Nakon što ste se vratili s pijace s cegerom prepunim povrća, najlogičnije je to povrće staviti u frižideru. Mada je to uglavnom preporučljivo za većinu namirnica, u slučaju crnog i belog luka sigurno nije.

Naime, ako se čuvaju u frižideru, oni će zbog prevelike hladnoće i vlage postati kašasti. Ovakvi uslovi utiču da povrće postane previše mekano ili čak buđavo u slučaju da upije previše vlage.

Da bi crni i beli luk što duže ostali sveži, potrebno je da se skladište na hladnom i tamnom mesto s dobrim protokom vazduha, gde mogu trajati između tri do šest meseci. Međutim, to nije uvek tako jednostavno.

Na našu sreću, jedna dama ima rešenje.

Monika Meteni, kuvarica i vlasnik sajta s receptima The Yummy Life, izjavila je kako je imala problema s održavanjem crnog i belog luka svežim uprkost tome što ih je držala u kuhinjskom ormaru..

Međutim, Monika je otkrila savet svoje majke koji joj je pomogao u održavanu ovih namirnica svežim. “Poslednji put kad sam je posetila, pokazala mi je kako skladištiti crni i beli luk“, kazala je.

Monika je nastavila: “Oduševila sam se kako stavljanje crnog i belog luka u običnu papirnu kesicu s rupama može produžiti njihovo trajanje mesecima. Na početku sam bila skeptična, ali sam odlučila da primenim ovaj savet.”

Očigledno, probušene papirne kesice dopuštaju dovoljno cirkulacije vazduha da se ovo povrće sačuva duže vreme.

Za pravilno skladištenje crnog i belog luka trebaće vam klasična papirna kesica koja se koristi za pakovanje, na primer, kikirikija ili badema, bušač papira ili makaze, marker i spajalice. Pre nego što ih skladištite, proverite da li su crni i beli luk dovoljno čvrsti i bez mrlja jer je verovatnije da će u ovakvom stanju duže ostati sveži.

Dovoljno je probušiti rupe na kesici

Prvo probušite rupice duž papirne kesite, zatim napunite kesicu do pola s crnim ili belim lukom. Označite markerom što se unutra nalazi, a zatim upotrebite spajalice na vrhu kako biste kesicu održali zatvorenom.

Kesice se, naravno, mogu koristiti sve dok se ne pocepaju.

Kada budete odlučili gde ćete kesice ostavite, vodite računa da to bude na tamnom i hladnom mestu koje nije pretrpano jer će povrću trebati puno cirkulacije vazduha.

Monika je napisala: “Vazduh mora da cirkuliše oko kesica – to je poenta bušenja rupa. Ova metoda bušenja papirne kesice trebalo bi da produži vek trajanja crnog i belog luka u većini slučajeva. Međutim, njihov specifični životni vek može varirati zavisno od temperature, vlažnosti i svetlosnim uslovima u kojima su kesice skladištene.”

Nemojte skladištiti crni i beli luk pored krompira jer oni proizvode etilen, hormon rasta koji izaziva brže sazrevanje povrća, na šta su osetljivi i crni i beli luk.

Izvor: citymagazine.danas.rs

Pasulj je vrlo bogat proteinima, a crveni pasulj je u poslednje vreme vrlo popularan. Može se pripremiti na dva načina, a jedan od toga podrazumeva da ne morate prethodno ni da ga potopite.

Odličan je za dijetalnu ishranu i pripremu raznih priloga, a domaća kuhinja u tom slučaju je najbolja, pa tako možete da pravite i domaće ovseno mleko. Crveni pasulj se preporučuje za vegetarijansku ishranu, jer je bogat proteinima i obezbeđuje ovaj važan nutritivni element koji nedostaje ljudima koji se odriču mesa i mesnih proizvoda, a to su neke od navika koje bi trebalo da usvojimo od vegetarijanaca.

Kuvanje ne traje dugo ako je sve urađeno kako treba, uprkos činjenici da se pasulj dugo kuva dok ne bude spreman. Postoje različiti načini za kuvanje crvenog pasulja, a najpopularniji je da se pasulj potopi uveče i kuva sutradan. Ovo značajno smanjuje vreme kuvanja. Natapa se tako što se pasulj očisti, opere i stavi u duboku posudu, zatim se prelije vodom u odnosu 1:3, odnosno na jednu čašu pasulja, na primer, treba dodati 3 čaše vode. Pasulj treba natapati 12 sati, ali ne više od 15 sati, jer će početi da gubi na kvalitetu.

Pošto pasulj odstoji potrebno vreme, ocedi se od vode i stavi u posudu u kojoj će se kuvati. Zalijte vodom tako da prekrije zrna, pa posle ključanja ostaviti oko 10 minuta. Zatim se voda ocedi, crveni pasulj se prelije hladnom vodom kako bi se stegnuo i ostavi da provri. Kuvajte oko sat vremena dok ne bude gotovo. Ako pasulj nije prethodno natopljen, vreme kuvanja se skoro udvostručuje. Crveni pasulj se ne soli tokom termičke obrade; to se radi neposredno pre skidanja sa vatre.

Pasulj bez prethodnog natapanja takođe se može brže kuvati nekim metodama.

Ovako pripremljen crveni pasulj pogodan je za salate i priloge. Oprani crveni pasulj se stavlja u šerpu i puni vodom u odnosu 3:1, ponavljajući korake kao za natapanje pasulja. Nakon što zamenite vodu, kuvajte oko 1-1,5 sat dok se pasulj potpuno ne skuva. Na kraju posolite. Nakon što ugasite šporet, ocedite pasulj. Ako ga držite u ruci i pritisnete, zrna su mekana i lako se pretvaraju u kašu. Ovako pripremljen crveni pasulj pogodan je za salatu od pasulja, ukusnu supu od pasulja, ali i kao prilog mesu i za pire od pasulja. Pire se može koristiti i kao fil za pitu.

Savršeno pržena kajgana je mekana i vazdušasta. Ako jaja pržite na visokoj temperaturi, verovatno ćete ih prepržiti i isušiti.

Jaja su nepresušan izvor kulinarske inspiracije i izuzetno fleksibilna namirnica koju dodajemo u slana jela i deserte. Možemo ih pripremiti na mnogo načina, kuvamo ih, pržimo i poširamo.

Nije im potrebna duga termička obrada ili puno aditiva da bi imali dobar ukus. Zato je važno poštovati određena pravila prilikom njihove pripreme, prenosi Punkufer.

Najveća greška koju možemo da napravimo kada pripremamo jaja je što im ne pridajemo pažnju koju zaslužuju. Šta to tačno znači?

Ne izvadite jaja iz frižidera na vreme

Jaja iz slobodnog uzgoja imaće najbolji ukus. Izvadite ih iz frižidera i ostavite da se zagreju na sobnu temperaturu pre pripreme.

Svetski kuvari se slažu da jaja sobne temperature imaju bolji ukus i kremastiju teksturu nakon termičke obrade.

Ne umutite ih dobro

Kajgana u najboljim hotelima ima vazdušastu i mekanu teksturu. Ako želite da postignete tu mekoću, pre pečenja dobro umutite jaja.

Razbijte jaja u veliku činiju i dobro ih izmešajte viljuškom ili mutilicom dok se belance i žumanca potpuno ne sjedine. mućkajte ih najmanje 60 sekundi.

Pržite jaja na previsokoj temperaturi

Savršeno pržena kajgana je mekana i kremasta. Ako jaja pržite na visokoj temperaturi, verovatno ćete ih prepržiti i isušiti.

Da biste sprečili ovu pojavu, zagrevajte ih polako i na umerenoj temperaturi. Niža temperatura vam garantuje bolju kontrolu nad konačnim rezultatom.

Predugo pržite jaja

Sklonite jaja sa vatre pre nego što su potpuno pržena, savetuju majstori kuhinje. Toplota u tiganju će nastaviti da ih termički obrađuje čak i nakon što isključite šporet i završite ih na odgovarajući način.

Onog trenutka kada pržena jaja prebacite na tanjir i poslužite, biće savršeno pržena.

Ne dodajete masnoću

U tiganju sa nelepljivim dnom možete pržiti kajganu bez masnoće. Ali ako uživate u jajima kao iz najboljih restorana, ispecite ih sa malo ulja i/ili maslaca.

Izvor: n1info

Frižideri su dobri u održavanju hladnoće, iako nisu dobri za hlađenje stvari“, kaže Kif Šnajder, profesor bezbednosti hrane na Univerzitetu Florida, za simplyrecipes.com.

„Dakle, ako imate mali tanjir sa ostacima tople hrane, nema problema, možete da ga stavite u frižider. Ali, ako imate litar domaćeg sosa za špagete, koji je upravo skinut sa šporeta, to ne sme u frižider.“

Šnajder kaže da je jednom prilikom napravio litar domaćeg sosa za špagete i nije ga pustio da se dovoljno ohladi pre nego što ga je stavio u frižider. „Kada sam se probudio sledećeg jutra, moj frižider i sve što je bilo u njemu imalo je temperaturu od prijatnih 21 stepen. Morao sam sve da bacim“, rekao je.

Stavljanje velike količine veoma vruće hrane u frižider uzrokuje zagrevanje celog frižidera. I to stvara savršeno okruženje za razmnožavanje mikroba na svemu što se nalazi u frižideru: tako nastaje „opasna zona“.

Šta je „opasna zona“?

Da biste sačuvali hranu, ključno je da sprečite da dostigne temperature između 4 stepena i 60 stepeni, opseg koji Uprava za poljoprivredu SAD-a naziva „opasna zona“.

Pri tim temperaturama, bakterije se brže množe.

„Kada hrana ostane u ‘opasnoj zoni’ duže vreme, štetne, pa čak i smrtonosne bakterije, poput E. coli i salmonela, mogu se udvostručiti svakih 20 minuta, što znači da se mali broj bakterija može brzo pretvoriti u veliku populaciju“, kaže Darin Detviler, profesor politike hrane i društvene odgovornosti kompanija na Univerzitetu Northeastern.

Možete pustiti vruću hranu da se ohladi van frižidera, ali imajte pri ruci termometar za hranu. Kada dostigne 60 stepeni, nemojte je ostavljati napolju duže od dva sata. Pokušajte da je ohladite brzo ispod 4 stepena. Hrana ostavljena u „opasnoj zoni“ duže od dva sata trebalo bi da se baci.

4 saveta za brzo hlađenje hrane:

Podelite vruću hranu u plitke posude pre nego što je stavite u frižider. Manje porcije omogućavaju brže hlađenje hrane.

Ne slažite posude u frižider dok se hrana potpuno ne ohladi. To može uzrokovati duže hlađenje jer se toplota prenosi na gornje posude.

Proverite da li je vaš frižider postavljen na 4 stepena ili niže i napravite prostor za tople posude kako bi bila obezbeđena dobra cirkulacija vazduha sa svih strana.

Potopite posude u hladnu vodu ili ih stavite u ledenu kupku kako biste brže snizili temperature.

Šta raditi ako zaboravite?

Svima nam se desilo. Ostavite vruću hranu da se hladi na pultu i potpuno zaboravite na nju. Kako da znate da li je bezbedno da je jedete?

„Kada niste sigurni, bacite“, kaže registrovani dijetetičar-nutricionista Džen Bruning, portparol Akademije za ishranu i dijetetiku. „Lako kvarljiva hrana koja se zaboravi na pultu, isključenom šporetu, na piknik stolu, itd., treba da je bacite ako se ne stavi odmah u frižider. Ne igrajte se sa tim, ni sa sobom ni sa drugima.“

izvor: danas.rs

Ponekad se više isplati kupiti neko obično biljno, nego platiti više za loše maslinovo ulje.

Za maslinovo ulje obično važi koliko para toliko muzike, ali novac definitivno nije jedini kriterijum prema kom treba birati ovaj proizvod.

Posebno ako ga čovek ne nabavlja direktno od proizvođača, nego u radnjama, u kojima su police zatrpane raznoraznim vrstama maslinovog ulja, deklarisanih na svakakve načine, uvezenih negde iz Evrope i šire, neretko mešanih s drugim vrstama ulja ili pak izrađenih od nekvalitetnih sirovina.

U slučaju takvih ulja, ponekad se onda više isplati uzeti neko obično biljno, nego platiti više za loše maslinovo, ali uz pomoć nekoliko trikova moguće je ipak među ponuđenim proizvodima odabrati onaj koji pruža najbolju vrednost za novac i time napraviti najbolje za kućni budžet, piše Jutarnji.

Proizvođači se služe raznim smicalicama – često uljima stavljaju prefiks premium, ali ako na etiketi nigde ne stoji oznaka da je reč o ekstra devičanskom ulju koje ima najveći kvalitet, radi se o lošijem ulju pa onda treba gledati da ga barem ne platite previše.

„Velika škrtica“ pripremila je kratki video s nekoliko trikova uz pomoć kojih je moguće eliminisati sve ono što ne želite na svom stolu.

1. Uvek birati ekstra devičansko ulje, ali treba paziti da ga ne pomešate sa devičanskim. Ono ima nešto više slobodnih masnih kiselina i uopšte je manje kvalitetno od ekstra devičanskog ulja.

2. Sva ona ulja koja nisu ekstra devičanska ili devičanska obično nose oznaku „maslinovo ulje“ ili “ maslinovo ulje za kuvanje“, a nastaju kao mešavina običnog i devičanskog ulja, te nemaju bogat ukus.

3. Prilikom kupovine treba potražiti informaciju o godini berbe iako je proizvođači retko pišu. Pritom, treba se držati pravila da je najbolje konzumirati ono ulje od čije berbe nije prošlo više od dve godine.

4. Preporuka je izbegavati ulje u providnim flašama jer je kod njih veća mogućnost za užeglost.

5. Na policama je moguće naći i ulje od komine masline koje ima jako nisku cenu, ali i jako niske nutritivne vrednosti.

Zaključak: za odabir najisplativije namirnice najvažnije je čitati deklaracije, poručuje „Velika škrtica“.

Ove posudice lako postanu kontaminirane dok kuvate piletinu, ćuretinu ili neku drugu kontaminiranu namirnicu.

Kada čistimo kuhinju, jednostavno nam nikad ne padnu na pamet bočice za začine. Pazimo da uvek dobro operemo daske za sečenje, radnu površinu, sudoperu, posuđe pa čak i kantu za otpatke, a bočice za začine peremo retko ili nikada.

Američki Centar za prevenciju i kontrolu bolesti procenjuje da u SAD-u svake godine ima 1,35 miliona infekcija salmonelom te 420 smrtnih ishoda. Za potrebe ovog istraživanja, objavljenog u časopisu Journal of Food Protection, naučnici su okupili 317 odraslih osoba da u kuhinjama razne veličine pripreme identičan burger od ćuretine. Neki su kuvali u malim kuhinjama kakve imamo u svojim domovima, a neki u velikim, industrijskim kuhinjama.

Ispitanici nisu znali da će njihov kuhinjski prostor kasnije biti testiran na salmonelu. U mlevenu ćuretinu prethodno je ubrizgana hemikalija koja deluje slično kao što bi delovala salmonela kad kontaminira neku površinu ili prostor.

Nakon kuvanja su iz kuhinja uzeti uzorci kako bi se proverila prisutnost salmonele. Predmeti s daleko najvećom prevalencijom kontaminacije bile su upravo posudice za začine.

U gotovo polovini, odnosno njih 48, otkrivena je kontaminacija. S druge strane, tek je nešto više od 20 odsto dispenzera za deterdžent bilo kontaminirano, dok drugi predmeti nisu uopšte bili kontaminirani.

Dr Donald Šafner, jedan od autora studije, pojasnio je da mnoge osobe kad kuvaju u svojim domovima zaboravljaju da prebrišu bočice sa začinima nakon upotrebe. U svakom slučaju ovo istraživanje je pokazalo da svaka posudica za začine koju dodirnete dok pripremate sirovo meso može da postane kontaminirana i toga bi trebalo da budemo svesni dok kuvamo.

SIMPTOMI SALMONELE:

– mučnina
– povraćanje
– proliv
– bol u stomaku
– groznica
– povišena temperatura
– glavobolja
– krv u stolici

NA ŠTA POSEBNO PAZITI:

– prljave ruke
– prljavi kuhinjski pribor
– prljavu radnu površinu

TREBA IZBEGAVATI:

– nedovoljno termički obrađeno meso
– kolače sa sirovim jajima
– već kuvanu hranu koja dugo stoji van frižidera
– nekoliko puta podgrevanu hranu

Izvor: zivim.hr

Otkrivamo vam nekoliko trikova koji će vam pomoći da vaša testa budu kao iz najboljih restorana i pekara.

Ako budete sledili ove savete, više nikad vam se neće desiti da vam testo padne ili ne naraste lepo.

Pre nego što počnete da mesite testo, izvadite puter i jaja iz frižidera i držite ih neko vreme na sobnoj temperaturi.

Ne preterujte sa količinom praška za pecivo ili kvasca, jer postoji mogućnost da testo naraste previše i pukne.

Testo stavljajte uvek u zagranu rernu, jer sva testa sa praškom za pecivo i kvascem to “traže”.

Prilikom spajanja vlažnih i suvih sastojaka dolazi do hemijske reakcije i testo odmah počinje da raste. Sačekajte 10 do 15 minuta od trenutka kada rerna dostigne željenu temperaturu i onda stavite testo u nju.

Zlatni savet: U svako testo stavite jednu supenu kašiku jabukovog sirćeta! Zdravo je, testo bolje naraste, a povrh svega, testu daje odličan “šmek”!

Izvor: recepti-i-zdravlje.info

Jedan mali trik – ali zaista genijalan

Često se dešava da se riba, dok je pržite, zalijepi za tavu/tiganj. Otkrivamo trik koji veoma jednostavno otklanja taj problem, pa sada možete da spremate kod kuće i da ne brinete, jer će uvijek ispasti savršeno.

Sve što treba da uradite jeste da tiganj zagrejete na umerenoj temperaturi, pa tek onda sipajte malo ulja.

Nakon toga blago posolite i vodite računa da je so po cijelom tiganju (ne treba puno soli, ali je lijepo rasporedite).

Tek onda možete da dodate ribu, ali nju ne morate da solite. Ovaj trik će vam pomoći da se riba ne zalijepi, ali takođe i da ne prska tokom prženja.

Stvar ukusa

Vrhunski italijanski kuvar Đenaro Kontaldo podelio je genijalan recept koji otkriva šta možete da uradite s ostacima testenine – i apsolutno je savršen za ručak.

Nema ništa bolje od sveže skuvane testenine, ali nema potrebe da je bacate ako previše skuvate.

Vrhunski italijanski kuvar Đenaro Kontaldo podelio je genijalan recept, savršen za ukusni ručak, koji pokazuje šta možete da napravite od ostataka hrane, piše Mirror, prenosi City Magazine.

Za početak, razbijte četiri jaja u činiju i začinite s malo soli, ne previše jer je vaša testenina već kuvana u slanoj vodi.

Zatim dobro umutite viljuškom pre nego što dodate malo narendanog parmezana (oko 40 g). Ako nemate parmezan, dobro će poslužiti i drugi sir koji može da se narenda.

Ponovo umutite pre dodavanja testenine (oko 400 g). Uzmite viljušku i sve zajedno promešajte, pri čemu će testenina da omekša.

U tiganj dodajte tri kašike maslinovog ulja, pre nego što je dobro zagrejete kako bi se testenina pri dodavanju zatvorila na dnu i stvorila korica.

Dodajte smesu testenine, pazite da koristite tiganj sa nelepljivim dnom, i ostavite da se kuva na umerenoj temperaturi pet minuta bez mešanja.

Nakon što to vreme prođe, stavite tepsiju u rernu, pecite na 200 stepeni još pet minuta.

Dok se peče naseckajte pet do šest čeri paradajza. Izvadite posudu, pazite,drška će biti vruća.

Testenina bi na vrhu trebalo da bude čvrsta na dodir. Pokrijte tanjirom pre nego što preokrenete tiganj i ostavite testeninu na tanjiru. Zatim vratite testeninu nazad u tiganj, drugom stranom prema gore.

Uzmite kuglicu mocarele i narežite na šnite. Na vrh testenine dodajte čerii mocarelu, malo posolite, pobiberite i dodajte maslinovo ulje, pa vratite u rernu na još pet minuta.

 Izvadite i po vrhu narendajte još parmezana zajedno s listićima svežeg bosiljka. I jelo je spremno. Poslužite isečeno na kriške ili jednostavno stavite tiganj na sto i pustite da svi uživaju.

Pirinač je svestrana namirnica koja se može pronaći u gotovo svakoj ostavi. Međutim, kuvanje pirinča za mnoge kuvare amatere može biti veliki izazov. Prekuvan ili nedovoljno kuvan pirinač može lako pokvariti ceo obrok, što dovodi do razočaravajućeg iskustva. No, ne gubite nadu. Japanski kuvar Taka Sakaeda je tu da vam pomogne.

Na popularnom Jutjub kanalu o kuvanju „Epicurious“, kuvar Taka Sakaeda nedavno je pokazao kako kod kuće možete spremiti savršen beli pirinač kratkog zrna. Kuvanje pirinča njegovom tehnikom daje rezultate poput onih u restoranima, a pri tome pirinač ostaje u šerpi bez potrebe za ceđenjem.

1. Priprema i ispiranje pirinča

Taka Sakaeda proces pripreme pirinča započinje merenjem i ispiranjem. Koristi dve čaše belog pirinča kratkog zrna, koji onda temeljno ispira hladnom vodom kako bi uklonio višak skroba. Ovaj korak je ključan kako bi se izbeglo da pirinač prilikom kuvanja postane previše gumast.

{vembed Y=hnkVNVH3XzE}

Ispiranje se obavlja nekoliko puta, sve dok voda ne postane potpuno bistra. Japanski kuvar naglašava važnost brzog izbacivanja vode bogate skrobom nakon prvog ispiranja, kako se skrob ne bi vratio u pirinač. Nakon toga, pirinač se ostavlja da se cedi pet minuta, osiguravajući konzistentnost u količini vode koja ostaje u pirinču.

Sakaeda početnicima savjtuje da isprobavaju kuvanje pirinča s jednim brendom i vrstom pirinča, kako bi sve varijable ostale iste, a samo bi količina vode varirala. To će omogućiti bolje razumevanje uticaja vode na proces kuvanja i pomoći u postizanju željenih rezultata.

2. Kuvanje pirinča

Sakaeda započinje s dve čaše suvog pirinča koje stavlja u lonac, naglašavajući kako je važno da je riža ravnomerno raspoređena. Nakon toga, pažljivo dodaje vodu. Za početnike, Sakaeda savetuje razmeru pirinča i vode od otprilike 1 prema 1,2. Naglašava kako ova razmera može da varira u zavisnosti od količine pirinča koji pripremate. Primera radi, manje količine pirinča zahtevaju nešto više vode, dok se pri kuvanju većih količina razmera približava 1 prema 1.

U ovoj demonstraciji, na dve čaše suvog pirinča dodaje dve čaše i jednu četvrtinu čaše vode. Ovde je bitno napomenuti da je njegova metoda usmerena na zadržavanje skroba u pirinču, a ne u vodi, te je zato izuzetno važno ne mešati pirinač jednom kada je voda dodana.

Kada je voda dodana, Sakaeda lonac stavlja na jaku vatru kako bi što brže došlo do vrenja. Kad voda proključa, lonac poklapa, smanjuje vatru i ostavlja pirinač da se lagano kuva sledećih 18 minuta. Tokom ovog perioda, posebno naglašava, poklopac se ne sme dizati jer bi time došlo do gubitka pare, koja je ključna za ravnomerno kuvanje pirinča.

Sakaeda nekoliko puta ponavlja „ne podižite poklopac!“, ističući važnost zadržavanja pare unutar lonca za postizanje savršeno skuvanog pirinča.

3. Odmaranje pirinča

Nakon što je isteklo 18 minuta, Sakaeda gasi vatru, ali još uvek ne skida poklopac s lonca. Naime, nakon gašenja vatre potrebno je pričekati još 10 minuta. Sakaeda objašnjava da će preostala toplina i para u loncu pomoći da se pirinač ravnomerno skuva.

 Nakon što se pirinač odmori 10 minuta, on konačno skida poklopac i otkriva rezultat svog truda. Površina pirinča izgleda dobro; vidljiva su individualna zrna pirinča. Dok lagano meša pirinač, primećuje da se zrna lepo drže zajedno, ali nisu previše lepljiva.

Sakaeda meša pirinač kako bi ravnomerno rasporedio vlagu, posebno na dnu lonca, gde je obično suvo. Zatim ponovo stavlja poklopac kako bi se vlažnost ravnomerno rasporedila.

Nakon dodatnih pet minuta odmora, pirinač je spreman za posluživanje. Sakaeda ga poslužuje kao prilog, stavljajući ga u malu posudu. Kuvar uzima zaloga pripremljenog pirinča i s oduševljenjem komentirariše njegov izgled – svako zrno je jasno vidljivo, dovoljno čvrsto, ali je istovremeno i potpuno kuvano iznutra. Rezultat je savršen, pahuljast pirinač.

Za kraj, Sakaeda ističe kako je kuvanje pirinča proces stalnog učenja. On savetuje kuvarima da se ne obeshrabre ako rezultati odmah nisu savršeni. Napominje da čak i profesionalcima ponekad treba između 10 i 20 pokušaja kako bi usavršili tehniku kuvanja pirinča.

Izvor: danas.rs

Picu više nećete morati da naručujete iz restorana jer ćete sada znati recept za pravljenje ovog italijanskog specijaliteta kod kuće.

Svetski poznati kuvar Džejmi Oliver ima recept za savršeno testo za picu koje će baš svaki put biti hrskavo i sočno pa će svi tražiti parče više.

Sastojci:

pola kilograma brašna
prstohvat soli
jedna kesica suvog kvasca
dve kašike maslinovog ulja
kašičica šećera

Priprema:

Pomešajte brašno i so u dubljoj posudi. U čašu tople (ne vrele) vode umešajte kvasac i šećer i ostavite otprilike 5 minuta da se kvasac digne. Zatim ga ubacite u posudu s brašnom i soli, dodajte još 300 ml vode i ulje i mesite rukama dok ne dobijete savršeno glatko testo.

Prebacite testo u veliku posudu, pospite ga brašnom i prekrijte krpom. Stavite je na toplo mesto i čekajte otprilike sat vremena da se testo digne.

Nakon što je prošlo sat vremena, izvadite testo i gnječite ga rukama kako biste izbacili vazduh iz njega. Testo odmah možete iskoristiti ili ga možete umotati u foliju i staviti u frižider, piše Krstarica.

Trikovi za pripremu ručka koji slede mogu vam samo poslužiti. Pogotovo jer vam se verovatno ne šeta po kuhinji satima nakon što dođete s posla.

Takođe, kada ste u žurbi, imate dug dan ili ste jako umorni, bilo bi dobro da pojedete obrok kod kuće. Ako nemate ništa pripremljeno, verovatno ćete se vratiti naručivanju pice ili odlasku u restoran brze hrane. Za ovakve dane ne zaboravite na trikove koji olakšavaju kuvanje.

Uz ove savete uvek ćete na stolu imati skuvan ručak:

Marinada

Gde ste jeli najsočnije meso? Možete da ga pripremite kod kuće i na njega ne morate dugo da čekate. Tajna je, naravno, u marinadi. Pre nego što meso stavite u zamrzivač ili odložite za naredni dan, prelijte ga marinadom. Kad poželite da pripremite ručak, on će već upiti sočnost i sve ukuse, a ručak će ipak biti brzo gotov, jer ne gubite vreme na mariniranje.

Prženje luka

Jelo je puno boljeg ukusa ako prvo popržite luk u tiganju, no često vas mrzi da čekate dok se karamelizuje. Da li se pronalazite u ovom scenariju? Zatim isprobajte trik sa sodom bikarbonom.

Ogulite i naseckajte luk na sitne komade i zagrejte ulje u većem tiganju. Rasporedite luk u jednom tankom sloju i pospite sodom. Pržite i mešajte dok ne omekšaju i potamne. Uštedećete puno vremena.

Koliko dugo ljuštite beli luk?

Da li ga ponekad ni ne dodate jer vam treba puno vremena za guljenje i pripremu? Stavite beli luk na dasku za sečenje i okrenite ga vodoravno. Prepolovite ga. Zatim ga izgnječite oštricom noža, uklonite ljusku i sam luk.

Ili odaberite drugi pristup i zgnječite čen belog luka dnom čaše. Stavite ga u zatvorenu posudu i snažno protresite kako biste odvojili ljusku i jezgro.

Omekšavanje putera

Zaboravili ste da izvadite puter iz frižidera i sad vam se ne čeka da omekša? Nemojte da zagrevate u mikrotalasnoj rerni, kako pripremljeno jelo ne bi bilo pretvrdo (npr. testo). U činiju sipajte 2 šolje vode i zagrevajte 2 minuta u mikrotalasnoj rerni. U međuvremenu naseckajte maslac na sitne komadiće i stavite ga na tanjir.

Otvorite rernu, izvadite posudu s vodom i stavite tanjir u nju – učinite to brzo kako biste sačuvali paru koju stvara voda. Maslac možete i naseckate ili uvaljate u plastičnu kesu.

Zaboravili ste da ohladite vino?

Uz ručak se služi čaša vina, a ako čašu volite da popijete uz jelo ili poslužite gostima, neka bude ohlađena. Kad to zaboravite, pripremite ledenu kupku: uzmite posudu i u nju stavite 2 kg leda i dve šoljice soli. Stavite bocu unutra i zatim je napunite vodom. Vino će se brzo ohladiti.

Izvor. danas.rs

Pirinač je osnovna hrana za milijarde ljudi u Aziji i Africi. Takođe je sastojak mnogih kultnih jela iz celog sveta, uključujući sarmice iz Grčke, rižoto iz Italije, paelju iz Španije i puding od pirinča iz Velike Britanije.

Uprkos svojoj univerzalnoj privlačnosti, pitanje koje se postavlja u svakoj kuhinji, bilo da se radi o profesionalnoj ili onoj u vašoj kući, jeste da li treba da perete pirinač pre kuvanja.

Šta kažu kuvari?

Kulinarski stručnjaci tvrde da pirinač pre pranja smanjuje količinu skroba koji dolazi iz zrna pirinča. Ovo možete videti u zamućenoj vodi nakon ispiranja, za koju su studije pokazale da je slobodni skrob (amiloza) na površini zrna pirinča proizveden postupkom mlevenja.

U kulinarskim krugovima za jela kao što su rižoto, paelja i puding od pirinča (gde vam je potreban lepljiv, kremasti efekat), pranje se izbegava.

Drugi faktori, kao što su vrsta pirinča, porodična tradicija, lokalna zdravstvena upozorenja, pa čak i uočeno potrebno vreme i trud će uticati na to da li će ljudi prati pirinač pre kuvanja.

Da li postoje dokazi da pranje pirinač čini manje lepljivim?
Nedavna studija uporedila je efekat pranja na lepljivost i tvrdoću tri različite vrste pirinča od istog dobavljača. Tri vrste su bile glutenozni pirinač, pirinač srednjeg zrna i pirinač od jasmina. Ove različite vrste pirinča ili nisu uopšte oprane, oprane su tri puta vodom, ili su oprane 10 puta vodom.

Suprotno onome što će vam kuvari reći, ova studija je pokazala da proces pranja nije imao uticaja na lepljivost (ili tvrdoću) pirinča.

Umesto toga, istraživači su pokazali da lepljivost nije posledica površinskog skroba (amiloze), već drugačijeg skroba zvanog amilopektin koji se ispia iz zrna pirinča tokom procesa kuvanja. Izlužena količina se razlikovala između vrsta zrna pirinča.

Dakle, raznolikost pirinča – a ne pranje – je ključna za lepljivost. U ovoj studiji, glutenozni pirinač je bio najlepljiviji, dok su pirinač srednjeg zrna i pirinač jasmina bili manje lepljivi, a takođe i tvrđi prema laboratorijskim ispitivanjima.

Ipak, možda ćete želeti da operete pirinač

Tradicionalno, pirinač se ispira da bi se isprala prašina, insekti, kamenčići i komadići ljuske koji su ostali od procesa ljuštenja pirinča.

U skorije vreme, sa velikom upotrebom plastike u lancu snabdevanja hranom, mikroplastika je pronađena u našoj hrani, uključujući i pirinač. Pokazalo se da se procesom pranja ispere do 20 odsto plastike iz nekuvanog pirinča.

Ista studija je otkrila da bez obzira na ambalažu (plastične ili papirne kese) u kojoj kupujete pirinač, ona sadrži isti nivo mikroplastike. Istraživači su takođe pokazali da je plastika u (prethodno kuvanom) instant pirinču četiri puta veća nego u nekuvanom pirinču. Ako prethodno isperete instant pirinač, mogli biste da smanjite prisustvo plastiku za 40 odsto.

Takođe je poznato da pirinač sadrži relativno visok nivo arsena, zbog toga što usev apsorbuje više arsena dok raste. Pokazalo se da se pranjem pirinča uklanja oko 90 odsto biopristupačnog arsena, ali takođe se ispira velika količina drugih hranljivih materija važnih za naše zdravlje, uključujući bakar, gvožđe, cink i vanadijum.

Za neke ljude, pirinač nudi mali procenat njihovog dnevnog unosa ovih hranljivih materija i zbog toga će imati mali uticaj na njihovo zdravlje. Ali za populacije koje svakodnevno konzumiraju velike količine dobro opranog pirinča, to bi moglo da utiče na njihovu ukupnu ishranu.

Druga studija je razmatrala druge teške metale, olovo i kadmijum, pored arsena; otkrilo je da je pretpranje smanjilo nivoe svega toga za sedam do 20 odsto.

Svetska zdravstvena organizacija upozorila je na rizik od izlaganja arsenu iz vode i hrane.

Nivo arsena u pirinču varira u zavisnosti od toga gde se uzgaja, koja je sorta pirinča u pitanju i načina na koji se kuva. Najbolji savet je da prethodno operete pirinač.

Najnovija studija iz 2005. godine otkrila je da je najveći nivo arsena bio u SAD. Međutim, važno je imati na umu da je arsen prisutan u drugim namirnicama, uključujući proizvode od pirinča (kolači, krekeri, keksi i žitarice), morske alge, plodove mora i povrće.

Može li pranje pirinča sprečiti širenje bakterija?

Ukratko, ne. Pranje pirinča neće uticati na sadržaj bakterija u kuvanom pirinču, jer će visoke temperature kuvanja ubiti sve prisutne bakterije.

Ono što je više zabrinjavajuće je koliko dugo čuvate kuvani ili oprani pirinač na sobnoj temperaturi. Kuvanje pirinča ne ubija bakterijske spore iz patogena koji se zove Bacillus cereus.

„Ako se vlažni ili kuvani pirinač drži na sobnoj temperaturi, to može aktivirati spore bakterija i one počinju da rastu. Ove bakterije onda izlučuju toksine koji se ne mogu deaktivirati kuvanjem ili ponovnim zagrevanjem; ovi toksini mogu izazvati teške gastrointestinalne bolesti“, kaže za Conversation Evangeline Manzoris, programski direktor za ishranu i prehrambene nauke, akreditovani dijetetičar, Univerzitet Južne Australije.

Izvor: n1info.rs

Kada odemo u mesara ili supermarket i gledamo meso iza frižidera, većina nas nije u stanju da otkrije da li je ono sveže ili pokvareno. Ipak, postoje neki trikovi koji pokazuju da li je meso bezbedno za konzumiranje ili ga ne treba kupiti.

„Ako meso leži u krvavoj vodi, to znači da je staro“, tvrdi Elizabet Rosike iz Nemačkog poljoprivrednog centra. A da to primetite, potrebno vam je samo par sekundi.

„Masnoća mesu daje aromu“, kaže Rosike i dodaje da bi kvalitetno meso moralo da ima malo unutarmišićne masti, a to se vidi po belim prugama nalik venama kojima je meso prošarano.

Najbolje je uvek kupovati domaće sveže meso, ali to nije uvek moguće, pa je bolje birati meso koje dolazi iz bliskog geografskog područja, jer ono nije dugo putovalo do radnje. Osim informacija koje su napisane na pakovanju, treba dobro pogledati i samo meso, piše 24sata.

Boja mesa zavisi od vrste – teletina bi trebalo da bude svetla, ali ne beličasta,a isto važi i za živinsko meso. Sveža govedina je srednje crvene boje, ne tamno crvene boje, a svinjetina svetloroze boje.

„Ako vidite nijanse sivog na mesu, bežite glavom bez obzira“, naglašava Rosike.

Čvrstoća mesa je isto jasni pokazatelj svežine. Kad prstom pritisnete meso, ako je sveže brzo će se vratiti u prvobitan položaj, a ako je staro, ostaće udubljenje.

Kao nekada poslužite goste uz kafu kašičicom slatkog od jagoda.

Donosimo vam malo drugačiji recept od onog na koji ste navikli. U šerpu dodajte i skrob koji će ga brže zgusnuti, pa će priprema kraće trajati.

Sastojci

1 kg jagoda
1/2 limuna
1/2 šolje šećera
2 kašike kukuruznog skroba
2 kašike hladne vode
prstohvat soli

Priprema:

Jagode isecite na željenu veličinu, a zatim ih sipajte u šerpu. Dodajte sok od limuna, šećer i so. Promešajte, pa kuvajte dok ne krene da ključa.

Nakon toga smanjite temepraturu i dodajte kukuruzni skrob koji ste pomešali sa vodom (tako da nema grudvica) i nastavite da krčkate još nekih 7 minuta.

Sipajte u sterilisane tegle i ostavite da se ohlade na sobnoj temperaturi pre nego što ih stavite u frižider.

Izvor: Stvar ukusa

Naučite kako kod kuće da napravite jeftiniju verziju krem sira, sa ukusima koji se vama sviđaju!

Krem sir je popularan namaz koji možete da koristite u mnogim receptima. Napravite kod kuće jeftiniju verziju koja je jednako ukusna kao i kupovna, a što je najbolje od svega ne zahteva previše truda. Takođe, ako želite da obogatite ukus domaćeg krem sira onda u njega možete da dodate peršun, šunku, začine... Uživajte!

Sastojci:

1 l mleka
4 kašike limunovog soka

Priprema:

Sipajte mleko u šerpu i kuvajte dok ne proključa, a zatim dodajte limunov sok. Ostavite da se kuva dok se na površini ne stvori žuta skrama, pa procedite tako što ćete preko čiste šerpe staviti sito. Kada ste dobro procedili, dobijeni sir sipajte u blender i dodajte par kašika surutke (to je ona smesa koja ostane kad izvadite sir). Umesto surutke možete da dodate i maslinovo ulje. Dobro izblendirajte i krem sir je spreman.

Izvor: Stvar ukusa

Poznati kuvar, Džejmi Oliver, je na svom YouTube kanalu otkrio kako da ispržite savršen biftek.

Tajna je, zapravo, u tome da izvadite meso pola sata pre prženja iz frižidera. Ako želite nešto da spremite da obradujete svoje goste i ukućane, onda je ovaj recept naš predlog. Jednostavno je i brzo, a neverovatno ukusno. Poslužite sa krompirom i salatom.

Sastojci:

biftek
so, biber
maslinovo ulje

Priprema:

Izvadite meso iz friždera pola sata pre nego što ćete ga pržiti i ostavite da odmori. Biftek sobne temperature će se mnogo bolje ispeći.

Prelijte maslinovim uljem sa obe strane i lepo posolite i pobiberite. Tiganj sa debljim dnom dobro zagrejte i stavite meso. Nemoj dodavati ulje u tiganj.

Pržite meso i na svakih minuta ga okrećite, a dužina prženja zavisi da li želite srednje i dobro pečen biftek.

Hvataljkama okrećite meso, a onda ga podignite da ispržite i ivice, pogotovo tamo gde je masnoća, jer će biti hrskavije.

{vembed Y=h5gcJjOSDv4}

Naš današnji predlog za ručak je riba po receptu Gordona Remzija.

Kada spremaju ribu kod kuće, svi je uglavnom prave na isti način, pohuju je ili peku u rernu. Ako volite da eksperimentišete sa sastojcima, a opet želite da budete sigurni kako će jelo ispasti savšreno,naš predlog je recept za ribu Gordona Remzija. On preko fileta riba sipa proprženi paradajz i luk, a onda i aromatični nadev sa parmezanom, peršunom i hlebom.

Sastojci:

2 fileta ribe po želji
so, biber
maslinovo ulje
100 g čeri paradajza
1/2 crnog luka
svež bosiljak
1 veza peršuna
3 parčeta tost hleba
50 g parmezana

Priprema:

Filete ribe posolite i pobiberite, pa propržite minut sa svake strane u tiganju koji ste malo nauljili. Izvadite je, pa u istom tiganju propžite čeri isečen na polutke i sitno seckani crni luk.

Kada povrće omekša dodajte seckani bosiljak. Ostavite još minuta, pa sipajte na tanjir. U blenderu usitnite hleb, peršun i parmezan.

Filete ribe stavite u tepsiju, pa preko sipajte smesu sa povrćem, a onda bogato pospite smesom sa hlebom. Pecite u zagrejanoj rerni na 180°C oko 6 minuta.

Izvor: Stvar ukusa

Spanaću poboljšajte ukus dodajući mu aromatične začine, pavlaku za kuvanje i parmezan.

Ovo praktično i jeftino povrće je omiljeno svim generacijama, a ne postoji domaćica koja ga nije bar jednom pripremala. Tu nema neke nauke, svakome uspeva, ali ako želite da mu poboljšate ukus onda dodajte 3 tajna sastojka koja preporučuju profesionalni kuvari. Biće kremastiji i aromatičniji, ako ga umešate u sos od pavlake za kuvanje koji ste obogatili rendanom korom limuna, muskatnim oraščićem i parmezanom.

Recept za kremasti spanać

Sastojci:

1 kg spanaća
2 kašičice maslinovog ulja
Za sos:
1 kašika putera
2 kašike rendanog crnog luka
malo ljute mlevene paprike
prstohvat muskatnog oraščića
1 kašičica rendane kore limuna
3/4 šolje pavlake za kuvanje
2 kašike parmezana

Priprema:

U duboku šerpu sipajte maslinovo ulje i spanać, pa dinstajte nekih minut, dva, pa onda promešajte.

Kada se spanać skuva, procedite ga i stavite ga na ubrus da se lepo ocedi. Istopite puter, pa propržite rendani crni luk. Posolite, pobiberite, pospite mlevenom paprikom, muskatnim oraščićem i rendanom korom limuna.

Sipajte pavlaku za kuvanje, promešajte i kada proključa dodajte seckani spanać.Dobro umešajte i pospite parmezanom. Ostavite na špretu još 2 minuta, pa služite.

{vembed Y=9EdLwH4PIAc}

Iznenađujući trik pomoću kojeg ćete pripremiti najukusniju pohovanu ribu, bez straha da će se poh raspasti.

Riba se često jede tokom posta, a možemo je naći i na slavskim trpezama. Pržena riba koja se uvalja u brašno ili prezle je najčešće pripremana, ali dešava se da umesto jela sa prelepom koricom dobijete poh koji se raspada. Domaćice često ne znaju u čemu je greška, a vrlo je jednostavno. Solite u pogrešno vreme.

Možda vam deluje kako to objašnjenje i nema nekog smisla, ali trik pravilnog prženja se krije upravo u tome.Ako posolite u pravo vreme, riba će biti ispohovana kako treba, a ukus će biti fantastičan.

Kada treba da posolite ribu?

Poslolite tibu pre termičke obrade i to 10-15 minuta ranije. Takođe, so možete da dodate i u prezle ili brašno. Ovo je bitno da uradite jer će se tako poh bolje uhvatiti i neće doći do raspadanja prilikom prženja.

Izvor: Stvar ukusa