Izbegnite uobičajene zamke i pripremite besprekorne specijalitete od plavog patlidžana.

Pikantnog, pomalo gorkastog okusa i mekane teksture, patlidžane je najbolje je konzumirati od avgusta do oktobra. Sezona im je na vrhuncu, pa nema razloga da se ne nađu i na vašem dnevnom jelovniku. Ali budite pažljivi, prilikom pripreme patlidžana vrlo lako je i pogrešiti ,pa obratite pažnju na neke od najčešćih grešaka.

Veličina određuje ukus

Patlidžani koje najčešće možete pronaći na tržištu su oni doista velikih dimenzija, ali činjenica je da postoji čitav niz različitih sorti ovog ljubičastog povrća. Tu su na primer bucmasti patlidžani sa Tajlanda, vitke sorte iz Japana, kao i oni vrlo popularni ljubičasti ili pak beli, piše living.msn.com. Međutim, treba znati i kako razlike u boji i veličini patlidžana takođe znače i razlike u ukusu, pa su tako manje sorte najčešće slađe i zbog toga bolje idu uz jela s krompirom, dok su veće sorte bolje za pečenje ili za namaze.

Mekani patlidžan nije dobar patlidžan

Kako znati da je patlidžan zreo? Valja obratiti pažnju na jasno vidljive znakove. Većina zrelo povrće traži tako da ga pomiriše i lagano stisne, ali patlidžani su sasvim druga priča. Naime, ako je patlidžan mekan na dodir ili ima rupice na kori, prošao mu je rok trajanja. Zreli patlidžani izgledaju savršeno, sa čvrstom, zategnutom i sjajnom kožom. Kako bi ostali sveži i nakon kupovine, patlidžane je najbolje držati u frižideru.

Patlidžane ne treba obavezno soliti pre kuvanja

Mnogi patlidžane pre kuvanja sole kako bi iz njih izvukli višak vlage i gorčine. Ali, prema rečima stručnjaka ovaj korak, koji neretko produžava vreme pripreme patlidžana, vrlo je često suvišan. Naime, kod većine patlidžana uzgojem je uklonjen taj gorki ukus, pa je tako i soljenje patlidžana često suvišno, kaže Claire Saffitz, urednica u magazinu Bon Appetit.

Prženje patlidžana

Prženi patlidžani su prava poslastica, ali treba biti oprezan. Naime, patlidžani su poput sunđera. Zato i najmanje greška prilikom pripreme vrlo lako bi mogla završiti s lepljivom i masnom smesom, a ne hrskavom poslasticom. Ovo povrće može da upije velike količine masnoće, pa je potrebno preduzeti preventivne mere. Kriške patlidžana premažite jajima i/ili prezlama kako bi se stvorila barijera između ulja i patlidžana, pa ih lagano pržite na malo ulja sve dok ne potamne i ne postanu hrskavi.

Ne skrivajte divan ukus patlidžana

Premda patlidžane možete koristiti u raznim jelima, ovo povrće je jednostavno dovoljno samo za sebe. Nemojte taj divan ukus maskirati drugim namirnicama, osim toga, ne valja ni da preterate sa začinima i drugim sastojcima. Naime, oni bi trebalo da istaknuti ukus patlidžana, a ne da ga maskiraju.

Izvor: tportal.hr

Biznis insajder predstavlja četiri najopasnije kombinacije lekova i hrane na koje bi ubuduće trebalo da obratite pažnju.

Zeleno povrće (brokoli, spanać, prokelj) bogato je vitaminom K, koji suzbija antikoagulativno dejstvo razređivača krvi, tako da se ova kombinacija nikako ne preporučuje.

Pojedini lekovi protiv povišenog pritiska povećavaju nivo kalijuma u organizmu. Ukoliko se kombinuju sa bananom, koja je takođe bogata kalijumom, ova kombinacija može da poremeti pravilan srčani ritam ili prouzrokuje lupanje srca.

Hrana bogata biljnim vlaknima (poput oraha) sprečava apsorpciju pojedinih lekova protiv bolesti štitne žlezde. Ukoliko konzumirate velike količine ove namirnice, možda bi trebalo da povećate dozu leka.

Sok od grejpfruta povećava nivo lekova za snižavanje holesterola u krvi, a posledica su povećane šanse za nastanak neželjenih dejstava poput bolova u nogama. Konzumiranje ove namirnice takođe bi trebalo da izbegavate ukoliko uzimate lekove protiv povišenog krvnog pritiska, abnormalnog srčanog ritma ili anksioznosti.

Izvor: B92

Skuvana i ohlađena testenina sadrži otporni skrob koji utiče povoljno na vaše zdravlje, tvrde naučnici.

Verovatno ste već znali da je skrob materija koja se nalazi u namirnicama poput krompira i hleba. Međutim, da li ste znali da postoji razlika između običnog i otpornog skroba? Kada jedete beli hleb ili testeninu, normalni skrob se pretvara u šećer gotovo jednako brzo kao kada popijete istu količinu šećera iz zaslađenih napitaka.

To je zbog toga što se normalan skrob sastoji od lanaca glukoze koji se brzo u organizmu rastavljaju na šećere. Ako se ovaj šećer ne sagori, pretvara se u masnoću, piše “Dejli mejl”.

Drugi problem je što ova hrana na taj način može nepovoljno da utiče na nivo insulina u krvi.

S druge strane, otporni skrob se ne razlaže tako brzo u organizmu. Tako glukoza ulazi u krv sporije i ne raste nivo insulina, a i duže ostajete siti.

Pored toga, otporni skrob utiče povoljno na varenje, deluje preventivno na srčana oboljenja i smanjuje krvni pritisak, kaže doktorka Denis Robertson s Univerziteta Sari.

Otporni skrob se prirodno nalazi u bananama, nekim mahunarkama i sirovom ovsu. Što se tiče testenina, nivo otpornog skroba se povećava kada se pasta skuva i ohladi. Zbog toga, nije na odmet da skuvanu testeninu, pa i pripremljen krompir ne bacate kad se ohladi. Ova hladna hrana sadrži više otpornog skroba, pa ćete duže biti siti, a nivo šećera u krvi ćete držati pod kontrolom, savetuju stručnjaci.

Izvor: B92

Teško je zamisliti jednostavnije jelo od kajgane – potrebna su nam samo dva sastojka (ako ne računamo začine): jaja i masnoća za prženje. Ipak, američki kuvar Danijel Paterson tvrdi da kajganu spremamo na pogrešan način, piše Blumberg.

Mnogo je načina da se kajgana “poboljša” dodavanjem egzotičnih začina, soseva, povrća, mesa i ostalih priloga, ali deluje da je nemoguće zamisliti drugačiji način same pripreme od uobičajena tri koraka: razbijanje jaja, mućenje jaja i prženje jaja u vrelom tiganju.

Međutim, Danijel Paterson, čuveni kuvar iz San Franciska i ponosni vlasik Mišelinove zvezdice, trudi se da inspiriše ljude da eksperimentišu u kuhinji i nudi sasvim novi metod pripreme gotovo neizostavne stavke na menijima za doručak širom planete.

Naime, Paterson je oduvek spremao kajganu na tradiocionalni način, u tiganju sa nelepljivom podlogom. Međutim, kada ga je njegova ekološki osvešćena supruga upozorila na navodni štetan uticaj teflona na hormone, prešao je na običan tiganj.

Ostatak jaja koji bi se zalepio za dno "običnog" tiganja i zahtevao naporno ribanje, Patersonu je ipak došao glave i onda je imao “eureka” momenat: Zašto ne bismo spremali kajganu u provreloj vodi?

Ako već poširamo jaja, zašto ih pre toga ne bismo umutili, zapitao se Paterson. Isprobao je novu metodu i shvatio da se jaja neće zalepiti za dno tiganja ukoliko kajganu pripremate u malom vrtlogu provrele vode.

Taj praktičan razlog nije i jedini motiv za prelazak na “barenu kajganu” jer Paterson tvrdi da vrelina vode čini jaja mekšim, pufnastijim i laganijim. Tako pripljemena kajgana ide sjajno uz razne priloge, kaže Paterson i lično preporučuje puter.

Recept za barenu kajganu

4 sveža jajeta
so i biber
nesoljeni puter
Jaja dobro umutite u činiji, oko 30 sekundi

U šerpicu sipajte oko 10 cm vode i kuvajte je na srednjoj temperaturi dok ne provri. Dodajte malo soli.

Meštajte vodu kako bi se stvorio vrtlog, i onda dodajte umućena jaja. Poklopite posudu i izbrojte do 20, a zatim sklonite poklopac.

Kajgana bi trebalo da pluta na površini vode u tračicama. Pažljivo sipajte jaja u cediljku i nežno je promrdajte nad sudoperom kako bi se kajgana ocedila.

Sipajte jaja u tanjire, dodajte so i biber i malo putera koji će se brzo istopiti na vreloj kajgani.

Služite kajganu uz tost.

Izvor: N1

Ovo su trikovi iskusnih domaćica, proverite kako da kupujete meso.

GOVEDINA

Vrat – deo koji obiluje žilama jer je zapravo mišić. idealan je za supe i duže dinstanje. Možete ga koristiti za mleveno meso u pripremi sarme.
Lopatica – ovaj deo mesa je žilav i zahteva duže kuvanje, od njega se najčešće priprema supa.
Goveđa prsa – dele se na srednji, zadnji i gornji deo. Središnji je najbolji za supe, zadnji za dinstanje, a gornji je zbog mekoće idealan za gulaše.
Plećka – gornji deo najbolji je za pečenje, a donji se priprema u komadu kao odrezak bez kostiju odnosno ramstek.
But – najčešće se koristi za gulaše, a uz fil sa začinima i pancetom može biti jako uskusan pripremljen u rerni. Od buta se prave odresci, najsočniji su od same sredine tj. ruže buta.
Pogledajte i Saveti za kupovinu: Kako izabrati savršen paradajz

TELETINA

Teleći vrat –mesnati i pomalo žilav deo najbolji je za gulaše, prsa su najsočnija jednostavno pečena u prerni.
Kare i potrbušina - pečen u komadu, kare postaje vrlo sočan deo mesa, potrbušina se stavlja u mleveno meso i priprema u varivima.
File – vrlo mekani deo koji je nabolje pržiti na jakoj vatri i to vrlo kratko kako bi ostao što sočniji.
But – najkvalitetniji deo mesa idealan je za pečenje, deli se na donji koji je savršen za dinstana jela, dok srednji obično ide u rernu. Ruža telećeg buta najsočnija je pripremljena, pečena u jednom komadu, a koristi se i za odreske.

JAGNJETINA

Jagnjeći kotlet – deo mesa najbolji za pečenje i prženje, vrlo je sočan baš kao i vrat koji se priprema na isti način.
File – najkvalitetniji deo mesa koji se najčešće peče u komadu ili narezan na odreske.
Prsa – u kombinaciji s butom najčešće se peku u komadu, dok je samo meso buta savršeno kao mleveno.
Pogledajte koje je meso zdravije od piletine, svinjetine i govedine.

SVINJETINA

Vrat – idealan odabir za pečenje i dinstanje. Želite li puniji ukus mesa i sočniji, birajte vrat s kostima. Kotleti i odresci od vrata obično se spremaju na roštilju, planirate li ih peći u rerni najbolje ih je marinirati u mleku oko tri sata kako bi postali sočni. Rebra se odlično slažu s varivima.
Prsa – obično se suše na dimu čime su idealna kao dodatak u varivima, sveže ih možete peći u rerni. Za neutralizovanje mirisa svinjetine koji je pri kosti intenzivan, preporučuje se meso natrljati krupnom soli i cimetom.
Lopatica – odličan izbor za dinstanje i gulaše, s obzirom da kuhanje s kosti traje poprilično dugo najbolje je meso odmah odvojiti od kostiju.
Trbuh, potrbušina i rebra – najbolji komadi za roštiljanje su trbuh i rebra, potrbušina, inače deo koji spada u najmanju kategoriju mesa najbolje je iskoristiva sušena.
But – nemasno meso prve klase, obično mesar traži da mu kažete koji deo želite, jer dele se na srednji, donji deo, ružu i slaninu. Srednji deo birajte za odreske.
Biftek - najskuplji je deo svinjskog mesa, mekan i sočan pravi se kao odrezak, za medaljone i obično pečenje.

PILETINA I ĆURETINA

Pileća krila – krilca se najčešće prže stavljaju za temeljac.
Pileći batak - najbolje marinirati i otkoštiti i pržiti, dinstati za rižota ili naravno peći u rerni.
Pileća prsa – odlična su za prženje, za pohovane odreske ili za punjenje.
Sve delove ćuretine možete pripremati na isti način.

Izvor: punkufer.dnevnik.hr

Neće zaustaviti klijanje zauvek, ali ćete imati dovoljno vremena da iskoristite sve svoje zalihe krompira

Dešava vam se da vam krompir proklija, a nedavno ste ga kupili? To je zato što stoji na pretoplom mestu, a ako nemate hladnije mesto za čuvanje ovaj trik će pomoći.

Malo je ljudi u današnje vreme koji imaju podrum, neku hladnu ostavu gde mogu da čuvaju namirnice.

Zato uvek koristite jabuku. Stavite krompire u drvenu gajbu i u sredinu jednu jabuku. Caka je u tome što jabuka oslobađa etilen, prirodni gas koji usporava rast korenja.

Neće zaustaviti klijanje zauvek, ali ćete imati dovoljno vremena da iskoristite sve svoje zalihe krompira.

Izvor: Stvar ukusa

Iako možda izgleda kao meso koje je najlakše za spremanje, napraviti ukusna pileća prsa može se graničiti sa umetnošću. To ne znači da ih morate spremati na neki novi način – naprotiv i dalje su dovoljni samo so i biber. Ali evo nekoliko saveta kako da dobiju savršenu zlatnu boju.

1. Posolite i pobiberite obe strane.

2. Prekrijte dno tiganja maslinovim uljem (oko 3 kašičice). Ulje mora biti ravnomerno raspoređeno kako piletina ne bi zagorela. Zagrejte ringlu na srednjoj temperaturi dok ne bude spremno za pečenje.

3. Ubacite piletinu i šest do sedam minuta pecite samo jednu stranu. Nemojte je ni pomerati jer se u tom slučaju neće napraviti valjana krckava korica.

4. Okrenite je na drugu stranu i pecite još šest do sedam minuta. Ono što je zapravo najvažnije u celom procesu jeste da poštujete vreme pečenja obe strane, ali i temperaturu koja mora biti 74 stepena.

5. Ostavite da se malo ohladi i poslužite.

Izvor: B92

Ukoliko imate naviku da bacate sir čim se na njemu pojave prvi tragovi buđi, možda ste protraćili savršeno jestivu hranu, kažu stručnjaci.

Koliko dugo smete da držite sir u frižideru zavisi pretežno od vrste sira, prenosi Independent.

Neotvoreno pakovanje tvrdih sireva poput parmezana i čedara možete da čuvate dva do četiri meseca u frižideru, odnosno osam meseci u zamrzivaču, piše "Tejsting tejbl". Jednom kada načnete ambalažu, trebalo bi pojesti ovu ukusnu namirnicu u roku od šest nedelja.

Ukoliko primetite da se na površini tvrdih sireva pojavila buđ, to ne znači da ih treba baciti, kaže doktor Alisa Hoking za ABC.net. Jednostavno odstranite površinski sloj sira i on će ponovo biti bezbedan za upotrebu.

Grijer, gauda i drugi polutvrdi sirevi mogu da izdrže dve do tri nedelje u frižideru nakon otvaranja, odnosno dva meseca ukoliko je pakovanje neotvoreno.

Meki sirevi sadrže najveću količinu vlage, pa im je i rok trajanja najkraći. Zato bi trebalo da ih pojedete u roku od dve nedelje nakon otvaranja. To se odnosi na sireve poput brija, fete i kamemebera.

Ukoliko ste primetili da se neki od mekih sireva ubuđao ili da ne miriše kako treba, najbezbednije bi bilo da ga ipak bacite, s obzirom na to da se buđ najbrže stvara u ovoj vrsti namirnice.

Izvor: B92

Nutricionisti i vegetarijanci dugo su smatrali soju zdravim izvorom proteina, ali prevelika količina te namirnice zapravo može imati negativan uticaj na vaše zdravlje, smatraju stručnjaci.

Soja sadrži 40 posto proteina, 20 posto masti i 7 posto ugljenih hidrata, a ostatak je voda. Ne sadrži holesterol, zbog čega je dobra opcija za ljude koji žele da smanje njegov unos.

No postoji i negativna strana. Soja sadrži fitinsku kiselinu, takozvani anti-nutrijent.

"On veže minerale u telu i time sprečava njihovu apsorpciju", tvrdi nemačka nutricionistkinja Brigite Ahrens.

Ova mahunarka sadrži i neke stvari koje mogu biti uzrok probavnih smetnji, zbog čega stručnjaci smatraju da nije dobra namirnica za odojčad ili malu decu.

Kao i druge mahunarke, i soja sadrži purin. On se razlaže u urinsku kiselinu i izbacuje iz tela, ali neki ljudi, poput onih koji pate od gihta, s tim imaju problema.

"Urinska kiselina može se nataložiti u zglobovima u obliku kristala i time pogoršati tegobe gihta", ističe gastroenterološkinja Astrid Konrad iz Minhena, koja savetuje one s tom bolešću da izbegavaju soju.

Normalni, zdravi ljudi mogu konzumirati do 25 grama sojinog proteina dnevno, što je oko 75 grama soje. Njene semenke najbolje je konzumirati fermentirane u proizvodima poput soja-sosa i tempeha, tradicionalnog jela iz Indonezije.

Miso, tradicionalni japanski začin na bazi soje koji dolazi u obliku paste, još je jedan od fermentiranih sojinih proizvoda. Semenke se za konzumaciju mogu pripremiti i kod kuće takošto će se natopiti preko noći.

Konzumacija soje ima još jednu negativnu stranu. Ekolozi su sve zabrinutiji krčenjem južnoameričkih prašuma radi uzgoja soje. Uprkos tome, većina soje koja se uzgaja u Južnoj Americi zapravo je namenjena za stočnu hranu.

Izvor: N1

Sezona lubenica uveliko je stigla, a večito pitanje za sve ljubitelje je kako izabrati onu savršenu? Iako je kupovina lubenice najčešće lutrija, nekoliko pokazatelja vam može pomoći da izaberete najslađu.

Sajt "Bright side" navodi nekoliko jednostavnih načina da izaberetu uvek najslađu lubenicu:

1. Mračna strana lubenice
Svaka lubenica ima svoju "nesunčanu" stranu, odnosno mesto koje je dodirivala zemlju dok je rasla. Što je tamniji i žući taj deo kore lubenice to je veća verovatnoća da će lubenica da bude slatka i zrela.

2. Šare
Birate savršenu lubenicu? Greška. Baš one koje imaju braonkaste šarice po sebi su najslađe, navodi sajt "Bright side". Te šare nastaju od toga što su pčele više puta posećivale oprašeni cvet lubenice.

3. Dečak ili devojčica?
Lubenice koje su izdužene su dečaci, i one su vodenastije. Ukoliko volite da vaša lubenica bude veoma slatka, teba da birate okrugle lubenice, koje se zovu "devojčice".

4. Zlatna sredina
Lubenica ne bi trebalo da bude prevelika, a ni previše mala ako želite da bude slatka. Takođe, trebalo da bi da deluje "teško" za svoju veličinu, odnosno kada je podignete da se iznenadite koliko je zapravo teška.

5. Peteljka
Suva peteljka govori da je lubenica zrela. Ako je peteljka zelena, to znači da je prerano ubrana i da verovatno nije dovoljno slatka.

Izvor: N1

Tokom letnjih meseci je potreban pojačan oprez kada je reč o hrani. Zbog visokih temperatura dolazi do pojačanog množenja bakterija, zbog čega se hrana brže kvari, pa je veća i opasnost od trovanja.

Da biste sprečili širenje bakterija i trovanje hranom, obratite pažnju na sledećih nekoliko mera predostrožnosti:

1. Detaljno čišćenje

Ako je frižider prenatrpan, ometa se cirkulacija hladnog vazduha i stvara idealno okrućenje za razvoj raznih bakterija. Ujedno ćete teže primetiti ostatke hrane ili namirnice kojima je istekao rok, čime rizikujete i razvoj opasnih bakterija u svežim namirnicama kao što su salmonela ili ešerihija koli. Zato je važno da frižider bude čist, a hrana pravilno raspoređena.

Unutrašnjost frižidera temeljno operite toplom vodom i sapunicom ili pastom od sode bikarbone i vode, a pregrade možete detaljno da izribate starom četkicom za zube kako biste bili sigurni da ste uklonili ostatke hrane i bakterije.

2. Pazite kako skladištite hranu

Naročitu pažnju trebalo bi obratiti na skladištenje hrane, pogotovo mesa i jaja koji su najčešći nosioci salmonele. Sirovo meso držite u posebnoj kesi, odvojeno od ostalih namirnica kako sokovi ne bi kapali na drugu hranu. Jaja i mleko nikako nemojte da držite u vratima frižidera, već ih smestite na treću policu, gde je temperatura uvek ista.

Povrće držite u posebnoj fioci na dnu frižidera. Nemojte ga prati pre konzumiranja jer će na taj način brže istruliti. Povrće nikada nemojte da držite zajedno s voćem koje otpušta gas etilen. Zbog njega voće poput banana ranije sazri, a ako se tu nađe i povrće, takođe će brže propasti.

3. Obratite pažnju na rukovanje mesom

Stručnjaci upozoravaju da živinsko meso nikada ne bi trebalo da ispirete vodom jer se na taj način kampilobakterija preko kapljica vode prenosi s mesa na ruke, radne površine, krpe, odeću i pribor za kuvanje.

Ovo je zapravo samo još jedan dokaz da nakon pripreme mesa morate vrlo detaljno da operete sve što je bilo u dodiru s njim, počevši od sudopere, pribora, daske za sečenje, do krpa kojima ste brisali površine.

Osim pribora, daske za sečenje su možda i najopasniji prenosnici bakterija. Bakterije mogu lako da se zadrže u zasečenim delovima daske, pa je obavezno detaljno pranje. Takođe bi bilo najbolje da u kuhinji imate odvojene daske za sečenje, jednu za povrće, a drugu za meso.

Ako meso ne planirate da kuvate dan-dva nakon kupnje, zamrznite ga, a nakon termičke obrade ga držite u frižideru maksimalno četiri dana.

Zaleđeno meso nikada nemojte da odmrzavate na sobnoj temperaturi jer tada postoje najveće šanse da da dođe do prenamnožavanja bakterija, a pojedina istraživanja su pokazala da je meso najbolje otapati potopljeno u hladnu vodu. Nakon toga ga obavezno osušite papirnim ubrusom i dobro operite ruke i dasku za sečenje.

4. Ne rizikujte s namirnicama bez roka trajanja

Određeno voće koje ima mekšu koru, poput avokada ili jagoda, potrebno je iskoristiti u periodu od dva dana, a voće s tvrđom korom obično traje do nedelju dana.

Mesne prerađevine poput svežih kobasica treba iskoristiti u roku tri dana, a slanina može da traje nedelju dana. Suhomesnati proizvodi imaju nešto duži rok trajanja, ali je i njih potrebno čuvati u posebnim plastičnim kutijama ili ih zasebno umotati u papir ili foliju.

Ribu i morske plodove je preporučljivo iskoristiti istog ili narednog dana, a jedina riblja namirnica koja može duže da potraje je dimljeni losos, kojeg u frižideru možete da držite do dve nedelje.

5. Ostaci hrane mogu da budu varljivi

Svu hranu od testa poput pica ili savijača možete da čuvate u frižideru do tri ili četiri dana, a ukoliko sadrže ribu ili meso, pojedite ih u roku od dva dana. Pazite da ih dobro umotate, a zagrevanje pre konzumiranja se ne preporučuje.

Supe i variva često skuvamo u većoj količini, pa redovno završe u frižideru. Kada se ohladi, sipajte jelo u posudu koju ćete zatvoriti.

Pečenu piletinu ili svinjske kotlete možete u frižideru da čuvate tri do četiri dana. Da biste bili sigurni da se neće pokvariti, meso stavite u frižider dva sata nakon termičke obrade. Meso je moguće i smrznuti, ali mnogi ne vole tu opciju jer jelo gubi na ukusu nakon smrzavanja.

Razne salate nikako nije dobro staviti u zamrzivač, a u frižideru nije dobro držati ih duže od tri dana. Sve salate koje sadrže testeninu, tunjevinu, jaja, piletinu, šunku i slične namirnice, u možete da čuvate maksimalno tri do pet dana.

Izvor: B92

Tokom leta kada vladaju visoke temperature, treba biti na oprezu prilikom kupovine i obrade namirnica.

Zagađenom hranom se prenose mnoge bolesti. Osobe zaražene mikroorganizmima iz hrane mogu proći bez simptoma, ali isto tako mogu doći u stanje teške dehidracije (gubitka velike količine tečnosti) i poremećaja opšteg stanja, pa čak i do smrti.

U povoljnim uslovima iz jedne bakterije može se, za samo sedam sati, razviti preko 2.000.000 bakterija.

Vodite računa o sledećem:

Prilikom kupovine namirnica treba voditi računa o izgledu, roku upotrebe i adekvatnom čuvanju.
Lako kvarljive proizvode treba kupovati samo u radnjama gde se ovi proizvodi drže u rashladnim uređajima. Obavezno pogledati datum proizvodnje i rok upotrebe. Ako se kupuje na pijacama, proizvode od mleka (sir, kajmak) kupovati na mlečnim pijacama koje imaju rashladne uređaje - nikako na tezgama. Ovo se odnosi i na živinsko i ostala mesa.
Obratiti pažnju na izgled namirnica (npr. meso - boja karakteristična za vrstu mesa, miris, konzistencija - elastično na pritisak; sladoled ne sme biti deformisan...)
U letnjem periodu preporučuje se korišćenje što više voća i povrća, ribe, a najvažnije je unositi dosta tečnosti (čorbe, supe, voćne sokove, čajeve i dr.). Koristiti ribu i meso sa manje masnoće. Koristiti što manje masnoće u pripremi hrane. Izbegavati pripremu hrane na otvorenom plamenu.
Pošto je leto i sezona godišnjih odmora, za put pripremiti male sokove koji se popiju odmah po otvaranju, ručni frižider za transport mesa ili odustati od transporta svežeg mesa i umesto toga se odlučiti za neki trajni suhomesnati proizvod.
Priprema i čuvanje

Adekvatno pranje: Pod mlazom tekuće higijenski ispravne vode treba temeljno oprati svaki list lisnatog povrća ponaosob, kupusa, pre i nakon sečenja, krastavac pre i posle guljenja, jagode - prvo zajedno, a zatim svaku pojedinačno...

Priprema: Voditi računa da se namirnica spremna za korišćenje (npr. termički obrađeno meso ili suhomesnati proizvod) ne obrađuje na istoj radnoj površini kao i sirova namirnica (sirovo meso).

Dobra termička obrada: Većina namirnica, posebno meso i jaja moraju biti dobro termički obrađeni. To znači da meso ne sme biti vidljivo ružičasto u sredini, a sokovi koje otpušta moraju biti čisti. Ako kuvate u mikrotalasnoj rerni, po mogućstvu isecite hranu na komade iste veličine ili stavite veće i deblje komade bliže spoljnjem delu posude.

Čuvanje u rashladnim uređajima: Nakon pripreme, što pre poslužite hranu. Ukoliko se ne služi odmah, što pre je rashladiti i do serviranja čuvati u frižideru. Kuvanu hranu u frižideru možete čuvati najduže pet dana. Ako želite duže da je čuvate, zamrznite je odmah nakon rashlađivanja. Otvoreni sok i mleko, iako je sterilno, mora se čuvati u frižideru. Sirovu hranu u rashladnom uređaju uvek držati na nižim policama u odnosu na kuvanu.

Često pranje ruku: Imajte u vidu da se hrana najčešće zagadi prljavim rukama.

Uz to:

Temeljno podgrevajte kuvanu hranu
Ne pripremajte kremove, sladolede i majonez od nekuvanih jaja.
Zaštitite hranu od pristupa insekata i glodara

Izvor: B92

Većina ljudi sprema brokoli tako što ga kuva. Međutim, tako se uništavaju svi vredni nutrijenti iz tog povrća - vitamini B grupe i vitamin C. Čak i glukozinolati, za koje naučnici veruju da mogu da se bore protiv kancerogenih ćelija, razlažu se prilikom kuvanja u vodi.

Daleko bolji način za pripremu brokolija je kuvanje na pari. Ne treba vam čak ni posebno posuđe: dovoljno je da jednu manju činiju stavite iznad šerpe sa ključalom vodom i poklopite na nekoliko minuta.

Takođe, brokoli možete spremiti i u mikrotalasnoj, tako da očuva sva lekovita svojstva. Dovoljno je da napunite činiju brokolijem, dodate jednu kašiku vode i poklopite tanjirom. Zagrejte ga u mikrotalasnoj na nekoliko minuta i uživajte!

Studija iz novembra 2015. procenjivala je različite metode kuvanja povrća, uključujući i brokoli i zaključila da je spremanje na pari najbolji način da se očuvaju njegovi nutrijenti.

Izvor: B92

Ovaj trik ne traži ni vremena ni truda, a garantuje savršeno jaje na oko.

I ne samo da ne traži vreme, zapravo vam ga i štedi jer ne morate da stojite pored tiganja i čekate trenutak da prevrnete jaje, već umesto toga možete da radite nešto drugo.

A sve što treba da uradite jeste da jaje ubacite u tiganj. Sačekajte oko dva minuta, dok se donja strana ne proprži. Onda sipajte otprilike kašiku vode i odmah poklopite tiganj. Para će skuvati jaje na vrhu i za par minuta biće savršeno.

Izvor: Blic Žena

Ako želite lepu smeđu koricu na pečenju, meso pre pečenja obrišite papirnatim ubrusom kako bi uklonili dodatnu vlažnost. Ovo je samo jedan od trikova koji vas pretvaraju u odličnog kuvara.

1. Namočite crveni luk u hladnu vodu kako biste smanjili njegovu ljutinu. Ovaj trik iskoristite kada pripremate salatu ili neko drugo jelo koje zahteva sveže komadiće luka.

2. Uvek zalivajte supom, a ne običnom vodom i tako unapredite ukus svim jelima koje pripremate.

3. Dodajte prstohvat soli u bilo koju poslasticu sa čokoladom i tako naglasite ukus ove tamne namirnice.

4. Želite li svoje kubanje da dovedete na viši nivo, počnite da se sužite balzamiko sirćem. On se posebno dobro slaže s jagodama, pečenim povrćem i rezancima. Ne samo da je ukusan, već je i zdrav.

5. Ako želite lepu smeđu koricu na pečenju, meso pre pečenja obrišite papirnim ubrusima kako bi uklonili dodatnu vlažnost. Uvek meso stavljajte na vruć tiganj, i uvek osigurajte dovoljno mesta za termičku obradu na vrućoj podlozi. Nemojte preterivati s količinom mesa u tiganju.

6. Ulijte malo votke u testo za pitu, i tako ga učinite ekstra ‘pahuljastim’. Testo će vam bolje ispasti ako prilikom mešanja koristite hladne komadiće putera.

7. Želite li da vam kajgana bude rastresita i ukusna? Ubacite u njih nešto kukuruznog skroba koji ih sprečava da se jaja previše ispeku.

8. Ako nemate vremena za polaganu termičku obradu mesa ili dugu marinadu, sveže meso možete omekšati i s malo sode bikarbone. Snažan ukus sode u brzopoteznoj marinadi "kamuflirajte" s malo limunovog soka.

9. Održavajte kuhinjske noževe na pravilan način, pa će vam duže trajati, a jela će biti bolja. Nemojte ih previše namakati u vodi, perite ih ručno, a držite ih u drvenom stalku koji ih najmanje "troši".

10. Uskladite temperaturu hrane koju služite s tanjirima na koje ih stavljate. Topla jela poslužite na tanjuru koje ste na pet minuta zagrejali u peći na 200 stepeni, a dezerte na tanjirima koje ste dvadesetak minuta držali u zamrzivaču.

Izvor: b92

Zbog ovoga jagode više nisu toliko zdrave

Svi znamo da je voće jedna od najzdravijih namirnica na svetu, ali ponekad čak i tu najzdraviju namirnicu uspemo uništiti i pretvoriti u ne baš tako zdrav obrok.

Naime, koliko ste puta jeli jagode i dodali im šećer? Mnogo puta. E, pa time ste im dodali i nepotrebne kalorije i zbog toga su prestale biti jedna od najzdravijih namirnica na svetu. I nakon toga više ne mogu do izražaja doći sve pozitivne strane i koristi koje voće ima na naše zdravlje.

Svaka kašičica šećera dodatnih je 16 kalorija, i to možda ne zvuči mnogo, ali neki ljudi ne dodaju tek samo kašičicu, već nekoliko njih, pa čak i nekoliko većih kašika. I to je ogromna greška.

Jer, voće samo po sebi sadrži dovoljno šećera fruktoze, a ako mu još dodamo rafinisani šećer, to će za naš organizam biti preveliki šok.
Zato sedeći put izbegnite ovaj "dodatak" i jedite voće u njegovoj najprirodnijoj i najukusnijoj formi.

Izvor: Stvar ukusa

Bilo da želite da napravite ukrase od čokolade ili da prelijete poslastice, veoma je važno da čokoladu otopite na pravilan način.

Topljena čokolada je osnosvni sastojak mnogih poslastica i koristi se kao dodatak raznim filovima, ali i kao dekoracija. Predstavljamo vam dva osnovna načina za topljenje čokolade.

Kuvanje na pari

Najosnovniji način topljenja čokolade je kuvanjem na pari. Naime, potrebno je da u šerpicu sipate malo vode, stavite na umerenu vatru i preko šerpice stavite posudu sa komadićima čokolade. Veoma je važno da posuda sa čokoladom ne dodiruje vodu, ali i da voda ne vri već struji na umerenoj temperaturi. Takođe, u toku ovog postupka je neophodno stalno mešanje čokolade kako bi se ravnomerno otopila.

Topljenje u mikrotalasnoj rerni

Čokoladu možete otopiti i u mikrotalasnoj rerni. Važno da čokoladu izlomite na manje delove i stavite u posudu koja se može zagrevati u mikrotalasnoj rerni. Podesite kuhinjski aparat na najmanju jačinu i stavite posudu sa čokoladom. Neka se zagreva oko 30 sekundi, zatim izvadite posudu i dobro promešajte čokoladu, a nakon toga je ponovo zagrevajte, takođe na najmanjoj jačini, ovog puta samo 10-15 sekundi. Posle zagrevanja ponovo promešajte čokoladu. Veoma je važno da čokoladu topite na najmanjoj jačini kako ne bi izgorela.

Imajte u vidu da se tamna, odnosno čokolada za kuvanje lakše topi od čokoladne. Takođe, ukoliko se plašite da će vam čokolada izgoreti, najbolje je da prve pokušaje napravite sa jeftinijom čokoladom dok se ne uvežbate.

Izvor: Stvar ukusa

Neke činjenice o mlevenom mesu trebalo bi znati, budući da mogu ozbiljno narušiti zdravstveno stanje.

Nepravilno rukovanje svežim mesom može imati ozbiljnije posledice na naše zdravlje zbog bakterija. Poznato je tako da ga uvek treba dobro omotati pre spremanja u zamrzivač kako njegovi sokovi slučajno ne bi kapali po ostaloj hrani, da je važno iskoristiti ga u iduća dva do tri dana, a jednako je bitno detaljno oprati sav pribor koji koristimo prilikom pripreme dok je još sirovo kako se ne bi prenosile bakterije.

I dok stručnjaci kažu da neke vrste mesa poput piletine nije dobro prati pre pripreme jer tako širimo bakterije, a nećemo ih ubiti dok ga termički ne obradimo, treba znati da posebna pravila važe i za mleveno meso.

1. Mleveno meso nikada ne bismo trebali zamrzavati u originalnom pakovanju odnosno posudi presvučenoj prozirnom folijom. Ona je pretanka da bi ga prilikom zamrzavanja zaštitila od isušivanja. Stoga, meso treba umotati u foliju i zatim staviti u kesu za zamrzavanje kako bi što bolje bilo zaštićeno.

2. Nadalje, nije preporučljivo odmrzavati ga u mikrotalasnoj jer će se spoljni sloj doslovno skuvati dok se odledi onaj u sredini. Možda je bolje držati se klasične metode, odnosno uroniti ga u hladnu vodu i čekati.

3. Prilikom pripreme mesa u tiganju takođe se ne preporučuje da ga stavljate na nezagrejanu površinu jer će se zalepiti za dno iako u njemu ima masnoće. Radije zagrejte kašičicu ulja i zatim stavite meso pa pripremajte dalje onako kako ste zamislili.

Izvor: tportal.hr

Evo trikova za efikasno uklanjanje zapeklih ostataka.

Čak i najiskusnijim domaćicama se desi da im ponekad zagori hrana i ostavi uporne zapekle mrlje koje je, bar naizgled nemoguće ukloniti. Bez obzira da li je u pitanju zagorelo mleko, sosovi ili druga hrana, predstavljamo vam dva načina za efikasno čišćenje zagorelih šerpi.

U zagoreloj šerpi skuvati tri prsta vode u kojoj je rastvoreno malo praška za pecivo – i zagoreli deo na dnu šerpe skinuće se veoma lako. Kod šerpi koje su mnogo zagorele stavlja se i malo deterdženta i dobro se istrlja žicom za ribanje posuđa.

Za drugi način čišćenja šerpi će vam biti potrebno tri kašike sirćeta, kašika sode bikarbone i dve šoljice vode. U šerpu sipajte vodu i dodajte sirće. Zatim stavite na ringlu i pustite da proključa. Šerpu sklonite sa ringle i stavite u nju sodu bikarbonu. Ispraznite šerpu i oribajte je grubom stranom sunđera. Ako je mrlja uporna, koristite i žicu za ribanje, a možete dodati još malo sode bikarbone.

Primenom ovih saveta ćete uštedeti vreme pranja posuđa, a zagorele šerpe vam više neće predstavljati noćnu moru.

Izvor: Stvar ukusa

Koja je razlika između začina i začinskog bilja? Zbog čega treba pažljivo dozirati začine? Koji je začin najskuplji na svetu? Istražite mirise i ukuse začina!

Svestranija upotreba začina počinje krajem 13. veka, zahvaljujući čuvenom Putu svile. Vekovima su bili najvažnija i vrlo unosna roba koja se iz Azije izvozila u Evropu, a služili su i kao platežno sredstvo. Azijski začini su u Evropi bili poznati pre nego što su Evropljani bili poznati u Aziji. Ekspanzija na evropski kontinent počela je sa Kolumbovim otkrićem Amerike.

Ruzmarin za pamćenje i miran san

U antičkoj Grčkoj studenti su verovali da će stavljanjem grančice ruzmarina u kosu poboljšati svoje pamćenje, pa su stoga nosili vence ruzmarina tokom učenja za ispit. A u srednjem veku muškarci i žene su stavljali grančice ruzmarina ispod svojih jastuka kako bi se odbranili od demona i sprečili loše snove.

Začini su stari verovatno koliko i pripremanje hrane. Dr sc. Radiša Jančić, profesor Katedre za botaniku Farmaceutskog fakulteta u Beogradu, navodi da su korišćeni još u paleolitu, a da fosilizovani nalazi nagorelog kima iz sojenica na Švajcarskim jezerima potiču čak iz doba neolita. Zna se da su začine upotrebljavali narodi mesopotamske kulture na veoma sofisticiran način. U Rimu su ih, kako objašnjava profesor, upotrebljavali na mnogo, za nas, neverovatnih načina: „Postoje kuvari iz tog doba koji jasno i precizno govore o upotrebi začina. Njihove večere su trajale jako dugo; začini su im omogućavali da pojedu toliko hrane."

Odnos između naziva začin i začinsko bilje jeste kompleksan, ali se odomaćila upotreba reči začin ‒ kao jedinstven pojam za začinsko bilje. „Pod začinima u užem smislu reči podrazumevamo tradicionalne proizvode dalekog tropskog istoka kao što su biber i cimet, ali hranu začinjavamo i maslinovim uljem, kafom, čokoladom, kao i mnogim hemijski dobijenim začinima", ističe dr Natalija Tatić.

Veoma je teško napraviti razliku između začina i lekovitog bilja, primećuje prof. Jančić: „Uzmite, na primer, nanu. Listovi se koriste da daju svež ukus nekom pečenju ili pasulju, a isto tako imate čaj od nane koji se koristi i kao sredstvo za umirenje bolova ili opuštanje.ˮ

Oprez pri upotrebi začina

U primeni začina umerenost je zakon. Oprez je neophodan, posebno ako su namirnice kvalitetne, prirodne, sveže, nežnog mirisa i ukusa. Previše začina tada potiskuje izvorne mirise i ukuse, što može da upropasti jelo.

Začinjena hrana nije isto što i ljuta hrana ‒ začinima se postižu i razni drugi učinci. Ljuti začini nadražuju nepce, pojačavaju obrok i podstiču znojenje. Najpoznatiji su čili, kajenska paprika, feferoni, mlevena paprika i biber. Kada kuvate s takvom vrstom začina pazite da rukama ne dirate oči, jer bol nakon toga može biti veoma neprijatan. Za bojenje jela najčešće se koristi šafran, najskuplji začin na svetu. Tek malen prstohvat može jelu dati prekrasnu žutu boju, kao i kurkuma, koja se najviše koristi u indijskim jelima, a ima sličan efekat.

Lekovita svojstva začina

Začinsko bilje u svakodnevnoj ishrani predstavlja izvor mikronutrijenata, tj. vitamina i minerala ‒ u zavisnosti od zemljišta na kome se uzgaja. Pospešuje varenje, metabolizam, biohemijske procese, rad kardiovaskularnog sistema. Naravno, trebalo bi da budemo oprezni, jer u preteranoj količini može da izazove probavne smetnje. Kaže se da začinske trave daju organoleptička svojstva hrani ‒ popravljaju miris, boju i konsistenciju. „U određenom balansu daju bakteriostatička dejstva, što znači da blokiraju razvoj i funkciju patogenih mikroorganizama u mesnim prerađevinama. Shodno tome, ne mogu da izazovu kvarenje namirnica, već pospešuju pozitivna organoleptička svojstva", objašnjava dr Natalija Tatić. Poznato je da začinske trave imaju terapeutska svojstva i kada se upotrebljavaju u vidu čajeva.

U grupi blagotvornih biljaka za varenje kombinuju se i dopunjuju: kim, anis, mirođija i komorač. Odlično su sredstvo protiv nadimanja i umiruju grčeve. Deluju diuretično, zagrevaju organe i efikasno isteruju nagomilane gasove.

Biljke od kojih se začini prave pretežno su iz tropskih krajeva. Osim što daju aromu, materije koje sadrže imaju i nadražujuće dejstvo, pa izazivaju i apetit. S obzirom na to da eterična ulja začinskog bilja onemogućavaju razvoj mikroorganizama u hrani, začini su se prvobitno koristili za čuvanje njene svežine i konzervisanje, što je u davno vreme bilo dragoceno. U prošlosti su bili značajni i kao podloga za lekove, a njihova lekovita svojstva i danas sve više nalaze primenu u medicini.
„To su pre svega etarska ulja, terpeni i druge isparljive komponente koje naša čula doživljavaju na poseban način. Nastaju na površini biljnih organa u posebnim sekundarnim strukturama koje izgledaju veoma neobično i specifičnoˮ, pojašnjava doc. dr Danilo Stojanović sa Farmaceutskog fakulteta. Kod kima, lovora i peršuna to su sekretorne uljane ćelije, sekretorni kanali loptastog oblika, a kod bosiljka, majčine dušice i origana ‒ sekretorne trihome, žlezdane dlake koje pod mikroskopom izgledaju poput minijaturne kapljice. Kad protrljamo list nekog začina, ošteti se opna tih kapljica u kojima je etarsko ulje, usled čega ono počinje da isparava ‒ tako osetimo karakterističnu aromu.

Izvor: rts.rs