija može imati negativan uticaj na to kako vam metabolizam funkcioniše i zato pre svake odluke, porazgovarajte sa stručnim licem o zdravim izborima za postizanje normalne telesne težine.

- Juče sam otišla do vrtića da odnesem potvrdu za dete i kaže mi vaspitačica da odavno gori virus nije bio među decom. Sve vraćaju kućama mališane sa temperaturom preko 38 stepeni. Kako mi je ispričala, retko se dešavaju tako visoke temperature u obdaništima - ispričala je za „Blic“ Marija V. iz Beograda.

Od pre tri godine, kada je zabeležen prvi slučaj korona virusa u Srbiji, najčešće prvo posumnjamo na kovid kada dete ili odraslu osobu zaboli grlo i dobije temperaturu, međutim, virusi koji trenutno vladaju, uz slične simptome, kod pojedinaca izazivaju i komplikovaniju kliničku sliku. Još uvek nema zvaničnih potvrda o gripu, međutim, čekaonice u ambulantama domova zdravlja su pune, pedijatri i lekari opšte prakse imaju mnogo posla, a koji virus preovladava među decom i odraslima je teško reći.

- Ne znam šta se dešava, ali oko mene su bukvalno svi bolesni. Moja majka, dever, ujak, cela njegova porodica, nekoliko kolega. Od svih njih samo je moj blizak kolega otišao da se testira i pozitivni su na koronu on i njegova žena. Svi ostali imaju neke druge viruse, po pravilu sa visokim temperaturama. Nije mi svejedno jer sam u petom mesecu trudnoće pa pokušavam da izbegnem bilo kakve viruse - kaže Beograđanka Irena P.

Da vlada više virusa i da je povećan broj pacijenata u domovima zdravlja potvrđuju i lekari. Dr Aleksandar Stojanović, direktor Doma zdravlja „Palilula“ Beograd, kaže za „Blic“ da su u glavnom u pitanju respiratorne infekcije, početak gripa i kovid.

- Pacijenti imaju od simpoma bol u grlu, otežano disanje, sekret i desi se da imaju upalu uha. Traje dve do tri nedelje. Uz antibiotsku terapiju ne prolazi baš brzo. Moram reći da to nije ni grip, a nije ni kovid. Imamo početak gripa, nije evidentirano dosta slučajeva, međutim, negde je registrovan, a negde se sumnja da je grip. Treće je da imamo malo povećan broj obolelih od kovida. To su tri stvari koje nisu povezane jedna s drugom – kaže dr Aleksandar Stojanović.

Prema njegovim rečima broj pacijenata je povećan znatno, pogotovo od kada je počelo drugo polugodište u školama.

- Problem je i vreme koje varira i sve više ljudi i dece nam dolazi sa tegobama. Najnezgodnije su respiratorne infekcije koje traju dve do tri nedelje, a ljudi se jave malo kasnije. Problem je što je dugotrajna infekcija, ne prolazi brzo i ambulante su pune – kaže dr Stojanović.

I na Čukarici je puno pacijenata, naročito dece.

- Povećan je broj obolelih. Nismo još dijagnostifikovali grip, ali jeste u pitanju infekcija slična gripu. Ide sa visokom temperaturom, sa kašljanjem i curenjem nosa. S tim što, imamo dosta slučajeva u kojima deca imaju temperaturu dan ili dva. Prati ih temperatura preko 39,5 i onda se odjednom ništa ne događa. Samo bude temperatura bez drugih tegoba. To su viroze i njih sada ima baš dosta – kaže za „Blic“ pedijatar dr Dejan Jonev.

Dr Jonev kaže da je sada najbolje što manje vremena provoditi u kolektivu, ali to je nemoguće, jer deca moraju da idu u vrtić i tamo jedni od drugih dobijaju viroze.

-Preporuka je izbalansirana raznovrsna ishrana radi podrške imunitetu, i javiti se doktoru na vreme, već kod prvih simptoma da se dete prati. Preventiva je uvek izbalansirana ishrana, ali ako to nije moguće izvesti, jer mnogo dece ne jede voće i povrće, ne jedu ni meso, onda može da se pribegne i suplementima – savetuje pedijatar.

Dr Nebojša Bohucki, epidemiolog u subotičkom Zavodu za javno zdravlje, kaže da niko ne može u ovom trenutku da kaže s preciznošću koji virus vlada, jer analiza se „uvek radi na nešto, recimo, na grip ili na koronu, a ako je negativan na ta oboljenja kaže se da ima neki virus“.

- Da, svi kažu ima dosta bolesnih i u pitanju je neki virus. Za kovid možemo reći koliko imamo pozitivnih, a za ostalo ne znamo. Trenutno u Severnobačkom okrugu nemamo dokazano prisustvo virusa gripa. Istina je da imamo oboljenje slično gripu, a to u kliničkom smislu znači da pacijent ima visoku temperaturu, slabost, malaksalost, bolove u mišićima i zglobovima. Samo liči na grip, ali sam virus još nije dokazan – kaže dr Nebojša Bohucki.

Kada je kovid u pitanju, na teritoriji Severnobačkog okruga dnevno ima oko 20 novih pozitivnih, zavisi od dana. To je manje nego što je bilo krajem prošle godine i definitivno je u opadanju na severu zemlje.

- Neki drugi virusi su očigledno prisutni i očekujemo da će se uskoro dokazati i prisustvo virusa gripa i da će biti u porastu. Potencijalni broj virusa je velik, a dijagnostika ne ide do kraja. Ima ih na stotine i radi se ispitivanje samo najznačajnijih. Utvrđujemo kovid i grip, a da li je neki drugi virus u pitanju, i više njih, a očigledno da jeste, to ne istražujemo – kaže dr Nebojša Bohucki.

Velike su gužve i u subotičkoj ambulanti za decu. Dr Josipa Krajninger, pedijatar, kaže, da kruže različite grupe virusa, a poznato je da ih ima više od 300 u dečjoj populaciji.

- Koji je tačno virus u pitanju ne možemo tačno reći, ali svi se manifestuju slično. Praćeni su izuzetno visokim temperaturama koje traju danima, kašljem, sekrecijom iz nosa. Uglavnom su dobrog opšteg stanja, ali decu koja nisu dobrog opšteg stanja treba odmah dovesti kod lekara. Snižavati temperaturu je izuzetno bitno. Deca su često zbog temperature dehidrirana i treba ih hidrirati. Potrebni su C i D vitamin, lagana ishrana i mirovanje. Kombinovati dva antipiretika kako bi se temperature držale pod kontrolom – kaže dr Josipa Krajninger i savetuje roditeljima da kada dete dobije temperaturu sačekaju da se razviju i ostali simptomi i da onda dovedu dete u ambulantu.

- Temperature traju sedam do deset dana. Sve ide po tipu gripe, ali nemamo potvrđeno da je gripa u pitanju. Nije grip, ali je slično oboljenje. Imamo jako velik priliv pacijnata na dnevnom nivou. Radimo maksimalnim kapacitetom i sa maksimalno raspoloživim ljudstvom – kaže pedijatar.

Dr Ljiljana Miljački, pomoćnica direktora subotičkog Doma zdravlja za medicinska pitanja, kaže da se u respiratornu ambulantu, u koju se upućuju pacijenti sa povišenom temperaturom i respiratornim tegobama, dnevno se javi između 60 i 100 pacijenata.

- Manji broj pacijenata dolazi sa dijarejom. Od ukupnog broja broja pacijenata koji se jave dnevno u respiratornu ambulantu antigenski pozitivni na kovid su jedna trećina pacijenata, a svi ostali, dve trećine, su negativni na kovid što znači da se ne radi više samo o kovidu kao virusu koji kruži u našoj populaciji, već su tu i drugi, najrazličitiji, respiratorni i gastronistestavilni virusi. Pošto kod nas nije zabeležen nijedan dokazani slučaj gripa, ne radi se ni o gripu. U pitanju je neka treća, četvrta, peta vrsta virusa – kaže za „Blic“ dr Ljiljana Miljački.

Većina pacijenata ima lakšu kliničku sliku i potrebno je da izostanu sa posla nekoliko dana.

- Ako sumnjamo na upalu pluća prvo se u našoj respiratornoj ambulanti snime pluća i ukoliko postoji bilo kakva sumnja na komlikaciju pacijnet se upućuje u respiratornu ambulantu bolnice. Takvih slučajeva je malo. U toku dana bude jedan ili dva, ponekad nijedan – kaže dr Miljački.

Izvor: blic.rs

Esencijalnim masnim kiselinama pripadaju kiseline sa više dvostrukih veza. To su linolna i linolenska kiselina, a po nekim autorima i arahidonska kiselina. Ove kiseline imaju vitaminsko dejstvo – vitamin F, piše Stetoskop.rs. Hemijska struktura Vitamin F čine esencijalne polinezasićene masne kiseline: Linolna kiselina Linoleinska kiselina Arahidonska kiselina Rastvorljive su u mastima. Apsorpciju pomažu vitamini A, […]

Esencijalnim masnim kiselinama pripadaju kiseline sa više dvostrukih veza. To su linolna i linolenska kiselina, a po nekim autorima i arahidonska kiselina. Ove kiseline imaju vitaminsko dejstvo – vitamin F, piše Stetoskop.rs.

Hemijska struktura

Vitamin F čine esencijalne polinezasićene masne kiseline:

Linolna kiselina
Linoleinska kiselina
Arahidonska kiselina

Rastvorljive su u mastima. Apsorpciju pomažu vitamini A, C, D i E, fosfor, a odmažu radijacija i X-zraci. Da bi se ove esencijalne masne kiseline sačuvale, potrebno je vršiti hladno ceđenje ulja.

Izvor

Vitamin F se nalazi u biljnom svetu kao sastavni deo ulja. Prirodni izvori su: pšenične klice, semenke od lana, suncokreta, soje i kikirikija. Nalaze se i u pšenicnim klicama, suncokretovom zrnu, suncokretovom ulju, puteru.

Uloga

Vitamin F je važan za pravilan razvoj i rast organizma, a utiče i na oksidacione procese u toku metabolizma. Služi i kao prekursor za sintezu prostaglandina. On pomaže sprečavanje taloženja holesterola u arterijama, suzbija oboljenja srca i doprinosi zdravlju kože i kose, smanjenju šećera u krvi, jača imunitet, utiče na pravilnu raspodelu masti u unutrašnjim organima, reguliše oksidacione procese, podržava normalne žlezdane aktivnosti, stvaranje zglobne tečnosti, smanjenje holesterola i dr.

Dnevne potrebe

Preporučena doza: 10-20 g/dan, što odgovara 2.5 supene kašike suncokretovog ulja hladno ceđenog ili 12 kašičica semenki suncokreta.

Hipovitaminoza

Organizam čoveka nije u stanju da sintetiše ovaj vitamin ali je kompleks rasprostranjen u prirodi, pa se deficiti retko javljaju kod čoveka. Kod deficita razvija se poremećaj odbrambenog sistema i nastaje smanjena otpornost na virusne i bakterijske infekcije. Znaci hipovitaminoze su akne, perut, suva kosa, slabi nokti, dijareja (proliv).

Da li ste ikada primetili da se vaše zdravstveno stanje pogoršava ako jedete određenu hranu? Da vidimo šta je dobro da izbegavate, a šta se preporučuje ako ste prehlađeni.

Ako ste trenutno prehlađeni, ovo je spisak namirnica koje mogu da vam pomognu ili da vam pogošaju stanje, piše Aktivni.si.

Nadražen stomak

Ako imate iritiran stomak, možda nećete ništa da jedete, ali određena hrana može da vam smanjiti želudačnu kiselinu.

Najbolja hrana: krekeri i preste, pečeni tost, žitarice, supa, rezanci… Ciljajte na posnu hranu i hranu koja sadrži puno vode

Izbegavajte: masna, začinjena, slana ili prerađena hrana, kofein, alkohol, gazirana pića

Upaljeno grlo

Zimi ste se verovatno bar jednom suočili sa upalom grla, a postoje namirnice koje mogu da ublaže bol.

Najbolja hrana: tečnost (nezaslađeni čaj ili voda), tvrde bombone i pastile, krem supa, pire krompir, jogurt, umućena jaja

Izbegavajte: čips, orasi, granola, sok od pomorandže, sok od grejpfruta, i verovali ili ne izbegavajte i napitak u kome su nas majke davile, limunadu

Bol u mišićima (ili celom telu)

Hranljivi sastojak zavisi od uzroka bola. Magnezijum i kalcijum su korisni za bolove u mišićima koji nisu uzrokovani zdravstvenim stanjem.

Najbolja hrana: zeleno lisnato povrće, orasi, semenke, pasulj, žitarice, losos, jogurt

Izbegavajte: alkohol, kofein i hrana koja dehidrira organizam

Zapušen nos

Tokom prehlade, zapušen nos je stvar koja iritira.

Najbolja hrana: čaj od đumbira (đumbir sadrži antioksidante koji mogu pomoći kod prehlade), sok od jabuke i limuna

Najslabija hrana: ljuta i začinjena hrana, alkohol

Glavobolja

Kada vas boli glava, prvo popijte malo vode, čak i ako mislite da pijete dovoljno. Možda ćete osetiti bar malo olakšanja.

Najbolja hrana: tečnosti kao što je voda, kofein u izuzetno malim količinama i velike količine vode, hrana koja sadrži vodu

Izbegavajte: kofein u velikim količinama, veštačke zaslađivače, topljeni sir, vino, prerađeno meso.

Jetra filtrira štetne materije iz tela i zato je nužno brinuti za njeno zdravlje. Kad se govori o oštećenju jetre, obično se odmah pomisli na alkohol, ali istraživanje je pokazalo da jetra ima znatno više štete od drugog, možda i popularnijeg pića.

Za razliku od alkohola, za zaslađena gazirana pića ne postoji minimalna starost za konzumaciju, a radi se o pićima koja, prema novom istraživanju, uzrokuju više štete na jetri.

Zaključak su doneli zdravstveni stručnjaci sa Medicinskog univerziteta Boston, a objavljen je u časopisu Clinical Gastroenterology and Hepatology.

Bazirali su ga na delu istraživanja koji se sprovodi od 1948. u gradu Framingamu u Masačusetsu, u sklopu takozvane Framingham Heart Study, i koja od tada proučava uticaj životnog stila (poput pušenja i ishrane) na zdravlje.

U novoobjavljenom zaključku naučnici ističu da su posmatrali učesnike od 2002. prosečne starosti od 63 godine i 48 godina. Nešto malo više od polovine učesnika bile su žene.

Volonteri su prijavljivali koliko često piju zaslađena gazirana pića, a stručnjaci su proučavali koliko je česta pojava nealkoholnog steatohepatitisa, odnosno masne jetre.

Nealkoholna masna jetra može uzrokovati cirozu jetre, ali i benignije probleme poput povećane jetre, što pak uzrokuje bolove.

Najbolje i najgore namirnice za jetru

Nealkoholni steatohepatitis može se sprečiti izbacivanjem zaslađenih pića iz ishrane. Učestalom konzumacijom smatra se sve između jednom i više puta dnevno do jednom i više puta nedeljno.

Osobe koje povremeno piju zaslađena pića, a to podrazumeva jednom mesečno ili manje od jednom nedeljno, takođe su imale nešto više nakupljenih masti u jetri od osoba koje ne piju takva pića, piše Eat This.

Zlatan Vasić (43) iz Bajine Bašte tužio je državu Srbiju Evropskom sudu za ljudska prava, nakon što je odbio da vakciniše svoje maloletno dete, za šta mu je određena novčana kazna u visini od 10.000 dinara. Kako saznaje Nova.rs, tužba je odbačena, a Vasić će morati da plati cenu zbog kršenja Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, remećenja opšte imunizacije i dovođenja u opasnost sopstvenog deteta, izlažući ga smrtonosnim oboljenjima.

Naime, na zasedanju Odbora Drugog odeljenja Evropskog suda za ljudska prava 18. oktobra 2022., sudija Jovan Ilievski, doneo je prvu presudu po tužbi državljanina Srbije protiv države, zbog odbijanja obavezne vakcinacije deteta.

Vasić je još 27. avgusta 2018., protiv Republike Srbije podneo tužbu prema članu 34. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Država Srbija je međutim, prethodno pokrenula upravni i prekršajni postupak protiv Vasića zbog njegovog odbijanja da svoju ćerku podvrgne obaveznoj vakcinaciji protiv zaraznih bolesti.

Sanitarni inspektor je još 20. januara 2015., doneo rešenje kojim se Vasiću nalaže da ćerku dovede na obaveznu vakcinaciju protiv zaraznih bolesti u skladu sa članom 25. Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i važećim rasporedom obaveznih vakcinacija.

“Nisam saslušan pre donošenja upravnog naloga inspektora, nisu mi predočene informacije o medicinskim indikacijama vakcine ili njenoj bezbednosti i moje dete nije testirano na toleranciju u pogledu različitih komponenti vakcine. Prema različitim istraživanjima, vakcine nisu bezbedne, i prema domaćem i međunarodnom pravu imam pravo da odlučim da li moje dete treba da bude vakcinisano ili ne”, rekao je Vasić.

Ministarstvo zdravlja je ipak 10. marta 2015. godine odbacilo njegovu žalbu.

“Zakonska obaveza vakcinacije dece protiv određenih bolesti se kao takva nije mogla osporiti. S druge strane, postojao je propisan postupak utvrđivanja privremenih ili trajnih kontraindikacija za određene osobe na određene vakcine, koji, međutim, Vasić nikada nije pokrenuo”, navodi se u izveštaju sa suđenja.

U odluci ministarstva navedeno je da Vasić može protiv države pokrenuti upravni spor pred Upravnim sudom u roku od 30 dana, što on nije učinio.

Nakon toga, 15. aprila 2015., Ministarstvo zdravlja je zatražilo od Prekršajnog suda u Užicu da pokrene prekršajni postupak protiv Vasića zbog nepostupanja po nalogu sanitarnog inspektora iz 2015. godine.

“Vasić je 23. jula 2015. pozvan da se pojavi pred Prekršajnim sudom u Užicu, ali je obavestio sud da nije u mogućnosti da prisustvuje ročištu, te je, umesto toga, svoju odbranu podneo u pisanoj formi. Naveo je da obavezna vakcinacija dece nije u skladu sa Ustavom niti međunarodnim ugovorima koje je Republika Srbija ratifikovala i izrazio svoje mišljenje da bi primanje navedene vakcine moglo dovesti do pogoršanja progresivne kratkovidosti njegovog deteta”, piše u izveštaju.

Sud je saslušao više svedoka, uključujući i sanitarnog inspektora koji je izdao nalog i lekara iz Odeljenja sanitarne inspekcije pri Ministarstvu zdravlja, koji su naveli da ne postoje dokazi koji bi ukazivali na to da zdravstveno stanje deteta iziskuje sprečavanje obavezne vakcinacije, a što predstavlja zakonsku obavezu koja je neophodna za ostvarivanje kolektivnog imuniteta protiv određenih bolesti.

Prekršajni sud u Užicu je 28. septembra 2016., proglasio Vasića krivim jer nije postupio po pravosnažnom nalogu sanitarnog inspektora. On je tada osuđen na novčanu kaznu od 10.000 dinara.

Vasić je naime u svojoj žalbi naveo, između ostalog, da je nalog sanitarnog inspektora bio nezakonit jer on nije saslušan pre njegovog donošenja.

Prekršajni apelacioni sud u Kragujevcu je 17. oktobra 2016., potvrdio prvostepenu presudu, a Ustavni sud je 13. marta 2018., takođe odbacio Vasićevu žalbu.

U avgustu je Vasić podneo tužbu Evropskom sudu za ljudska prava protiv Republike Srbije. Glavna pritužba Vasića pred domaćim organima vlasti i pred Evropskim sudom se odnosila na činjenicu da nije saslušan u upravnom postupku pre upravnog naloga sanitarnog inspektora. Vlada je tvrdila da on nije iscrpeo delotvorne domaće pravne lekove, jer uopšte nije pokrenuo upravni spor protiv rešenja Ministarstva zdravlja kojim je odbijena njegova žalba.

S tim u vezi, Sud ponavlja da pravilo o iscrpljivanju domaćih pravnih lekova iz člana 35. Konvencije, obavezuje one koji nastoje da podnesu tužbu protiv države pred Evropskim sudom da prvo iskoriste pravne lekove koja pruža nacionalni pravni sistem. Shodno tome, države su oslobođene odgovornosti pred međunarodnim telom za svoje postupke pre nego što dobiju priliku da stvari isprave u sopstvenom pravnom sistemu.

“Vasić nikada nije tražio da ospori nalog sanitarnog inspektora pred Upravnim sudom, koji je bio jedini organ nadležan da oceni zakonitost te odluke. Sud konstatuje da se Vasićeva suština pritužbi, u vezi sa prekršajnim postupkom koji je vođen protiv njega, ogleda u tome da je domaći sud pogrešno procenio činjenice i pogrešno primenio relevantno domaće pravo time što ga je proglasio krivim za nepoštivanje upravnog naloga koji je, po njegovom mišljenju, bio nezakonit. On je takođe tvrdio da domaći sudovi nisu pružili dovoljno razloga za svoju odluku”, stoji u izveštaju.

Uzimajući u obzir argumente Vasića i njegov propust da iscrpi relevantne domaće pravne pomoći u pogledu navodne nezakonitosti administrativnog naloga, Sud smatra da se zaključci prekršajnih sudova ne mogu smatrati proizvoljnim niti očigledno nerazumnim.

“Ništa ne ukazuje na to da je prekršajni postupak protiv njega bio nepravičan. On je bio u mogućnosti da iznese argumente i dokaze za koje je smatrao da su relevantni za slučaj i imao je priliku da efektivno ospori argumente i dokaze koje je izvelo Ministarstvo zdravlja. Svi njegovi argumenti su bili propisno saslušani i ispitani od strane domaćih sudova i kao što je već navedeno, činjenični i pravni razlozi osporene presude su detaljno izneti.

“Vasićeve pritužbe u pogledu prekršajnog postupka, moraju se proglasiti nedopuštenim prema članu 35. stav 3(a) Konvencije, kao očigledno neosnovane i moraju se odbaciti u skladu sa članom 35. stav 4. Konvencije. S toga je 24. novembra 2022. godine Evropski sud za ljudska prava, jednoglasno odbacio Vasićevu tužbu protiv Republike Srbije”, piše u izveštaju.

Podsetimo, prema članu 25. Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, imunizacija se vrši vakcinama i specifičnim imunoglobulinima. Vakcinacija je obavezna protiv, između ostalog, tuberkuloze, difterije, tetanusa, velikog kašlja, dečije paralize, malih boginja, rubeole, zaušaka, virusnog hepatitisa „B“, gripa i žute groznice. Prema članu 53. stav 1. tačka 6. Zakona, lice koje ne sprovodi mere propisane ovim zakonom i ne postupi po izvršnom rešenju sanitarnog inspektora radi zaštite stanovništva od zaraznih bolesti, biće kažnjeno novčanom kaznom od 20.000 do 50.000 dinara u prekršajnom postupku.

Izvor: nova.rs

Jeste li skoro proveravali u kakvom vam je stanju jetra? Znate li šta joj smeta i da li možda baš to radite svakodnevno? Pogledajte na koji način sami možete da napravit napitke koji će pomoći vašoj jetri.

Da je jetra jedan od najmoćnijih organa u našem telu govori to da služi eliminaciji svih toksičnih supstanci iz našeg organizma. Pored toga, jetra ima ulogu da naš organizam zaštiti i od infekcija, ali i da pomogne u varenju hrane. Ako znamo kakve dobrobiti ovaj organ čini za naše telo, neophodno je da mu povremeno pomognemo da se oporavi, pišu Vijesti.me.

Na pitanje o tome kako možemo opteretiti jetru, šta sve može da napravi masnu jetru, da je optereti i da spreči njen dobar rad, Hristina Milošević, magistarka farmacije, rekla je da postoji ogroman broj stvari koje mogu da remete rad naše jetre: „Pored alkohola, to je prvenstveno masna hrana bogata zasićenim masnim kiselinama, a i mnogi lekovi su hepatoksični i negativno deluju na jetru.“

Milošević se osvrnula i na rezultate istraživanja koji su nesumnjivo pokazali da mnogi lekovi koje svakodnevno koristimo utiču na bolesti jetre.

„Rađeno je jedno istraživanje, ono je trajalo deset godina i obuhvatilo je sve pacijente koji su koristili lekove koji potencijalno mogu biti hepatoksični. Istraživanjem je pokazano da paracetamol dokazano šteti jetri. Zatim, valproinska kiselina, pored toga ibuprofen može ometati rad jetre, neki lekovi iz grupe citostatika, zatim simvastatin koji se koristi za regulisanje masnoće“, rekla je Milošević, a zatim je ukazala i na lekove koje žene često koriste zbog mnogih zdravstvenih problema:

„Tu su oralni kontraceptivi i jedan lek – progesteron, hormonski preparat koji najčešće žene koriste za održavanje trudnoće. Međutim, ono što je dokazano je da ukoliko se koriste tokom drugog i trećeg trimestra trudnoće, taj lek može da izazove hepatocelularne poremećaje ili žuticu koja se javlja u trudnoći, a kasnije prenosi na bebu.“

Koja hrana prija jetri

Milošević navodi da su namirnice koje su dobre za zdravlje jetre brokoli, spanać, blitva, kelj, zelena salata, praziluk. Kaže da je takođe bobičasto voće izuzetno i odlično za jetru, jer je puno antioksidanasa. Ističe da su i maline, borovnice, aronija i kupine odlične kao čistači jetre, kao i šargarepa i čičoka.

Surutka, jabukovo sirće i čajevi

Komentarišući moguću ulogu surutke i domaćeg jabukovog sirćeta u čišćenju jetre, kaže: „Za surutku i domaće jabukovo sirće dokazano je da mogu da poboljšaju rad jetre.“

Objasnila je i kako je najbolje koristiti domaće sirće: „U čaši mlake vode se razmuti kašika domaćeg sirćeta i pije se ujutru, može i na prazan želudac. Jedino bi trebalo da to izbegavaju osobe koje imaju gastritis i čir na dvanaestopalačnom crevu.“

„Surutka je odlična stvar. Surutka se može koristiti ujutru, na prazan želudac, dozvoljeno je popiti dve do tri čaše dnevno. Ali moram da naglasim važnost promene životnog stila – ništa neće da se desi ukoliko mi pijemo surutku, a nastavimo da jedemo hranu bogatu mastima“, napomenula je farmaceutkinja i dodala da je bolji izbor kozja surutka.

„Za jabukovo sirće važi nešto duže, jer se koriste manje količine jabukovog sirćeta. U istraživanju su utvrdili da je dovoljno pola godine za jabukovo sirće“, rekla je gošća RTS ordinacije.

Među čajevima koji daju najbolje i najbrže rezultate, i koji su bezbedni, jeste i čaj od korena maslačka. Jedino bi trudnice trebalo da ga izbegavaju.

Mešavina od limuna, celera i peršuna za bolji rad jetre

„Što se lincure tiče, nju ne bi trebalo da koriste osobe koje boluju od čira na želucu, dvanaestopalačnom crevu, trudnice, dojilje i deca mlađa od dvanaest godina“, zaključila je i dala recept za pravljenje mešavine za bolji rad jetre. Sastojci su: tri organska limuna, pet stabljika celera, veza peršuna i šest šolja vode.

Svi sastojci se stave u blender i umute, a ukoliko ne možete pronaći organiski limun, onda bi trebalo oljuštiti koru.

„To je mešavina koja se koristi tri dana, dva puta dnevno. Drži se u frižideru. Pola sata pre doručka i pola sata pre večere se koristi. Kada dodate šest čaša vode, dobijate količinu koja će trajati za šest upotreba, odnosno tri dana, dva puta dnevno“, objasnila je Milošević kako se koristi mešavina za bolji rad jetre.

Recept za tinkturu za čiščenje jetre

Kada je reč o tinkturi za čišćenje jetre, za nju su potrebne dve kašike korena đumbira isečenog na kockice, dve kašike osušenog korena maslačka, dva manja štapića cimeta i alkohol od 70 odsto – po potrebi. Svi sastojci se stave u staklenu teglu i preliju alkoholom da ogrezne.

„Za tinkturu je poželjno koristiti tamnu teglu ili teglu uviti u foliju. Tegla se ne sme pokrivati metalnim poklopcem, već se za to može koristiti gaza ili folija koju treba probušiti na nekoliko mesta. Tinktura se čuva na tamnom mestu i sobnoj temperaturi, između trideset i četrdeset dana. Nakon toga se tinktura cedi i dozira se dvadeset kapi dnevno ujutru i uveče, pola sata pre ručka i pola sata nakon večere. To je doza za jednu godinu, ne bi trebalo više od toga koristiti“, rekla je magistarka farmacije Hristina Milošević.

Tinkturu ne smeju da koriste deca i trudnice.

Izvor: nova.rs

Neki od najboljih čajeva koje možete piti za duži život poznati su kao „pravi čajevi“. U njih spadaju zeleni, oolong, crni i beli.

Ovi čajevi sadrže stotine bioaktivnih jedinjenja, uključujući oni koji su pili nešto više od dve šolje zelenog čaja dnevno imali 22-33% smanjen rizik od smrti od kardiovaskularnih bolesti u poređenju sa onima koji su pili manje od pola šolje zelenog čaja dnevno.

Od pomoći u smanjenju rizika od raka do podrške funkciji vašeg mozga, pa čak i poboljšanja elastičnosti kože kako bi se zaustavilo opuštanje i sačuvao mladalački sjaj, zeleni čaj je nazvan „Eliksir Bendžaminovog dugmeta“.

Beli čaj

Iako nije toliko popularan kao drugi pravi čajevi, beli čaj može biti izvor mnogih važnih jedinjenja koja mogu da podrže naše opšte zdravlje, kao što je EGCG“, objašnjava Manaker, prenosi N1 Zagreb.

Beli čajevi mogu da sadrže veće koncentracije katehina od drugih čajeva, kao što je EGCG. Takođe ima antioksidativne i antiproliferativne efekte protiv ćelija raka.

Crni čaj

Crni čajevi mogu vam pomoći da živite duži život podržavajući zdravlje srca i ublažavajući potencijalne kardiovaskularne probleme.

Podaci pokazuju da ljudi koji redovno konzumiraju tri ili više šoljica crnog čaja dnevno imaju smanjen rizik od srčanih oboljenja i moždanog udara.

Čaj od hibiskusa

Iako čaj od hibiskusa ne sadrži ista biljna jedinjenja kao pravi čajevi, on može ponuditi jedinstvene prednosti zahvaljujući sopstvenim prirodnim jedinjenjima.

 Neki podaci pokazuju da svakodnevno ispijanje ovog čaja može pomoći u snižavanju krvnog pritiska – što bi zauzvrat moglo pomoći ljudima da žive zdravije.

Čaj od kamilice

Još jedan biljni čaj koji je naučno povezan sa dugovečnošću je čaj od kamilice.

Izvor: danas.rs

Čak i ako se zdravo hranimo, postoji rizik da ćemo u organizmu imati manjak nutrijenata.

Krhki nokti

Kako piše Riders dajdžest, kada vašem organizmu nedostaje gvožđa, delovi tela postaju slabi i bledi. To se može manifestovati krhkim noktima na rukama i nogama, kao i bledim očnim kapcima. Žene s obilnom menstruacijom češće se bore se nedostatkom gvožđa, kao i vegetarijanke. Muškarci, s druge strane, češće u organizmu imaju višak gvožđa, piše u izveštaju američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).

Ženama je pre menopauze potrebno 18 miligrama gvožđa dnevno, a muškarcima i ženama u menopauzi osam miligrama, kažu uputstva Nacionalnog instituta za zdravlje. Naš organizam najbolje apsorbuje gvožđe životinjskog porekla. Vegetarijancima se preporučuje da izvore gvožđa (spanać ili leblebije) kombinuju s citrusima ili drugim namirnicama bogatim vitaminom C, kako bi poboljšali apsorpciju.

Visoki krvni pritisak

Ako imate visoki krvni pritisak, moguće je da vam nedostaje vitamina D. Istraživanja su otkrila vezu između visokog pritiska i nedostatka ovog vitamina, iako je nejasno može li vam vitamin D pomoći kod hipertenzije jednom kada je imate.

Odraslima je dnevno potrebno 600 jedinica (IU) vitamina D. Ovaj vitamin teško se dobija iz hrane, ali postoji nekoliko namirnica koje sadrže dovoljno vitamina D: losos, sabljarka, obogaćeno mleko ili sok od narandže, kao i gljive uzgojene na suncu ili UV svetlu.

Grčevi u nogama

Vašem telu potreban je kalijum, a nedostatak ovog minerala može izazvati grčeve u nogama, često u predelu potkolenice. Nedostatak kalijuma retko je izazvan smanjenim unosom namirnica bogatih mineralom – češći krivci su proliv, pojačano znojenje, povraćanje i gubitak telesne tečnosti.

Odraslim ženama treba 2.600 miligrama, a muškarcima 3.400 miligrama kalijuma dnevno. Namirnice bogate kalijumom uključuju slatki krompir, banane, avokado i kokosovu vodu.

Umor

Iako bi vas reč “skorbut” (nedostatak vitamina C) mogla podsećati na mornare od pre 300 godina, i danas pojedinim grupama može nedostajati ovaj vitamin koji je ključan za imunitet. One uključuju pušače i ljude izložene dimu cigareta. Ako ste konstantno umorni ili nervozni, moguće je da vam nedostaje vitamina C.

Odraslim ženama potrebno je 75 miligrama, a muškarcima 90 miligrama dnevno. Pušačima je potrebno dodatnih 35 miligrama vitamina C svaki dan. Citrusi, dinje, kivi, ananas, paradajz, spanać, paprike i brokoli odlični su izvori vitamina C.

Smanjenje proizvodnje hormona štitne žlezde

Ovu informaciju možete saznati samo vađenjem krvi, a niski nivo hormona štitne žlezde mogle bi biti izazvane nedostatkom joda. Niske razine joda u organizmu smanjuju proizvodnju hormona štitne žlezde, što može dovesti do hipotireoze. Niski unos joda posebno je zabrinjavajuć za trudnice, jer može uzrokovati spontani pobačaj, ali i mnoge druge probleme. Žene reproduktivne dobi često u organizmu imaju nivo joda tek iznad najniže dovoljne granice.

Većini odraslih osoba potrebno je 150 mikrograma joda, a trudnicama 220 mikrograma. Ako kuvate sa solju ili koristite so u prehrani, radije kupite jodiranu so. Jod se također nalazi u morskim plodovima i mlečnim proizvodima.

Lomovi kostiju

Ako vam nedostaje kalcijuma, rizikujete razvoj osteopenije, stanja koje izaziva nisku koštanu masu i povećava rizik od osteoporoze i lomova kostiju. Kosti su najsnažnije oko 30. godine života, a nakon toga počnu gubiti na masi. Upravo zato je važno unositi dovoljno kalcijuma, ali i baviti se fizičkom aktivnošću.

Muškarcima i ženama pre menopauze treba 1.000 miligrama kalcijuma dnevno, a ženama u menopauzi 1.200 miligrama. Najbolji izvori kalcijuma uključuju mlečne proizvode i namirnice obogaćene kalcijumom. Neko zeleno povrće (kelj, zelena repa) takođe sadrži kalcijum, ali ga telo iz tih izvora teže apsorbuje. Ako odlučite da uzimate dodatke ishrani, podelite ih u dve doze i svaku uzimajte s obrokom.

Pucanje kože oko usta

Iako nije toliko čest, nedostatak vitamina B6 manifestuje se kroz promene na koži, uključujući pucanje oko usana ili upaljen jezik, ali i depresiju i zbunjenost. Malena doza ovog vitamina u telu traje nekoliko nedelja, pa se simptomi nedostatka pojavljuju tek kada ga iz organizma nestane.

Ljudi do 50. godine treba da uzimaju 1,3 miligrama vitamina B6 dnevno. Starijim ženama treba 1,5 miligram, a muškarcima 1,7 miligrama. Izvori vitamina B6 uključuju leblebije, tunjevinu, losos, obogaćene žitarice, banane i sos od paradajza, iako će najčešće onima kojima nedostaje ovog vitamina lekar propisati dodatak ishrani od 50 do 100 miligrama.

Izvor: n1info.rs

Brze promene temperature, od iznenađujuće blage jeseni do ledene zime, primorale su naša tela da pokušaju da se prilagode temperaturnim razlikama na koje mnogi nisu u potpunosti navikli.

No, da li promenljive temperature zapravo čine da se osećamo loše? Pa, pre svega, virusi prehlade i gripa češći su zimi.
„Promene vremenskih uslova mogu vas učiniti podložnijim bolestima, ali sama promena temperature vas ne čini bolesnima”, objašnjava Abas Kanani, farmaceut iz Ujedinjenog Kraljevstva za Metro. Međutim, postoje neke druge ključne tačke koje treba imati na umu…

Virusi se razvijaju na hladnom, suvom vazduhu

Virusi se razvijaju u suvim, hladnim i tamnim sredinama, a stručnjaci kažu da kapljice vode koje sadrže virus mogu duže da se zadrže u vazduhu ako je suv. Ovi uslovi takođe mogu da oslabe našu otpornost, utičući na naše telo tako što isušuju sluznicu i dopuštaju virusima da brže prodru u telo.

Pada nam imunitet

Uz manje sunca i vitamina D zimi, naš imuno sistem takođe će verovatno oslabiti – ostavljajući nas podložnijim na prehladu ili grip.

Hladan vazduh je također faktor

Hladan i suv vazduh takođe može da utiče na način na koji naše telo reaguje na virus i na to kako naša bela krvna zrnca koja se bore protiv infekcija dospevaju do područja gde treba da budu da bi se borila protiv infekcija. Kada i ako nam telesna temperatura padne, virusi se lakše razmnožavaju i tako uzrokuju infekciju, a mi se osećamo loše.

Provodimo manje vremena napolju

Hladno vreme takođe nas navodi da ostanemo u zatvorenom prostoru duže vreme, često u društvu više ljudi, što virusima daje savršeno okruženje za lakši prenos među ljudima.

Virusi umeju da putuju vazduhom u kapljicama kada kijate ili kašljete, zatim da se šire rukama ili opstaju na kontaminiranim površinama poput tastatura i ručki na vratima. Mesta poput javnog prevoza, škola i radnog mesta savršeno su leglo virusa. To objašnjava zašto bliski kontakt s drugima zimi olakšava širenje ovih virusa.

 Toplo vreme takođe igra ulogu

Nije samo hladno vreme ono što može da nas učini osetljivim na bolesti i optereti naš imuno sistem, već generalno nagle promene temperature. Naime, nagle promene temperature i vremena mogu da utiču na vaše zdravlje ako ne možete na odgovarajući način da se prilagodi promenama.

Postoje i sezonske alergije koje se poklapaju s vrućinom, uključujući peludnu groznicu – koja može da ostavi ljude sa začepljenim nosom, grebanjem u grlu, suznim očima i glavoboljama. Toplota i povezana vlaga takođe mogu da izazovu astmatične simptome.

No jednako tako, udisanje hladnog vazduha ume da izazove astmu. Dakle, ukratko, nije samo vreme ono što nas čini bolesnima, već uslovi koje te promene temperature stvaraju.

Izvor: vecernji.hr